Gradska pahuljica

morske brige :-)

Ne znam jesam li spominjala, ali prošlog tjedna sam upoznala jednog dečka na onom seminaru. Vrlo drag, pametan, osjećajan dečko.... nije mi fizički privlačan, ali mi je u njegovom društvu jako ugodno. Em što nas trenutno more slični problemi (nedavno je diplomirao), em što me konstantno obasipa komplimentima... I to vrlo izravnim i iskrenim komplimentima... Uglavnom, ja se njemu jako sviđam, ali on zna da sam u dugoj vezi. No, unatoč tome, on nastavlja s komplimentima, a ja ga ne zaustavljam. Je li to grozno??? Ja nemam apsolutno nikakve namjere s njim, ali mi tako paše čuti tako neke stvari... Jako je i brižan prema meni, pa kad smo svi zajedno išli van u petak, stalno je pazio gdje sam, treba li mi što i slično. Mislim i moj dragi pazi na mene kao oko u glavi kad idemo van, ali mi ne šalje više porukice svako malo, ne obasipa me komplimentima stalno... I jasno mi je da nema smisla da mi svaki dan govori da sam mu prekrasna, ali ipak mi je lijepo to čuti od nekog drugog. Znam da sam sebična što zavlačim ovog drugog, ali ja mu nisam ni na koji način dala do znanja da ja želim nešto s njim više od prijateljstva.

U subotu predvečer sam došla na more. Išla sam van s frendicama koje tu također ljetuju, i bile su na misiji – alkohol i dečki... Kako sam se ja pretjerano oblila prošli vikend, a i u petak sam bila vani, ostala sam na dva pića dok su one popile... uhh... previše. Dečki naravno, kako to uvijek biva, i nije bilo pretjerano na vidiku... I predjutro kad sam se vratila kući, pogledala sam prema zvijezdama. Inače, iznad moje kuće se nalazi Veliki Medvjed i imam neki ritual da ga „pozdravim“ i zamolim da prenese moje pozdrave nekome... Tu noć sam bila tako sretna što imam svog dragog... nekoga tko te voli... sada mi je pasalo to smirenje, saznanje da ne moram stalno biti u „potrazi“ nego mogu uživati u svakom trenutku jer imam već to nešto što svi tražimo....

Ujutro sam vidjela njegov propušten poziv :-) Medo je poslao pozdrav ;-)) U subotu su dragi i frend roštiljali, išli veslati, a jučer su ronili... Znam da moj dragi uživa u svim tim stvarima, ponajviše zato što nema priliku to raditi tako često, i bilo mi je drago, iskreno drago što je sretan... I nimalo ljubomorno što to nije sa mnom. Nekako odrastam. Svjesna sam da svi imamo potrebu za različitim stvarima, ljudima i bilo bi suludo da budem ljubomorna na to. Recimo ja nikad nisam voljela biti sama. Ali s vremenom sam razvila potrebu da se posvetim samoj sebi. I prošli tjedan nisam imala ni trenutka slobodnog vremena za sebe, osim u snu, i postala sam baš nekako nesretna... Tako da sam jučer cijeli dan posvetila sebi. Sama sam otišla na plažu. Uvijek sam se toga grozila. A sada? Zašto ne? Dovoljno dobro izgledam da si to mogu priuštiti ;-) Nisam otišla na ovu totalno „hip“ plažu, nego malo dalje gdje još uvijek ima puno ljudi, a i ljepša je plaža sama po sebi... Sunčala sam se, čitala... Ja sam ionako takva na plaži, svejedno mi je ima li koga ili ne kraj mene. Danas najvjerojatno isto idem solo, a prije toga idem na ručak u restoran... Tako ja svake godine, ne da mi se kuhati samo za sebe...

Sinoć su mi se frendice trebale javiti za izlazak, no javile su se tek oko ponoći, a ja sam već ugasila mobitel... Dragog sam zvala oko 8, bio je u autu, vraćao se za Zg. Rekla sam mu da mi se javi kad stigne... u 11 se još uvijek nije javio pa sam se zabrinula... poslala sam mu poruku jel stigao... odgovorio je da je upravo ušao u kuću, da se ide istuširati i spavati te da će me nazvati sutra... Bez volim te, pusa... ništa... Budući da je „poanta“ cijelog ovog njegovog izleta bila da on razmisli o svemu, o nama, zabrinula sam se... Poslala sam mu poruku i pitala jel me još uvijek voli, barem malo? Dugo nije odgovorio... Činilo se satima... Ugasila sam mobitel od nervoze... pokušala zaspati, ali nije išlo. Konačno sam upalila mobitel. Stigla je poruka: „Puno, fajiš. Vt“. Od osjećaja olakšanja, suze su mi počele kliziti niz lice... Stvarno sam se zabrinula da će mi se to ponovno dogoditi... Da ću se malo opustiti i da će se on predomisliti... ali nije... još samo da mi dođe u petak da ga zagrlim :-))

16.07.2007., 12:28 || Komentari (9) || Isprintaj || ^ || #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.