Opis bloga

Kratka priča, poezija

Upozorenje



Tekstovi i slikovni materijal (ukoliko drugačije nije navedeno!) hucovo su vlasništvo i kao takvi zasićeni su copyrightom


 photo nocni_poslovi_zps5z0jpb36.jpg

Čitatelji o blogu

Podsjetio si me na Miloša, jednako kao i njega, tebe ne treba pokušati razumjeti, treba te samo čitati. Svako tvoje djelo je malo čudo pisanja, uvijek me uznemiri, natjera da zadrhtim, da se čudim, da mi zastaje dah Stvarno volim tvoje pisanje
- Lisbeth

Nakon ovoga bi sjeo đojnt. Jemepas ako ne bi. Fuf.
- Alžbeta Bathory

di si huc, kralju asocijalnih blogera. nije ti neki masterpis, ali i dalje kulja taj opojni vonj undergrounda!
- blogdogg

Izvanserijski pjesnik, prozaik, slikar, pamfletistički cinik, erudit, što još da dodam da bih opisao tvoj blistavi blog u zapećku blogosvemira?!
- svenadamevin

sjajno. razigrano, s onu stranu iščekivanja. čišćenje od dosadnih unutrašnjih nametnika. prozračno i bistro. pridobio si mi jutro. živio!
- predvorje tišine

u jeboteee! jes da je bolesno, ali je napisano odlično! Odlično!
- lisbeth

Mozak ti je ko ventilator :)
- samotvoja

Kad narastem i ja ću jednom naučiti ovako pisati, i crtati, i slat ću svoje radove na natječaje...i svašta...
I otići ću jednom i na to more...
- v

Super ti je blog! Navrati do mene.
- Igre Avanture

Super ti je blog! Navrati do mene.
- Igre parkiranja

Super ti je blog! Navrati do mene.
- Ratne igre

samo ti roštaj! :)
- danijela1

čuvaj pomno te trenutke, ti dragocjeni čovječe.
- modestiblejz

zastrašujuća slika!
- jelenaslak

huc, rodi mi dijete
- bolesna u mozak

idealan za perverzni režanj mog kaotičnog mozga - danijela1

Zajebantski i nadrealno jezivo. Ti si stvarno dobar. Kako da te ja ne znam?
- swenadamevin

vidiš, Sven, ima jedan koji po zajebima podšivenim bešćutnom, neljudskom zlobom šije ne samo mene, nego i tebe ;)
- pero u šaci

...dok ti napišeš novu bljuc-huc priču i sve lijepo posereš, adimasto
- danijela1

jednom sam na nekom blogu o samopomoći pročitala tvoj komentar: "Dajmo im da drkaju!"
- Danica Cvorovic

Ovo je trunku... disturbed
- Igness

jeftini pamfleti uvijek govore o autoru. nikada o temi o kojoj pišu.
- bocacciozg

odličan tekst, koji funkcionira na više razina, čestitke! još bolje ilustracije-prigodne,kičaste i divno razotkrivaju suštinu 'mrtve, da ubijenija ne može bit' prirode.
- Wall

...ne gine ti novinarska karijera... imaš smisao za razvijanje radnje i fenomenalan izričaj... ...ali...?? ...tko kaže da ti nisi već novinar... pozdrav i osmijeh ti ostavljam... :)
- Palomina

Huc, u čemu je problem?
- Nemanja

čim sam pročitala prve dvije rečenice svidjelo mi se. ali kada sam došla do kraja jedini komentar koji ti mogu ostaviti je: jebeno. prejebeno.
- beatrice

huc, podsjećaš me na polumrtvog žohara koji još miče nožicama
- gardo

e jbga, čitam i mislim, ti to o meni, a ono samo krleža xD
- NF

kad ćeš napisat priču o benzinskim postajama i o noći?
- marchelina

Stepenicama tvog razmišljanja obični plebejac se nije u stanju penjati!
- Danica Cvorovic

doooobro...čak i lijepo. mekano. neobično za huca.
- Marchelina

wow. kao iskrcavanje na normandiju.
- Marchelina

Kontakt:

