{

11.03.2008. / utorak

-->Neman ja više onih 18 godina:))
<--

Došlo je vrijeme da i ja nešto napišem... Al nekako više ni sam naslov bloga ne odogovara.. Nekako kao da je gadura nestala i jednostavno neman više onih 18 godina... Pročitala sam neki dan u pauzi učenja jednog od omraženijih predmeta sve postove ikad objavljenje... Neke događaje san zaboravila i stvarno se bilo dobro prisjetit svega... Mature,prvog prijemnog,prve 2 godine faksa,ovog ljeta,odluke o promjeni faksa,svih ljudi koji su mi prošli kroz život,jednostavno svega...Moje i njegove dugogodišnje priče i te ljubavi. Nikad nisam mislila da bi mogla ja bit ta koja će na jednu osobu potrošit skoro cijelo desetljeće života. Koja će ić do pakla i nazad koja će upoznat toliko ljubav,ali i i mržnju u pravom smislu te rijieči. Nisan nikad mislila da ću isto tako jednostavno okrenit glavu i otić... I nisan nikad mislila dok san govorila nakon tih 6 godina da bar u jednom momentu osjeti kako je bilo meni,ja bit ta koja će mu to i pokazat. Nikad mi nisu rekli da je zapravo najgori dio preboljevanja zapravo ona glupa emotivna praznina... I iskreno jako dugo sam se zapravo osjećala strašno izgubljeno,složilo se jako puno loših stvari... Ali jedno jutro jednostavno su se stvari drukčije posložile. I zapravo ako ćemo iskreno od svih 6 godina sjećam se jedino tog dana kad su se stvari okrenile i kad san zapravo ona stara srednjoškolska ja prestala postojat,kad je on presta postojat i kad je emotivna praznina prestala postojat,kad je svaka slična emocija prestala postojat. Čitala sam dalje o malom ricastom,čoviku koji mije obilježija godinu dana života...Pred kraj ljeta san napisala-sve bi minjala za njega,sve jebene vateproliste za jednog malog ricastog. Možda sve,ali the vaterpolistu niti pod razno. Ubrzo smo se ja i malo poljubili,ali najvažniji dio te večeri je bio-..onda smo u 22.30 išli po njega. Na putu smo imali situvacije,ja sam sinjala svog vatepolistu... Oće mo li iskreno tu večer se sićan ama baš svega vezanog za vatrpolistu,one njegove crvene majice,svega a malom ricastom se jednostavno nesićam face. Sićan se i osjećaja da san jednostavno tila otić iz auta i otić do vatrepoliste i malom ricastom poželit laku noć. I sad mi je potpuno jasno da smo mali i ja bili u vezi da bi jednostavno otiša u prošlost zbog vatepoliste... Roku sekunde bi jednostavno posta prošlost,ko što se i dogodilo u onom momentu kad se nesuđeni vratija u moj život... Nisan mislila da će mi se ikad sviđat te bahate face,veliki nosevi i nešto šta nije ona klasična niko kranjčar i kompanija baby faca. Nisan nikad mislila da ću se opet ovako glupo smješkat kad ga neko spomene. Nisan mislila da će ova igra mačke i miša otić daleko i da ću jednom nać nekog sličnog sebi. Nisan mislila da će nakon svega oni njegov stav popustit i da će mi se onako sramežljivo nasmijat iz bazena. Nisan nikad mislila da će ta bahata faca ikad mene pogledat a kamoli bit zagrijana za mene... I više ga nezovemo nesuđeni,zaradija je novi nadimak,PO(interno...). I situvacija se miče s mrvte točke. Ja san je tamo dovela ja ću je od tamo i maknit. Jer mi je jednostavno neodoljiv s onom bahatom facom i onim glasom... I koliko to god bilo teško mora ću mu reć oprosti.Rekciju već vidin,oni pobjedonosni,neodoljivi smješak... Neman više mota za bit gadura... Prošla su i ta vremena,neka pozitiva oko mene,neznam ni ja sama zašto... I za kraj jedna pjesmica,malo me podsjeća na njega,samo naravno ja njega nisan zavolila....




Nije mi potriba sad
ka sempja gubiti mir
jer ja sam proguca kost
za jubav nimam lipu ric
I zali Boze i trud i ludu glavu
s kojom ne mislim
ko me je natira da je provan
da je 'vako zavolim
U srce me potocaj ka divji cvit
pusti dazd iz oka da okripi
naciklu jubav u meni
A da je coviku bit ka raspa
i da je u dusi zal i grub
ja ne bi se da' do kraja
i ne bi vako ginija za nju
Da je coviku bit ka raspa
da nista ne cuti ka i zvir
ja ne bi se da' do kraja
ko me tira da je 'vako zavolim
Nije mi potriba sad
ka sempja gubiti mir
ko me tira da je 'vako zavolin
jer ja sam proguca kost
za jubav niman lipu ric
I zali Boze i trud i ludu glavu
s kojom ne mislim
ko me tira, ko me tira
ko me je natira da je provan
da je 'vako zavolim
Nije mi potriba sad
ka sempja gubiti mir
jer ja sam proguca kost
za jubav nimam lipu ric
I zali Boze i trud i ludu glavu
s kojom ne mislim
ko me je natira da je provam
da je 'vako zavolim

- 20:14 - Pucaj (13) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se