Hej moji blogovci… eto mene opet… da.. da… nije me bilo dugo ali znate, trebalo mi je vremena da sredim sve dojmove kad sam se vratila i iskreno.. morala sam uciti ( i jos moram) tako da jednostavno nemam vremena ni za sta.. lol-.. eto… ja ne mogu vjerovaati da je mom iskustvu kraj i da sam sad doma i da cu ostati ovdje.. znate kako to ide.. kad se naviknes na nesto onda je doista tesko ponovno se vratiti u ono prije koje jos kao nisam poznavala.. al ajd.. sad je to ovako i ne bi trebala puno razmisljati o tome… nego stvar je u tome da meni jako nedostaju moji prijatelji iz washingtona… i ne znam.. razmisljam o tome da bih ih trebala posjetit… ali da.. sad ja vise necu o americi jer je to proslo svrseno vrijeme iliti pluskvamperfekt… lol….
Sad u zadnje vrijeme razmisljam o jednom drugom putovanju… naime, ja idem u grcku.. tome se jako veselim jer idem sa puno svojih prijatelja i imam osjecaj da ce to biti jedno od boljih provoda u mom zivotu.. samo sam cula da je u grckoj jako skupo ali sto kosta, kosta… lol
Hm…. Citala sam malo ove blogove i mogu vam reci da je prilicno velik postotak njih kao jedan veliki ljubavni roman… izgleda da su svi sad za to… mislim, nema nista lose u tome i naravno svaki je jedinstven na svoj nacin ali jednostavno nakon nekog vremena to prestaje biti zanimljivo…bar meni…. Naravno sad se to cini kao da ja pljujem po sebi jer sam u zadnjim postovima pisala uglavnom takvim stvarima koje su se meni dogadale ali sad se nadam da cu naci neki drugi sadrzaj od toga… joj nemam pojma o cemu pisem … ali tako ja inace….
Moram citati lektiru iz hrvatskog.. za ispite.. i trenutno citam zlocin i kaznu…. Ne znam shvacam li samo ja to tako ali svaki put kad malo procitam te knjige, nekako se osjecam izbedirano i gubim vjeru u ljude… ( naravno mozete skuziti da sam ju sad citala jer je cijeli ovaj post pomalo melankolican..) ali prestat cu ja o tome…
Kad malo razmisljam kako te knjige sto citam djeluju na mene, puno puta imam osjecaj da se stopim s glavnim likovima i sve si smislim u glavi kao da su to stvarni dogadaji… zato vise volim knjige od filmova… sad vam se cini da ja samo citam i da je to jedino sto ja radim… cak se i sama sad nakon ovih recenica osjecam kao book worm.. ali nisam… vjerujte mi.. ne citam ja puno ali neke stvari zbilja volim procitati… to je ok… i mislim da je to nekakva covjekova kulturna naobrazba koje je potrebna..
Nedavno sam dobila na dar knjigu Polupani Loncici… tu knjigu je napisala Jasna Šurina (tako nešto, ne da mi se sad ici provjeravati ) i ona pise o svojoj bolesti bulimiji… uz tu sam knjigu probdjela par noci jer nisam mogla vjerovati da se takve stvari dogadaju.. da to postoji… to je tip knjige kao i Mi djeca s kolodvora ZOO… u jednoj naucis o narkomanima i drogi i sve je realno… a u ovo drugoj naucis o poremecajima o prehrani… kao neki prirucnici mi se sve to cini… valjda… ma ne znam… ne znam ni o cemu ja sad pisem ali evo uzela sam laptop u ruke i ne pustam…. A sad bi vec morala ici uciti.. eto taman se ufuram u sve to i onda moram ici… tako je meni inace… u sveim situacijama.. taman kad se ufuram u nesto, tome dođe kraj.. ali dobro, nema veze…. Ajd budite mi svi pozdravljeni i uzivajte.. cujemo se!!!
Over and out!
Peace….- ma i to mi je sad vec postalo bezveze.. al ajd!!! kisssss
|
