Da li je Isus jeo meso?

Pošto kao ‘prorok’ nije bila dosledan vegetarijanac, Gabrijela uči da je navodno takav bio i Isus. Ona uči da ga je čak i Poslednje noći, na Pashalnoj večeri uzeo od suseda da ih ne bi uvredio? Da li ona zna da restriktivni judejski kult uopšte nije dozvoljavao prenošenje pečenih ostataka pashalnog jagnjeta iz kuće u kuću? Da li je pročitala u ‘Protoevanđelju’, da je Gospodu, odnosno Njegovoj majci, iz Neba naloženo od Neba da On nikada ne treba da uzima mesa i žestokog pića: 2:7? Da li ona zna da u prahrišćansko Bratstvo nakon izlivanja Duha Obilja niko nije mogao da bude primljen ukoliko je jeo mesa i bio čulno zavisan od takve nezakonite ishrane: 91:8?! Život Jakova Pravednika i terapeuta-hrišćana to najbolje pokazuje.

U knjizi 'Ovo je Moja reč' Gabrijelin inspirator tvrdi da je Gospod navodno materijalizovao ribe iz energije Zemlje, a u objavi 'Pred pobedom stoji borba' da je to činio neposredno iz Božijeg strujećeg Duha? Nije li to oprečan ukaz? Nije li istina da Gospod nikada nije materijalizovao nikakvu nezakonitu i mrtvu mesnu hranu? Pa čak i vino koje je sakramentalno uzimao, kao posvećenik, Nazaren, konzumirao ga je obavezno pomešano sa vodom.


Da li Zakon setve i žetve važi i u Onostrano?

Gabrijela uči da se bića na Zemlji i u Prednebesima mogu opterećivati duševno, a u Podnebesima ne mogu, slično kao što se čovekova duša ne opterećuje u snu? (Ona inače uči da između materijalnog Univerzuma i Nebeskog Kraljevstva postoje četiri delimično materijalna sveta – Podnebesa, i tri Prednebesa.) Da li je to logično? Da li to uče one duše koje ne žele da priznaju i da vide da nezakonito utiču na ljude i da će to jednom morati da otplate? Ako se navodno dezinkarnirana duša "ne opterećuje", kako su se onda opteretili takozvani pali duhovi? Ako neka duša opseda nekog čoveka i goni ga da počini ubistvo iz osvete, zar ona ne krši Božiji Zakon (Zapovest ‘Ne ubij’!), zar se ne opterećuje ispošljavajući i razgorevajući zlo? Jer sve je energija i rad, delovanje? To se i u ‘Univerzalnome životu’ stalno ponavlja! Uči li Isus da neko ko u neznanju i u bunilu greši neće biti uopšte ‘šiban’? Demoni se po Gabrijeli ne utelovljuju, a u Podnebesima se 'ne opterećuju' što god radili i preduzimali, pa znači li to onda da su oni 'bezgrešni'? Na koji način će se onda oni svezati u zakonu setve i žetve? A kako se onda ‘svemirci’, koji stoje na još finijim ravnima, mogu opterećivati duševno?!

Dalje, u ovome ‘pokretu’ uči se da se dela i karma čoveka zapisuju u kartotekama materijalnih planeta i astralnih planeta Podnebesa. Da li po logici stvari to znači da ono što rade duše iz Podnebesa biva zapisano u kartoteku Zemlje, njenu Akaša, Eter Hroniku? Uči se da je kartoteka astralnih planeta prepunjena? Kako onda nije prepunjena kartoteka Zemlje koja od početka sve beleži a čovečanstvo greh na greh gomila?


I protiv egzaktne nauke ...

Gabrijelin inspirator uči da Zemlja sve više i više ubrzava rotaciju, naučnici da je usporava. Njen inspirator u ‘Poljima zračenja’ kaže da plima i oseka ubrzavaju rotaciju zemlje, a fizičari da je usporavaju zbog sile trenja. Gde je tu istina?
U gorepomenutoj objavi uči se kako su krateri i doline u Zemljinoj kori nastali bombardovanjem odcepljenih delova delimično-materijalnih planeta: Satana je navodno u zemlji postavljao negativno zračeća polja (kako bi na Zemlju oborio duhovna bića koja su imala nešto višu vibraciju, i tako omasovio svoje carstvo) koja su svojim zračenjem kontaminirala te suptilnije planete, i dovodila do odcepljivanja delova sa njih, koji su potom obasipali Zemlju. Najveći broj kratera na Zemlji i Mesecu nastao je jednostavno zbog gravitacionog privlačenja krhotina planete koja je postojala između Marsa i Jupitera, i koja je se nekada raspala. Tu je i sada veliki asteroidni pojas.


Kad i gde je izlivena Podupiruća Snaga?

Gabrijela uči da nam je Hrist doneo Spasenje izlivši na Golgoti Svoga tekućeg Duha, i ugradivši po iskru od Njega u naš četvrti centar svesti koji pulsira uz srce. Da li je Crkvi Duh Istine i Utehe izliven na Golgoti ili tek nakon vaznesenja Gospoda? Da li je Sinovljeva Snaga od večnosti naglašeno prisutna u našim grudima, u ugaonom, četvrtom centru svesti, ili tek od Golgote? Da li poznajemo snagu i uticaj Sataninog žalca u našoj duši?


Pouke u seni Raselovih svedoka

U 'Proroku'  13 Gabrijela kaže: »Ne piše li negde da je Biblija Božija objava i da joj se ne sme oduzeti niti jedna reč, niti jedna jota«? Da, to piše u traktatima koje dele takozvani Jehovini svedoci (koji prave svoje verzije Biblije i koji u svojim provizornim prevodima novozavetnih kodeksa domeću ono što im prija), koji završne opomene i naznake iz ‘Apokalipse’ (22:18) generalizuju na celu ‘Bibliju’. Da li Gabrijela pod uticajem propagande Raselovih svedoka polako odbacuje i Hrista kao Boga, odričući da Njemu pripada Slava i Čast, kao što se i uči u ‘Apokalipsi’ (5:12)?


Da li će se i u Kraljevstvu Mira ratovati?

U radio prenosu osmog časa školovanja na stupnja Volje, da bi ilustrovala Zakon setre i žetve, Gabrijela najavljuje da će se na balkanskim prostorima možda za 50 godina opet voditi ratovi, a s druge strane (na kraju objave 'Polja zračenja') njen inspirator kaže da Gospod treba doći oko 2000. godine. Po toj logici, u Božijem Kraljevstvu Mira trebali bi opet da tutnje ratovi? Ili Gabrijela samo govori o Hristovom Dolasku u Slavi, a ne veruje u njega srcem? Inače, po Gabrijeli, i u Hiljadugodišnjem Kraljevstvu Mira, koje treba da zahvati celu Zemlju, biće ‘mrlja’, naseobina koje će naseljavati nedovoljno čisti ljudi.


Solarni ili lunarni kalendar?

Gabrijela odbacuje solarni kalendar i podelu godine na 12 meseci, pa kaže da će u Kraljevstvu Mira na zemlji važiti lunarni kalendar? Ali ‘Apokalipsa’ nešto drugo kaže: da će i kalendar Nove Zemlje imati 12 meseci (22:2), da će to biti solarni kalendar, jer kako bi se onda mogle svetkovati Božije svečanosti Božić, Uskrs, Vaznesenje, Preobraženje, koje se vezuju za početke godišnjih doba i prividni obilazak Sunca oko Zemlje.


Anđeli bez pojasa

Gabrijela u’Unutarnjem putu Stupnja Reda’ tvrdi da muški anđeli ne nose pojas preko svojih svetlotvarnih haljina. Zašto onda proroci Hrista (Sina Božijeg) i Arhanđele vide opasane: ‘Otkrivenje’, 1:13, ‘Danilo’, 10:5? Inače, u belim lanenim haljinama, koje su nosili prvi hrišćani i svi sveti redovnici (terapeuti, nazareni, eseni) Gabrijela vidi licemerstvo i težnju da se nešto sakrije.


Ko će ih ugasiti?

Gabrijelin inspirator u ‘Poljima zračenja’ kaže da podzemna negativna zračeća polja Zemlje (koja teosofi vide kao blagoslovena mesta) treba da ugase sami ljudi. Zašto potom onda (u istoj objavi-knjizi) iznosi i to da će Hrist na kraju ipak sam ugasiti negativna uporišta prilikom svog Dolaska, Dolaska koji neće biti poput munje, već će se protezati na duža vremenska razdoblja?


Da li su pastiri 'starešine'?!

Iako i ‘Protoevanđelje’, i starozavetni 'Proroci' i Pavlove 'Poslanice' govore o pastirskoj službi, Gabrijela izvodi učenje da ni jedan čovek ne može biti duhovni pastir. Pogledajmo kako Gospod preko Jeremije osuđuje nemarne pastire: »Jao pastirima koji upropašćuju i raspršuju ovce paše Moje – reč je Jehovina.« (23:1) – Po Gabrijeli pastir je uvek Hrist. Ona reč 'pastir' zamenjuje rečju 'voditelj'. Tačno je da je Hrist-Duh u prvoj instanci Pastir, ali pastiri su i oni ljudi koji žive u Njemu. A ko živi u Bogu, kroz toga Bog i može da vodi svoj narod. Vaskrsli Gospod apostolu Petru ukazuje: »Napasaj stado Moje.« – Dakle, On mu zapravo kaže: budi verani marljiv pastir u Meni.

Pavle se takođe osvrće na prve velike služitelje koje je postavio Hrist Spasitelj: »I On je sam dao jedne za Apostole, a druge za Proroke, jedne za Evangeliste, a druge za Pastire i Učitelje.« ('Efescima', 4:11) – Ako se pogleda ‘Protoevanđelje’, koje Gabrijela formalno priznaje, a komentarima često banalizira i izvrće, da se primetiti da Gospod govori o dvanaest Apostola, dvanaest Proroka, dvanaest Evangelista/Učitelja i dvanaest Pastira (17:4-5). Njih je Gospod, izabravši ih i krstivši ih, poslao među 12 plemena Izraela da šire Radosnu Vest i da organizuju Hristove Crkve.

Gabrijela zamemaruje i ne razume značaj četvorostruke harismatsko-starešinske službe iz koje je rođena Crkva. Rekli smo, da su za nju Pastiri ustvari ‘starešine’, ‘presbiteri’. Ona ne razlikuje svete harismatske službe koji su u početku davali majčinski, jerusalimski Pontifikat Crkve (pastirsku, apostolsku, proročku i evangelističko-učiteljsku), od hijerarhijsko-dostojanstveničkih sveštenih činova (episkop, presbiter, đakon) pojedinačne lokalne crkve.


Da li će se sve duše spasiti, vratiti u Nebo?!

U ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ Hrist, Gospod Mudrosti, ukazuje da će se tvrdokorne i teško opterećene duše jednom razgraditi, da će se ugasiti, da će ih neočišćen greh izjesti, te da će se Duh iz njih povući. Zašto Gabrijela to negira, pa usvaja Origenovu doktrinu da će sve duše biti zasigurno spasene, te kaže da će i demoni jednom dospeti u nekakva evoluciona polja Neba (a Zemlja je polje usavršavanja i upotpunjavanja duša!), kako bi korigovali svoja deformisana tela?! Kako nešto nečisto i nesavršeno može da uđe i da se zadrži u Božiju Čistotu, Lepotu i Savršenstvo? Tačno je da će sve duše biti izbavljene: sve pravedne, sve koje su prihvatile Zakon Života, sve one koje su se odrekle Laži i Zla!

Dakle, po Gabrijeli, vodećem proroku u '‘Univerzalnome životu', uči se se da će na kraju krajeva svi ljudi, odnosno sve duše, biti spasene, da će Božija Ljubav i zadnjeg demona privoleti na pokajanje. Ona ponavlja ono što je nekada Origen učio, i zbog toga bio osuđen.

Tačno je da Bog želi da se sve duše spasu. Ali Božije Proviđenje nam ipak kaže da sve duše neće biti spasene, odnosno neće moći biti spasene, jer će se potpuno okrenuti zlu, jer njih u njihovoj tvrdokornosti na najdublja patnja neće pokrenuti promeni. Onaj koji je eonima pakosno i svesno grešio protiv Boga, ko je Zlu sebe duboko prodao, ko ne prihvata Hrista kao Gospoda i Spasitelja, kako može biti spašen?

Ako se pogledaju novozavetni ukazi, Poslanice na primer, može se videti kako se iznosi da je Bog Spasitelj sviju, osobito vernih, da će svi u Hristu biti izavljeni. Ali koji 'svi'? Svi oni koji ostanu i istraju na Hristovom Putu, i svi oni koji se odreknu svojih nezakonitih dela. Oni koji ni kroz viševekovnu patnju ništa ne nauče na kraju će biti razgrađeni, rastočeni, vlastiti neokajan greh će ih izjesti i sagoreti. U 'Protoevanđelju' (67:15) Gospod ukazuje: »A svirepi i nesposobni za ljubav otići će u vekovnu kaznu, i ako se ne pokaju, biće sasvim izjedeni; a pravednici i milosrđem puni otići će u Život i Mir Večni.«

Pogledajmo jedan citat iz Gabrijelinog učenja gde ona iznosi zašto svi "moraju" biti spašeni: »Ako se čovek takođe predao Đavolu, onda je deo njegovog života ipak iz Boga. Neopteretivo jezgro duše se dakle ne može promeniti. Iz toga rezultira Detinjstvo u Bogu. To jezgro bića je obavijeno onim što je Bog stvorio naime, ono je oblik duhovnog bića. Ako se ta duša ne bi vratila, onda bi nedostajala jedna zakonitost Božijeg zakona; naime, nedostajalo bi to dete koje je On u Svom Srcu ugledao i stvorio kao čisto biće, a i drži ga tako u Svom srcu. Ako se ta duša više ne bi vratila onda bi u Središnjem Prasuncu, u Prasrcu bio bio zasenjen jedan zrak, taj Detinji zrak, i tako bi Bog bio opteretiv. To Bog nije, jer On je bez mrlje (neporočan), dakle savršen. Dakle, jedna takva duša može ponovo da se vrati pod određenim okolnostima, u beskrajnom ciklusu otplaćivanja ili u više ciklusa, ali to dete se /ipak/ vraća.« (Intezivno školovanje na stupnju Volje, radio emisija od 03. 12. 1997, Prenos 24, časa) Tako je Gabrijela i prokletnicima demonima, pa i samome Luciferu, namenila ‘spasenje’. Zlo koje je Krvnik ljudski doneo, branio i odobravao, gotovo je nepregledno i neotplativo. Onaj koji je se iz dna duše Eonima borio protiv Boga, taj će se i uvek boriti. Taj će i u otplaćivanju svojih grehova huliti na Boga, i tako samo greh na greh povećavati. – Tačno je da je Bog neopteretivo jezgro svake duše, pa i one kod demonskih snaga, jer i te duše, u krajnoj instanci, žive zahvaljujući tome što im dotiče Božija Snaga, makar i ‘kap-po-kap’. Bog večno neće ostati u takvim tvrdokornim dušama. On će se povući iz takvih tvrdokornih duša, i one će se rastočiti, u Duh iz koga su i sazdane. Time i tako se ništa ne gubi, niti Bog ostaje u nekakvome ‘prokletstvu’, kao što to Gabrijela hoće da predstavi i izvede.

Objasnimo to i ovako: Tačno je da Bog prebiva u svakoj duši kao Sveprisutna Snaga i kao jezgro duše; u brahmanizmu tu esencu zovu atman. Tačno je da je Bog neopteretiv. I Bog, odnosno Božansko jezgro se ne može opteretiti. Opterećuje se duša. I kad se duša bez prestanka opterećuje (kad i u otplaćivanju teško huli na Boga), da li to beskrajno opterećenje jezgro duše hoće i može izdržati? Dakako ne. Jezgro duše se povlači iz tvrdokorne duše, vraća se Bogu, a duša se rastače. Isto privlači isto: čisto jezgro Čistome Duhu. Jasno je da se u čistome Nebu ni jedna duša ne može razgraditi. Tu i ne dospeva nijedna nečista duša (iako Gabrijela uči da su demoni, radi vrbovanja, i tu mogli, po principu reciprociteta izaslanika, slati svoje glasnike Tame). Sve teško opterećene duše se rastaču van Neba, u plamenu vlastitog neočišćenog greha.


Da li je Hrist sveprisutan u
Četiri Očeve Snage ili u Četvrtoj Snazi?

