F R E Y A

četvrtak, 28.12.2006.

Opet okretanje cifara...

Pa kad brzhe...Ja bi se meskoljila u 2006-oj jos jedno 8 meseci...Otvorili su mi klizaliste ispred nosa,nisam jos nijednom bila na klizanju.Sve se svodi na rad,ponekad marljivo treniranje,ponekad zabusavanje...Gledam sajtove sa vremenskom prognozom i utvrdjujem da li ima vise snega na Kopaoniku ili na Jahorini...Razlike se mogu meriti centimetrima...
A jurim i onaj Master degree.Mislim, jelte studiralo se,pa sad bi mogli malo to i da nam priznaju po svetskim standardima.Morace tu i neka lova da se da,nikad ni nije bilo drugacije.
Blogerski narode,idem ja jos malo da uzivam u poslednjim danima ove godinice.Vama zelim da se lepo provedete ako ideta negde za docek i praznike,i ko zna, mozda me vetar jos koji put nanese ovde...

- 14:19 - Komentari (13) - Isprintaj - #

utorak, 13.06.2006.

Solo koncert

Ne,ne,ne...Nisam ja bila solista.Ti dani su prosli,i ostali da zive u mojem secanju na devedeste godine proslog veka...
Ovo je prvi koncert na koji sam otisla potpuno sama.Da je to bio koncert klasicne muzike,nista ne bi bilo cudno...Ali,koncert u SKC-u...?Hm...Na takve spektakle sam uvek dolazila sa nekoliko prijatelja,zajedno smo skakali,komentarisali za vreme koncerta ovo ili ono...
A sada...niko nije hteo da ide...ili nisu bili dovoljno zainteresovani,ili je u pitanju bio nedostatak novca...Meni je taj koncert bio "must".
I tako,odoh da kupim kartu,obukoh se kako prilici situaciji,nasminkah se isto tako,i krenuh.
Ispred SKC-a iznenadjenje...nisam ocekivala takvu raznolikost posetilaca.Samo trecina su bili klinci,heavy metalci.Bilo je jako mnogo starijih ljudi- licili su mi na neke muzicke kriticare,profesore muzike,novinare...Bili su tu i ljudi sa decom teenagerima.Sa zanimanjem sam posmatrala ljude oko mene dok sam se uz stepenice pela ka sali.
Nekako sam se ugurala u gomilu par metara ispred bine,i silom prilika bila prinudjena da slusam razgovor nekih klinaca koji su bili tik uz mene.Skapirala sam da su prva godina srednje muzicke skole,slusala sam sta polazu od predmeta,i u jednom trenutku bi mi zao sto i ja nisam krenula tim putem.Njima je sada divno,bave se umetnoscu,uzivaju...A onda mi je palo na pamet pitanje:"A sta sa takvom skolom?Sta posle zavrsenog takvog fakulteta?Rad u nekoj improvizovanoj baraci...?".Neka hvala...ipak je bolje sto od muzike ne zivim,i sto mogu da je volim i bavim se njom bez trunke gorcine...Al,ipak sam i dalje pomno prisluskivala sta ta deca uce u toj skoli.Imaju dobar ukus,cim su na istom mestu na kojem sam i ja :)))
Gase se svetla,izlaze cetiri prilike jedna za drugom,noseci violocela i hodajuci jedan za drugim,kao na pravom klasicnom koncertu...
A onda krece haos.Najezila sam se kada sam cula pocetak "Fight fire with fire",a uz "Master of puppets" and "Seek and destroy" na oci su mi izlazile slike Masinca na kojem sam devedesetih godina glumila visibabu...:)U sali je delirijim,ljudi skacu,vriste,shutka se tu i tamo pojavljuje po sred sale,momci na bini skinuti do pojasa,prave magiju...
Nijednog trenutka mi nije bilo tesko sto sam sama.Toliko sam se uzivela u ono sto slusam i gledam,da sam i zaboravila da nemam sa kim da prokomentarisem nesto sto sam videla.Na "Bittersweet" sam spontano vrisnula,i tek kada se lik koji je stojao ispred mene okrenuo,skapirala sam da sam mu vrisnula u uvo :) Ljubazno sam mu se osmehnula i izvinila onako u trku...
Prvi bis...Pocinje neka pesmica koja mi je poznata,a ne znam sta je.Muzicki srednjoskolci do mene odusevljeno skacu,a jedan od njih pocinje da peva glavnu temu...Ajoj...pa to je Bumbarov let...samo u heavy varijanti :)
Momci sa bine odlaze,publika vice "we want more",a momci se sada vracaju na binu obuceni,opet idu jedan za drugim,sedaju na stolice,zauzimaju pozicije kao da su na koncertu na Kolarcu,i sviraju cistu klasiku.U sali je tisina,a opet pozitivna energija prshti,ja gledam te momke koji su do malopre skakali po bini kao tipicni heavy metalci,sada brizljivo obuhvataju telima violocela,i njishu se polako dok sviraju kao pravi klasicni muzicari.Na kraju,uz gromoglasan aplauz,stali su pred publiku i poklonili se :)
Bez obzira sto su im se na rukama ocrtavale tetovaze,njihova suhstina je izbijala iz njih - jasno se videlo da su oni umetnici,visokoobrazovani gradjani,diplomci Sibelijus muzicke akademije,koji su toliko mocni,talentovani i toliko originalni da mogu da cine cuda...
I da me neko pita- bi li opet isla da ih gledam,odgovorila bih:"Prvom prilikom" :)

