22

srijeda

siječanj

2014

Niko nije savršen 2.dil ( ilitiga zašto ne triba njegovat dobrosusjecke odnose)






Sidila san na balkonu laganini ispijajući kavicu i pogledala na sat.
-Aj Bise dosta je, izlazi iz zamrzivača, već se petnaest minuta lađaš, dobit ćeš upalu mozga…
-A jbt- pojavi se prija na vratima cvokoćući zubima -da iman mozga sigurno bi je dobila.
Pogledala san u nju. Nos i usta su joj bili ljubičasti ka balancana, a po skijaškim cvikama i pramenčićima koji su stršali ispod vunene kape se uvatilo inja…
-Ja mislin da bi ova slija mogla uspit, sidaj brže - rekla san joj, škljocajući šta fotoaparatom, šta mobitelom, dok je Bise istovremeno škljocala zubima.
Rekla san jon da se sama uvalila u to i da sad mora durat.
Mislin, al' se morala onoj snobovičkoj susidi falit da ide na skijanje, pa se sad mora skrivat kod mene sedan dana i ne smi noson provirit vani.
-Hebenti globalno zatopljenje, opet je prija počela grintat, pa di baš ove zime nigdi nema sniga.
Već dva dana smo fotošopirale njene slije sa skijanja.Lako je nać slije skijališta i kućica u snigu di se skijaši vide iz daljine, al sad kad nigdi nema sniga, tribalo se dobro pomučit. A usput je tribalo i učinit koju sliju di se Bise vidi i na blizu, ka korpus deliktus.
I ofkorz stavit na Fejs, jer ako nešto nije na Fejsu, ka da se nije ni dogodilo.
Ona naravski nije bila zadovoljna kako je ispala na slijama i rekla je da ako još jednom stavi glavu u zamrzivač, da bi stvarno mogla zaradit kakvu upalu, u najmanju ruku upalu angine i to one pektoris.
Ja san joj rekla da se drugi put pofali susidi da ide na skijanje u Finsku, jer da tamo uvik ima sniga, i da bi onda mogle fotošopirat sliju s didom mrazom il barenko s Rudolfon, da bi nam bilo jednostavnije.
E to je onda priji dalo ideju da bi umisto slija di joj vise mosuri sa face, mogle napravit koju ka npr. iz finske saune, pa da joj slije djeluju senzualno i orošene.
I da odma pustim vrilu vodu u banju, a ona će se zamotat u veliki šugaman i parit će ka da je aman taman iz saune…
Ja san joj onda rekla da bi bilo najbolje da se itne priko kade i slomi ruku ili nogu, il da joj to mogu i ja, pa da kaže da je imala strmophizd na skijanju.
Jer ka ono,to je najbolji dokaz, al' ako to ne uspije, da možemo nać slija od priklanjskog kijameta, kad je pola grada bilo u gipsu,pa da može birat di oće da jon bude gips.
Rekla je da će tu ideju uzet u razmatranje, ako joj slije iz banja ne budu po guštu i išla pustit vrilu vodu u kadu.U to se sitila da je malo izblidila od lita, i dobila koje kilo,pa da neće baš dobro izgledat u kupaćem i pitala me jel imam kvarc lampu da se malo potamni, il ako nemam bil mogla skoknit do dućančića uzet joj kremu za samozatamnjenje, jer da tako bolje izgleda na slijama.
Rekla san da nemam lampu osim stolne, al imam susida za kojeg mislim da možebitno ima let lampu, pa da joj mogu s time pomoć a usput bi se njome mogla bokun i depilirat jer da su jon noge ka u dikobraza.
Onda je ona rekla da ja u stvari nemam pojma i da je to naturalluk i sexy i da se to ove zime nosi, i da je to tako toplije,al' u stvari da je u celibatu i zarekla se da dok ne nađe pravog tipa, neće se depilirat, i da ga u stvari još nije našla i ako ovako nastavi da ne zna bil joj bolje pomogla kosilica ili let lampa.
