golly&bossy

Dragi Naši,
Nakon tradicionalnog božićnog posta koji je uključiva hubotnicu na bilo, grudu, pršurate, orahnjaču, kapare iz Palagruže, skalonje, juhu od janjetine, pečenu janjetinu, pečenu tuketinu, mrkvu, gnjive, mlade kompire, zahericu, vanilin-kifliće, ružice, abesince i domaći kruh, dan iza Božića smo se uputili na Kom. Planinarit odnosno brdarit jer je Kom visok 508 m/nv govori blog Putopis planinara, na kojega smo slučajno naletili. A upravo smo doživili otkrivenje i skužili da je to blog od momka našega dragega druga Sene. Pogledajte malo bolje, vidite da je to ona na slici na kraju njegovega posta : ) Samo što je on zove Zizi, a ne Sena. Kako volimo kad je svit mali!
Dunkve, uputili smo se od Male Kapje prima gore. Hodili smo kroz kupine i smršku dok nismo došli u šumu češvina u kojon caruju divje gude. Nismo vidili ni jednu, ali sve su izrovali i prikopali po zemji. Ovo što je na slici manje zeleno, to je sve izgorilo devedesetosme. Ovo više zeleno, di prohodi naša ruta, to su češvine


Na pola puta je ovo odmorište. Svi znaju da je najboji dil planinarenja kad se sede i štogo izi a ovde su vridni blatski planinari iz Planinarskog društva Spivnik učinili i za sest i za ispeć.


Usput se prođe i uz jamu Komoračišće. Tun je aktivno Speleološko društvo i oni su se skalavali unutra i istraživali je.




A dan je bi izmišljen za popet se na Kom. Malo burno tako da se vidilo od Palagruže do bosanskih planina. Livo Lastovski kanal i Lastovo, isprid zapadni dil Korčule, Vela Luka i Vis, desno Korčulanski kanal i Hvar.


Ovo je vrh


Malo nan je črbava kamera na mobitelu zato je malo mutnjikava slika. Ali ode su Korčula, Pelisac, Hvar i Biokovo.


Lastovo isprid nas. A ovo što izgleda kako jezero, to je Brna.


Mljet u daljini.


Ispod nas je poje Dubravica, to je sad sve zapušteno, a ovo kafeno, to su divlje slive.


Poja Hotina, Donji Lov i Gornji Lov. Tun se redu i masline i lozje.


Po Komu je krcato kaduje. Ni baš pri ruci za poć ubrat, ali bar ste sigurni da ni zagađeno ispušnim plinovima.


Normalno, nakon laganog uspona od uru vrimena morali smo se pokripit. Za početak ćikolata, a onda kolači i kafa.




A u povratku smo naletili na kobilu i mlado. Izgleda da nan je ovo godina konja. Kobila ji mandarinke, mali ne. Ali zato i jedan i drugi uživaju u keksima i kolačima.




Rekli su nan da svaki dan treba učinit ništo prvi put u životu. Nikidan smo bili prvi put u životu na koncertu Pipsa, sad smo se uspeli na Kom prvi put u životu. Zaključak: uspon na Kom je super izlet, i premda su nas ovo lito odvraćali da ne možemo poć gore liti jerbo da ima guja i svašta, računamo da ako su se uspeli Sena i dragi da možemo i min. Tako da ćemo opet poć sljedeće lito.

I na kraju Vama i našiman čitateljiman želimo sretnu novu godinu.

Vaši