- 15:27 - Komentari (8) - Isprintaj - #

utorak, 08.11.2005.

Kad zene petljaju po hardweru

Lepo je kad ste sa svojim sefovima koji su stariji od vas jedno 15-20 godina, na Ti. A jos je lepse kada razgovor sa njima pocinjete sa "E...".
Idem ja danas kroz hodnik i provirujem u Njenu kancelariju.
F : E, ovo je uspelo.A hoces da cujes kako?
Ona: Da cujem.
F: Smeje se i kaze - prikljucis kabl na rs232,ali pazi da bude dvojka,a ne kec.Posle toga ubacis zicu u rupu,i pritisnes zeleno dugme.E kad cujes "klik" izvadis zicu iz rupe,a zatim pustis zeleno dugme.
Ona_trepcuci: A u picku materinu.

- 16:04 - Komentari (12) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 31.10.2005.

Slucajnosti ili ne...

Opet mi je pala jedna misao na pamet koja me povremeno poseti - da li uvek postoji razlog zasto smo se sa odredjenom osobom sreli, i zasto nam je neko usetao u zivot?
Od kada sam pre par meseci povredila koleno,bila sam primorana da mirujem.Prekinula sam sa svim mojim sportovima,i posle par meseci pored toga sto sam se ugojila i atrofirala,najvise mi je smetalo sto sam osecala uzasnu negativnu energiju nagomilanu u sebi.I nisam znala sta cu sa sobom.A na poslu pritisak i haos...Meni je ocajnicki bio potreban mir koji nigde nisam uspevala da nadjem.
Onda sam jednog dana primetila plakat po kojem sam videla da je moja nekadasnja ekipa bas u komsiluku.Ljudi sa kojima sam nekada davno zajedno trenirala, su postali su majstori i imaju svoju skolu.U sebi sam cula glas:"A zasto se ti ne bi vratila?"
A onda sam upoznala njega.Rekao mi je da je majstor drugog dana i da je godinu dana proveo na Okinavi.Probali smo zajedno jednu od poluga- kako me je uhvatio za zglobove,shvatila sam da ne laze.To je stvarno bio hvat onakav kako su samo majstori znali da me uhvate.Nasmejala sam se- zbog njega sam bila srecna,a istovremeno me je zahvatila plima tuge, jer je u meni pobudio tu davnasnju zelju koju nisam ostvarila.
Rekao mi je:"Ako bi ponovo pocela da treniras,brzo bi se vratila u formu."
Iako je on u moj zivot usetao predstavljajuci se da donosi ljubav, ispostavilo se da to nije slucaj.Los covek,rekla bih...Ipak, mislim na njega, jer znam da je on bio ta kap koje je prelila cashu i definitivno me povukla da se vratim da treniram.
Otisla sam u komsiluk,probudila neke duhove stare deset godina,shvatila sam da se neke stvari ne zaboravljaju bas kao sto su plivanje ili voznja bicikla.Samo, telo me boli, rebra me bole od padova...Moram da se naviknem na sve to...Sve me boli kada udahnem,ne mogu ni da se nasmejem kako treba,ali srecna sam...

On koji je tako iznenada usetao u moj zivot,a jos brze iz njega isetao,ni ne zna da sam mu ponovo "koleginica".Mislim da to nije ni vazno.Uradio je ono zbog cega je dosao...

- 21:15 - Komentari (4) - Isprintaj - #

srijeda, 19.10.2005.

Uh

Sta ovo biiii ?

- 21:40 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Hm...

Sjedim ispred Kino Zagreba
Svjetlo sja iz izloga
Trombociti u zilama
A tebe jos nema
Znoje mi se dlanovi
Oko mene hrpa cikova
Gledam niz ulicu
Jos nema te

... i jedan pozdrav James blood sto me je podsetila na ovu pesmu :)

- 09:45 - Komentari (5) - Isprintaj - #

utorak, 18.10.2005.