Da ne padne u totalnu depru, pošla san do dućana po kremu za samozatamnjenje , al sam joj isto rekla da noge zamota u šugaman sa logotipon onog hotela, u kojen je bila prije par godina i šta mi ga je poklonila ka suvenir.
Dok san se ja vratila iz dućana, prija se sitila da je susidi rekla da će za Valentinovo na Bali, pa se sad misli bi li odma napravila slije i za Bali, kad će se već samozatamnit.
Dok se ona natrackala i isprovavala duck face za Face, počela je padat kiša, pa je fotosešn, za koji se odlučila da bi ipak bija najbolji na balkonu mora odgodit, da jon se ne bi isprala boja.
Tako smo sad sidile u tinelu, pijuckale kavu i lamentirale o globalnom zatopljenju, fumadama, miru u svijetu i državnoj ekonomiji.
I baš nam je nekako palo napamet da bi bilo lipo negdi otputovat, pa makar i na Bali.
Ja san joj rekla da bi ja ipak radije negdi po našoj Europi, jer smo tu ka i doma. Osim toga ionako moram napravit novu osobnu, a sa starom ne moš nigdi, nego samo do Međugorja.
Prija je rekla da i ona ima staru,al da je neće minjat dok joj ne istekne, jer da neće lopovima punit proračun.
Ja san rekla da je meni to manji trošak,jer da ko će još produživat i putovnicu, koja je vjerojatno istekla, ko zna kad.
-Aaajmeee!- vrisnila je prija i skočila sa kauča, da smo se pripale i keruša i ja.
Namah sam pomislila da joj je pitura od samozatamnjenja koja joj se cidila sa čela ušla u oko, jer je počela skakat i vikat po tinelu, a za njoj je počela trčat keruša i lajat, pa san onda i ja u znak solidarnosti počela ajmekat i vikat da šta jon je.
-Aaajmeee, putovniiicaa!- vikala je prija i lipo se vidilo da se zaškarpunila i priko one boje.
Ja san joj pokušavala objasnit da mi ne triba putovnica, jer nisam mislila putovat na Bali,a ni po Evropi odma sutra, a i dok se mi odlučimo putovat da ćemo već uć u onaj Šengenski sporazum, ako već i nismo, al me ona uopće nije slušala.
Samo je i dalje skakala po tinelu,vikala da joj triba njena putovnica, a ne moja i brisala pituru koja joj se cidila sa čela u oči.
Onda san joj rekla da joj ne triba putovnica za bit kod mene, da joj ne triba ni osobna, al ako ima Vizu da je možemo odma ić peglat.
Onda se malkice sabrala i sila.
-Slušaj, meni triba moja putovnica oooodmaaaa, jer ću inače morat ostat kod tebe zauviiik!
Nisam znala zašto bi tribala kod mene doživotno priselit, al mi je namah došlo da samoinicijativno zaajmečem i počnem skakat po tinelu, al me prija štopala pogledon.
Onda mi je sve lipo natanane pojasnila:Jel ona na skijanju? Je.
Jel to svi znaju? Znaju.
Jel ona ima slije sa skijanja? Ima.
Jel ona osoba koja pomaže susidima i njeguje dobrosusjecke odnose? Je.
Oće li joj susida Zdenka kojoj je ostavila ključ, doć zalivat cviće? Oće.
Oće li Zdenka vidit putovnicu koju je ona ostavila doma na stolu? Oće.
Oće li pomislit da se u gepeku šverca priko grane? Neće.
Oće li joj odma sve bit jasno? Oće.
Oće li to ona svima rastrubit? Naravski da oćeee!
Jel triba onda njegovat dobrosusjecke odnose? Naravski da ne triba!