Gabrijela priznaje Sedmerostrukog Duha Božijeg. Priznaje i da On ishodi iz Svetog Dvojstva. Čak i tačno naziva to sveto Dvojstvo: Pra-Ljubav i Pra-Mudrost. (To je na primer i Emanuel Svedenborg otkrio.) No sve posle toga kod nje je haos. Umesto da Pra-Ljubav kao Iskonski Princip označi kao Pozitivnu, Mušku Snagu, ona je predstavlja Ženskom Snagom, a Pra-Mudrost 'Muškom'. Sedam Zraka koji ishode iz Svetog Dvojstva ona označava kao: Milosrđe, Ljubav, Strpljenje, Ozbiljnost, Mudrost, Volja i Red. Paradoksalno u toj sistematizaciji i opservaciji je to što se i Bazična i Ishodeća Snaga nose isto ime: Ljubav, odnosno Mudrost.

Ljubav je Dajući, Muški, Pozitivni, stvaralački Princip u Bogu. Mudrost je Primajući, Ženski, Negativni, Održavajući/Noseći Princip u Bogu, svetom Dvojedinstvu. To kaže i ‘Protoevanđelje’ (koje Gabrijela formalno priznaje a tumačenjima često unakazuje), i ‘Biblija’, i logika. Mudrost, tačnije Pra-Mudrost je ta koja je diferencirana iz Pra-Ljubavi. I Hrist, Duh Mudrosti, Logos Božiji, manifestovan je iz Pra-Ljubavi i Pra-Mudrosti (Premudrosti).

U 'Izrekama' Sveta Mudrost kaže: »Gospod Me je imao kao Počelo Svoga dela, kao najraniji od Svojih čina, u Pra-Doba; oblikovana sam od Večnosti, od Iskona, pre nastanka zemlje. Rodih se kad još nije bilo pradubine, ...« (8:22-24 ) – A u ‘Sirahovoj knjizi’ Sveta Mudrost govori: »Pre Vekova, odiskona, On Me je proizveo i neću prestati doveka. Pred Njim sam služila u Svetom Šatoru i potom se nastanila na Sionu.« (24:9-10, v.: 1:4-10.19, 24:3-6) – U 'Knjizi Mudrosti' se iznosi za Družbenicu Ljubavi: »... Ona je Dah Sile Božije i čist okvir Slave Svemogućeg. /.../ Ona je odsev večne Svetlosti i ogledalo čisto dela Božijeg, i slika Njegove Dobrote. Jedna je, a može sve, i ostajući u sebi sve obnavlja.« (‘Mudrost’, 7:24-27) – Hrist o Duhu Mudrosti govori kao o Svojoj Majci. I drugo, i u grčkom i u hebrejskom naziv za mudrost (Hohma, Sophia) je imenica ženskog roda, a i to puno kaže. Ljubav je najviša Snaga. Kao takva ona je Muško Načelo. Mudrost je izvedena iz Ljubavi. To i pripovest o stvaranju Eve iz Adama donekle potvrđuje.

Po Gabrijeli Hrist je Duh koji je sveprisutan u Krilu Mudrosti: Red, Volju, Mudrost i Ozbiljnost – Vatru, Vodu, Zemlju i Vazduh. Njen ispirator u objavi 'Impersonalni i personalni Bog' kaže: »Jedna trećina pozitivne Pra-Snage je Sinovo Nasleđe, zbog čega je Sin Suregent Beskonačja. Ova jedna Trećina Pozitivne Pra-Snage je pretežno u četiri Bitnosti Boga: Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti.«

Ako pogledamo 'Otkrivenje' 5:6 vidimo da se Hrist-Jagnje slika sa 7 rogova. Dakle, On zrači 7 svetih Snaga, a ne četiri. Po Gabrijeli Hrist kao impersonalni Duh je jedna trećina Pozitivne Snage (a Pozitivna Snaga je po njoj dvaput veća od Negativne: što je apsurd), odnosno Hristova Snaga čini 2/9 celokupne Snage.

Ako pogledamo ‘Protoevanđelje’, možemo videti da se Hrist prikazuje kao Neko na kome počiva šest Zraka: »I šest Zraka mogahu se na Njemu opaziti.« (46:6) Dakle On je jedan od Sedam Snop-Zraka. Dakako ne Prvi, ne ni Sedmi, već Središnji, Četvrti, Ugaoni. Ne naziva li se Gospod slikovito i Ugaoni Kamen? Od sedam Zraka (Očeve, Majčinske i Sinovljeve Snage) Bog-Sin je Središnji Zrak, Četvrti Zrak, čija boja je smaragno zelena. No kako svaki Zrak sadrži sve Ostale Zrake (Sin je u Ocu i Otac je u Sinu), to i Hrist ima i zrači ostale 6 zrake: tri Očeva Zraka i tri Majčina Zraka. Tako se uspostavlja potpuna simetrija.

Gabrijela uči da nam je Hrist doneo Spasenje izlivši na Golgoti Svoga tekućeg Duha, i ugradivši po iskru od Njega u naš četvrti centar svesti koji pulsira uz srce. Da li je Duh Istine i Utehe izliven na Golgoti ili tek nakon vaznesenja Gospoda? Da li je Sinovljeva Snaga od večnosti naglašeno prisutna u našim grudima, u ugaonom, četvrtom centru svesti, ili tek od Golgote? Da se Hristova Snaga najače oseća u četvrtom centru svesti, koji se nalazi u grudima uz kičmu, to je poznato i u monaškom isihazmu, gde se molitva radi sa koncetracijom na grudi i srce. Gabrijela uči da je u četvrti centar svesti Hrist kao Spasiteljska Snaga prisutan tek od Golgote, ... Gospod je, međutim, od večnosti moćno prisutan u četvrtom centru svesti i u četvrtoj Božijoj Snazi, odnosno kao četvrta Sveta Snaga. Pošto je On Središte svega, to je i Sve za Njega. Svet je stvoren za Njega, i kroz Njega, i svet Bog spašava kroz Njega. I On je Sve u Svemu, jer i Otac-Majka Princip je u Svemu Punina.


Da li je "Ne ubij!" bezuslovna Zapovest?

Da se pripremiti da Gabrijela iz nemačkog Vircburga, Božiju zapovest ("Ne ubij" – "Ti nećeš ubiti" – "Ne trebaš ubiti") interpretira kao bezuslovnu dužnost, apsolutni imperativ, slično kao i u đainizmu. Čak i pravi neke terminološko-formulacione egzibicije, pa hoće dokazati da 'Ne ubij' i 'Ne umori' ne ukazuje na isto. Tačno je da je ova Zapovest izvitopereno shvaćena i u judaizmu, i u islamu i u otuđenom hrišćanstvu. Najčešće u naboju 'Ne ubij pravednika', 'Ne ubij vernika', 'Ne ubij saplemenika', ... Ideja zapovesti je 'Ne ubij u agresiji' (što opet ne znači da se u svakoj 'odbrani' može ubiti ...), 'Ne ubij namerno', 'Ne ubij iz užitka', 'Ne ubij iz pakosti', 'Ne ubij iz bezobzirn osvete', ... Čovek nema pravo namerno, pakosno, s užitkom da ubije ni drugog čoveka ni životinju. Da bi se 'Ne ubij' ispravno razumelo treba datu Zapovest iz Dekaloga tretirati u svetlu Dvanaest Hristovih Zapovesti, Dvanaest Vratiju Novog Jerusalima. Tako u Prvoj Zapovesti Sveti Jedan Božiji kaže: »Ne oduzmite život nijednom stvorenju radi užitka ili radi vaše dobiti; niti ga uz to mučite!« A u Devetoj Zapovesti Hrist Bog kaže: »Pazite i štitite slabe, i one koji su ugnjeteni, i sva stvorenja koja trpe nepravdu!«

Svaka Zapovest se treba gledati u svetlu svake druge Zapovesti, jer Bog, Zakon Života, je Sve u Svemu. Ako čovek sudbinskim vođstvom bude doveden u situaciju da zaštiti slabog i nemoćnog, koji je smrtno ugrožen, bilo od životinje ili agresivnog, izbezumljenog čoveka, on ima pravo da ubije u odbrani i zaštiti. Ako vuk navali da zakolje ceo tor ovaca i jagnjadi, zar će trezven čovek reći: »Neka uradi to slobodno, nesmem ga zaustaviti i ubiti.« Ako navali potom na nemoćno dete zar će trezven čovek reći: »Moje je da nikog ne ubijem, pa ni besnog vuka.« – Naravno, ako čovek čisto živi i moli za Božije vodstvo, verovatno neće ni biti doveden u situaciju da bilo koga ubije, pa ni da bi zaštitio drugog.

Pitanje je da li čovek treba u samoodbrani ubiti? Ako razbojnik navali na nekog, da bi posle njegove likvidacije potom ubio i mnoge nemoćne ljude oko njega, decu, ženu, čovek treba u tom slučaju zaštititi sebe, da bi i porodicu i nemoćne mogao zaštititi od neumoljivog razbojnika. – Čovek ne treba da uzima učešća ni u takozvanim i tobožnjim odbrambenim ratovima, u kojima se umesto naroda štiti samo vlast i režim.

Kada je oko 1975. godine počela da "proriče" Gabrijela nije poznavala 12 Isusovih Zapovesti koje se daju u 'Evanđelju po svetoj Dvanaestorici': upoznala ih je tek 1887. godine. Međutim, ona se na njih ni danas ne osvrće, i dalje Deset Zapovesti date preko Mojsija na svoj način tumači i prezentira bez njihovog povezivanja sa Isusovih Dvanaest Zapovesti, koje Mojsija produbljuju i objašnjavaju.

Gabrijela Vitek



‘Prorok’ koji treba da zavede i izabrane

Nemačka neoprotestanska grupacija 'Univerzalni život' (Universellen Leben) izričito tvrdi da u njenim redovima deluju proroci i prosvetljeni ljudi, duše koje su nekada bile inkarnirane u prahrišćanstvu, zvučnici kroz koje Svemogući govori i koji crpu iz Apsolutne Istine. Dakako da će i u vremenu Posletka prahrišćansko Bratstvo, koje su ponajprije brojale 120 duša, biti ponovo utelovljeno i delotvorno, o čemu svedoči i dvanaesto poglavlje patmoskog ‘Otkrivenja po Jovanu’. Onaj ko živi u Svetlosti, njemu i Svetlost sve može otkriti i razjasniti. Da li u takvoj Svetlosti uistinu žive oni, koji, kao i mnoge sekte pre njih, ‘grade’ Novi Jerusalim, ovog puta u Nemačkoj, u Vircburgu (Würzburg)?!

Da bi jedna zajednica bila istinita nju moraju da vode prosvetljeni pastiri, oni kroz koje Bog živi, koji imaju Božiju reč u sebi. Istinska zajednica mora da ima proročkog Duha. Ne mogu ljudi da prave religiju preko lažnih otkrivenja ili mozaično krpeći i slagajući spoznaje svoga ograničenog uma. Istina o Nebu i Beskonačnosti mora doći sa Neba preko proročkog Duha i pomazanih proroka. Dakle, Božiju zajednicu moraju da utemelje, vode, podižu i obnavljaju samo pomazani i blagodaću obdareni proroci i učitelji. Mora da postoji živo vođstvo Živog Duha. I nikakva knjiga ne može da nadomesti govor Duha Života.




Gabrijela Vitek (1933.-2005. g.)

Ljudi srca sebe mogu naći i zadržati se samo u zajednici koja je istinski utemeljena od Duha, koju Duh vodi preko proroka i prosvetljenih ljudi. Takvog jednog ‘proroka’, od sredine sedamdesetih godina XX stoleća, izigrava Gabriele Wittek (rođena 1933. g. ne. u blizini Augsburga), ne bi li zavela i Božije izabranike, i one koji su predodeđeni da služe u Poduhvatu Spasenja, koji u srcu osećaju značaj zakonitog življenja i zakonite, biljne prehrane.
Gabrijela Vitek se u objavama predstavlja kao visoki ženski anđeo, u angeologiji poznat kao seraf(im). No u tumačenju verza 25:7 iz ‘Evanđelja po svetoj Dvanaestorici’ Gabrijelin inspirator za nju iznosi da je ona utelovljenje Keruba Mudrosti, a svugde drugde da je utelovljenje Serafa Mudrosti. Nije li to greška koja puno kaže? – Ako je Gabrijela utelovljenje Božanske Mudrosti, zašto Hrist, kao Sin i Kći Božija, za Sebe tvrdi da je zapravo On utelovljena Sveta Mudrost (35:13)? – Kad su Zemljom hodali Hrist i Apostoli gde je i šta je bila Gabrijela?

Gabrijelin ‘pokret’, danas poznat kao ‘Univerzalni život’, u početku (1977. g. ne.) je se zvao ‘Isus Hristova Misija vraćanja u Otadžbinu’ (Heimholungswerk Jesu Christi). Svoje Kraljevstvo na Zemlji, njegov naastanak i razvoj, Gospod je uporedio sa sadnjom malenog semena na plodno tlo: »Kraljevstvo Nebesko je slično gorušičinom zrnu, koje čovek uze i poseja na svojoj njivi; ono je doduše manje od svih semena, ali kada izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se na njegovim granama.« ('Matej', 13:31-32; v.: 'Otkrivenje', 22:1-2) – Gabrijela Vitek, sa svojom 'profetskom rečju', sebe vidi kao klicu Hristovog Dela Otkupljenja, Drveta Univerzalnog Života. Njeno duhovno-proročko školovanje početkom sedamdesetih godina prošlog stoleća, pod njenim 'anđelom čuvarom' i 'dualom' – 'Kerubom Emanuelom', navodno odgovara Hristovom stavljanju semena u zemlju, semena koje preko izdanka i mladice treba da izraste u moćno drvo koje će obuhvatiti čitavu Zemlju u Hiljadugodišnjem Kraljevstvu Mira na Novoj Zemlji. (No to sveto seme je na Zemlju položeno još pre nekih 2.000 godina, kada su njome hodali i učili Hrist Božiji i sveti Apostoli. Božije Kraljevstvo su bili najpre Njegovi sveti svedoci i otkupljenici: »... Učini nas /Svojim/, Kraljevstvom, sveštenicima Bogu i Ocu Svome.« – 'Otkrivenje', 1:6) Pogledajmo kako u knjizi 'Otkupiteljsko delo – Alfa i Omega', sama Gabrijela od Vircburga objašnjava stožere Dela u kome služi: »Delo Isusa Hrista vođenja u /Nebesku/ Otadžbinu, snažno korenje sveobuhvatnog drveta života, 'Univerzalni život', crpi sveopštu snagu iz večnog života i šalje je preko Debla Drveta u njegovu Krošnju. Na taj način se, s Prasnagom, životnim sokom, preko 'Isus Hristovog Poduhvata vođenja u Otadžbinu', napajaju sve grane i grančice drveta uključujući i krošnju. Sama krošnja može opstojati zahvaljujući snazi koja struji preko Isus Hristovog dela vođenja u Otadžbinu, temeljnog dela, korenja, u sve grančice i grane drveta života – Univerzalni život.« Dakle, saznajemo da je Heimholungswerk Jesu Christi zapravo predstavlja samo korenje drveta ‘Univerzalni život’. Gabrijelino ‘Univerzalno drvo’ ima neke ključne nedostatake: nije zasađeno kraj Vode Života, ne crpi snagu iz Izvora Života, Univerzalnog Duha, i ne sprovodi Snagu Duha Svetoga, Sok Života, te se stoga suši i propada. A Satani nije u naročitom interesu da ga ‘oživljava’, jer naglašava neke poglede na život koji su smetnja komotnijem zavođenju ljudstva. No energiju koji Gabrijelini sledbenici bude kroz svoje meditativne kurseve i kanališu kroz ‘deblo’ zvano ‘Unutarnji put’ do Srca Božijeg – put ‘Sve bliže Tebi, moj Bože’ (koji treba ljude da izvede iz močvare ljudskog niskog sebstva, da pripremi i odvede u Nebo, da otvori ‘Unutarnje Kraljevstvo’ u njima, Kraljevstvo o kome je Hrist govorio), dobrodošla je avetima Tame da jačaju i zavode nove ljude. Temeljima Grada ‘Novog Jerusalima’ (glavne grane ‘Univerzalnog života’), koji se ‘gradi’ u nemačkome Vircburgu, Gabrijela ne vidi 12 Hristovih Apostola, već sebe i svoju Školu misterija, znanje o Spasenju i Zakonu uzroka i učinka koji ona pruža, meditativne kurseve koje je ona donela i dorađivala. U njenoj Školi, inače, pripremno meditavno školovanje sastoji se od dva meditativna kursa (koje prate fizičke vežbe koje puno simuliraju zmijske pokrete): jednog koji se praktikuje tokom šest meseci (i zove ‘Put otvaranja duše i irdijskog tela’) i drugog koji se praktikuje tokom 9 meseci (i zove ‘Put oslovljavanja’). Posle molitve srca, kroz molitve duše (kojoj će uslediti molitva Duha, Etera), sledi duhovno-školski put – ‘Put samoostvarenja’, intezivno školovanje na kome učenik tretira i otvara prva četiri razvojna centra svesti (od Reda do Milosrđa), pročišćava i prosvetljava ne samo budna svest, već i podsvest i omotači duše. Kad otvori četiri duhovna oka, učenik postiže Unutarnji, Hristov glas, i On ga na ‘Sedmerostrukom asketskom putu’ vodi do otvaranja i ostalih točkova svesti, do Kapije Neba. I tako, kroz svoju ‘Školu hrišćanskih misterija’ (Die christliche Mysterienschule, kojom upravlja ‘Arhanđeo Emanuel’, nekada ‘utelovljen’ kao veliki prorok Isaija) i svojom Unutarnjom Duh-Hristovom crkvom, ljude koji teže numinoznijim vrednostima i dostignućima, Gabrijela zavarava i obećava im da će njenim metodičkim molitvama (srca, duše i Duha) i meditativnim potporama (koje otvaraju srce prema unutarnjim vrednostima), te prevashodnim poštovanjem zapovesti »Moli (se) i radi« (Ora et labora), ostvariti proširenje svesti, osloboditi se svakog vezivanja za ljudsko i prolazno, preobraziti sve ljudske programe i nezakonite komunikacije, uneti stabilnost i spokojstvo u dušu, koja će postati mirna, prozirna i blistava poput gorskog jezera u predvečerje na kome se ogleda Sunce Života.

