utorak, 17.07.2007.

...ja se uvijek nanovo ubijam,ali ja sam besmrtan;i svaki put ponovo oživim;u novoj viziji ponora...

...šugavo vrijeme,šugav dan,šugavi poslovni partneri kojima ne možeš dokazati ništa.osamnaestogodišnjaci,najpametniji i sveznalice(sreæom i to sam prošao pa ih veze rada u potpunosti razumijem).njima je posao igra(bio je i meni) i tako vrijeme prolazi,te nikako da im se naèini klik u glavi,da ako oni nešto ne naprave pada meni i D.(stariji èovijek-over 60).sreæom pa u svakom kukolju ima i iznimaka,pa tako i na ovom "predivnom" poslu.za pohvalu(da pljunem da ne ureknem) su mladi sedamnaestogodišnji T. i malo stariji Ma.za kojeg nikad nebi rekao da je takav i da gaji interes za posao.prije mi je djelovao snobovski ili kratko tatin sinèiæ što se pokazalo suprotno.još jedan dokaz da ne valja graditi predrasude.toliko mi je odvratno bilo na poslu,što fizièki,što psihièki,da sam radno mjesto odluèio napustiti pola sata ranije.ne žalim zbog toga ni najmanje,pa makar pod prijetnjom otkaza(uobièajena procedura krive demokracije koja se pretvara u teror i manipulaciju na psihièkoj bazi radnika.svi strahuju od otkaza.koje su to svinje poslodavske).ma zaboli me.stižem doma i nailazim na poruku svu u crtežima(nešto sasvim strano što se M.tiæe).zaneo se sav ushiæen i radostan što je dobio slobodno subotu i nedijelju uoèi održavanja Rabac festivala(festival elektronske glazbe - za neupuèene).u najmanju ruku mu ne želim kvariti raspoloženje,a i ne želim ga držati na lancu kao da smo sijamski blizanci.svako može odlazit tamo gdje se osjeèa da mu može biti cool.problem je što sam ja u periodu kad mi ni EXIT(novosadski festival) nebi oduševio ni popravio raspoloženje.u banani (popularno i starinski u kurcu)sam.depra ne popušta(veæ 5 dana,ako ne i više).ako se takvo stanje produlji,bojim se da èe na festival bez mene(nema smisla veselim ljudima kvarit raspoloženje ili kad je najljepše da me pukne i hoèu doma - nema smisla).radi toga se nemoram plašiti.mala se ekipica veæ stvorila koja æe na festival busom što je najbolje riješenje.ta ide veæina naših prijatelja i poznanika.bez mene ovo cijepidlaku i još depresivnu bolje ostavit doma i bolje èe se zabaviti i upoznati sigurno zanimljivije ljude od mene"budale".uostalom siguran sam da N.,A.,i J.nikad ga samog nebi ostavili i znam da bi na njega pazili.toga se ne plašim.plašim se malo dijelovanja MDMA na njega i masu komada koji ti se i te kako svide te pukneš na kemisku ljubav što bi znaèilo kraj još jedne romanse ili veze.na koncu to još niš nije sigurno jer sam ja i nako imao u planu i ako mi nedijelju nedaju slobodno,jednostavno ne pojavim na poslu.mobitel nemam pa me mogu zvrcat koliko hoèe.to bi i zaslužili šugavci iz moje firme.nedijeljom je u jutro najljepši after party na plaži i ja kao osoba voljna zabave(bez depre naravno)nebi imao srca napustiti tako uzavrelu ludu rulju,te da odem na posao.no way.i tako je kraj mjeseca,a meni je vrijeme da se dam u potragu za poslom koji daje rezultate,sodisfakciju i direktor nije egotripièan gad.jedini naæin da bi ublažio ovo moje veæ lagano suicidalno stanje,uzeo sam pirs(pirccing)(da vam ga predoèim.Urbana znate i znate koji pirs fura u nosu.debljina zagarantirana),e ja sam si unatoè nepodnošljivoj boli ugurao taj debeli pirs s dvije kuglice u hrskavicu na uhu.još me boli i potrajat èe.ta me bol odvraæa od depre.zato i jesam u stanju da vam napišem (mojimk vijernim èitateljima) što se to zbiva u nekad savršenoj i veseloj maloj obitelji.
pas,M. i ja.volio bi kad bi se stanje popravilo,al u veèini sluèajeva priznajem svoju grešku,svijestan da je pre kasno da bi mogao promijeniti cijeli moj karakter.isprobano,al bez veæeg uèinka.ja sam taj koji jesam,samo te ljudi jako teško prihvaèaju,jer briju da si s druge planete(žalim ih).želja mi je dok sam još u ovom stanu kojeg mi je navika nazivat našim(mada nije nego je od njegovih roditelja),da M.barem dijelomièno pokuša uæi u moju psihu i iz nje izvuæi ono nacrnje što me s vremenom vraæa u ta duboka sivila(makar da uzmemo LSD,da nam otvori mind i da poneki pa makar banalan odgovor).zauzet mojim noænim morama i sivilom moje duše,nisam obraèao pažnju na našeg psa koji se vidno uskomešao(pridavao sam to normalnom jer kad doðemo doma uvijek je vidno uzbuðena).zna da èu je odvesti u šetnju jer je to veæ dnevni ritual,mazimo je pazimo,ne smatramo je plišanom igraèkom ,veæ je smatramo èlanom obitelji koja ima i te kako izgraðenu svoju osobnost.kad je skužila da sam je ipak primijetio i skontao da to nije njeno normalno ponašanje,uzeo sam torbu(kad to vidi onda je sigurna da izlazi),jednostavno je podivljala i poèela na sebe obraèati još više pažnje trèeæi iz prostorije u prostoriju i uporno zaustavljajuæi se na izlaznim vratima.izašli smo van,potezala je konopac kao da negdje žuri,kao da joj je neka velika sila.naravno postojao je i to jedan od jako velikih razloga.jadnica,dobila je proljevitis,samo neznam od èega.na moru nismo bili,a nije jela niš od uobièajenog,jedinu maniju ima da njuška i uvijek neki klinac za popapati naðe na ulici.badava joj vièeš ne to,pusti,baci...ali bez uspijeha.oprošteno joj je.pa ona je naša ljubimica te se ponaša u skladu sa drugim psima razlièitih pasmina.napokon se ono fino israla(neko bi pomislio da je prošla krava,a ne pas),te se nadam da joj je makar upola bolje,kao meni što osijeèam neprestanu bol samoranjavanja uha(nisam EMO klinac,ne glorificiram samoozljeðivanje,ali je jedini naæin da si pomognem u datoj situaciji ili da si skratim muke i oduzmem život).najviše boli ono što se nalazi unutar mene,te truje moj razum i kida živce.što M: koji me jedva više podnosi(vidi se iz daleka i priloženog),preko mojih rukotvorina od gline,perlica i ostalih materijala,preko muzike i interneta.IZGUBLJEN SMISAO(interes)ZA SVIME TIME što me i te kako uveseljavalo.
ovo moje stanje bez da sam vam toliko dužio mogao sam skratiti i opisati stanje samo dvijema rijeèima;U KURCU SAM i to žešèem....