subota, 09.09.2006.
ponekad je vidim lezeci u snu...
|
ponekad je vidim lezeci u snu...
Napisao sam u jednom komentaru da snove treba odsanjati do kraja. Barem ja imam takvo iskusto. Niakd prije nisam imao nocne more. Prvi put sam se probudio vristeci budeci se iz anestezije, posle operacije. Prvo sam mislio da sam sanjao ali su mi ostali u sobi rekli da sam vristao. ja sam mislio da sam sanjao da sanjam teski san. Ali sam se probudio sav mokar od znoja. I od onda sam povremeno sanjao isti san, uvijek se budeci u znoju, i s nekakvim osjecajem da sam vristao. A nekad sam i siguran da sam vristao. Ali nikad nisam dosanjao san do kraja, nego sam istu scenu sanjao u jednoj noci vise puta. tako dugo dok se nisam probudio. nesto kao repeat. Ali svaki slijedeci put scena je bila sve duza i duza. Dok se jedne noci nisam probudio sav znojan u sijedecem polozaju. Ali san je dosao do kraja. A i moje nocne more. Nisam ih vise imao. Ali san je bio los, jako los. Da li je onda bolje zivjeti i buditi se s nocnim morama ili je bolje da prozivljavas i ostvarujes nocne more ali san je miran. Sjetio sam se toga jer sam proslu noc sanjao los san. Nakon dugo vremena. Nije strasno kao ove o kojima sam pricao ali... No, ovaj naslov. To nije nocna mora. To je san iz kojeg se ne zelim probuditi... a ja kradom neprimjetno zavirujem u sne tvoje i posmatram da li gledas moje lice ruke moje |
