an image

Jagnjad

dani sve kraći
koža sva šira
ko leptirova krila
oko kostura
cvile zvona
tik do ponoći
godine prolaze
sve pažljivije
otvaraš vrata
s pitanjem:
Ko je?

18.01.2018. u 21:11 | 4 Komentara | Print | # | ^

Ozaren

Opis bloga je kao kad smo bili deca pa često dosađivali majci u kuhinji šta to pravi, a pošto nije vična sa kolačima često neznajući šta pravi budući da delimično izmišlja kako bi sakrila nedostatke, odgovorila bi: Pravim nešto lepo! Sličan primer je i sa dečakom koji je tokom jednog leta pravio zamak od peska svojim šupljim geometrijskim plastičnim telima, bez obzira što je ulagao sav svoj trud, njegov zamak je bio jedan od najružnijih, prepun rupa, okrnjenosti, rasipa. I taj zamak jeste možda najružniji na svetu ali pošto je plaža bila betonska pravo je čudo bilo napraviti bilo šta od peska. Kasnije je nagazio na morskog ježa, pa je išao kod lekara da mu izvlače iz stopala bodlje. Taj opis je ujedno igra reči, i ono što umetnost doista predstavlja: zanešenost i igru, neretko koncizno ali obično ispunjeno verom da će biti lepo, dobro.


17.01.2018. u 15:44 | 12 Komentara | Print | # | ^

Snežana

Iz autobusa mi prigradsko naselje Borča deluje kao mesto na kom retko ko može da bude potpuno srećan; prazno je i sivo, čak i automobili po tamno sivim drumovima izgledaju tromo i bolno poput spuštanja kamena iz bubrega.

Po mokrom betonu klizi crveno biciklo i svetlo trepteri kroz zimsko kasno popodne, a onda čovek poput klizača graciozno podiže nogu i zamahne je u obliku glasa S i spusti biciklo niz kanal, koračajući ka kući gurajući biciklo u drečavom zelenom prsluku. Biciklo deluje poput dva velika točka koje je spojio pauk tankim nitima. Zamišljam kako bi malo veći stranac od mene posmatrao taj beznadežan osećaj ničega. Ne bi mu se dopalo kao što se ni meni ne dopada.

Hladno je čak i sa distance. Susnežica lagano cvili po limu. Kasnije mi govore kako je objekat koji tražim lako pronaći i da se isti vidi čak i na najdaljoj tački autoputa. U toj radnji nema velikih razlika spram one kad slepac prvi put uči da hoda kroz tminu.

Izlazim na tačnoj stanici i otvaram kišobran. Sedam kraj velikog, izvana blatnjavog, iznutra prašnjavog izloga, ukrašenog knjigama i u prolazu između prozora i stolova čitam knjigu. Nogavice su mokre. Dunav šušti kao i kapi kiše koje se sapliću o predmete. U tom trenutku žena obučena u pastelne boje laganim pokretima zatvara beli plastični prozor.

U knjizi se spominje erekcija, sneg i Grenland. Zvuči kao erotska priča kad mali Eskim prisloni bradu na njene bele dojke i ona oseti njegovu erekciju kraj nogu, oboje umotani u krzno, ali umetnost je u prikazu kompleksnosti pukog prolaznog života. Jer Eskimi imaju mnogo reči za sneg i nijednu za rat, kod njih je doživljavaj vremena drugačiji, sneg valjda odlaže kvarljivost i oni uistinu umiru vrlo mladi.

16.01.2018. u 16:53 | 14 Komentara | Print | # | ^

Loving Vincent

15.01.2018. u 17:28 | 21 Komentara | Print | # | ^

Tanjir

Kraj srebrne sudopere
prosuo se mlečni put
kroz prozor.

Šaka puna zvezda
bdi na ivičnjaku crne rupe
svedoci badem i lešnik.

Hladna voda teče
šumori u svoja zmijska skrovišta.

Kližu noge po odsjaju
kao prsti po ledu.

Na tribini žica, sunđer
i balončići.

14.01.2018. u 19:41 | 15 Komentara | Print | # | ^

Maestro

Vajarstvo je istinski prikaz onoga kako jedan umetnik manipuliše svojim mislima, osećanjima i telom; ono što on ume da zamisli ima oblik, viziju i svrhu. Dodir koji glanca, daje ništavnim predelima oči, dušu. U to spada i samo prisustvo talenta budući da je to preduslov da bi se moglo ostvariti - isto je i sa pisanjem, pesnicima i romanopiscima. Alesandro Bariko je recimo vajar. On isto secka rečima, zarezima, tačkama i svoje misli pretvara u svilu, gar, vodenicu. Časno i pošteno poput svih drugih zanatlija. Od nečeg urušenog kroji prostranstvo i lepotu. I dok svet leluja u obliku parobroda Virdžinijan, Novečento biva zadovoljan svojim povlačenjem...u odnosu na svet i svet u odnosu na njega čak i neznajući da nešto veliko gubi.

