utorak, 08.12.2009.
Branko centar
Kino. Gledam 2012. Ako zanemarimo cinjenicu da neutrino (pobogu, postoji razlog zasto se zove neutrino) ne moze utjecati na druge cestice i tako izazvati efekt kataklizmickog poremecaja u zemljinoj jezgri, i ako zanemarimo hrpu bljuv bljuv kenj kenj patetike u filmu - film i nije tako los.
Sigurno vam sad nije jasno kakve veze E.T. ima sa svime ovime...
No zanemarimo sad to opcenito jer koga briga uopce za glupi film?
Brummm...brummm... Silazak u podzemnu garazu Branko Centra...Odjednom neka idiotkinja hoda sa djetetom u garazu niz ulaz za aute. Nista...fulam klinca, gledam u retrovizor, mali se odjednom istrgne iz ruku i ravno pod auto koji je silazio poslije mene...
U zadnji tren. Vise srece drugi put :)
Idemo dalje... prva razina, zeleno na semaforu, veselo pricekam iza nekog lika, jer - kud svi tud i ludi mujo.
Lik prodje.
Ja dolazim do automata.
Ne gledam semafor.
Stiscem gumb.
Ne gledam displej.
Sticem Gumb.
Kartica i dalje ne izlazi.
Psujem, da kaj koji kurac kartica nejde van... Kad odjednom vidim da pise "popunjeno" i gori crveno na semaforu.
Bravo idiote.
Ajmo u rikver, na iducu razinu. Dotle je iza mene sislo jos jedno 20 vozila...
Dolazim do druge razine - sve zauzeto
Dolazim do trece razine - sve je zauzeto
Dolazim do cetvrte razine, i vec vidim kak cu se morat okrenut i vratit natrag... Kad odjednom ima mjesta! O tenkju tenkju tenkju tenkju tenkju tenkju... kam a gen.
Ulazim u parking iza neke zene... od silnog praznog parkinga jadna ne zna kam bi prije, i vozi 2 na sat dok gleda di bi mogla. Dize mi tlak. Jako mi dize tlak... Ajde zeno bogamu!!! Na prvo slobodno mjesto, koliko tesko moze bit!?!
Fast forward...film kako doso tako proso.
Nista, ajmo doma.
Zakasnih 4 minute, i morah doplatit 20 umjesto 10kn. Zasto? Zato sto sam mudro ostavio parkirnu kartu u autu, pa sam doso na blagajnu poslije filma potvrdit...sa friskom figom.
"Dobar dan" (guram se pored ljudi u redu) "Samo bi htio potvrdit kartu za parkiranje ak nije frka!"
"Parkirnu kartu gospodine..."
"Parkirnu kartu da... uh oh..."
"Imate parkirnu kartu"
"Imam... u autu! Kvragu..."
Nista, u garazu po kartu, potvrdit, cekam tristo ljudi u redu od kojih 50% nema pojma sta treba sa tim automatom za parkirne karte pa si pletem pulover dok cekam.
Bruumm...krecemo!
Odjednom kolona... Kolona? Kak moze bit kolona u podzemnoj garazi?
Gledam zenu koja je jedno 10 auta ispred nas, drka oko automata za rampu, nikak da prodje.
Ko ce, ak nece zena...mislim ja mudro.
Ruka leti prema trubi...TRUUUUUBBBBBBBB...netko me preteko.. :))) Ajde necu sad i ja...drugi put...
Mice se sastrane... krecemo... ide ko podmazano.
Otvaram prozor.
Guram karticu.
Vrati mi karticu, al rampa se ne dize.
Kog ti jebes opet?
Gledam na displej "Kartica nije citljiva".
"MAMA TI NIJE CITLJIVA JEBEM LI TI DA TI JEBEMI!"
Guram nervozno karticu...opet...i opet... iza mene kolona auta.
Svi mi jebu mater. Krasno. Eto mi sad na!
Uh oh...
Brum naprijed nazad, simo tamo, rikverc uz kolonu, gledam kak cu nekom opizdit retrovizor. Skrip.
Tako je! Parkirno mjesto za invailda. I kaj sad?
Kud sta kako? Dolazim do automata... vidim neki crveni gumb.
Ja jako volim gumbe.
Pogotovo ak su crveni.
"Dobro vece, izvolite"
"Dobro vece, haribo pri te... spikerfonu! Imam problem sa parkirnom kartom"
"Jeste bili u kinu"
"Nego kaj"
"Jeste potvrdili kartu?"
"I nadoplatio cak 20 kuna!" (mislim si ja, jebem ti te 4 minute sto mi ujebase 10 kuna...)
"Poslat ce mo tehnicara..."
"Falaaa..dzenjaaa..."
Cupkam, pune dve minute, kad ono ni pet in sest, nego nakon tri i po minute stize tehnicar.
Nimalo veseo.
"Kartu..."
"Izvolte!"
"Hmm... idite zamnom. Mislim, cekam vas kod rampe, dodjite sa autom"
Vruummm vruummm...rampa se otvara...
E.T. goes home... Eto takve veze!