Zašto se meditativni metodi ‘Univerzalnog života’ ne preporučuju zavisnicima od droge i sedativa? Kakva meditacija njima može pomoći? Zašto u poukama ‘premudre’ Gabrijele nema uputstava za izlečenje narkomana i homoseksualaca? Da li je Bog nemoćan i njima da pomogne? Da li bi “isceljujuće” zračenje koje dolazi preko Gabrijele moglo da isceli naprimer šugu kod psa ili mačke, da pobogne bilo kojoj životinji!?

Da li neurolingvistička meditacija i rad sa centrima svesti (čakrama) koji se praktikuju u ‘Univerzalnome životu’ sadrže neku manipulativnu crtu, da li predstavljaju jedan vid suptilne manipulacije sa reproduktivnom energijom? (Ovim ne kažem da meditacija i pozitivno programiranje svoga bića nije potrebno!) Da li se s jedne strane potencira buđenje svetih eteričnih snaga kroz meditaciju i zakoniti život, da bi one potom bile na drugoj strani isisane od demona i vampirskih duša? Zašto se kod nekih meditanata po sistemu ‘Univerzalnoga života’ javlja čudnovata letargična pospanost (koja pogoduje za demonske telepatske indukcije, a koju oni objašnjavaju kao ‘virusno-infentivni problem’) i probadanja u centrima svesti? Da li meditativnim putem koji se preferira u ‘Univerzalnome životu’ meditant postaje naglašeno otvoren za neke vidove crnomagijskih i demonskih upliva i uticaja, recimo onih u snovima ili onih koji idu preko telepatskih indukcija bližnjih koji sebe ne kontrolišu?

Gabrijela govori o svojim mentalnim problemima zbog 'nedosledne braće'! Da li ti problemi u stvari potiču od njene karmičke opterećenosti koja izbija i pored svih spoljašnjih astralnih manipulacija sa njom?

Kao Grad Novi Jerusalim koji se slika u ‘Apokalipsi’, Gabrijela vidi prevashodno ‘Univerzalni život’ u njenom gradu, Vircburgu. Zar Novi Jerusalim (144.000 pobednika) treba da čine samo Nemci, ili pobednički hrišćani izabrani iz svih naroda i plemena i rodova i jezika, svi pravednici koji će uzjahali Hristovog Belca, ispunili Hristov Zakon i Besedu na Gori?

Gabrijela zanosno tvrdi da se milionima meri članstvo ljudi u ‘Univerzalnome životu’? Da li se radi o 'milionima' ili o nekoliko hiljada ljudi?! Zašto je Gabrijelu njena zajednica držala uveliko u izolaciji, lažno je štiteći od napada i kleveta, zašto joj je dala lažne informacije o činjeničnim tokovima i statusima?


Slični manipulativni izdanci, nove “Sibile”

Uz ‘Univerzalni život’ pojavio je se niz sličnih kultova; takva je na primer ‘Duhovna škola vaskrsenja’ i ‘Fiat luks’ osnovan od Švajcarkinje Erike Bercinger, zvane Urijela, koja takođe prima mnoge lažne objave i donekle kopira Gabrijelu. Preko Urijele “Hrist” je 25. oktobra 1980. upozorio da je »Treći svetski rat pred vratima.« Otad je prošlo, evo, nekih trideset godina ...

Preko mađarske Faustine, koja ima šestoro dece, govori ponajprije “Majka Božija”. U jednoj svojoj “poruci” (‘O plamenu ljubavi ...’) “Majka Božija” daje precizne podatke o tome koliko duša iz Čistilišta uzdiže određeni post i određena molitva njoj: »Ko jednom mesečno strogo posti o hlebu i vodi, oslobađa dušu jednog sveštenika iz mesta čišćenja. Ne treba gladovati /tokom posta/, samo se mora uzeti hleb i voda. Ko, pozivajući se na plamen moje ljubavi, izmoli tri 'Zdravo Marijo', oslobađa jednu siromašnu dušu iz Čistilišta. Ko u mesecu novembru, pozivajući se takođe na plamen ljubavi, izmoli jedan 'Zdravo Marijo', oslobađa deset duša iz Čistilišta.« - Dakako da molitve požrtvovanog pravednika mogu puno okrepljujuće delovati na dušu koja zahvalno podnosi svoju patnju u Čistilištu, ali nekakvo glatko i neizostavno oslobađanje duše, koje zavisi samo od broja iznešenih molitvi, kakvo servira Faustinin inspirator, dakako u stvarnosti ne postoji. Blažena Marija dakako nije ona kojoj se trebamo moliti, već to jeste Bog, svemogući i sveprisutni Duh.


Meditacija koja "vodi" do Unutarnjeg glasa

Interesantno je zapaziti da efekte otvaranja centara svesti, sedam duhovna oka, Gabrijela dosta dobro opisuje. Na primer ona govori da tragalac budeći eterične zmijske, kundalini snage oseća hladnu struju kako teče pored kičme, koja se proširuje sve do pazuha. To je istina, jer Duh je Božiji 'potok', 'voda života'. Zatim kaže da posvećenik intezivnije oseća proboj ognjenih kundalini snaga iz korena kičme, karličnog regiona, prema stopalama i prema glavi. I taj ukaz odgovara istini, i mističnim vizijama (Ezekiel, Enoh, ...). Posvećenik na intezivnom putu u Unutarnje Kraljevstvo se oseća kao da je i u Ognju i u Ledu. Kad se počinju otvarati i proširavati centri svesti aktivira se i Element Zemlja, odnosno tragalac za Svetlom doživljava 'zemljotrese' i pulsacije u centrima svesti. I na kraju i element Vazduh dolazi u jaku aktivnost. Obavija telo, duva oko tela posvećenika, pogotovo oko čela. Gabrijela tumači da posle toga treba da dođe Božija objava u srcu tragaoca. To uopšte ne mora da znači: sa tim fenomenima tragalac godinama i godinama može da živi a da ne doživi istinski prolom Svetog Glasa.

Gabrijelin sistem u nekim pogledima otkriva ipak neka viša znanja, što nije ni čudo, jer ona ima dosta aktiviranu zmijsko-eteričnu, kundalini snagu koja nosi sve informacije, međutim nema čiste moždane ćelije i čistu dušu, gde bi se dati impulsi zdravo očitovali.

Gabrijela, na primer, tragaocima na prvom intezivnom stupnju savetuje da triput dnevno po centrima svesti rade molitvu duše. U načelu to je dobro, jer i za proroka Danila se takođe kaže da je triput dnevno padao na kolena pred Gospodom. Međutim problem je koncetracija na pojedine centre svesti. Jer na primer može biti vrlo opasno da se u podne, kad je Sunce najače, radi meditativno sa prvim centrom svesti, u kome je ognjeno-sunčani aspekt najači. Time se Element Vatra opasno i kobno razbuktava i izlazi van kontrole. Rad sa centrima svesti dakako treba prilagoditi prema delu dana i noći ...

Činjenica je da duhovno-meditativni sistem koji Gabrijela preferira jako budi duhovne, eterične, kundalini snage. No pravo pitanje je da li se te snage na zakonit način bude i održavaju? U mlađim danima Gabrijela je u sebi kundalini snagu toliko silno nezakonito pokrenula da je na svojim 'prenosima' mogla i preko sat vremena sa lakoćom da drži visoko nad glavom ispružene ruke.

Meditativni sistem u 'Univerzalnome životu' je naglavačke postavljen. I on liči na nekoga koji zida na ruševini, bez da prvo raščisti tu ruševinu. Meditant najpre počinje da radi neurolingvističko programiranje, autogeni trening (koji je izumeo član Teosofskog društva u Francuskoj – Emile Coue, 1857.-1926.), unošenjem u sebe pozitivnih identifikacija. Ono što bi prvo trebalo da se radi i uči, a to je koncetracija i ispražnjavanje misli, uči se i traži se tek na trećem intezivno-meditativnom stupnju. Logično bi bilo, da učenik kroz koncetraciju na prazninu, koja otkriva Božansku Puninu, postane potpuno svestan svog niskog sebstva. Da prestane davati 'hranu' niskom sebstvu, niskim mislima, a tek onda da unosi pozitivne programe, pozitivne identifikacije, u kojima se Bog vidi kao naše istinsko Jastvo i Sebstvo, Sveta Punina. Dakle, prvo isprazniti um od ljudskih misli, dopustiti da se isuše ljudski, nezakoniti programi u mozgu i duši, a tek onda u sive ćelije i dušu unositi pozitivne neurolingvističke identifikacije i mere. Dakle, prvo raščistiti teren oko 'ruševine' a onda graditi ... Ono što Gabrijela nudi vodi samo zabetoniravanju onog ljudskog, njegovom potiskivanju u podsvest, ... Tek kad čovek nauči da dugo i smireno ćuti u svojoj nutrini, i kad živi bez pritiskajućih očekivanja, istinski Unutarnji glas se može prolomiti u njemu. Jer Bog je Ognjena Reč Života, koja hoće živo da govori i gori u svakom svom detetu.

U Gabrijelinom sistemu se odbacuju sve vežbe vezane za disanje i zadržavanje daha (osim ritmičkog dubokog disanja) pod izgovorom da na taj način meditant biva vibraciono povezan sa onostranim destruktivnim snagama. U tome može da ima delimično istine, ukoliko čovekovo srce nije sa Bogom. No činjenica je da su vežbe disanja (kada čovek isposnički živi), uz zadržavanje daha i koncetraciju na Unutarnju Stvarnost i Puninu, jedan od najboljih načina za kontrolu nagona održanja, iz koga se rađaju mnogi afekti, i izvrstan način za transformaciju libida, seksualne energije, u duhovnu kreativnu energiju, u nesebičnu i darujuću ljubav. Čovek koji ovlada nagonom održanja i nagonom isticanja, čovek je nesebične, darujuće ljubavi.


Gabrijelina ‘crkva’: bez sveštenstva,
sakramenata, krštenja, tamjana ...

Gabrijela se ponosi time što u njenoj zajednici nema sveštenih činova (episkop, presbiter, đakon), nema razlikovanja vernika od kateheta (poučavanih), nema oltara (žrtvenika), nema sakralnih i numinoznih činodejstvija (rituala), nema sakramenata, nema posvećenja dece, nema euharistije, nema tamjana, nema krštenja poučenih, nema bele odežde, nema horskog pevanja, nema podvižništva i askeze, ... Sve što obeležava (ranu) Hristovu Crkvu Gabrijela, nekadašnja katolkinja, izbacila je. Teško zamislivo je da postoji crkva bez krštenja, tajinstva koje predstavlja razlaz sa starim životom?! I na kraju je se odrekla i samog termina 'Crkva', zbog onih kojima to 'smrdi', pa koristi samo termin 'zajednica'. ... Gabrijela uči da pred Bogom važi samo duhovno krštenje. Ali, zašto se onda i sam Isus krstio u vodi Jordana i dao nam primer da i mi tako činimo? Zašto su se prahrišćani krštavali u Hristovo Ime? Zašto je Sveti Jedan pozivao učenike da krštavaju Njegove istinske sledbenike? Ako pred Bogom navodno važi i znači samo duhovno krštenje, a u ‘Univerzalnome životu se traži samo duhovno krštenje, kako čovek onda može da krštava Duhom? Nije li logično zaključiti: Bog krštava Duhom, a čovek krštava vodom i u vodi razlaza, banjom nanovorđenja.

Primetno je u učenju ‘Univerzalnog života, da preko naglašavanja tema vezanih za životinjski svet Gabrijela pokušava da sakrije svoju teološku neupućenosti. U biti, ‘Univerzalni život’ je samo nešto duhovnije društvo za zaštitu životinja. Životinjski svet je uistinu ugrožen ljudskom brutalnošću, i ta brutalnost pogađa mnoge višlje aspirirane duše, a to koristi Gabrijelina ‘Unutarnja Duh-Hristova crkva’ za pridobijanje novih sledbenika.

Gabrijela je protiv zatvaranja i utamničenja životinja. (U načelu to je na mestu stav.) Ali s druge strane ona iznosi, odnosno njen inspirator/i, da jedan lovac može odužiti svoju karmu (duševni dug) tako što će u sledećem životu možda raditi kao čuvar u zoo-vrtu, dakle na mestu gde se životinje drže zatočene, odvojene od prirodnih staništa, radi senzacije?

Zašto se u ‘Univerzalnome životu’ stalno pokreću novi listovi ('Hristova država', 'Beli Konj', 'Prorok', 'Kraljevstvo mira',...) a potom zatvaraju? Da li zato da bi se pokrile očigledne pogreške i zastranjivanja iz ranijih edicija i brojeva? – Da li je Gabrijelino naglašeno posvećivanje prostora očigledno nehumanom tretmanu životinja od strane čoveka-zveri samo pribežiste za teološke i faktografske propuste i slabosti?

‘Prorok-učitelj’ Gabrijela se upoređuje sa Hristom, za Koga kaže da je bio najveći prorok i najveći učitelj i bez opismenjavanja i duhovnog obrazovanja. Gabrijelin inspirator tvrdi da Isus Nazarećanin gotovo da i nije znao da čita i piše, i da su Ga zbog toga ismejavali judejski književnici. Kako se On, kao ‘nepismen’, poziva na ‘Zakon’, ‘Proroke’ i ‘Psalme’, kako citira iz originalnog starozavetnog kanona mnoge stavke, kako u sinagogi u Nazaretu čita iz svitka Proroka Isaije (13:1-2), kako se, dakle, pokazuje kao veliki i istinski pismoznalac, ali i matematičar?


"Sveznajući" prorok

Gabrijela Vitek, od koje je se, kao od ‘čudaka’, odrekla i vlastita porodica, izdaje se za prosvetljenog čoveka, koji je jedno sa Sveznajućim, Bogom. U objavi ‘Velike kosmičke pouke’ Gabrijelin inspirator ukazuje da onaj koji je jedno sa Bogom ima uvid u celo postojanje. Prema tome, sve što je relevatno i određujuće za život, takav čovek trebalo bi svakog trena da ima na raspolaganju.

Njeno znanje na povesnom planu je dosta duboka šupljina, ambis. Da Bog kroz nju govori, pa On bi ubedljivo ukazao kada i ko je napisao mnoge biblijske knjige koje su određivale sudbinu čovečanstva tokom mnogih stoleća, izneo bi na svetlo mnoge izgubljene knjige, kao što su 'Knjiga Zakona' ili originalna ‘Knjiga Stvaranja’, ... Gabrijela je, kao što rekosmo, vrlo slab poznavalac historije Crkve (ono što su o Crkvi, njenom razvoju i previranjima u njoj, pisali Eusebije Kesarejski, Sokrat Sholastik, Sozomen, Rufin Akvilejski, Teodoret Kirski, Jovan od Efesa, Filostorgije, Pseudo-Hegesip, Nikefor Konstantinoposki, ...), o istinskom redu u Crkvi, o drevnim hrišćanskim redovima, o drevnim misterijama, ... Poznaje solidno psihologiju ljudi i manipuliše sa rastrzanom ljudskom svešću i ljudskim nezadovoljstvom, izigravajući vidioca i proroka. Ona svesno služi Satani, iako zna da nema nikakvu istinsku prozorljivost.