13.01.2018. u 13:19 | 16 Komentara | Print | # | ^

Kivi

Skratio je bradu. Dobro, nije skratio bradu ali zvuči kao stvar mogućnosti, kao da je drvoseča koji čisti šumu i turpija drvo. Ne treba da čudi, gospođa Dalovej je na sličan način došla na ideju da kupi sebi cveće.
Kresnuo je šibicu i iskra spusti svetlucave tavanske stepenice tame ka dlanu. Mali plamičak osvetljavao je prostoriju koja beše obložena crvenom toplom ciglom i slikama.
Suviše mašte, pomisli, Kivi je duboko skriven iza kulise, sklupčan pod svojom senkom poput nalegnute kokoške na jaja. Fiktivni likovi nisu čak ni on nego uistinu izmišljeni, nestvarni, možda tek nose koji delić njega u očima. Teško je to objasniti, tu hladnu distanciranost, i bolno.
Neizvestan je vidik zbog gustine tame ali Kivi je imao vere u svoju misao, reč, i krenuo je lagano ka napred dok mu je srce kucalo brže no u kolibrija. Ali Kivi ne može da leti, i to beše otužno na tren kako jedna neprimetnost baca na kolena i primorava na puzanje ali bolje i to, mislio je on za sebe, nego da ga strah potpuno parališe.

12.01.2018. u 18:43 | 10 Komentara | Print | # | ^

Bela tempera

rana jutra provučena kroz vrtlog zvezda
tmina je iznedrila krovove boje krvi
mašina za meso melje i dan i kupolu
zvezde žuljaju oči poput oblaka prašine
vidici su iskopani rudnici presušenog zlata

11.01.2018. u 16:41 | 10 Komentara | Print | # | ^

Meduze

Huknula je košava i kese sedefaste boje skoro bezbojne poput staklenog zvona krenuše da se podižu i spuštaju po poljani uronjenoj u zimsko plavo predvečerje; lelujaju bez srca i mozga tek otvorenih tračica po sve gušćem mraku. Zateknem sebe kako izgovaram: „Volim pre snivanja da odsluškujem glas kiše, jedino ne volim ljudske glasove.“

10.01.2018. u 16:09 | 9 Komentara | Print | # | ^

Howling

Mi kao i sve druge porodice imamo jednog psihologa. Ona kad je srela mog oca jednog leta zalepila je ogromnu facijalnu grimasu i tražila broj telefona na koji se nikad nije javila. Ispočetka mi beše neprijatno ali do tog trenutka se verovatno dolazi obostranim osmehivanjem, pa odlučih da su podjednako šuplji.

Jedna drugarica je mišljenja za jednu kompleksnu poznanicu koja je dobila sveže zvanje psihologa: „Boli je uvo, ona je sad pobedila svet!“ I doista možda jeste; obrisala je Tviter, Instagram (uglavnom forsiranje onog što je smatrala lepim), odbacila je ogledanje u drugima i živi to ... nešto, zvano život. U drugu ruku, dečje ne verujem u to i ne veličam tu profesiju više od osnovnog pravila u magiji da je zabranjeno korišćenje isključivo za vlastito dobro i od onog zahvalnog osećaja kad veterinar pomogne slomljenoj ptici da zaceli krila. Ako se to znanje koristi kao oružije protiv sveta, u kom smo samim rođenjem pobeđeni, onda bi trebalo dobro vršiti procenu ko bi mogao imati jednu takvu moć u rukama. Ne želim da osporim da diplomirani psiholozi imaju veštine i predznanja vezana za klupko života, oni umeju te gorke krajeve da spoje u jedan oblik ljubičaste mašne i da stvore poklon, ali time ne znači da je bol ovog sveta rukom odnešen i da je sve bistro, predvidljivo, na kraju krajeva, oni su ljudi koji svojim znanjem nisu mogli pobediti svet, i dalje osluškuju i opipavaju životni puls.

Rođaka trenutno živi u Ujedinjenom Kraljevstvu. Druga rođaka koja radi kod nje žali se dok pije kafu s jednim imenom položenim u instrumental i kako non - stop aurliču njoj neznane ogromne količine kiše po prozorima i kabanicama.
Lepota je kad urlik pređe u jadikovanje, pa ni u šta. Ja kažem: Pošalji fotografije kad stigneš.
Volim da gledam fotografije, verovatno nikad neću obići sva mesta koja poželim da vidim. Naročito zemlje koje su zelene. Volim zeleno, plavo, ne volim blato i močvare. Nakon tri sekunde prstižu: Jedan okean, jedna mračna ulica sa tamnom vitkom tvrđavom, njihove tri zajedničke fotografije i pet fotki kako izgleda pokisla odeća položena na tepison.
Prepoznajem ime.
Nakon par trenutaka odgovaram: Lepe su vam fotke.

09.01.2018. u 18:04 | 13 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< siječanj, 2018  
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Opis bloga

pravim nešto lepo

Kupa


anonimac1402@gmail.com

Trougao

mindwalk image anonimac

Kocka

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se