"A je to"...ilitiga pripreme za Badnju večer

Najprin su riknile svićice.
Kad san otkrila u čemu je kvaka,malo san oguljela žičice i vlastoručno zatvorila strujni krug.
Ondak ij je polak zasvjetljelo, a polak je odlučilo ostat krepano.
Ondak je nasta kratki spoj i sve su odlučile krepat.E to je bija mrak!




Valjalo je po mrčini probauljat i nać sklopku.Ondak san se prosvitlila.
Nakon prosvitlijenje vajalo je učinit koji kolač.
Ondak je riknila vaga.
Odletija feder.Srićon je bilo svjetla pa san ga mogla nać,al ga se nije moglo utirat natrag.
Do pronalaska kutije s alatom prošla je cila školska ura.
Znan ja da je u špajzi,al je tribalo iskopat,jer je u špajzu spremljeno sve što bi nam keruša mogla izglođat.
Nakon dejstvovanja s križnim šrafcigerom,vaga je rastavljena na proste činioce.Sklopit će je u Koreji.
Dok je čikara i kućarina ne triba meni vage.
Čokoladna glazura se pretvorila u neku lipljivu smjesu,pa se onda bokun stvrdnula.
Prekrižila san u riceti:preliti po kolaču i dodata:naribati.
Umisto pola masla,stavila san cili,nek se nađe.
Kad se naribana glazura oladila,pojavile su se bile fleke.
(Savit domaćicama:maščoba se dade pošadon pažljivo sastrugati).
I na koncu je kolač bija gotov.
Nije baš nešto izgleda,al su dica rekla da je jestiv.
Pa kako i ne bi kad su svi dobri sastojci unutra.
P.S.Teću s bakalarom nisan mogla dobro protrest.Ni nakon nekoliko pokušaja.
Ondak san morala upotrijebit štapni mikser.
I tako je štapni mixer spasija stvar.Nega.
Na dobro Van došli Blagdani!