A-a, neće bit!
Jel'da ste pomislili da sam se zaposlio?.. Ma, ne...!

Počeo sam brisati sve sa kompa i još mi je malo posla ostalo prije formatiranja. Zato se nemojte začuditi ako dobijete čudne porukice preko ICQ-a i sličnih programa: to ja pokušavam stvari dovesti u red.

Onako u letu, sve je OK i svi smo zdravi, Lovri su izbila još dva zuba (sad ih ima ukupno 9!) i već pomalo počinje sam hodati. Što je i dobro, jer je ionako postao pretežak da bi ga stalno nosili..! Al mi ga sve više volimo!
Sviranje je u banani, ionak su svi manje-više na moru ili im se neda, a doma se koncentriram na backup i brisanje programa i fajlova. Tek kad to riješim, može se krenuti sa sviranjem i snimanjem.
Jednog dana kad budem vlasnik poznatog studija, sjećanja na sadašnje vrijeme bit će samo gorko-slatka uspomena...

Ljudi, idem sad, pa se uskoro opet čitamo!!!
Bok!!!

(Naravno da ide i vic! Samo da se sjetim...)

Prolazi Mujo sokakom i vidi Fatu kako nasred avlije pere veš na ruke.
Gleda ju onako naguženu, pa poviče:
- Fato, bona, bil ja mogo oprat svoj veš u tvojoj mašini?
- Možeš, bolan, što ne bi mogo!?, reče mu Fata.
Mujo se zaleti, zadigne joj suknju i kresne ju zguza.
Idući dan Mujo opet prolazi kraj Fatine kuće i vidjevši je gdje opet pere veš, poviče:
- Fato, bona, bil ja mogo OPET oprat svoj veš u tvojoj mašini?
a Fata mu odgovara:
- Ako imaš onako malo ko jučer, peri bolan NA RUKE!!!