an image

Buket klikera

Najavili juče sneg što bi značilo da je padala susnežica i danas obilne padavine kiše. Sneg bio preko noći poput zvezdanog tkanja, danas ga već nema. Kroz prozor sve deluje blatnjavo, svuda su bare a drveća ogoljena. Od uličnih svetiljki svetluca lim automobila. Od ranog jutra proganja neukrotiva žeđ i tu magičnu vodu koju pijemo, a bez koje ne možemo da preživimo, prema mojim saznanjima a naučnici su otkrili to je uostalom pišaćka dinosaurusa, mi sami sebe čistimo. Čistimo od masnoća i otrova, snova, samo umesto mutnih boja obično to bude braon, žućkasto, belo ili crveno, tek onda providno.
Jesenje.

Svet se ne može oprati. Još jedan dokaz da je Semjuel Beket u pravu, kad neko negde zaplače neko drugi se nasmeje, i da svi oni apsurdi bivaju povezani u nekakav buket klikera koji nakon nekog vremena skliznu u svoju rupu. Valjda kad živiš dvočasovni Titanik ništa ti nije dovoljno dramatično niti protkano strahom, tek prisustvo misli kako bi strašno moglo biti.

20.01.2018. u 05:30 | 0 Komentara | Print | # | ^

Dečak zlatnih prstiju

Mika Antić umro je u bašti svoje kući u ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu baš dana kada je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta "boje sunca" koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom. Mikin slikarski moto bio je slikati dahom, a ne bojom, prolaziti kroz platno kao što se prolazi kroz svetlost, slikati beskraj u prostoru, slikati da bi bio čovek, ne da bi bio slikar. Sa strašću je tušem crtao aktove, portrete. Umazan slikarskim bojama do vrata stvarao je akvarele, retko ulja. Opčinjen svetlošću često je slikao suncokrete.

Mika je umro sa rukama zamočenim u zlatni prah. Hteo je te večeri da naslika još jedan suncokret, mešajući oker sa zlatnim prahom. "Hteo ja još, pa stao." Tako je napisao na toj nedovršenoj slici.
Pokušali su da mu operu ruke, ali prah nije silazio. Dve starije žene su se prekrstile. Pomislile su da se pesnik beatifikuje. A on je otišao na onaj svet sa zlatnim rukama da se tamo rukuje sa svojom braćom po peru, Đurom Jakšićem, Jesenjinom, sa njegovim Majakovskim...
I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama!
Miroslav Antić umro je u junu 1986. godine posle duže bolesti. Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti: "Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu".



19.01.2018. u 17:02 | 11 Komentara | Print | # | ^

Jagnjad

dani sve kraći
koža sva šira
ko leptirova krila
oko kostura
cvile zvona
tik do ponoći
godine prolaze
sve pažljivije
otvaraš vrata
s pitanjem:
Ko je?

18.01.2018. u 21:11 | 9 Komentara | Print | # | ^

Ozaren

Opis bloga je kao kad smo bili deca pa često dosađivali majci u kuhinji šta to pravi, a pošto nije vična sa kolačima često neznajući šta pravi budući da delimično izmišlja kako bi sakrila nedostatke, odgovorila bi: Pravim nešto lepo! Sličan primer je i sa dečakom koji je tokom jednog leta pravio zamak od peska svojim šupljim geometrijskim plastičnim telima, bez obzira što je ulagao sav svoj trud, njegov zamak je bio jedan od najružnijih, prepun rupa, okrnjenosti, rasipa. I taj zamak jeste možda najružniji na svetu ali pošto je plaža bila betonska pravo je čudo bilo napraviti bilo šta od peska. Kasnije je nagazio na morskog ježa, pa je išao kod lekara da mu izvlače iz stopala bodlje. Taj opis je ujedno igra reči, i ono što umetnost doista predstavlja: zanešenost i igru, neretko koncizno ali obično ispunjeno verom da će biti lepo, dobro.


17.01.2018. u 15:44 | 12 Komentara | Print | # | ^

Snežana

Iz autobusa mi prigradsko naselje Borča deluje kao mesto na kom retko ko može da bude potpuno srećan; prazno je i sivo, čak i automobili po tamno sivim drumovima izgledaju tromo i bolno poput spuštanja kamena iz bubrega.

Po mokrom betonu klizi crveno biciklo i svetlo trepteri kroz zimsko kasno popodne, a onda čovek poput klizača graciozno podiže nogu i zamahne je u obliku glasa S i spusti biciklo niz kanal, koračajući ka kući gurajući biciklo u drečavom zelenom prsluku. Biciklo deluje poput dva velika točka koje je spojio pauk tankim nitima. Zamišljam kako bi malo veći stranac od mene posmatrao taj beznadežan osećaj ničega. Ne bi mu se dopalo kao što se ni meni ne dopada.

