Bice bolje netko vice

probudio sam se s kisom. Mislio sam nece dugo. Ali ne, nije se dala, padala je sve do podneva. Taman kad sam zavrsio s poslom prestala je kisa. Bio sam mokar totalno. Ujutro sam mislio da ce mi odgovarati kisa. Pogrijesio sam... NIje mi se svidjela, nije me umirila. Misli su mi i dalje lutale u jednom smjeru. U smjeru ...
Nista ne pomaze, ja jos uvijek cekam. Sta cekam? Ha...

Nekao sam poceo svaki dan pred vecer se malo provozati biciklom. Nista posebno, samo onako mali krug po gradu. Previse sam dugo mirovao, bio statican. A i umoran sam, sad vec jako umoran. Da barem mogu jednu noc prespavati da se ne probudim. Prvo tesko zaspim jer... ma nema veze... A onda se i probudim ubrzo pa opet ne mogu zaspati.
Ujutro jedva cekam da odem na posao, a i ne zuri mi se bas natrag kuci kad zavrsim. Nekako ne zelim biti sam sa svojim mislima, sam sa svojom tugom.
Ne znam, vidjet cu kad cu opet pisati, mozda bih trebao prestati na neko vrijeme. ALi kad znam da mi to ne bi pomoglo, znam da cu i dlaje misliti na nju. Zasto sam toliko glup?


Otisao sam daleko do krajnjih granica
More je uzimalo od neba
Na drugoj strani znaci oluje