U časopisu ‘Prorok’ broj 15, govoreći o žrtvama inkvizicije, piše (citirajući Der Spiegel): »Od trinaestog do osamnaestog stoleća, između 1 i 10 miliona mrtvih, ...« Da je ona vidovita i da živi u Bogu, ne bi joj trebao Der Spiegel kao izvor informacija, već bi tačno rekla koliko je ljudi Inkvizicija umorila. A ne ovako: »Između jednog i deset miliona ...« Koja preciznost i upućenost ...?!

Ako je Bog Logos i Savršenstvo, to svakako znači da sve što dolazi od Njega mora biti logično (razumljivo) i savršeno, bez ikakvih protivrečnosti. Zašto u učenju ‘Univerzalnog života’ i njegovog vodećeg proroka nalazimo i susrećemo toliko puno ukazne nedoslednosti i kontradiktornosti? (Samo jedna greška da se pojavi u tzv. objavama, to bi jasno ukazivalo i navodilo na zaključak da ta reč ne dolazi od Boga, da je produkt neke manipulacije!)

Prosvetljen čovek u Bogu i Bogom vidi ono što je bilo, što je moglo biti, što jeste, što može biti, i što će zasigurno biti. I Bog takvom čoveku, u skladu s interesima i potrebama korisnika, daje konkretne upute i konkretne dogovore, ne dvosmislene i nebulozne kao što to Gabrijela čini. Bog sve vidi i sve zna, i On pred svetim ljudima nema nikakve tajne vezane za zemaljski život. Štaviše, Bog im otkriva i Nebeske tajne.

Radi ilustracije koliko je Gabrijela Vitek ‘prozorljiv’ i ‘upućen prorok’ pogledajmo jedan segment njenog razgovora sa jednom osobom (Agathe iz Rosenheima) koja on nje taži pomoć kako da izađe sa svojom verbalnom spontanošću a da u toj iskrenosti ne bude i agresivna, kako često biva kod nje: »Gabrijela: "... Jesi li ti sa sobom kao lišnošću, dakle lično sobom zadovoljna ili si sobom kao ličnošću nezadovoljna?" – Agathe: "Ja sam ponekad svakako nezadovoljna, jer postavljam uvek tako visoka merila i onda sam ljuta na samu sebe." – Gabrijela: "A to merilo koje ti postavljaš tako visoko, da li primenjuješ i na druge?" – Agathe: "Ponekad da, to moram reći. I zato sada sve vreme vežbam da, pre nego što ponovo nešto kažem agresivno, učim da najpre ono pozitivno osetim kod drugoga, dakle da postanem malo ćutljivija." – Gabrijela: "Jesu li to određeni ljudi, određeni tipovi ljudi?" – Agathe: "Da, sada mi pada na pamet moja majka." – Gabrijela: "Možda ti upravo ti određeni tipovi ljudi hoće nešto reći, šta treba da spoznaš u svom svetu osećanja da bi to očistila." – Agathe: "Ovo ću sada poneti sa sobom. A sutra ionako opet idem gore. Onda ću odmah započeti. Hvala".« (Prenos 8. časa na stupnju Reda, 13. 01. 1993. god.)

I tako, Gabrijelina 'objašnjenja' i 'vođenja' sve idu u tom stilu; nigde konkretnih uputa, sve nekakva prazna zapitkivanja (koja tobože nenametljivo vode samospoznaji) i okolišenja, a na kraju svi tražioci pomoći 'zahvalno' glume kako im je 'sve jasno objašnjeno' i kako sa tim ‘mudračkim’ obrazloženjima, navođenjima i ukazima najzad mogu da 'reše' mnoge svoje mentalno-životne probleme ... Na delu je jedna žalosna manipulacija sa ugroženim ljudima.

Gabrijela tvrdi da prosvetljen čovek sve vidi i sve Bogom i u Bogu može znati. Zašto ona sama nije tako prosvetljen čovek koji bi sve podatke dobijao neposredno od Boga, nego mora često da se poziva na nesigurne ljudske izvore informisanja, leksikone, knjige i časopise? Zašto ona tako puno nagađa i pretpostavlja? Na primer ona na početku 'Proroka'  9, kaže svom sagovorniku: »Ne znam da li si protestant ili katolik.« Ako ona navodno živi u Bogu, zašto joj to Bog ne kaže da bi uspešnije vodila razgovor? Da li ona za svoju tobožnju vidovitost, time i za sebe, vezuje neupućene duse, koje ne umeju da ispitaju duha koji kroz nju govori? (A ispitali bi ga na brojne egzaktne načine: na primer i kad bi se setili da mu zatraže neku informaciju sa kojom obični ljudski um ne barata, na primer da ga pitaju da im kaže koji je treći koren iz nekog višecifrenog decimalnog broja!) – Da li Gabrijela možda sliči ženi Jezabeli, prorečenoj u ‘Apokalipsi’ (2:20-23), koja kao lažna proročica zavodi Božije služitelje, one koji su predodređeni da služe u Delu Spasenja? (Činjenica je da se danas u novodobskim sektama i kultovima pojavljuju i druge žene koje se izdaju za ‘proroke’: Karen Danrich, Urijela iz Švajcarske, ...) Ako neko ne vidi i ne poznaje zemaljske stvari i tokove, kako može govoriti da poznaje Nebeske stvari?

Da li čovek koji mnogo toga netačnog i proizvoljnog iznosi, odnosno koji prezentuje ono što samo naizgled odgovara istini, može da prenese i pouzdan Unutarnji put do Boga? Zašto učenje koje dolazi preko Gabrijele u mnogim segmentima ima velike sličnosti sa učenjem Meri Beker-Edi, Rudolfa Štajnera i Martinusa ('Logika')?


Očigledno preuzimanje tuđih koncepta

Kada govori o onostranom stanju teže opterećenih duša, Gabrijela stalno ukazuje da duša svoje patnje slikovito doživljava onda kada planete Podnebesa u dotičnu dušu pošalju pohranjene nespoznate i neokajane uzroke: »Kauzalni kompjuter pohranjuje podatke i vraća ih opet u duševno telo kao slike koje u sebi nose bol i patnju. Ove slike oživljavaju u bestelesnoj duši sve do pojedinosti.« ('Živi trenutak') – Gabrijela uči da optužbe oštećenih duša i životinja lože pakleni plamen nemilosrdnim dušama: »Duša u onostranom opaža dakle slike i utiske onako kako je ona videla svoju okolinu kao čovek kroz naočare svoga 'ja', kroz različite slojeve aure.« ('Tvoj život u ovostranom je tvoj život u onostranom') Da li ovo učenje dolazi iz dubina Gabrijelinog uma i otvorene svesti ili je preuzeto iz drugih literalnih izvora?

Dati koncept zapravo je preuzet iz knjige 'Priče o životinjama i bajke' od Manfred Kuber (Berlin, 1987. god, izdavačka kuća Rowohlt). Neke segmente iz ove knjige najpre je u svome radu ‘Eksperimenti na životinjama’ naveo istaknuti član UŽ Ričard Vagner, a od njega je to Gabrijela preuzela. Zato se takva obrazloženja kod Gabrijele susreću tek posle 1987-8. god.

A šta Kuber u svojoj knjizi donosi? On tu daje i jednu predivnu poučnu priču naslovljenu kao 'Posmrtna slava' u kojoj se pohlepni naučnik vivisekcionista u zagrobnom svetu, kod ga rodbina ispraća u “raj”, susreće sa paklom i senama životinja koje je zlostavljao i kasapio u ime naučnih ideala i prestiža; anđeo vodi naučnikovu dušu ...:

»Velika tamna vrata bešumno su se otvorila i oni su ušli u jednu prostoriju koja je bila jarko osvetljena. Zidovi su bili crveni kao krv, a na podu je čučalo bezbroj osakaćenih životinja i cvilelo. One su pružale rasečene udove prema pokojniku i gledale ga iz oslepljenih i ugašenih očiju. Sve dalje, nedogled, protezao se njihov red.
”Ovde su kuje kojima si naživo isekao mladunce. Zar ti nisi imao decu koju si voleo? Kada tvoja deca umru i kada budu tražila oca u Raju, naći će ga ovde. Ovo je 'raj' koji si ti sebi stvorio. Ovde su mačke kojima si razorio sluh pod strašnim mukama. Bog je njima dao takav fini sluh, da je to bilo pravo čudo Stvaranja. Ti nećeš ništa više čuti, osim ovoga. Ovde su majmuni i kunići kojima si oduzeo vid. Bog im je to dao da bi videli sunce. Zar i ti nisi ceo život gledao sunce? Ti sada nećeš ništa videti, osim ove zaslepljene i ugašene oči. Da li da te vodim dalje? To je jedan dugi, dugi niz."
“To je strašno”, rekao je pokojnik.
“To je to”, rekao je anđeo.
“Žive li ove životinje dalje?”, pitao je pokojnik.
“Sve ove životinje žive kod Boga”, rekao je anđeo. “Ti ne možeš tamo, jer one stoje ispred i optužuju te i ne puštaju te da prođeš. To što ovde vidiš, to su njihovi nekadašnji odrazi, to su tvoja dela i ona ostaju kod tebe. Ti ćeš sve njihove muke osetiti na sebi, dok se opet ne rodiš na Zemlji, da bi ih okajao. To je jedan dug i težak put, ali neće samo oni biti tvoji saputnici. Ti imaš i neke druge; vidi ko stoji pred tobom, usred svih tvojih dela.”
Pokojnik je podigao pogled i ugledao jeziv utvaru sa ljudskim iscerenim licem u odeći punoj nečistoće i krvi i sa nožem u ruci.
“To je nešto najužasnije što sam ikada video”, rekao je mrtvac, i obuhvatila ga je jeza kakvu još nikada nije doživeo. “Ko je ova nakaza? Moram li je svagda gledati?”
“To si ti”, rekao je anđeo.
“Ali nauka?” – pitao je pokojnik pun straha. “Zar joj ja nisam služio? Zar ne spadam u velike duhove/umove, iako sam počinio ova dela?”
“Veliki duhovi su životinjama bili braća, a ne krvnici”, rekao je anđeo. “Oni bi ti okrenuli leđa kada bi se usudio da im priđeš. Ali, ti uopšte ne možeš dospeti u njihovu blizinu. Ti si bio nula i nikakav veliki duh. Ti si, takođe, znao da si bio nula. Ti si znao da ti ništa ne bi palo na um i zato si iz sujete počinio sve ove užase, u nadi da bi ti slučaj mogao odgonetnuti nešto od tajni prirode, ako ih mučiš. Nakon toga došla je želja za ubijanjem, pohlepa za vlašću, vidiš li sve to? Ti to sve možeš jasno videti na svom odrazu u ogledalu. On je verno prikazao sve tvoje crte. Ostani kraj njega, čisti njegovu krvavu i prljavu odeću, dok ne postane bela kao sneg! To može trajati hiljadu godina, a možda i duže. Ostani kraj njega, jer mu ne možeš pobeći. On je tvoj saputnik. A ova unakažena Božija stvorenja tvoj raj su".«


Da li će istočne armije osvajački doći?


U Gabrijelinim spisima i objavama možemo pročitati "proročke" najave o najezdi istočnih armija (ponajprije se misli na Sovjetske) na Zapad, i porazu Zapada. To bi navodno bilo saglasno sa otvaranjem Prvog Pečata iz 'Apokalipse' (6:1), a zapravo reflektuje nekadašnju hladnoratovsku zategnutost između Istoka i Zapada. Duše koje su u inkviziciono-krstaškim pustošenjima bile ubijene sada su se navodno utelovile na Istok, i željne osvete podstiču tamošnjo hrišćanstvo i tamošnje snage na vojno-osvajački udar prema Zapadu. Dakako da duše vezane za zemlju mogu indukovati velika zla, pa i ratove. No ovo o čemu "proriče" Gabrijela zapravo je izvedeno iz viđenja nekih drugih nemačkih "videlaca" pre nje, ponajprije Eilert-a, Alois Irlmaier-a, Brandt-a i Adama iz Vircburga, koji je vrlo podrobno opisao "najezdu" ruskih snaga.


Prorok ili medijum za onostrane duše?

U svojim spisima Gabrijela Vitek često ukazuje na opasnost koja nam preti kad se usmerimo na duše vezane za zemlju, vežemo se za njih i postanemo njihov kanal. Gabrijela ne vidi da je i ona jedan kanal manipulativnih duša, u krajnjoj instanci i Satanin.

U spisu 'Nekada neuki čovek na svom putu prema Bogu', vodeći prorok pokreta ‘Univerzalni život’ – Gabrijela Vitek, ukazuje da ju je posle porodične traume i tragedije (smrti majke kojoj je bila jako privržena), "na Hrista" uputila neka žena koja se bavila spiritizmom, i kroz koju je pored duša umrlih i ‘Hrist’ navodno ponekad govorio. – Da li je taj emotivni šok i ta žudnja za blizinom sa majkom bila idealna podloga da se Gabrijela katolkinja, koja sebe nije ispitala i spoznala, poveže sa dušama umrlih iz Podnebesa? Da li su te duše možda postale učenicima demona da bi realizovale neke svoje ciljeve po svaku cenu? S obzirom na prezentacioni doktrinalni profil objava, postavljam pitanje (za preispitivanje i razmišljanje): da li su te duše možda došle iz bogumilstva i katarstva? (Jedna činjenica stoji: one jako dobro poznaju načine kako na prijemljive ljude demoni i umrli deluju, i to i objašnjavaju podrobno u svojim objavama.) Da li Hrist, Duh Čistote, hoće i može govoriti kroz spiritističke medijume?

U istom spisu, priređenom u obliku intervjua, Gabriela tvrdi da je na početku svog duhovnog tragalaštva njen muž Rudolf video kraj nje ‘Hrista’ sa uzdignutim rukama. Kako je on kao neprosvetljen čovek mogao tako naprasno da vidi Gospoda Svetlosti i Čistote?


Nepoznavanje Besede na Gori

U knjizi 'Njegovo Oko', u poglavlju ‘Zemaljsko nasleđe ...’, Gabrijela navodi Isusov ukaz: »Ono što svežete na zemlji – biće svezano i na Nebu, ...«, pa kaže da je to Isus izneo u Besedi na Gori! Međutim u Besedi te izreke nema; susreće se kasnije: u ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ u verzu 57:12, a kod ‘Pseudo-Mateja’ u vezu 18:18. Zašto čovek koji se toliko puno poziva na značaj Besede na Gori, ne poznaje sadržaj Besede na Gori blaženstva?


Promulgator ‘Evanđelja po svetoj Dvanaestorici’

U ‘Univerzalnome životu’ se od druge polovine predzadnje decenije prošlog stoleća intezivno koristi ‘Protoevanđelje’ (The Gospel of the holy Twelve) koje je 1881. g. kao objavu, na engleskome jeziku, zapisao irski duhovnjak Gideon Ouseley. Na kraju ovog impresivnog evanđeljskog teksta (kojeg danas koriste i brojne američke himeričko-babilonske kvaziesenske sekte) stoji opominjuća zapovest da se datom sakralnom tekstu ništa ne sme dodati niti oduzeti, odnosno da ima snagu Zakona. Zašto su 'odgovorni' službenici u ‘Univerzalnome životu’ dati tekst (koji oni zovu 'Isusovo Evanđelje' – Das Evangelium Jesu, po naslovu koji mu je dao izdavač Rottweil, 1986.) velikim delom falsifikovali, mnogo toga izbacili (čak i čitave pasuse, na primer 6:10-12) a dosta toga i dodali? – Zašto se ‘Univerzalni život’ ne može širiti u Engleskoj? Da li zato što englesko govorno područje poznaje i poseduje referentan i validan tekst ‘Protoevanđelja’, dok se na nemačkom govornom području, u ‘Univerzalnome životu’, barata sa falsifikatom i improvizacijom od prevoda? I kako je to ‘Hrist’ u objavi ‘Ovo je Moja Reč’(Das ist Mein Wort) uzeo da tumači jedan od tih improvizorijuma?!

Ono što dolazi od Boga, to je Zakon i ima snagu Zakona, Celine, jer Bog je Zakon i Celovitost, i tome čovek ništa ne treba dodavati niti pokušavati da doda i oduzme. U ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici' Gospod ukazuje preko Apostola: »I ako neko oduzme ili dometne rečima ovoga Evanđelja, ili prikrije, kao pod mericu/posudu, svetlost njegovu, koju je Duh pružio preko nas, Dvanaestorice svedoka izabranih od Boga, za prosvetljenje sveta uz spasenje anathema maranatha neka bude njemu, do Dolaska Hrista Isusa našeg Spasitelja, ...« (96:26) – Na kraju patmoske ‘Apokalipse’ Gospod slično iznosi za proročke reči ove svete knjige: »Ako im ko dometne nešto, na toga će Bog navaliti/prepuštiti zla napisana u ovoj knjizi. Ako pak ko oduzme nešto od reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od Drveta Života i od svetoga Grada, koji su opisani u ovoj knjizi.« (22:18-19) – U Besedi na Gori blaženstva Hrist iznosi za Božiji Zakon zapisan od strane Mojsija u ‘Knjizi Zakona/Saveza’: »... Dok ne prođe nebo i zemlja, neće ni jedna jota ili jedna titla od Zakona nestati, dok se sve ne zbude.« (‘Matej’, 5:18) Gospod daje važnost i najmanjem slovu ukoliko je ono iz Istine. U hebrejskome je najmanje slovo Jod (piše se gotovo kao tačka), kome odgovara grčka Jota.