meister.huc@gmail.com

Facebook


09.03.2018., petak

NAJVEĆI ljubavnik iz ormara



kada su seksi scene u pitanju već duže vrijeme
koristim dublera
iziđem, zavedem neku ljepoticu
vratimo se mojoj kući s pogledom na Malibu Beach
natočim šampanjac, pustim lagani jazz, prigušim svijetla
raskomoti se, velim, odmah ću
u redu, ona će
potom iz ormara u spavaćoj sobi izvadim nagog dublera
- sad ti! kažem mu
on veli: nema frke šefe!
i pođe u sobu
djevojke nikada ne primijete zamjenu
redovito, iz pokrajnje sobe
iza ogledala promatram
seksualne vratolomije znojnih tijela
mali se zbilja strastveno daje
jebe bolje nego što sam ja ikada jebao!
ne pali me to
samo zabavlja
ipak
katkad dođem u napast
da ustrijelim ljubavnike
dok se trzaju
na Erosovoj pecaljki
ta me pomisao uzbuđuje
uvijek mi se digne
inače ne


- 10:31 - Vox popljuvi (4) - Printaj me nježno - #

07.03.2018., srijeda

Otac


otac je vječito bio natmuren i ljutit
ljutit je lijegao i ljutit se budio
nekako se udomaćio u ljutnji
ili bolje reći ljutnja se udomaćila u njemu

ni u čemu nije uspijevao pronaći radost

kada je sadio ovaj voćnjak
bio je ljutit kao bijesan pas
kad nas je pravio
svih svojih šestero potomaka
bio je bijesan kao ris
možda i pijan
kada je tesao drvo za križeve
proklinjao je Boga i sve svetce
ljutit je bio kada je odlazio u šumu
da lovi divljač

ljutit
jer je bio bačen u svijet
u datost kakvu nije želio
u obitelj koja je kuburila jedva spajajući kraj s krajem
otac alkoholičar rijetko se trijeznio
majka bogomoljka skrbila je samo za Krista i njegove potrebe
troje slaboumne braće jako su voljela koze
za Božić bi pristigao velečasni Strikan i umjesto poklona
zavukao mu ruku u gaćice
suseljani su bili podrugljivi zluradi grubijani
radnja se odvijala u škrtom krajoliku
idealnom za tucanje kamena
i kažnjeničku bojnu
u toj zabiti, u osamljenim kućama na brdu
fojbama i napuštenim rudnicima mrkog uglja
povremeno su se događale
zbiljske strahote i okrutnosti

ljutit
jer nije imao snage nadmašiti svoju sudbinu
nego je uz škrgut zuba živio
osamljen
promatrajući ponekad oštricu
sječiva sa žudnjom
kakvu nikada nije osjećao prema
Ženi

da mi je netko ikada ponudio život pod ovakvim uvjetima
nikada ga ne bih prihvatio, znao je reći s vremena na vrijeme

mnogo godina kasnije, nakon što je zakiselio zemlju
u kojoj je počivao
našao sam da su to riječi Dostojevskog

međutim, oca nikada nisam vidio
da drži knjigu u rukama


- 15:01 - Vox popljuvi (1) - Printaj me nježno - #

05.03.2018., ponedjeljak

Let i dvi likvidacije

Sanjat da letiš, to ti je je ka dobar dan velidu tumači snova. A mora da i je. Kad san bija mići letija san svako malo. Sićan se, hoda bi po Marjanu, zaletija se nizbrdicon, trča sve brže i brže, pa se bacija ka šta se bacan sa stine kad skačen u lastu. A onda bi počea padat. Pada san i molija – ajme gospe, spasi mene, bidnu budalu. Na par centi od tla sta bi ka pod ručnon i osta lebtit u zraku. Lebdija san tamo dok nisan postiga totalnu kontrolu. Onda bi zapalija za nebo, ka Supermen. I bilo je super. A kako drugačije more bit Supermenu nego super...

Ma jema 15-20 godin da nisan sanja da letin. Ali nekunoć san opet letija. Zeru drugačije. Bija san ka lutak na koncu – papet on d string. Na mistu Isusovih rana ima san provučen nevidljivi štrik. Samnon je upravlja moj duhovni vodič. Letija san nesigurno, izvrta se čas livo, čas desno, čas bi propa, pa se naglo vinija gori, opet doli, gori, vitar je tuka u lice, bilo je ledeno, turbulencije gadne. Ali bija san smiren. Zna san ako šta zajeben ispravit će to moj duhovni vodič.