01

srijeda

siječanj

2014

NITKO NIJE SAVRŠEN...

Taman san zamisila tisto za orahnjaču kad mi je zabrenča telefon.
Eeej, di si…pita moja prija ka i obično.
Taman san zinila replicirat ka i uvik: A jbt di ću bit kad me zoveš na kućni - kad me je dramska napetost u njenom glasu brenzala.
-Jesi doma, ja bi sad došla kod tebe…stvar je ozbiljna, bil me mogla udomit na par dana?
Namah me je prisiklo i nisan je niti stigla upitat da šta jon se dogodilo, kad je ona nastavila šapjat u slušalicu: -Evo me za pet minuta kod tebe, sve ću ti objasnit- i po običaju je poklopila slušalicu prije nego li san i rič izustila.
Skroz me je snervala i već mi je pet najcrnjih scenarija prošlo kroz glavu.Onda san zaključila da najbolje da nastavin radit orahnjaču koja će se vjerojatno i ispeć dok ona dođe za 'svojih' pet minuta.
Razvaljala san tisto lazanjuron i taman pošla stavit nadjev, kad san sinjala da mi je kvasac krenija o svom poslu priko čikare, po stolu.
Nisan bila sigurna kakva bi bila bezkvasna orahnjača, pa san razmisila tisto i dodala zaboravljeni kvasac naknadno.
Računam, svi dobri sastojci su unutra,valjda će nešto ispast.
Za svaki slučaj san odlučila napravit i bajaderu, da bar nešto sigurno uspije.
Sve sam zamisila i taman tila razmeljat po škrovadi, kad san ubrala da nisam dodala 8 rebaraca čokolade u drugi dil smjese.Uvik sebi govorin da kad nešto pođe naopako, triba stat il' odustat, al' avaj, ja nisan takav tip.
Čokoladu koju san mislila prelit ka glazuru dodala sam u smjesu.
Malo je bilo mljecavo, al bajadera se more jest i žličicon, pa šta sad…
Mislila san se da koji bi kolač još mogla napravit, kad mi je udrilo zvonit i lupat na vrata.
-Aj otvaraj, ebate ja san, aj brže…
Sekundarno san otvorila vrata, kad ono prija s kuferon, putnom boršom i par kesa u rukama.
Projurila je kraj mene,obaturnila me ramenom, pričepila kerušu kuferom i bacila se na kauč.
Naravski da ništa nisan tribala pitat, jer je ona počela sama govorit.
-A jbt, ma znaš ti šta mi se dogodilo? Znaš ti onu moju našćapljenu susidu s petog kata? Ma u stvari, nije ni bitno jel je znaš…
Šoma, nikidan ja u liftu, a ona i njen muž ulaze i nose jelku od tri metra.Naravski, da nisu mogli imat manju, snobovi,da bi li snobovi.Jedva je ugurali u lift.
A ja ti nisan mogla izdržat, jerbo znan kakvi su muktaši i škrtičine pa san ih priupitala da al oni više ne slave Božić.Ka ono, tek sad prid novu godinu donose jelku.I da su je sigurno negdi našli za male pare, ilitiga za đabe.
Ma isto mi je zeru bilo čudno šta oni s jelkon idu doli, a ne gori, al brži jezik od pameti…
-Ma kakvi- moja će ti susidica -slavili smo mi Božić, al za novogodišnji doček idemo u Austriju i ostat ćemo na skijanju desetak dana. Pa,evo nosimo bacit jelku jer će se osušit dok se vratimo doma, a gospođa Katica šta nam čisti po kući je išla u posjet rodbini, pa tako…
I onda me još nako milo upita da di ću ja za novu i jel idem i ja negdi na skijanje.Al, ako ću bit doma ka i svake godine, bil im mogla koji put zalit cviće, da će mi ostavit ključ.
Aaa, a meni je namah pa mrak na oči, pa san rekla da iden i ja u Švarcvald za novu, i da ću ostat svega sedan dana, jer mi frajer ne može ostavit firmu bez nadzora na duže vrime,a sređuju i neke godišnje obračune i revizije,al da mi je reka da će mi to nadoknadit za koji misec, pa da ćemo ić za Valentinovo na Bali 15 dana.
E onda je začepila, jer nju muž nikad nigdi ne vodi za Valentinovo.
I eto, to ti je to…
Meni je to bila zbunjoza skroz-naskroz i ništa je nisan kontala,osin da je niko ne gonja i ne priti smrću.
-Asti tebe, ti baš ništa ne razumiš, nastavila mi je prija objašnjavat jer san ja samo mavala glavon livo-desno, rukama gori-doli i otvarala-zatvarala usta.
-A jbt, sad kad san jon rekla da neću ni ja bit doma za Novu, morala san i ja poć bacit svoj borić. Bila san u čeki na ponistrici cili dan i kad san vidila da se njih dvoje vraćaju doma, ja lipo hopa, uzmen svoj borić i s njim kraj kontejnera.
Eee, i tu je ispa zajeb…jerbo san naletila na susidu s trećeg kata, koja mi se ponudila zalivat cviće ka šta će i njima i rekla da jon slobodno ostavin ključ.
Ebate i dobrosusjecki odnosi i bakalar šta san joj odnila na Badnjak…
Jel me sad kontaš,a? Jel vidiš sad da moran negdi emigrirat na tjedan dana…a di ću, ako neću kod tebe.-
Došlo mi se afanat dok san je slušala.Skoro pa nekoliko puta.Al štaš sad, štatigaje tutigaje.
Stavila san pred priju moju vlastoručnu bajaderu da nam malko podigne cukar, misleći se bi li uz nju servirala žličicu ili slamku.
A ondak me je prija upitala da kakav mi je to vonj iz kužine…
Asti, zaboravila na orahnjaču! Ofskroz da je bila napola karbonizirana.Dok je prija vrtila glavom i tsctsctsc mrmorila, ja sam laganini pokušavala sastrugat gornji sloj i sve kamuflirat cukron u prahu.
Prija mi je malkice dala kulinarskih savjeta,s naglaskom na pravljenje kolača,kad je meni nešto palo na pamet.
-A slušaj drag'ce…ti si ono itnila svoj borić kraj kontejnera, jel?
-E,jesan. Pa jesan li ti lipo ispričala cilu štoriju..
-A jel ti ono, imaš plastiju od bora?
Prija se zabuljila u me pogledom ka da sam baš ja obznanila: Zemlja nije ravna ploča!
Ae, a šta ćeš, niko nije savršen!



















<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se