Gabrijela se često pozivana na redigovanu novozavetnu pripovest da je Poslednje noći Petar navodno tri puta u strahu porekao da poznaje Hrista, a onda je petao zakukurikao ukazavši mu na njegovu slabost i verodostojnost Spasiteljeve najave datog događaja (videti i kraj objave 'Polja zračenja' – Die Strahlungsfelder). Tako stoji u Bibliji, međutim u ‘Protoevanđelju’ jasno stoji da je poslednje noći zakazao jedan drugi apostol: Simon Kananej, a ne Simon Petar (78:13). Zašto se u ‘Praevanđelju’ priređenom od strane ‘Univerzalnog života namerno izbacuje podatak da je Simon Kananej posle hapšenja Isusa, Ovog krišom pratio do sudske dvorane zajedno sa Petrom, Jovanom i Judom Jakovljevim (78:12)? Da li je to učinjeno da bi se sakrile suprotne tvrdnje sa kojima je se baratalo pre nego što je Ričard Vagner ‘Isusovo Evanđelje’ (izdanje iz 1986. g.) doneo u ‘Univerzalni život i predočio ga Gabrijeli, zaintrigirao je, a njen ispirator je potom uzeo da ga tumači (videti 'Pastir i njegovo stado' i 'Ovo je Moja Reč')?

Pogledamo li evanđeljske izveštaje možemo videti da je Isus imao dva apostola koji su se zvali Simon: jedan je bio Petar, Kefa, sin Jonin, a drugi Kananej (Revnitelj, Zilot).U redigiranim, biblijskim izveštajima vezanim za Isusov život stoji izvrtanje informacija vezanih za događaje Poslednje noći, izvrtanje koje hoće reći da je se pri suđenju Isusu Simon Petar navodno tri puta u strahu odrekao Hrista, da bi potom zakukurikao petao i ukazao mu na njegovu slabost i osvedočio mu istinitost Isusove najave da će zatajiti. U ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ jasno ukazuje da to nije bio Simon Petar, već Simon Kananej.

Ta zabluda se provlači i u objavama ‘Univerzalnog života, ponajpre u objavi koja nosi naziv “Polja zračenja”, nastaloj 1980. godine (pre dobavljanja nemačkog prevoda ‘Evanđelja po svetoj Dvanaestorici’). Tako se u poglavlju ‘Jedan deo palih bića bira novog vođu’ u vezi s tim kaže i sledeće: »Takođe i u Isusove učenike uvukla se demonsko-kočeća vibracija. U vrtu Getsimaniji tri učenika nisu više mogla stražariti i moliti se. Kada je Isus, sin Božiji, bio uhapšen od vojnika /?/, mnogi Njegovi učenici su se razbežali. Petar, koji je bio uključen u demonsku vibraciju, zatajio je.« A na samom kraju date objave iznosi se i ovo: »Da li će i kod tebe, o hrišćanine, koji ovaj spis čitaš, u dolazeće vreme – kao kod Petra – zakukurikati petao?«

Po ‘Mateju’ u Getsimaniji, neposredno pred hapšenje od strane hramske straže i policije, Isus navodno tri učenika odvaja od ostalih: »I povede Petra i dvojicu Zevedejevih sinova, te poče tužiti i strepeti.« (26:37, slično: ‘Marko,’ 14:33) ‘Luka’ ništa ne govori o izdvajanju ‘tri učenika’ (22:41), što je prepis verniji originalnom izveštaju, ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’. Tu lažnu konstrukciju da u Getsimaniji Isus od Dvanaestorice izdvaja trojicu apostola, a potom, naloživši im da budu budni, udaljuje se molitvenički od njih, zadržala je i Gabrijela. Gospod je od svih učenika tražio budnost i revnost.

Kada je u drugoj polovini devete decenije prošlog stoleća ‘Univerzalni život zamašnije prihvatio ‘Evanđelje po svetoj Dvanaestorici’, mnoge stvari, u njihovoj verziji, vezane za datu epizodu prerađene su, da to ne bi bilo u kontradikciji sa ranijim Gabrijelinim ‘poukama’. Više nego očigledno je da se tu ne radi o omaški i previdu, već o potpuno svesnom falsifikatu. No kako Gospod kaže: Sve lažno što se skriva biće razotkriveno, i sve istinito što se pokriva (lažima) biće otkriveno.

I po pitanju ko je od Apostolâ pratio do prvosveštenikove palate uhapšenog Isusa, književnici ‘Univerzalnog života prave falsifikat. U njihovoj verziji i preradi stoji ovako: »I sabraše se pismoznalci i starešine, a Petar, Jovan i Juda iđahu za njima izdaleka, sve do palate prvosveštenikove.« (78:12) Namerno je izbačen Simon Kananej, koji je potom u Palati triput odrekao da poznaje Hrista.

Pogledajmo jedan potpuniji prevod date epizode: »I sabraše se književnici i starešine, a Petar, i Jovan, i Simon, i Juda /Jakovljev/ pratiše ih izdaleka do palate velikog sveštenika. I uđoše unutra i sedoše sa slugama da vide ishod. I oni potpališe vatru nasred dvorane; i kad behu posedali skupa, sede Petar između njih i grejaše se; i seđaše uz njega i Simon. Ali opazi ga jedna služavka dok je sedeo uz vatru, i ozbiljno ga osmotri, pa reče: "I ovaj čovek je bio sa Njim!" – A on odreče, govoreći: "Ženo, ne poznajem Ga!" – A malo potom opazi ga drugi, i reče: "I ti si od njih! " – A Simon reče: "Nisam, čoveče!" – A otprilike jedan sat kasnije, još jedan verodostojno potvrdi: "Doista, ovaj je bio sa Isusom iz Nazareta, jer: njegov /galilejski/ govor ga izdaje." – A Simon odreče treći put uz zakletvu, govoreći: "Ne poznajem tog čoveka!" – I odmah, dok on još govoraše, zapeva petao. A Gospod se obazre i pogleda na Simona. I seti se Simon reči Gospodnje, kako mu reče: ‘Pre nego što petao zakukuriče ovog dana, tri puta ćeš Me se odreći.’ – I iziđe Simon i zaplaka gorko.” (78:12-18)

U objavi 'Hijerarhija majstorâ ...' (Der Hierarchie der Meister und das Golgatha-Opfer), pogl. 17, iznosi se da su Isusa u Getsimanskom vrtu uhapsili rimski vojnici; da su to doista bili rimski vojnici zar ga oni odmah ne bi odveli rimskome namesniku? Međutim, uhapsila Ga je hramska straža-policija i odvela Ga je prvosvešteniku Hrama. – U časopisu 'Prorok' Gabriela iznosi da je Petar odsekao uvo rimskome vojniku prilikom Učiteljevog hapšenja; da je tako bilo, zar ne bi i Petar bio razapet zajedno sa Hristom; Petar je mačem samo ozledio uvo prvosvešteničkom sluzi (78:7).

Gabrijela uči mnogo toga što je suprotno ‘Isusovom Evanđelju’ koje koristi njena zajednica. Tako ona uči da je se Prvorodni Sin Božiji samo jednom utelovio na zemlji. Zašto se onda u ‘Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ iznosi da Ga je Njegova majka mnogo puta u raznim dobima i predelima rađala (66:10, 96:19b), da je od početka sveta govorio (50:12), da Ga kao Mesiju poznaju mnogi narodi, kojima je dao i odredio čistu žrtvu Svetome Imenu: tamjan i plodove zemlje?

Zašto ukazno iste stavke iz ‘Evanđelja po svetoj Dvanaestorici’ – 19:8, 57:13, 69:6, Gabrijelin inspirator sasvim ukazno različito i nelogično tumači? – Zašto u 'tumačenju' stavka 12:10 objašnjava termin 'prokune' kad on uopšte ne stoji u originalnom tekstu, već ‘osudi’ (And certain of the Pharisees came and questioned Jesus, and said unto him, how sayest thou that God will condemn the world ?) ? – Zašto u tumačenju verza 21:14 iz ‘Protoevanđelja’ Gabrijelin inspirator poteza ukaz »Poučavajte, a onda krštavajte«, kad se on u predlošku nigde ne javlja? Nije li to odraz nekih Gabrijelinih podsvesnih refleksija i previranja? – Zašto se verzu 66:1-2, gde se uči da je spasavajuće trojstvo čovečanstva duša koja je u duhu postala otac, suprug i sin (odnosno majka, supruga i kći), tumače kao da se odnose na duh, dušu i telo? Stiče se utisak kao da njen inspirator nije ni pročitao ono što je uzeo da ‘tumači’.

Sve što iz ‘Evanđelja po svetoj Dvanaestorici’ Gabrijelin inspirator nije razumeo, on je proglašavao sporednim stvarima i ‘simbolima’ (vidi na primer tumačenje na 68:15-20). Pa i simbol nešto predstavlja i može se protumačiti i ukazno obrazložiti.


Satana "hoće" da oženi Isusa

Gabrijela Vitek, utemeljitelj sledbe 'Univezalni život', kao i većina drugih verskih struja uči da Isus nikada nije bio oženjen. Tako se iznosi da je Satanino nastojanje bilo da Isusa oženi i veže za porodicu, kako bi Mu kroz porodični život oduzela duhovne snage. (No svako istinsko zajedništvo, pa i bračno, pojačava raspoložive duhovne snage, ne redukuje ih!) U objavi 'Polja zračenja' možemo pročitati i ovo: »Lucifer je hteo da Isusa iz Nazareta oženi i veže ga za kuću i porodicu. Njegovo nastojanje je bilo da Mu domaćinskim životom oduzme duševne i telesne snage, koje su čoveku potrebne, pored ostalog, da pojača u sebi svete snage, puštajući ih da u svim ćelijama tela i česticama duše postanu delotvorne. Večni Bog, naš Otac, pustio je sva iskušenja na Svoga Sina.« (iz poglavlja 'Satana hoće da dovede Isusa iz Nazareta u pad') Zasto o tome ‘Protoevanđelje’, na koje se poziva i ‘Univerzalni život, ništa ne kaže, već naprotiv izveštava da je Isus u mladosti (počev od osamnaeste godine života) bio 7 godina u braku sa devojkom Mirjam iz Judinog plemena (6: 13), a posle njene smrti, i kasnije, kao duhovnu družbenicu imao je Mariju Magdalenu?

Po ovim 'objašnjenjima' ispada da je Bog protiv braka, a Isus najobičniji slabić koji se ni jednom čulnom izazovu u braku ne bi mogao odupreti. Naravno, sve je to naivno i neozbiljno izlaganje. S druge strane jasno je da bi oženjenome Isusu bio problem da u tom statusu i sa porodičnim obavezama široko propovednički i ekspediciono nastupa. Zato Gospod posle svoga Pomazanja na Jordanu i nije bio u braku, već samo partnerski povezan sa pokajnicom Marijom Magdalenom (što danas potvrđuju i spisi iz Nag Hammadija).

U svojim tumačenjima, da bi izbegla da prizna ono što jasno stoji u ‘Protoevanđelju’, koje ona formalno priznaje, Gabrijela pravi fiktivnu razliku između 'ženidbe' i 'venčanja', koje sadrži po njoj zavet pred Bogom. Kod duhovnih ljudi, koji u brak stupaju zavetujući se na odan i čist život, ta terminološka razlika realno ne postoji.


Da li se anđeli žene?

Gabriela uči da se anđeli bračno povezuju i da imaju duhovnu decu. (Ona inače Krvnika ljudskog vidi kao ženski princip, kao otpalu ženu Boga Oca!) Zašto onda Hrist uči nešto sasvim drugo: da se anđeli ne žene i da nemaju duhovnu decu (92:4), da je svaki anđeo, baš kao i Sveti Sin i Presveti Otac-Majka Bog u sebi dual (dvojstvo), Manifestacija Pozitivnog i Negativnog Principa? – Ako se nebesnici ‘bračno povezuju’, što objave u ‘Univerzalnome onda nešto ne govore o 'Hristovom dualu'? U njihovim objavama svi nebesnici imaju ‘duale’, samo ne Hrist Božiji!


Da li Isus nije imao braću?

Gabrijelin inspirator (objava 'Pred pobedom stoji borba') uči da Isus navodno nije imao braću i sestre, već samo polubraću (kao što se iznosi i u apokrifu ‘Jakovljevo evanđelje’). Ali zašto se onda u ‘Evanđeljima’ govori o Isusovoj krvnu braći i sestrama? Što tu stariju 'polubraću' Evanđelje ne pominje kad govori o popisu, odlasku u Betlehem i sklanjanju u Egipat? Zašto se kaže da je Isus prvo dete blagoslovene Device? – Zašto se u ‘Ovo je Moja Reč’ Josip naziva Isusov 'poočim' kad mu je zemaljski otac?

U objavi ‘Pred pobedom stoji borba’, tvrdi se i to da je Jakov Pravednik, prvi anđeo/nadglednik Crkve u Jerusalimu, navodno samo jedan od Josipovih sinova iz 'prethodnog braka", dakle, samo dosta stariji Isusov polubrat. Jakova Pravednika je judejski prvosvestenik Hanan kamenovao 62. god. ne., o čemu postoje pouzdani povesni izvestaji (Eusebije, Flavije). Znači li to da je on tada imao skoro 100 godina života?


Da li je u Judeji bilo rimskog namesnika
u vreme Isusovog rođenja?

U prethodno navedenoj objavi, na 9. strani originalnog teksta, kaže se da je u vreme Isusovog rođenja rimski namesnik (Statthalter) pozivao stanovnistvo da se popiše! Kako je ‘rimski namesnik' mogao da poziva na popis, kada u vreme kada je se Spastitelj rodio (oko 13. god. se.), Rim još nije imao svoga namesnika u Judeji (postavlja ga tek 6. g. ne.)? U Judeji je u vreme datog popisa vladao vazalni kralj Herod Veliki, koji je i organizovao pokolj nevine dece u Betlehemu i okolini.


Ko je JHWH?

Gabrijela uči da Jehova ime Boga Sina. Isusov otac Josip umire navodno govoreći: »Ti si Jehova!« Međutim, zašto se onda i u ‘Bibliji’ i u ‘Isusovom evanđelju’ (koje ‘Univerzalni život’ proklamativno priznaje) nedvosmisleno ukazuje da je Jehova – Jova, Bog Otac (cp.: 1:3 i 6:4)? – Kad se ne shvati jedinstvo Oca i Sina u Duhu Svetome, i kad se površno sondiraju neki starozavetni tekstovi, uistinu se može ‘zaključiti’ da su Otac i Sin jedna ista osoba.


Da li su svi bogoprotivni duhovi pali iz Neba?

Gabrijela i onostrane snage koje stoje iza nje, uče da je Lucifer, sa mnoštvom zavedenih anđela, pao iz Čistog, Najvišeg Neba. Lucifer i njegova savita su dakako prvi i najstariji otpadnici, no Pad mnogih anđela došao je kasnije. Ako se pogleda ‘Evanđelje po svetoj Dvanaestorici’ (68:14 ), kumranski rukopisi i apokrifne 'Enohove knjige', može se videti: Bog je delu anđela, delu Nebeskih Zvezdi, dao nadgledničku vlast nad svetom, vlast koju su oni zloupotrebili (donevši čovečanstvu plodove pogubnih znanja i veština: lov, krvne žrtve, abortus, rat,...), te se utopili u svojoj požudi u svet mesa (cp.: 'Postanak', 6:1-4). Taj otpad desio je se mnogo posle Sataninog Pada.


