Na izlasku iz zgrade komšinica s pikinezerom mi je poprečila put:„ U Kini su oni, pekinezeri, bili drevni psi kraljeva, jako cenjeni... vidiš, oni moraju imati ovakvu dlaku, tu tufnu, u suprotnom nije pravi.“

S psima sam ko ljudi kad vide bebe - sve su lepe i jednog roda. Tako su i meni svi psi ženke i obično lepe i pre nego što ih dobro pogledam.
Obavezno pomazim i pirupitam ih gde su.

- Baš je lep. - Htedoh da kažem da je tetka imala pikinezera ali valjda je taj naš kog sam onomad šetao bio fejk. - Kako se zove?
- Boki.

Otvaram vrata, razmišljam o imenu.
Ceo dan mi je Boki u glavi.

- Znam jednog Bokija koji nije pas, ali jeste džukac.