četvrtak, 07.07.2011.
Letovanje, slike
u Umagu, preko puta Gradske knjižnice, nalazi se ribarnica
kilogram sardela košta 35 kuna
...
čistimo ih
na obali, u selu San Giovanni, ili Sveti Ivan, kamenitoj i divljoj
odsecamo im glave
male i mrtve
nas troje
tri puta i bog pomaže
sa glavama izlaze i utrobe
mala riblja srca
bacamo ih galebovima
divljim i izdresiranim
male mrtve ribe su hladne i glatke
koža im se sija
mrtva krljušt
...
znala sam da će ti se svideti
zato sam i insistirala da dođemo
...šetamo
ja samo ćutim i gledam
kuće i prozore
velike cvetove
i mačke
miris Grožnjana mi se uvukao u sinuse
kao mrtve ribe
sardele koje svetle
u univerzumu
i čija krljušt mi je
pod noktima
...
luča mikrokozma
sedimo na steni i razgovaramo
more se probija kroz usekline
i stvara penu
na UV faktor smo zaboravili
...mali rakovi prolaze pored nas
brzo
u dijagonalu
...
negde u Piranu pokopan je moj deda
neki čovek kojeg smo tako zvali
nikad se nismo upoznali
rođen je pre skoro sto godina
šetamo rivom i gledamo zaliv
koji, kome, o kome...
neko će se setiti
...
sedam u voz za Teheran
iznad sedišta su ogledala
široka i čista
ispod velikog oboda slamnatog šešira
čuvam pogled
kamufliran za četiri kontrole
granični prijelazi
Teheran je daleko
...
voz naglo zakoči i ja otvaram oči
Maglaj
brzo ih zatvorim i pokušam da prizovem
miris mrtvih riba
zbilja je ipak jača
progledam
preda mnom: kasaba koja kmeči
pokušava da se probudi
trza se u magli
pogledam u nokte
tražeći ostatke mirisa
i krljušti
Teheran je sve bliži
...
moj svjetonazor više nije tako politički korektan
moj svjetonazor postaje problematičan
moj svjetonazor se graniči sa opasnim
moj svjetonazor nadilazi imaginarni instrumentarij
kojem su nas učili
da bismo bili uspješni
i umorni
...
kako je riblje srce malo
i hladno
stane na jagodicu kažiprsta
utorak, 05.07.2011.
Nove proge – ali: Tudi tukaj je Slovenija
vroča luč sončnega
neba
in morje
vse ima svojo
praznoto
minute prvega mraka
jaz sem pri hiši
črn in tih
kot praznota
ena punca
med nogami
hrani luč
luč in lukno
skupnega življenja
in bolečine
v vesolju
race
vonj sardel
in moje roke
čakajo
pridi, pridi
glej!
tudi tukaj je
proga
tir in človek
tretje nadstropje
prazen sedež
potem se obrnem
in štejem:
ena, dva, tri, štiri
pet
sedežev
in brezplačno vprašanje
kaj se je zgodilo z punco
jaz sem dober človek
jaz sem dober gospod
jaz sem vodoinštalater
izhod
prosto je
vsak človek
gre proti vesolju
in vsaka raca
v morju čaka ena nova
punca
ali punčka
ko naenkrat
rdeča hiša
dolga in težka
izgine
nič novega
poje črni človek
v kotu
temna noč
in dolge proge
naše zenice se širijo
težko spanje
z nami
mrzlo
