SMAK SVITA

A ebt-e,evo san se nekidan spomenila smaka svita,pa sad ne prestajen mislit o tome…
Mislin toliko puta su ga ka nešto najavljivali,pa ćorak.
Ne moš ni sad bit skroz siguran…
Ka ni u meteorologe i vremensku prognozu…
Kad bi znala da će smak zasigurno bit,odma bi otišla u neku od ovih naših domaćih banaka,šta in ni ime ne znan naglas izgovorit,a da ne zapetljan jezik.
Digla bi najveći mogući kredit u švicarcima,sa šta dužim vrimenom otplate.
E onda bi se prepustila uživanciji…
Najprin san se mislila da bi kupila zeru vlastitog krova nad glavon,pa ga nako obijesno uredila.
Čeljad nije imala ništa protiv te ideje,al onda je krenilo kako bi ko uredija svoju sobu,i šta bi sve unutra utrpa od tehnike…
Ma sve ok,al ebt-e,ako fulaju sa smakon,pa bude šest miseci poslin nega šta ga najavljuju,jel to znači da ću kroz to vrime ja morat kuvat,prat ,peglat i brisat prašinu sa svih tih pizdarija šta bi ji oni dovukljali doma…
Aaaa,neće ići…
Složili smo se da će se nečeg morat odreć u ime gđe.Katice koju ću ja unajmit 24 ure dnevno da se bavi tim prizemnim stvarima.
A onda nam je palo na pamet da bi bilo bolje putovat po svitu,spavat po hotelin,jist u restoranima i bit ka i svi svjecki ljudi.
Eeee,nismo se mogli odlučit za destinaciju,a ja san se još promislila,ebt ako fulaju sa smakon,pa nas pogodi ranije,a mi se zateknemo u nekoj zemlji di nit znan jezik,nit znan ljude…
Odlučila san da nećemo na put oko svita,nego tu negdi po Europi,ono ka doma smo.I svoji smo..
Onda su drčina rekla da jel to podrazumijeva da oni ne moraju više ić u školu…
Uuuuu,to mi je bilo ka malo delikatno…
A fulaju li smak za koju godinu,jbt štaš onda?
Rekla san drčini,da će se morat odreć još koje pizdarije šta su mislili nabavit u slučaju smaka svita,jer da moran ostavit koji franak za kupit in diplome,ako to potraje…
Uopće nisu bili zadovoljni s tim,i počeli su grintat.
A nezahvalne dice…Pa ja bi morala dignit višemilijunske kredite za ispunit sve njihove želje…
A to mi banka sigurno neće odobrit,jer su takve već podilili.
Onda san zaključila da bi mi bilo najbolje dobit na lotu.
Ništa previše,nako za normalan život…
Odma bi se riješila kredita,minusa na karticama,platila sve račune,vratila šta kome dugujen,kupila štagod polovna autića,novi frižider,kuhinjski stol,opiturala sobe i obavila veliku spizu.
Baš san se tako pripustila maštarijama,kad me ono nešto prisiče…
Ajme meni,zamisli dobijen tako na lotu,sve lipo isplaniran i zadesi me smak svita…
Đaba mi milijuni…
Brrr,ne bi valjalo…
Odlučila san da ću razmislit o svemu…
Drčina će nastavit ić u školu,ja ću otplaćivat kredit, kuvat,prat i peglat-do daljnjega…
Preživili smo i gore,pa ćemo i ovaj smak svita.
(Al za svaki slučaj zapisala san negdi broj onog vidovitog Milana.baš me zanima šta će mi reć).