Hladno je čak i sa distance. Susnežica lagano cvili po limu. Kasnije mi govore kako je objekat koji tražim lako pronaći i da se isti vidi čak i na najdaljoj tački autoputa. U toj radnji nema velikih razlika spram one kad slepac prvi put uči da hoda kroz tminu.

Izlazim na tačnoj stanici i otvaram kišobran. Sedam kraj velikog, izvana blatnjavog, iznutra prašnjavog izloga, ukrašenog knjigama i u prolazu između prozora i stolova čitam knjigu. Nogavice su mokre. Dunav šušti kao i kapi kiše koje se sapliću o predmete. U tom trenutku žena obučena u pastelne boje laganim pokretima zatvara beli plastični prozor.

U knjizi se spominje erekcija, sneg i Grenland. Zvuči kao erotska priča kad mali Eskim prisloni bradu na njene bele dojke i ona oseti njegovu erekciju kraj nogu, oboje umotani u krzno, ali umetnost je u prikazu kompleksnosti pukog prolaznog života. Jer Eskimi imaju mnogo reči za sneg i nijednu za rat, kod njih je doživljavaj vremena drugačiji, sneg valjda odlaže kvarljivost i oni uistinu umiru vrlo mladi.

16.01.2018. u 16:53 | 14 Komentara | Print | # | ^

Loving Vincent

15.01.2018. u 17:28 | 21 Komentara | Print | # | ^

Tanjir

Kraj srebrne sudopere
prosuo se mlečni put
kroz prozor.

Šaka puna zvezda
bdi na ivičnjaku crne rupe
svedoci badem i lešnik.

Hladna voda teče
šumori u svoja zmijska skrovišta.

Kližu noge po odsjaju
kao prsti po ledu.

Na tribini žica, sunđer
i balončići.

14.01.2018. u 19:41 | 15 Komentara | Print | # | ^

Maestro

Vajarstvo je istinski prikaz onoga kako jedan umetnik manipuliše svojim mislima, osećanjima i telom; ono što on ume da zamisli ima oblik, viziju i svrhu. Dodir koji glanca, daje ništavnim predelima oči, dušu. U to spada i samo prisustvo talenta budući da je to preduslov da bi se moglo ostvariti - isto je i sa pisanjem, pesnicima i romanopiscima. Alesandro Bariko je recimo vajar. On isto secka rečima, zarezima, tačkama i svoje misli pretvara u svilu, gar, vodenicu. Časno i pošteno poput svih drugih zanatlija. Od nečeg urušenog kroji prostranstvo i lepotu. I dok svet leluja u obliku parobroda Virdžinijan, Novečento biva zadovoljan svojim povlačenjem...u odnosu na svet i svet u odnosu na njega čak i neznajući da nešto veliko gubi.

13.01.2018. u 13:19 | 16 Komentara | Print | # | ^

Kivi

Skratio je bradu. Dobro, nije skratio bradu ali zvuči kao stvar mogućnosti, kao da je drvoseča koji čisti šumu i turpija drvo. Ne treba da čudi, gospođa Dalovej je na sličan način došla na ideju da kupi sebi cveće.
Kresnuo je šibicu i iskra spusti svetlucave tavanske stepenice tame ka dlanu. Mali plamičak osvetljavao je prostoriju koja beše obložena crvenom toplom ciglom i slikama.
Suviše mašte, pomisli, Kivi je duboko skriven iza kulise, sklupčan pod svojom senkom poput nalegnute kokoške na jaja. Fiktivni likovi nisu čak ni on nego uistinu izmišljeni, nestvarni, možda tek nose koji delić njega u očima. Teško je to objasniti, tu hladnu distanciranost, i bolno.
Neizvestan je vidik zbog gustine tame ali Kivi je imao vere u svoju misao, reč, i krenuo je lagano ka napred dok mu je srce kucalo brže no u kolibrija. Ali Kivi ne može da leti, i to beše otužno na tren kako jedna neprimetnost baca na kolena i primorava na puzanje ali bolje i to, mislio je on za sebe, nego da ga strah potpuno parališe.

12.01.2018. u 18:43 | 10 Komentara | Print | # | ^

Bela tempera

rana jutra provučena kroz vrtlog zvezda
tmina je iznedrila krovove boje krvi
mašina za meso melje i dan i kupolu
zvezde žuljaju oči poput oblaka prašine
vidici su iskopani rudnici presušenog zlata

11.01.2018. u 16:41 | 10 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< siječanj, 2018  
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Opis bloga

pravim nešto lepo

Kupa


anonimac1402@gmail.com

Trougao

mindwalk image anonimac

Kocka

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se