utorak, 28.10.2008.

...::: Black rose :::...

Kada umrem
Ostavite na mom grobu
Samo jednu crnu ružu
I ona nek vas podsjeća na moja djela.
Sve što sam imala lijepo
Bila je upravo ona
Jednostavna crna ruža
Koja mi je pravila društvo u praznim danima
Bez ikoga da me voli.

Licemjeri koji me niste voljeli
I zvali me samo kad ste trebali olakšati sebe
Ne plačite nad mojim grobom
Jer znamo i vi i ja da su te suze laži.

Pustite nebo da plače,
Jer samo ono zna za kime treba plakati.
Ako sam jedna od njih i
za mnom će suze liti.

Molim vas samo jednu ružu crnu
Na grobu mi ostavite
Da nađem mir
Koji na ovom svijetu nisam imala.






tražila sam i tražila post u kojem sam objavila ovo... i eto napokon sam pronašla...
sjetila sam se crne ruže jer ona je simbol nećega.... tko zna...
što da vam napišem? ni sama ne znam....

ponedjeljak, 27.10.2008.

...::: Sumnjam da :::...

Kada bi me ovaj put pitali kako sam ne bi lagala da je sve super jer nije. Ovaj put bi rekla da sam loše jer nemam razloga lagati. Zašto da se pretvaram jer stvarno nemam koristi od toga.
Danas je dan kada je sve moglo biti drugačije ali nije jer sudbina nije tako htjela. U subotu sam čula par riječi zbog kojih sam i sad zamišljena i kad spojim sve, imala je pravo. Žao mi je što nisam tu večer provela s njim, stvarno mi je žao. Eh da barem to mogu vratiti… bilo bi mi lakše ali eto. Stari došao po mene a ja htjela ići u pit samo da njega vidim. Iako se priča da sam bila tamo, ali neću se obazirati. Danas u školi cure su me pitale dali ga volim… čudile su se kada sam rekla da! Zašto bih lagala ? zašto bih se pretvarala da mi nije stalo kad je zaista tako. Ponekad pomislim da sanjam jer… to je to. Znam da je tako. Nešto najbolje što mi se dogodilo u životu… Ipak… u dubini mene javlja se neka sumnja. Sumnja da…će nestati, a to ne želim. Sada mogu pisati o njemu jer neće čitati pošto ne zna novi link.




Evo sa ovim danom moj blog postoji već: 23.mjeseca i 17 dana

četvrtak, 23.10.2008.

...:::Anything for you! And what about me??:::...

Zar sam toliko naivna? Toliko popuštam?!
Ni sama sebi ne mogu vjerovati da sam popustila opet. Zašto? Trenutačno sama na sebe vičem jer mi je teško.
Nakon svih trenutaka našeg prijateljstva koje je totalno izbljedilo meni je stalo. Pa zašto?
Ne mogu neke ljude izbrisati iz života ali dali oni mogu biti fer i pokazati da sam im nekad barem malo značila. Slušam riječi koje mi stari upućuje: Samo ti pomaži jer drugi ti neće pomoći.
Da vam ispričam ukratko o čemu se radi? Iako možda ne želite ipak…. Moram nekome reći.
Postoji jedna cura «prijateljica» do koje mi je stalo, iako više nije kao prije ja sam uvijek tu za nju. Otkako smo se pomirile sa onom 3.frendicom mene više nema. Zaboravile su na mene i sve ono što je bilo. Iskreno nije mi žao, ipak… možda malo. Njen ponos, ponašanje upućuje da joj ne trebam i ja se nosim s tim, nekako. Nije me briga što se događa u njenom životu jer zaista imam 3 frendice bez kojih bi mi život bio kaos. Imam njih i to je dovoljno za moju sreću. Sve ovo vrijeme nije mi poslala poruku da pita kako sam, nije me upitala dali je sve u redu. Ne nije, a ja sam šutila. Rekla sam da više neću padati na te fore prijateljstva. Ipak…
Nazvala me prije sat vremena i otišla sam do nje. Pitala me za pomoć i ja sam pomogla i što sam napravila??? Sve ovo vrijeme me izbjegavala, ponekad i ponižavala a ja sam otišla do nje i … Kako sam glupa. Smijala sam se kada su mi starci govorili da prijatelje imam samo kada im nešto treba. Sad mi je žao i priznajem da ste imali pravo. Ajme kako se jadno osjećam.