A onda me odma sutra uvečer upucalo, mislin u snu. Jednu noć letiš, a drugu noć te upucaju, ča je to judi? I dije nesta moj duševni pajdo. Ukurac i snovi!

E, a upuca me zabunom. Dva su ga lupeža uvirila da mu ja trošin ženu. Ajme mili moj, ća ti oni artista radi sa ženom – govorili su mu, a on labilna munjola povirova. Povirova! Uzea je gana i krenija da me ubije. Uzvera se niz požarne stube, ušulja kroz ponistru, uša ustan. Leža san na kauču i gleda neki kaubojac od Đona Hjustona, kada ovi iskoči iza kantuna i ispali cili šaržer u mene. Nisan uspija ni reć ukurac, a već san bija mrtav.

Al ni to prvi put da me ubilo u snu. Ima dvi-tri godine, probudija san se u kući na vrhu brda. Cile san noći tu pija, solodrinka, i glava mi je bila ka balun. Ustanen ti ja, iziđen vanka, na teracu pa sidnem u stolac za jujanje i pripalin cigaru. Pogedan na uru. 5 uri. Okolo maguština, nevidiš kurca pridsobon. Ajme mir čoviče, milina jedna. Pušin ja tu cigaru, kad začujen ka da iđe neko. Naćulin uvo. Prvo livo, a onda desno. Bogami, iđe. Baš san se iznenadija. Nisam očekiva kumpanju. Sidin i čekan i čekan, i koraci iđedu iđedu i nikako da dođu. Već sam tija vikat u maglu ma koji je to pizdun, kad ono, ka sablast isprid mene osvane tanka, šesna lipotica. Osta san paf! Stala ona, ja je gledan, bogati sredila koda će za Sabor: svilena bluzica, sakoić, minica, noge lipe, na glavi šeširić, na ramenu poslovna borša, a na nogama štikla. Jebate, štikla na Biokovu!
- Mala, ti kada da si zalutala – rečen.
A ona muči, ni zuc. Samo me gleda onin svojin plavin očima ka haski. Pozna san ja nju odnekud, ali nisan se moga sititi odkud je znan.
- Ma lipo si se sredila. Da ti mater nije Kokoš Anel?
A ona ručicom u boršu, pa izvadi pištoljćić ća ga špijunke jemadu u crno-bilin filmima zataknutog u halter i nacilja umene. Skočija san ka tigar ali – BAM! Opalilo je ka haubica, a ne ka taj pištoljčić. Pišti u ušima. Ništa nečujen. Pogledan doli, a ono crvena mrlja širi se na biloj košulji. E, neš kurbetino! Zakoraknen ja prima njoj, a ona zakorakne unazad. Ja jope korak naprid, a ona korak unazad. A onda san se sapela i pa. Pada san dugo, ka u slov moušunu, pada i pada, i ima san vrimena porazmislit pa san se sitija otkud je znan. To je ona glumica... ma kako je zovedu... Beki... Beki... BEKOL!
Tresnija san na pod i osta ležat ka paraliziran. Moga san samo hroptat i krkljat. Pa san hropta i krklja. Ona me pogleda odozgor.
- E, Loren, ma ća je sad ovo? Ća si me ubila – na jedvite jade rečen.
A ona muči. Muči i gušta kako se patin. Pa primi oni broš u obliku ruže ća je staja na mistu srca, ka da kurba ima srca, i isprid nje se otvore svemirska vrata. Vrti se vrime i prostor ka u blenderu.
- E, Loren, dićeš, zovi hitnu – velin ja – zovi helikopter, majketi. Umrit ću ovdi...
A moja ti Lorena nećšće ni da ćuje, nego uskoči u vir i utekne. Zna san odma, ma ni šanse da je DORH ufati. Počea san bacat krv na usta. Ajme gospe moja, pomagaj...

Usra san se ka grlica. Ne znan jesan li se ikad brže diga iz kreveta. Od straja san odma počea radit sklekove. Napravija san 150 sklekova u seriji od po pedeset. Posli san boksa šedou s bučicama od 5 kil. U kuvinji san u kavu i biškotine mižeran razmišlja ma ko mi to radi o glavi. Biće bivša. Zapravo dvi bivše i četri matere od bivših. A onda je pozvonilo na vratima, e, baš ka šta zvoni sad...

- 09:28 - Vox popljuvi (0) - Printaj me nježno - #