Nakaradna podela sedam Svetih Snaga

Gabrijela priznaje Sedmerostrukog Duha Božijeg, Sedam Svetih Zraka, i deli ih na Krilo Ljubavi (u koje smešta tri Snage ) i Krilo Mudrosti (sa četiri Snage). Za nju Krilo Mudrosti predstavlja Pozitivni, Muški Princip. Tako se u objavi 'Svetilište, Sedište Boga Oca', kaže: "Otac pretežno poseduje Elementarne Struje: Red, Volju, Mudrost i Ozbiljnost." (str. 2) – Gledano i logički i biblijski, Pra-Mudrost nije muški, očinski princip/počelo, već ženski, majčinski. Po Gabrijeli, Pozitivno je iznedrilo iz sebe Negativno (v.: 'Polja zračenja'), što znači da je Pra-Mudrost rodila Pra-Ljubav (u 'Hijerarhiji učiteljâ ...' se pak suprotno tvrdi...), a to bi bila emanaciono-kosmogonijska inverzija. Gledajući i ukaze njihovog ‘Isusovog Evanđelja’, jasno se vidi da Hrist predstavlja Mudrost kao žensku (35:12, 76:12, 64:8), a Ljubav kao mušku Prasnagu. Zar nije očigledno: Ljubav je najača praiskonska Snaga, i kao takva predstavlja, obuhvata Pozitivno Počelo u Bogu.

U tumačenju pasusa 94:5-7 ‘Isusovog Evanđelja’, Gabrijelin inspirator iznosi da sedam Svetih Snaga korenspodiraju sa duginim spektrom, sa spektrom sedam boja, a poznato nam je da on ide od crvene do ljubičaste boje. Međutim, u starijim spisima ‘Univerzalnog života’ (‘Svetilište’, ‘Upoznaj se i leči se sam Snagom Duha’) daje se sasvim druga lestvica boja, u kojoj postoji slaganje samo za prvi Zrak, koji Gabrijela zove 'Red'? Ako Red nosi crvenu boju, zar to ne pokazuje da on pripada Ženskom Principu (ne Muškom kao što tvrdi Gabrijela), jer ima nižu frekvenciju i manju energiju nego ljubičasta boja, boja sa drugog kraja spektra?


"Prorok", čija se rana reč skriva

Primetno je da izdavačke kuće i službe ‘Univerzalnog života ne smeju da publikuju rane objave koje su došle preko Gabrijele? Da li se radi o istoj priči kao i sa takozvanim Jehovinim, odnosno Raselovim svedocima, kojima se ne da da integralno objave ni jednu knjigu svoga osnivača, jer bi se tada jasno videlo koliko je se doktrina u međuvremenu istumbala i promenila, a sve što pokazuje doktrinalne kolizije jasno i svedoči da nije inspirisano od Boga? – Zašto su nadležni Gabrijelini sledbenici povukli telepatsku objavu o takozvanim letećim tanjirima – 'I braća iz delimično materijalnih područja Univerzuma služe u Otkupiteljskom Delu Sina Božijeg' (Auch die Brňder aus teilmateriellen Bereichen des Universums dienen im ErlŘserwerk des Sohnes Gottes), kad u njoj samoj postoji 'garancija' da je istinita, pa čak sadrži i poziv da se data znanja šire? Da li zato što se tu iznose sijaset kontradiktornih i nebuloznih stvari?

Zašto je u jednome od prvih spisa ‘Univerzalnog života’, u knjizi 'Zaboravljeni Božiji glasnici' (Mystiker in der protestantischen Kirche - Vergessene Boten Gottes), kvazireformator, pogromaš, antisemita i ostrašćenik Martin Luter prikazan kao 'Božiji čovek' i 'videlac Istine', a danas je njegov život i literalni opus izložen najžešćoj kritici? Da li zbog toga što je Luteranska crkva u međuvremenu razjareno ustala protiv ‘Univerzalnog života’, koji kako-tako razotkriva mnoge laži i gadosti ove protestanske denominacije nastale na talasu sirovih i lažnih reformi, denominacije koja je danas uveliko privezana na nemačko državno subvenciono jasle?

Za Gabrijelu i njen pokret Katarina od Sijene (čije delo ona ‘nastavlja’) je Božiji srednjovekovni instrument. Da li se u ‘Univerzalnome životu zna da je ta ista Katarina rimskog pontifa (na koga takođe okreću mnoge svoje strele) nazivala »slatki Hrist na zemlji«?


Je li Đavo tvorac materijalnog Univerzuma?

Kao i neki heretici gnostici i manihejci, tako i Gabrijela uči da je materijalni svet stvorio niži demijurg, odnosno Đavo. Po uzoru na bogumile (koji su takođe doktrinalno puno mešali istinu i laž) uči se da je Zemlju stvorila satanska vibracija, Pad-vibracija, U ‘Protoevanđelju’ jasno uči da je Gospod sazdao i Zemlju (jer: kako je Gore tako je i Dole), a satanska vibracija je samo kontaminirala i zaposela Zemlju i materiju, napravila od nje pustoš preko nemarnih i nezauzdanih ljudi (24:2)? Da li satanske ‘sile’ mogu i jednu trunku zemaljske prašine kao avetinjske snage da pokrenu iz onostranih, podnebeskih ravni? Stara Zmija je mnogo toga, od Božijeg poretka, izvrnula i kontaminirala svojim zračenjem. To i nekadašnje haranje dinosaurusa na zemlji dobro pokazuje, i današnje predatorstvo među životinjama.

Vidljivo, materijalno, i nevidljivo, duhovno, Nebesko, stvorio je Bog-Duh iz Svojih Energija. Dakako je materija nekada bila svetlija, ali da je nastala nekim zgušnjavanjem duha kroz milijarde godine, to je iluzija. Jasno je da sve što postoji vodi poreklo iz duha, tačnije iz Božijeg Daha. Energija je neuništiva, i ona samo može da menja svoj vibracioni broj i da se transformiše. Sve je iz Božijeg Daha. To što je deo tvorevine zahvaćen negativnom vibracijom, nije krivica na Bogu, već na bićima koja su po svojoj slobodnoj volji odstupila od Boga.

Po Gabrijeli, u čistom Nebu, deo anđela je zahvatila negativna, satanska vibracija. Ta vibracija je kontaminirala mnoge planete. I onda, pod Božijim Izdahom, pobunjeni anđeli su bili 'oduvani' iz Neba, a takođe je se deo planeta kontaminiranih odvojio, odnosno delovi od njih su se otcepili. Kad bi tako bili, Nebo bi se odmah survalo, jer bi izašlo iz svoga reda. Takve stvari može da govori neko ko ne poznaje astronomiju, i zna samo da se planete kreću po eliptičnim putanjima. Osim toga, na duhovnim zvezdama nisu živeli nikakvi anđeli, pa one nisu ni mogle biti kontaminirane negativnom vibracijom. Stoga ni materijalne zvezde nisu mogle nastati otcepljivanjem od duhovnim, jer nije bilo takvog otcepljivanja niti razloga za njega.

Da li je satanska vibracija povukla stvaranje milijardi galaksija i zvezdanih jata? Pa koliko ima zvezda toliko zasigurno nema demona ... Demoni ne mogu jednu trunku prašine da stvore a kamoli da povuku stvaranje čitave Vaseljene.

Da li 'svi' može da znači samo 'neki'?

Koji god evanđelski tekst da uzmemo, često susrećemo ukaz da je Isus sve one koji su Ga dodirnuli iscelio. Gabrijela u to neće da veruje, pa uvodi tumačenje kako je Hrist samo neke koji su verovali i dodirnuli se Njegovih haljina iscelio. Pa zar bi Mu dolazio neko ko nije verovao da može primiti iscelenje od Njega?! Samo oni koji su verovali otišli su Mu, i sa verom Ga dodirnuli, i svi su dobili isceljenje.


Sedam ili četiri Trube?

U patmoskoj 'Apokalipsi' slikovitim jezikom prikazana velika eshatološko-retribuciona zla pojavljuju se na znake sedam Arhanđeoskih Truba (pogl. 8, 9 i 10). Posebno su naglašena zadnja tri Zla. Svih sedam Truba će naravno odjeknuti pre Hristovog Slavnog Dolaska i najaviti Svetog Mladoženju i Vladara Kraljevstva Mira.

No, Gabrijela tu uvodi i neka svoja proizvoljna tumačenja, pa uči da Hrist dolazi već posle četvrte Trube, a zadnje tri Trube će navodno odjeknuti tek posle Hiljadugodišnjeg Kraljevstva Mira, pri 'rastakanju', dematerijalizaciji Zemlje. No šta kaže apokaliptički verz 11:15: »I sedmi Anđeo zatrubi; i odjeknuše snažni glasovi na Nebu govoreći: "Vladavina nad svetom pripade Gospodu našem i Njegovom Mesiji, i vladaće u sve Vekove".« I više nego jasno je da Hrist preuzima punu, hiljadugodišnju vlast nad Zemljom tek posle 7 Trube, a ne tek posle Četvrte.


Da li je drvodelja Josip živeo u kolibi?!

Gabrijelin inspirator koji se predstavlja kao 'Hrist' u objavi 'Pred pobedom stoji borba', ne samo da pokazuje elementarno nepoznavanje povesti nego iznosi i apsurdne i budalaste stvari. Tako na primer ukazuje za dom u kome je stanovao Isus, Marija, Josip i navodni Josipovi sinovi: »Mala je bila koliba /= nemački: Hütte/ u Nazaretu i skromni njeni žitelji.« – Koje je to čudo: Josip zanatlija, njegovi 'sinovi' takođe zanatlije, i svi skupa žive u jednu kolibu ko pastiri u polju. I nijedan od Josipovih sinova nije oženjen, već za sve njih hranu priprema Marija?!

Iz daljnjeg izlaganja da se zaključiti kako su u datu kolibu živeli ne samo Josipovi sinovi nego i njegova braća. Tako se ukazuje za nekakvog Jakova, navodnog Josipovog brata: »Jakov je pao sa krova i ležao nepomično. Svi su se okupili i hteli da pomognu. Ja /Isus/ sam zamolio: "Ostavite ga samoga sa mnom". – Usledilo je veliko negodovanje dok Jakov, onaj mlađi, nije tihim glasom rekao: "Molim vas, učinite ono što on kaže"! Stavio sam ruke na njegovo čelo, molio se Ocu, i sa puno ljubavi su moje ruke klizile preko mog voljenog Jakova. /.../ Nakon ovog božanskog dela braća Josipova su me posmatrala, kao i svi koji su stajali okolo.« – Besmisleno je Jakova u ovom konteksu nazivati 'mlađim', jer nijedan od Josipovih sinova nije nosio pored njega to ime.

Josipov brat navodno pada sa krova kolibe, i 'dospeva' u nesvest, a onda ga Isus, uz podršku Jakova Mlađeg isceljuje ... Gabrijelin inspirator je čuo nešto o Jakovu Mlađem, ali očigledno mu nije poznato ko je on. Jednostavno teolozi Jakovom Mlađim nazivaju jednog drugog apostola, Jakova Alfejeva (Matej, 10:3). A Isusov brat Jakov je poznat kao Jakov Pravednik.


Čega je simbol pranje nogu?

Na Svojoj poslednjoj večeri sa učenicima Gospod je služiteljski oprao noge: »I pashalna večera beše završena, svetiljke se upališe, jer nastupi veče. I ustade Isus od stola, i metnu na stranu svoj ogrtač, te se opasa ubrusom, i nasu vode u jedan legen, opravši noge svakome iz četiri Dvanaestorice, pa ih obrisa sa ubrusom kojim bi opasan. A jedan od njih reče: "Gospode, ne trebaš Ti prati moje noge." – A Isus reče: "Ako te Ja ne operem, nemaš udela sa Mnom." – Onda on odgovori: "Gospode, operi mi ne samo noge, nego i glavu moju i ruke moje." – A On mu reče: "Onima koji su izašli okupani ne treba kupanje osim da operu svoje noge, i oni su očistili svaku trun.« (‘Evanđelje po svetoj Dvanaestorici’, 76:1-3)

Pogledajmo kako ovu sekvencu tumači inspirator Gabrijele Vitek: »I pranje nogu je bilo simbol. Ono predstavlja unutarnje čišćenje. Da bi se postiglo savršenstvo, duša i čovek moraju započeti s otvaranjem najdonje temeljne snage Reda. To znači, da najpre treba da očiste osećaje i misli i tako ih oplemene, da bi i njihove ljudske reči bile nadahnute Mojim životom.«

Po Gabrijeli i njenom onostranom inspiratoru pranje nogu simboliše čišćenje za duhovni put koji počinje otvaranjem najnižeg centra svesti, koji ona naziva Red, za koji su energetski priključene i noge. Da li su apostoli, kojima je Gospod oprao noge, bili ti koji su tek polazili na unutarnji put, ili tragaoci koji su dostigli zavidnu visinu savršenstva? Nisu li to ljudi kojima su se i demoni pokoravali, koji su i mrtve oživljavali?

Da li se noge peru pre puta ili posle zamornog puta? – Podozrivome fariseju u čijoj je kući obedovao Isus prebacuje: »Uđoh ti u kuću tvoju, a ni vode mi za noge nisi dao.« (11:7). Običaj u ondašnjem Izraelu bio je da domaćin gosta koga je pozvao na gozbu i večeru ili putnika namernika susretne ispred kuće, da ga zagrli i poljubi, uvede u kuću, da mu da vode za pranje nogu, glavu pomaže miomirisnim pomastima, te mu pruži vode da si opere i ruke. – Avraham za Došljake ukazuje: »Nek se donese malo vode: operite noge i pod stablom otpočinite.« (‘Postanak’, 18:4; v.: 43:24)

Hrist Svojim Apostolima pere noge kao Domaćin koji ih posle napornog puta prima u Svoj Dom, u Svoj duhovni Šator. On ih prima kao uveliko čiste. Prema tome, Gabrijelino objašnjenje da pranje nogu apostolima predstavlja simbol početka puta duhovnog čišćenja pada u vodu.


Prorok 'Apokalipse'

Pogledajmo sledeću otkroviteljsku poruku, u ‘Univerzalnome životu predstavljenu kao kardinalnu i prekretničku, koju je navodno dao Bog Otac preko Gabrijele dana 27. februara 2001, pod utiskom pošasti kravljeg ludila: »Ja sam bog Avrahama, bog Isaka i bog Jakova. Ja sam bog svih istinskih proroka. Ja, bog, svemogući, podižem svoj glas preko svoje proročice i izaslanice i upućujem ga čovečanstvu. Prestanite jesti svoja sustvorenja koja su vaša životinjska braća i sestre! Prestanite ih mučiti vršeći pokuse na životinjama i oduzimajući im slobodu tako što ih držite u stajama što su nedostojne životinja! Životinje vole slobodu isto kao i vi ljudi. Prestanite ubijati najmanje životinje, život tla, veštačkim đubrivom, također i izmetima i sličnim! Prestanite seći i spaljivati šume, i oduzimati životni prostor životinjama u šumi i polju. Vratite im njihov životni prostor, šume, polja i livade; inače će vam vaša sudbina koju ste si sami nametnuli, oduzeti kuću i imanje i vaše izvore prehrane preko katastrofa širom svijeta, koje ste sami stvorili svojim ponašanjem protiv života, protiv kraljevstva prirode, uključujući životinje. Ukoliko ljudi ponovo bace u vetar moje reči, tada će za njih početi oluja, svetska sudbina, i odnositi na stotine hiljada ljudi, kao prvo katastrofama širom sveta, kao drugo, bolestima što se slično pošastima sručuju na njih i što su ih svojim odvraćanjem od svake duhovne etike i morala nametnuli životinjama koje sada spaljuju na tisuće. Tko se ne obrati, proći će slično. Moja je riječ izgovorena. Apokalipsa je u toku diljem sveta. Ko neće čuti, u sve kraćim razmacima svoje će stvorene uzroke osetiti kao posedicu. Ja sam Zemlju s njenim biljkama, životinjama i mineralima uzdigao sebi. Ko i nadalje stavi ruku na majku Zemlju sa svim njenim oblicima života, osetiće posledice. Prestanite mučiti, usmrćivati i ubijati! Vi ljudi, prestanite sa svojim zverskim ponašanjem koje pogađa isključivo vas, a ne neko drugo biće; jer to što učinite i najmanjem od vaših sustvorenja, to činite meni i sebi samima. Dosta je! Obratite se, inače nastavlja se žetva koja je vaša setva. Ja sam koji jesam, uvek onaj isti, jučer, danas i sutra, u svu večnost.«

Ako pogledamo naboj pouke sa etičke strane možemo reći da nosi ozbiljnost i da po formi odgovara istini. Uistinu čovekova brutalnost prema prirodi i životinjskom svetu prevršuje svaku meru. Međutim da li je vreme kada je data ova 'objava' uistinu apokaliptičko vreme? Svakako da živimo u jedno prekretničko vreme, kada polako, uz velika previranja, sviće Novo, Hristovo Doba; svakako da nas pogađaju velike nepogode (poplave, požari, uragani, zemljotresi, klizišta ...), ali te nedaće ipak još nemaju apokaliptički karakter, kao što Gabrijelin inspirator hoće prikazati. Prave apokaliptičke nevolje i udari tek će doći, u vremenu Zveri, vremenu gvozdene svetske vlade. Tada će se: Skinuti sedam Pečata (i protutnjaće na četiri kraja Zemlje četiri jahača Zla), Čuti sedam Arhanđeoske Trube, Izliti sedam Čaše Gneva, i u Harmageddonu (boju visokih Hristovih i Sataninih glasnika) isukati Hristov Dvosekli Mač. I cela Zemlja će uzdrhati od onoga što će doći na svet, a što će milione i milijarde ljudi odneti iz zemaljskog života. Mi smo na pragu Jehovinog Dana, Dana Gneva, Strašnog Suda koji će svakome dati prema onome što je zasejao u njivi života.