Samo se želim izgubiti u sjeni i …. Nestati. Tko iskreno može ustati i izjaviti da mi je prijatelj? Ima ih malo... nije ovaj post samo zbog današnjeg događaja već zbog događaja iz cijelog tjedna. Koliko sam im samo pomogla a kada sam ih zamolila da oni meni pomognu okrenuli su leđa i pravili su se da me ne čuju. Jučer smo sjedile u Campariu (mi cure iz razreda) i zamislila sam se. Razmišljala sam o sebi. Možda zvučim umišljeno jer razmišljam o sebi ali… pitala sam se kakva sam zapravo. . . Na pitanja šta mi je odgovarala sam da nije ništa. . . Kako samo mogu lagati. . . u dubini ovog mog jadnog srca samo molim da me osobe do kojih mi je neizmjerno stalo ne povrijede jer kako je krenulo… Žao mi je što sam maturantica i što iduće godine odlazimo na fakultet. Napokon sam našla ljude kojima je stalo do mene kako barem ja mislim, a već je došlo vrijeme da se rastanemo. . .
Kako je sve komplicirano…

ponedjeljak, 13.10.2008.

Možda bi bilo lakše kad bi....

Plakala bi…
A moram biti jaka…
Moram se praviti….
Teško mi je ovih dana, jako teško. . .
Hoću da budem jaka…
To ne mogu biti…
Nisam od čelika, ne nisam…
Da barem zastanu i poslušaju ono što želim reći…
Da mi barem ne okrenu leđa kad im se približavam…
Da me barem pitaju kako sam…
Da barem vide moje suze koje sada klize niz obraz…
Da je barem on tu….
Ali ne može biti…
Toliko bi toga htjela…
Zašto je komplicirano…
Želim otići od svega….
Želim zaboraviti na njih…
Predugo sve traje….
A ja ne mogu tako živjeti…
Tražim samo malo….
Samo ono zbog čega bi preživjela…
Samo toplu riječ…
Zagrljaj …
Ili samo da mi ne okrenu leđa…
Već da me poslušaju…

srijeda, 08.10.2008.

...::: I'm back :::...

Na početku ispričavam se što vas nisam posječivala, sad ću sve nadoknaditi. . .
Stvarno me dugo nije bilo, ali sada sam tu. Imala sam puno obveza i jednostavno…
O čemu bi mogla ovaj put pisati? Hm…
E da… Bila ja u Splitu…. Održavalo se državno natjecanje vatrogasaca i eto mene tamo…
Cure odnosno frendice iz V.Črešnjevice me zvale i tako ja odlučila da idem.
Krenuli smo 3.10 i opet smo izostale iz škole, a šta ću. . .
Uglavnom bilo je super, na neki način, ali bilo je i…
Odmah prvi dan sam pozvala frenda iz Vukosavlj.da dođe do nas jer on radi tamo pa…
Uglavnom ekipa je bila super, nikad bolja. Imale smo s kim feštat tako da se ne mogu žaliti.
Heh većina nas je smatrala ludima jer smo se išli po onoj zimi kupati ali baš je bilo fora.
Tak se to radi. . .
Isseee ništa nismo spavali a tko i bi. U hotelu bilo točno 1800 natjecatelja. Zanimljivo.
Što se još dogodilo? Pa… vidjela sam ujka nakon malo dužeg perioda. Ne znam zašto ali otkad je otišao u Trogir udaljili smo se i jako mi nedostaje. Inače mi je uvijek davao neke male savjete, osobito mi se sviđalo kada bi vikao na mene zbog jednog tipa, malo ludo ali… fali mi to. Nismo više u kontaktu i . . .
Ovaj put me branio pred starom, i to mi je puno značilo, možda me ipak razumije. . . Hvala ti zbog toga. No da… Problem je što mi je stara bila u hotelu gdje i ja. Poludjela sam. . .
Bila je na drugom katu ali ipak ne znam. Heh i još šta mi napravi…
Legli mi kao da spavamo. . .i oko 2 ujutro nazove ona mene bijesna . . Rekla mi je da ne radimo toliku buku, da ljudi ne mogu spavati… A mi jadni ležali u krevetu i normalno pričali…Drugi dan mi je rekla da je čula neku žensku koja ima sličan glas ko ja pa je mislila… joj. . . sve u svemu ock.
E da natjecanje bilo na Poljudu. Kad smo rekli ljudima iz razreda to nisu vjerovali a gle sad. Još je i na tv-u bilo, da, da. . . Dogodilo se puno toga ali nebi sad o svemu. Htjela bih vidjeti jednu osobu tako da moram ić. . .
Vojim vas. *pusa* evo malo slikica u jako malom formatu... neću stavljat velike


na odmaralištu




Matta



Nata, Teja i ja...