Najavili juče sneg što bi značilo da je padala susnežica i danas obilne padavine kiše. Sneg bio preko noći poput zvezdanog tkanja, danas ga već nema. Kroz prozor sve deluje blatnjavo, svuda su bare a drveća ogoljena. Od uličnih svetiljki svetluca lim automobila. Od ranog jutra proganja neukrotiva žeđ i tu magičnu vodu koju pijemo, a bez koje ne možemo da preživimo, prema mojim saznanjima a naučnici su otkrili to je uostalom pišaćka dinosaurusa, mi sami sebe čistimo. Čistimo od masnoća i otrova, snova, samo umesto mutnih boja obično to bude braon, žućkasto, belo ili crveno, tek onda providno.
Jesenje.

Svet se ne može oprati. Još jedan dokaz da je Semjuel Beket u pravu, kad neko negde zaplače neko drugi se nasmeje, i da svi oni apsurdi bivaju povezani u nekakav buket klikera koji nakon nekog vremena skliznu u svoju rupu. Valjda kad živiš dvočasovni Titanik ništa ti nije dovoljno dramatično niti protkano strahom, tek prisustvo misli kako bi strašno moglo biti.