Još pre 20 godina Gabrijela je najavila da će u apokaliptičko vreme Bog širom sveta podici mnoge proroke-učenike? Ako je danas (2009. g. ne) ‘apokaliptičko vreme’, gde su ti proroci danas na podnebljima gde tutnje strahote i ratni nemiri, i gde je vođstvo Proročkog Duha preko potrebno? Dakako, u vremenu Posletka, i u vremenu najvećih, istinski apokaliptičkih nevolja, Bog će podići Svoje istinske proroke, koji će objaviti puninu Njegovog zakona, i mnogima pomoći da izađu iz bezdana greha, te da budu spašeni od nevolja koje će odneti grešni svet.

Pored Gabrijele Vitek, i još neki pripadnici ‘Univerzalnog života’ se izdaju za Božije miljenike, predstavljaju kao ‘proroci’ ili kao oni koji imaju ‘unutarnji (Hristov) glas’, ali od njihovog 'Hrista' se ne može dobiti ni jedan konkretan odgovor na delikatno pitanje. Tu je izgovor: Bog 'bezlično' odgovara, ... Vrlo opasno je to što mnogi u ‘Univerzalnome životu’ zamišljavaju da će po duhovno-meditavnoj praksi koju Gabrijela preferira, ostvariti permanentni i zakoniti razgovor sa Bogom. Iako Gabrijela uči da se tek na trećem ili četvrtom razvojnom duhovnom stupnju prolama u duši Unutarnji glas, neki već na prvom stupnju počinju da ‘razgovaraju’ sa Bogom, i u svojim ‘objavama’ iznose čak i sijaset suprotnosti sa onim što i sama Gabrijela prezentuje. Tako na primer, Gabrijelino često potenciranje Zakona setve i žetve, o kome ona govori kao o ‘satanskom zakonu’, kod nekih njenih učenika je preraslo u govorenje o 'svetom zakonu'. Tako je Satana postala ‘svetac’.

Inače, na kraju objave ‘Polja zračenja’, Gabrijela je, kao što smo već uzgred rekli, najavila da će Hrist preobražiteljski doći oko 2.000 godine. Kao i mnogi lažni proroci pre nje, i ona je se prevarila, no ta prevara je ‘uspešno’ zataškana u njenoj sledbi, ‘pokretu’.

‘Prorok’ Gabrijela tvrdi da se milionima meri članstvo ljudi u ‘pokretu’ ‘Univerzalni Život’? Da li se radi o 'milionima' ili o nekoliko hiljada ljudi?! Zašto Gabrijelu njena braća drže u izolaciji, lažno je štiteći od napada i kleveta, zašto joj prenose lažne informacije o činjeničnim tokovima?


Zašto čovek "ne može" da bude blažen i svet?

Gledajući krnjo pobunjenički pred očima manipulativni i pseudoglorifikacioni kult raznih svetaca koji se uzdižu u tradicionalističkim crkvama, Gabrijela Vitek, odnosno njen inspirator, odbacuje da neko od ljudi uopšte može biti svet. Ona ne shvata da biti 'svetac' i 'biti' svet pred Bogom ni izdaleka nije isto. Tako u jednoj od objava u ‘Univerzalnom životu’, naslovljenoj kao 'Zakon uzroka i učinka' možemo pročitati i sledeće: »Bog je nepogrešiv i svet. Ali ni za jednog čoveka ne može se reći da je svet i nepogrešiv.«

Čovek itekako može biti svet, čovek koji živi u Bogu i za Boga, čiji život je Bog, Presveti Otac Nebeski. Sam Isus nam je ukazao da trebamo biti savršeni kao što je savršen naš Otac Nebeski. Ne postoji čovek bez greha, odnosno ne postoji čovek koji nije grešio. Međutim čovek može okajati i otplatiti svoje grehe, i životom u pokori dostići Božije savršenstvo i božansku svetost.

Što se tiče blaženstva, u ‘Univerzalnome životu’ se priznaje da čovek može biti blažen, i da blaženstvu vodi poslušnost Božijim zakonima. Međutim ne shvata se da ako je neko dostigao Božansko blaženstvo on je uzrastao i u Božiju svetost, on je svet Životom, Bogom, Onim koji je jedini svet sam po Sebi. Tako se u patmoskoj 'Apokapsi' jasno ukazuje: »Blažen je i svet /makários kaí hágios/ onaj koji ima udela u Prvom Vaskrsu; nad ovima Druga Smrt nema vlasti, ...« (20:6)


Konformizam Univerzalnog života prema islamu.

Pogledamo li biltene i članke ‘Univerzalnog života’, možemo videti silne kritike na račun katolicizma, protestanizma, budizma, ... Pogotovo se žestoko kritikuju božićne i uskrsne svetkovine tobožnjih hrišćana, koje prati veliki gozbeni pomor životinja.

U listu 'Prorok' broj 7, koji je posvećen razotkrivanju božićnih ludovanja, možemo nači opis kako 'hrišćani' slave svoj trbuh ugađujući mu raznim lešinama: »... Stomak je napunjen vinom i pikantnim jelima, ribom, ćurkom, špikovanim srnećim butom, dobro pripremljenim zečijim leđima, dakle divljači za 'hrišćane'. Fino goveđe pečenje ne sme takođe da izostane, komad svinjskog mesa mora takođe biti tu, fini batak od kokoške, patke ili guske, svečano pripremljen, naravno u umaku.«

U nemačkom ‘Univerzalnome životu’ se 'vide' zastranjivanja svih religija, jedino ne i islama. Iako islam ima jedan tipično razuzdani koljački praznik – Kurban-bajram, na kome milioni i milioni životinja bivaju prineti na žrtvu bogu-trbuhu i Krvniku ljudskom, 'prahrišćani' ‘Univerzalnog života sa svojom proročicom Gabrijelom Vitek ne smeju ništa reći protiv tih izopačenosti? Za njih islam sa svojim lažima i prazničnim gnusobama jednostavno “ne postoji”. Da li to pokazuje i njihov strah od brojnih nemačkih muslimana?! Njihov konformizam i njihovo slepilo?! Ili jedan lažni Božiji prorok ne želi da kljuje oči drugog lažnog proroka?!


Kako je nastao čovek?

U ‘Univerzalnome životu’ se uči da je čovek nastao tako što su se tokom milijardi godina pod uticajem protivzakonitih vibracija, misli i osećanja, otpali duhovi zgusnuli. U objavi 'Polja zračenja', u poglavlju 'Želje i požude', kaže se: »Kad su kod muškarca, kao i kod žene, zgušnjavanjem u čoveka, oblikovani organi rađanja, muškarac bi uzimao jednu ženu i s njom živeo u jedinstvu i harmoniji. Daljnjim suprotnostima rasla je čulnost.« – Dakle, saznajemo da je reproduktivni aparat rezultat ljudskih želja, odnosno želja duša koje su postale ljudi. U spisu ‘Njegovo Oko’, u poglavlju ‘Volja bića Pada ...’ Gabrijela tvrdi: »Programi želja tadašnjih ljudi u nastajanju doveli su do sazdavanja tela. Potenciranjem misli želja u sazdavajućem čoveku postupno su nastali spolni organi.« Gabrijela dalje iznosi da su ljudi rađanjem prve dece bili potpuno iznenađeni. Pitanje: kako su se u te zgušnjavajuće duše mogli oblikovati reproduktivni organi, ako oni nisu imali pre toga reproduktivne želje, niti uopšte znali za reproduktivni čin? Koje misli i želje u dušama su to isposlovale?! Dakle, susrećemo nekonzistentno učenje, jer se uči da su prvi ljudi materijalizacijom svojih želja dobili organe za rasplođivanje, a ukazuje se i da prvi ljudi nisu imali reproduktivne pobude želje. Možemo razumeti, da neko ima želju da se 'bode' pa mu 'izrastu rogovi', ali se teško može razumeti da neko nema želju za reprodukcijom, nezna šta je to rađanje, a nekakvom materijalizacijom svojih (nepostojećih) želja i misli ipak dobije organe za reprodukciju i rađanje. Sličnu besmislicu Gabrijela iz Vircburga iznosi, u prethodno pomenutoj knjizi, u poglavlju 'Volja bića pada nekad i danas ...': »Kad su polnim sjedinjavanjem nastala prva fizička tela koja su bila rođena po mesečevom računanju vremena, prvi ljudi su stajali u čudu. Oni nisu mogli da shvate kakva im je tvorevina tu dodeljena. Videli su malog čoveka, dakle novorođenče, i nisu znali zapravo šta da čine sa njim.« – Mačka zna šta da čini sa svojim mladuncima, a čovek kao nije znao?!

Gabrijelino učenje o postepenom zgušnjavanju Zemlje i duše u čoveka preuzeto je od antroposofa Rudolfa Štajnera: videti njegovo delo 'Tajna nauka u osnovama' (Die Geheimwissenschaft im Umriss, 1909. god.), poglavlje 'Razvoj sveta i čoveka'.

Koliko na mahove ume da banalizuje genezu stvarstva Gabrijela pokazuje i u spisu 'Svetilište, sedište Boga Oca’, gde piše da je Bog Serafe, po njoj ženske Arhanđele, stvorio iz 'rebra' Keruva, muških Arhanđela.

I po pitanju stvaranja materijanog ‘Univerzuma, učenje ‘Univerzalnog života’ takođe je suprostavljeno. Jednom se iznosi da je ono plod zgušnjavanja otcepljenih duhovnih planeta, a drugde da je nastao iz supernova. Tako se u spisu ‘Njegovo Oko’, u poglavlju ‘Zgušnjavanje bića Pada ...’ iznosi: »Iz supernova, preko turbulencija, nastali su i svi sunčevi sistemi oba Makrokosmosa ...« U objavi ‘Svetilište’ pak supernove i turbulencije/magline se poistovećuju: »Turbulencije su magličaste tvorevine koje čovečanstvo naziva i supernove.« – Da li je baš tako?!

Gabrijela prenosi, da kad joj je ‘Duh’ govorio o "supernovama" morala je da bi razumela pouke da konsultuje odgovarajući stručni leksikon. Pa zašto joj to Duh u slikama i na njoj prihvatljiv način nije objasnio?! Ako neko živi u Bogu, on i od Sveznajućeg Boga može dobiti sve relevantne i potrebne informacije!


Da li postoji evolucija duhovnih formi?!

U doktrini ‘Univerzalnog života’ odbacuje se evolucija zemaljskih formi ali se zato priznaje navodna duhovna evolucija, odnosno evolucija Nebeskih bića i oblika. Pogledajmo šta o tome piše u objavi ‘Liobani: Ja savetujem – prihvataš li’? (Ich berate – nimmst Du an): »Svi duhovni oblici života razvijaju se iz jednog duhovnog atoma koji u sebi sadrži apsolutnu božansku svesr a time i celo Stvaranje. Kada iz jednog duhovnog atoma počne da se kristališe duhovni oblik onda se od sveobuhvatne svesti manifestuje samo delić: to znači da ona postaje oblik koji je predviđen za najnižu svest, svest kamena? Jednostavno kamenje ima, dakle, najniže telo svesti. To je svest od jedne čestice. Univerzalna Energija Bog, u moćnom svetlosnom ritmu, unosi najnižu svest od jedne čestice u evoluciju. Svest od jedne čestice je samo jedna duhovna čestica. Zbog zračenja Praenergije, iz jedne duhovne čestice zatim nastaje sve više čestica, dok najzad ne nastane duhovno savršeno svetlosno telo: duhovno biće. ... Ako se u Duhovnom Kraljevstvu potpuno izgradila svest kamena kao oblik, onda ta svest kamena, taj oblik prelazi u svest minerala. Tamo se ona opet izgrađuje, i onda prelazi dalje u svest biljaka. Oblik minerala postaje biljka. I unutar svesti biljke, nazvane i Kolektiv biljaka, razvijaju se različite vrste biljaka kroz uobličavanje duhovnih čestica. Tako energija prihvata oblik i postaje uobličena energija. Širenje svesti pruža se, dakle, preko ukupnih vrsta kamenja, minerala i biljaka, zatim dalje preko životinjskih vrsta pa sve do vrsta bića prirode.«

Dakle, u ‘Univerzalnome životu se uči o evoluciji atoma četiri Elementa koji daju sve ‘naprednije’ forme: najpre kamenje i minerale, pa biljke i drveće, zatim životinje i bića prirode (vilenjake), da bi vilenjaci potom prerasli u anđele, svest petog Elementa Etera.

Kad bi od svakog cveta postao anđeo koliko anđela bi trebalo da postoji? I zar na kraju 'masa' brojnih anđela ne bi nadvladala masu Središnjeg Sunca Univerzuma koje sve drži i iz koga sve nastaje?

Zemaljske forme života učenje ‘Univerzalnoga života vidi kao materijalizaciju, kristalizaciju nebeskih oblika života? Tu se postavlja pitanje: ako su se otpali anđeli ‘zgusnuli’ u ljude, zašto se i vilenjaci, bića Prirode, nisu zgusnuli?

Ako su sve nebeske forme sa otcepljenim planetama otpale, materijalizovale se, gde su one na Zemlji? Gde su prelazne forme? Zašto njih nema ni u milijardama fosila? Fosilni zapisi trebali bi da pruže na hiljade prelaznih formi. Muzeji širom sveta poseduju oko 250.000 različitih fosilnih vrsta, ali ne postoji ni jedan fosil koji bi predstavljao prelazni oblik između biljke i životinje, ili između samih životinjskih vrsti.

Sve to jasno pokazuje da je duhovni strukturalni evolucionizam, kako se uči u ‘Univerzalnome životu’, duboko pogrešna i lažna doktrina.


Da li je Satana kapitulirala?!

Po učenju Gabrijele iz Vircburga, Satana, Protivnik Božiji, pre 2.000 godina je kapitulirala, zagrlila Hristov krst, i priznala svoj poraz, jer nije uspela da osujeti Hristovo Delo Spasenja. Paradoksalno je da se jedan demon može 'predati' dok još ima sledbenika i poklonika među zavedenim ljudskom mnoštvom. Satana je grešila od početka, i težina njenih silnih grehova teraće je da greši do kraja. Osim toga, ona je otpala po svojoj vlastitoj volji, a ne po kušnji, i utoliko teže može doći do pokajanja.

Ničeg paradoksalno ne nalazimo u pokajanju onog ko ide Božijim putem, već u naprasnom 'pokajanju' onoga ko je od početka grešio, koji je milijarde ljudi i milijarde anđela okrenuo protiv Boga. U 'Poljima zračenja' Gabrijelin inspirator kroji priču kako je Satana i posle 'pokajanja' i 'kapitulacije' još neko sa demonskim poglavarima paktirala i dogovarala kako da što više oduže Hristov Dolazak.

Svako ko greši u neznanju može se pokajati jednom. Međutim, ko svesno greši, nezaveden, on greši protiv Duha Svetog, i za njega nema pokajanja i oproštaja. On može svoje grehe samo da otplati, bolno da iznese do poslednje pare. I onaj ko se istinski pokaje, on je dobio snagu da više ne čini stare grehe.

Po Gabrijeli, posle 'kapitulacije' Oca Laži, sedam najstarijih demona u Pobuni, preuzeli su vođstvo demonskom državom, i jedan od njih, nastavio je da deluje pod Sataninim imenom, odnosno preuzeo tron u državi smrti. Satana je danas, navodno, na putu prema Bogu i Njegovom Kraljevstvu. (Ništa neće biti čudno ako u objavama, pored ‘Hrista’ i ona počne otvoreno ‘učiti’!) Naravno, to je samo jedna od opasnijih priča za 'zabavu' i obmanjivanje, ...

Pogledajmo kako se u veličanstvenoj 'Apokalipsi' (koju Gabrijela nipošto podrobnije nesme ni da pokuša tumačiti), opisuje dijabolički punkt koji rukovodi državom smrti: »Velika aždaja, crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna.« (12:3) – Ko je ta 'velika, ognjena aždaja' ako ne Satana, Krvnik ljudski, Antihrist, Stara Zmija? Ko su sedam njenih glava? To su sedam njenih kneževa, baala. Ko su deset 'rogova'? To su deset njenih vojvoda, savetnika. Za Satanu, njene kneževe i njene vojvode, kaže se da vuče trećinu nebeskih zvezda, trećinu otpalih anđela. I Stara Zmija je mnoge nemarne anđeoske stražare nad čovečanstvom, nadglednike nad Zemljom, pridobila za sebe, odvratila ih od služenja Bogu i čoveku. I ti nemarni posmatrači, Žena Prokletstva, Hijerarhija Pseudomudrosti, zavodnički su doneli čovečanstvu plod prokletog znanja: naučili su ljude da pustoše, da prave oružje i ratuju, da prinose krvne žrtve, da širi nesreću razne vrste.

Šta dalje kroji o Satanini Gabrijela odnosno njeni inspiratori iz Podnebesa ...? Ona uči da je se Satana planski, kad je se Isus rodio, utelovila u mušku formu, no u Herodovom pokolju male dece, i sama je stradala. A drugde, ona uči, da demonsko carstvo nije prepoznalo Hrista Božijeg, sve dok se On nije utelovio. Ako je Satana tek po Isusovom utelovljenju videla da je se On utelovio, kako je onda mogla znati kad će se Isus uteloviti, da bi se i ona sa njim utelovila?! Logičko i komparativno razmišljanje lako razbija Gabrijeline proizvoljne konstrukcije.

U spisu 'Isusov život simbol za čovečanstvo' Gabrijelin inspirator iznosi, predstavljajući se kao 'Hrist': »Kada sam ja, Sin Božiji stupio na takozvane satanske hijerarhije Svetlost u mom duhovnom telu je bila pokrivena, sve do najmanjeg detalja.« Dakle, demoni Hrista kao Boga nisu prepoznali sve do Njegovog rođenja u Betlehemu. U ‘Poljima zračenja’ stoji već druga priča: Satana zna kada će se Hrist roditi, pa se zajedno s njim rađa, kako bi Mu bolje oponirao na zemlji.


Da li je Satana mogla mučiti Isusa?

Gabrijela utelovljenog Hrista Božijeg hoće prikazati kao dušu koja treba pobediti Tamu u sebi. Kakvu Tamu je prečisti Gospod rođen od čistih roditelja mogao doneti sa sobom, kad u njegovoj duši nikada nije zapisan nijedan greh? Gabrijelin inspirator opisuje kako je Isus u mladosti navodno bio mučen od satanskih sila: »Godine propovedanja su otpočele nakon jednog života koji se danonoćno bori sa silama Tame. Tama je htela da spreči razvoj Sina Božijeg. Svim raspoloživim snagama se ona danonoćno obrušavala na mene da bi sprečila izvršenje Spasenja. /.../ One /- satanske snage/ su me mučile danju i noću, često sam spavao samo sat ili dva. Ujutro bi moje telo, ubijeno od groznice ležalo na postelji. Često je iz mojih usta dolazilo samo još neko krkljanje.« ('Pred pobedom stoji borba').

Da bi satanske sile nekog mučile taj neko mora da ima greh, opterećujuće žudnje i ropske strasti u sebi. Satana ne može da muči onog ko je se posvetio Bogu, ko radosno nosi teret zakonitog življenja, jer samo istovetnosti se privlače. Svetom čoveku Satana može da pravi velike probleme i smutnje, delujući na ljude oko njega, može i da pokušava da mu indukuje negativne misli, ali ne može da ga muči.

Ako bi Satana mogla da muči Hrista, koji je prečisto živeo, bez svetskih žudnji, onda bi ona bila veća od Boga. Satana polaže pravo i uticaj samo na onog ko živi za satanski svet. I takav čovek podložan je satanskim 'radostima' i satanskim, paklenim mukama.

Za Isusa Gabrijelin ispirator u gore pomenutoj objavi – ‘Pred pobedom stoji borba’, kaže da je On u znoju lica svog zarađivao Svoj hleb, a s druge strane uči se da pravednici tako ne moraju zarađivati svoj hleb. Da li to znači da Isus nije bio pravednik, čestit čovek, božiji miljenik?! Neki ‘pravednici’ uistinu mogu na ovome svetu lagodno da zarade svoj hleb služeći Staru Zmiju.


Da li je Isus-dete često posećivao Hram?

U istom spisu – 'Pred pobedom stoji borba', Gabrijelin inspirator dalje iznosi, pripisujući Isusu reči: »Kao dete sam s vremena na vreme sa Marijom odlazio u Hram.« – Te reči predstavljaju teško nepoznavanje judejskog kulta. Deca su za Pashu mogla da hodočaste u Jerusalimski Hram tek kad bi uzeli 12 godina života, odnosno postali podložni Mojsijevom Zakonu. Osim toga između Nazareta, gde je Isus živeo, i brdskog Jerusalima, nije malo rastojanje, da bi neko pešice 'često' išao u Hram.


Da li je apostol Pavle "razbio" prahrišćanstvo?!

U Protoevanđelju, koje se u 'Univerzalnome životu' koristi delom falsifikovato i prekrojeno, možemo pročitati sekvencu gde Gospod Svome namesniku Petru, najavljuje ustajanje Svog jednog velikog propovednika: »I ustaće još jedan, i on će poučavati mnogim stvarima kojima sam vas Ja već učio, i raznosiće Evanđelje među neznabošcima sa velikom revnošću.« (89:9) – Očigledno je da Hrist ovde najavljuje pojavu revnosnog apostola neznabožaca ('Galatima', 2:9.19 – Savla, koji je se preimenovao u Pavle ('Mališa') iz Tarsa Kilikijskog. Gabrijelin inspirator, koji je uzeo da na svoj način protumači ‘Protoevanđelje’, međutim ne želi da prizna da je ovim rečima Gospod najavio apostola Pavla, pa ovaj ukaz simbolično i emfatički tumači, kao da 'jedan' zapravo označava 'mnoge' koji će delovati jedinstveno u Hristovom Duhu posle Njegovog vaskrsnuća.

U '‘Univerzalnome životu' je primetno nastojanje da se sav Pavlov opus sroza i proglasi 'ništavnim'. Takav trend je već i ranije postojao, javljao se, kao i da se izmišljava neko ‘Pavlovo hrišćanstvo’ koje je se razlikovalo od ‘Hristovog’. U Gabrijelinoj objavi 'Hijerarhija učiteljâ i Žrtva na Golgoti' apostol Pavle vrlo problematično predstavlja: »Savle je u prahrišćanstvu postao prvim uzrokočnikom nesuglasica. On je na početku svoga poučavanja dao prvi povod za krivotvorenje mog /- Hristovog/ nauka. Tako su se u prvobitnim zajednicama pojavila neslaganja. Proročka reč, božija reč, počela se povlačiti, počelo je tamniti bistro, omatajuće svetlo koje je prvobitne zajednice jačalo i podupiralo. /.../ Nejevreji su se domogli Hristova nauka i dalje ga izgrađivali na temelju Savlovih, rimskim načinom mišljenja obojenih izjava. Savle je postao Pavle tek nakon svog duhovnog preobraženja.«

U ‘Univerzalnome životu’, se dakle, uči da je apostol Pavle, koji je 'bio' i uzrok i povod za razbijanje ranog hrišćanstva, navodno tek na kraju svoga života doživeo istinsko preobraženje i tek dosta kasno postao istinski Hristov služitelj; dakle nakon pisanja brojnih Poslanica koje su navodno reflektovale njegovu rimsku borbenu čulnost i vlastoljubivost, koje tobože predstavljaju miks Hristove reči i rimskih sentenci.

Dakako i sam revnosni Apostol je dokazivao da i sam još uvek trči prema Savršenstvu, da delimično poznaje Istinu i delimično prorokuje ('Korinćanima', I, 13:9). Tačno je da on često nastupa kao rimski građanin, tačno je da je njegova misao dosta bliska rimskom stoicizmu (- poznao je da je se pojavio i pseudoepigraf koji je predstavljao tobožnju prepisku između apostola Pavla i rimskog stoičkog filosofa Seneke), no njena srž je ipak duboko hristocentrična. U ‘Univerzalnome životu’ se jednostavno velikim delom ne razume Pavlova misao, i Pavle se optužuje i za ono što ‘jeste’ i za ono što nije kriv. Problem sa realnim odslikavanjem Pavlovog lika i njegovih dela izrasta iz činjenice da nam originalna 'Dela apostolska' (koja verno govore o njegovom obraćanju i ekspedicionalizmu) nisu sačuvana, i to što mi danas nemamo autentične Pavlove poslanice, već njihove redakcije i interpolacije.


Šta označava "padanje zvezda"?

Kako se u '‘Univerzalnome životu' mogu različito i vrlo suprostavljeno tumačiti pojedini evanđeoski ukazi, dobro pokazuje sledeći primer. Ukazujući na znake Svoga Slavnog Dolaska, Gospod je najavio velike fenomene izražene kroz pomračenje Suna, potamnjenje Meseca, i padanje meteorita. U davnini oni su nazivani i 'zvezdama padalicama', za razliku od 'zvezda stajačica' i 'zvezda lutalica' (planeta).

Tako Gabrijelin inspirator u 'Ovo je Moja Reč' iznosi: »"Zvezde će padati s neba" znači: Moćni meteori padaće na zemlju. I na taj način promeniće se odgovarajuće i planeta Zemlja. Mora će sebi potražiti druge bazene. Visoke planine će nestati, a nastaće nova brda i doline. Zemlja će u ukupnoj svojoj slici postati pitomija.«

Ovo izlaganje se po ukaznoj noti može prihvatiti kao relativno prihvatljivo. Međutim u povučenom spisu o svemircima, 'I braća iz delimično materijalnih područja ‘Univerzuma služe u Delu Spasenja Isusa Hrista’, koji navodno predstavlja diktat bića iz letećih tanjira, u Petom kontaktu se kaže: »... Gospod reče: "Sunce i Mesec će potamneti i zvezde će pasti s neba". To je slikovito rečeno i znači: ukupna materija će se opet skupiti i profiniti. Iz te mase će tada nastati nova, čista Zemlja finije materijalnosti".« Vidi se da se ovde 'padanje zvezda' tumači potpuno kataklizmički: navodno kao stapanje planetarih masa, da bi potom došlo do diferencijacije novih planeta. A gde bi takvu kataklizmičku promenu mogao da preživi i jedan čovek. Ko bi nasledio i naselio Zemaljsko Kraljevstvo Mira koje je Gospod najavio i koje će podići?


Da li će nas 'spasavati' svemirci iz letećih tanjira?!

U objavi o takozvanim letećim tanjirima stoji ukaz da nekakvim bićima iz Prednebesa, bićima koja su finije vibracije nego duše Podnebesa, trebaju letelice kao zaštita od Zemljinog gravitaciono-magnetnog polja da bi dospela do nas ljude? Kako onda dospevaju do Sirijusa, gde navodno imaju 'svoje baze' sa letelicama, kada Sirijus ima puno jače gravitaciono polje od Zemlje?

Fenomen pojave NLO-a, odnosno 'letećih tanjira' manipulativno koriste mnoge sekte, da bi prikazale kako sve navodno znaju o njima, kako su u kontaktu sa svemircima, kako deluju po njihovim instrukcijama. Na svemirce se, kako vidimo, poziva i 'Univerzalni život', doduše sada ne toliko jako kao što je to bilo dok su bili u razvojnom povoju.

Tako se u ‘Univerzalnome životu’ uči da će svemirci sa svojim letećim tanjirima kada dođe vreme velikih katastrofa, nastupiti sa Hristovim odobrenjem i podrškom u Poduhvatu Spasavanja voljnih ljudi i životinja. Oni će 'spasavati' o Hristov Slavni Dolazak, te na kraju ere Vodolije, posle Hiljadugodišnjeg Kraljevstva Mira, kada će, po ‘Univerzalnome životu’, Zemlja uz velike kataklizme doživeti dematerijalizaciju i rasprskavanje. Tako se u turbulentnoj objavi 'Pripreme za raspadanje svih zgusnutih oblika ...' kaže: »Takozvani vasionski brodovi ili vazdušni sateliti će se delimično spuštati na ovu Zemlju, dok će drugi opet ostati u vasioni. Bića slična čoveku, braća sa drugih delimično materijalnih sunčevih sistema koji se nalaze u različitim u jedno energetsko polje u koje ljudi mogu prodreti i oni će delovati na ovoj Zemlji da bi spašavali ili da još raznoliki život, kao što su na primer ljudi i životinje, usmeravaju na svoju telepatsku snagu. /.../ I za duše životinja će biti pripremljeni visoko razvijeni vasionski sateliti koji će na odgovarajuće planete dovoditi isključivo životinje i duše životinja.« – Apsurdno je da nekakvi svemirci (pored anđelâ čuvarâ), pored fizičkih tela ljudi i životinja izbavljaju i odnose i njihove nematerijalne duše. U ‘Univerzalnome životu se uči da svemirci duše nekih ljudi, dok oni spavaju, odnose na više vibracione ravni. Zna se ko vodi i upućuje rastelovljene voljne duše: anđeli čuvari. A duše, nematerijalne tvorevine, ne mogu nositi nekakva delimično materijalna svemirska bića. Naravno, po učenju ‘Univerzalnoga života’, svemirci će samo one ljude i samo one duše iz Podnebesa, koje su duhovno uznapredovale, moći obuhvatiti i privući svojim telepatskim snagama, odnosno preneti u svoje brodove i satelite. Ostale će katastrofe progutati.

Evo šta se još kaže o 'spasavanjima' ljudi u režiji svemiraca, kojima se pripisuju sledeće reči: »Nama je dopušteno iz magnetskih virova i haosa spasiti voljne ljude i za Planetu vezane duše i koliko je to moguće preneti ih na još sigurne planete. Mnogi će se tokom putovanja moći očistiti, jer velikim delovanjem Svetla, odnosno snage Duha, moguće je brzo čišćenje, ali samo kod onih duša i ljudi koji su već na ovoj Zemlji prošli odgovarajuće duhovno školovanje.« ('I braća iz delimično materijalnih područja Univerzuma služe u Delu Spasenja', Peti kontakt) – Dakle, saznajemo da će za teleportacijom spasene ljude postojati i druge, sigurne planete, na koje će se moći prebaciti. A s druge strane se uči da je Zemlja jedina planeta na kojoj postoji potpuno materijalni život, uči se da je se ona zgusnula pod uticajem negativnih misli otpalih bića koja su postala ljudi. A ko je 'zgusnuo' i napravio te druge, za 'život podesne' planete na koje će se biti preneti ljudi?!

Takvo spekulativno i robusno tumačenje koje uvodi 'spasitelje svemirce' zapravo negira Duha Preobraženja, Božijeg Duha. Ako Božiji Oblak, Božiji Duh, preobrazi i uzme u višu vibraciju voljne i etički izgrađene ljude, pa oni su samim tim zaštićeni od materijalnih dešavanja i kataklizmi, poput ognjenog pustošenja, o kojem govori apostol Petar u svojoj 'Drugoj Poslanici’.


Kako to da 'prorok' ne razume Isusovu dvojnost?

U 'Evanđelju Dvanaestorice' na koje se poziva i 'prorok' Gabrijela, o Hristu Božijem se govori kao o Sinu i Kćeri Božijem, kao o Onome koji otvoreno utelovljuje Princip Oca, Ljubav, i prikriveno Princip Majke, Svetu Mudrost. Tako se u verzu 64: 8 kaže: »... Iziđe /iz Neba/ ljubljeni Sin, Božanstvena Ljubav, i ljubljena Kći, Sveta Mudrost.« – Neupućenima, poput Gabrijeli to izgleda kao da se radi o 'dva' bića, 'dve' osobe. Međutim, kad se pogleda celina teksta jasno je da se misli na jedno biće, Hrista Sina koji je istovremeno i Kći, dvojno biće, onako kao što je Otac istovremeno i Majka. Tako u verzu 19:5 Isus za Sebe kaže: »... I niko, sem Sve-Roditelja, ne zna Sina koji je /i/ Kći.« Slično se iznosi i u 44:14, te u 51:2. (Naravno, u evanđelju ‘Univerzalnoga života su dati ukazi redukovano, bez termina 'kći' dati.). 'Kći' stoji jedino stavku 64:8. I tu Gabrijela, u svome egoteizmu, vidi sebe, 'utelovljenje Božanske Mudrosti'. Tumačeći dati redak njen inspirator nadugačko ukazuje na ranije 'veličanstvene' Gabrijeline inkarnacije, prikazuje je kao 'sišlu Mudrost'. Zapitajmo se: na konkretnom historijskom planu gde su te 'presudne inkarnacije'? Gde je se to Gabrijela utelovila u starozavetno vreme kao eminentan Božiji prorok u ženskoj formi? Nigde i nikada! Radi se o priviđenjima i glupim prevarama.

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se