Galeb - moderna definicija

Ko su galebovi? Svako ce na ovo odgovoriti da su to one lepe bele morske ptice.
Naravno, to jeste tacno...Ali, postoje i drugi galebovi.U pitanju je jedan soj muskaraca. Pri tome, ne moraju obavezno da budu na obali mora, da bi dobili etiketu galebova...
Lepi su(imaju lepo perje), streljaju ocima kroz gomilu, i nadju bas vas...Kupe vam pice, pozovu vas u izlazak,smese vam se, daju vam sve muguce komplimente...Nezni su prema vama,i nije nista neobicno ako vrlo brzo provedete noc zajedno...
A onda nestanu i to tako brzo da ne mozete ni da skapirate sta se dogodilo :)

I sta sad? Nista :)
Prekrizite njegovo ime u adresaru i ako zelite, napisite kao komentar pored njegovog imena - Galeb, ah da :)

- 09:44 - Komentari (2) - Isprintaj - #

petak, 30.09.2005.

Myrtiotissa

Njih dve su rekle:
"Idemo tamo, vozices kola skroz do dole.Pazi dobro,nagib je pozamasan,vozi u prvoj brzini,i ne sklanjaj nogu sa kocnice...O da, i jos jedna stvar - to je nudisticka plaza."

Oh, jel da? Ma zabole me za to...

I tako, stizemo na skriveno mesto.Plaza je manja nego prosle godine,more je potopilo deo plaze - njih dve se vajkaju...
Okolo nas goli ljudi.I moje dve drugarice skidaju sve sa sebe.Meni ne pada na pamet ni da skinem gornji deo kupaceg kostima.Nisam stidljiva, nego smatram to mojim pravom na privatnost.
Naravno, ne mogu a da ne zagledam "muske alatke". Pogled se sam zadrzava na njima. Setih se kada sam kao teenagerka zelela da postanem sexolog,jer sam htela da pomazem ljudima da prevazidju probleme izmedju sebe,koji su ocito bili posledica loseg sexa...Naravno,odustala sam od te ideje posle izvesnog vremena.
Ali,na ovakvoj plazi, moj istrazivacki duh odmah se probudio.Krenula sam iz zabave,a onda shvatila da bi se mogla napraviti ozbiljna teorija u vezi razlike izmedju polova.
Uzmite na primer zene - na njima se sve vidi, ne moraju da se skinu gole.Ako neki muskarac voli velike grudi kod zena,moze samo da baci pogled na poprsje doticne, i da otkrije da li je ona ta.
A muskarci...pokusala sam da utvrdim da li postoji neka logicka veza izmedju velicine tela,velicine kostiju,duzine ruku,nogu, oblika nosa i njihove alatke. Odgovorno mogu da tvrdim da nakon plejade razmotrenih slucajeva, iz neposredne blizine, nikakav zakljucak se ne moze izvesti.Tj. to mu dodje kao lutrija - upoznate momka,izgleda sjajno,a "oruzje" corak...
Isto tako,bilo mi je za nepoverovati da je lik sa najvecim i najdebljim na citavoj plazi bio gej.Njegov decko je bio skroz sitan. Sa njima je bila i jedna zena sa detetom,a ovaj veci gej joj je to dete nosio na grudima u nosiljci napravljenoj od platna.Nisam skapirala u kojem su fazonu njih troje- mozda je ova zena bila sestra od velikog geja,ko ce ga znati...
Interesantna stvar je da su na ovoj plazi ljudi bili druzeljubivi - prilazili su jedni drugima i zapocinjali razgovore...Na ostalim plazama, svi tupo leze u svojim lezaljkama,i nista se ne desava.
Upoznali smo profesora fizike iz obliznje gimnazije,kojem su zbog nedostatka kadra uvalili da predaje i biologiju,pa je covek dolazio na plazu da uci.Meni je bilo jako tesko da pratim njegovu ozbiljnu pricu, dok pred nama stoji potpuno go ...
Videli smo gomilu dogokosih likova raznih doba koji se bave jogom, meditiraju,pozdravljaju sunce i pridrzavaju se za jednu stenu na plazi(nisam uspela da dokucim tu zvrcku sa tom stenom)
Videla sam i zenu koja potpuno gola doji svoju golu bebu...Svima je sve sasvim normalno...
Upoznali smo i Holandjanina, bivseg hipika, koji na Myrtiotissa-u dolazi od 1976. Prica da je na toj plazi bila hipi komuna par meseci preko leta, da su svi bili goli,spavali su u vrecama,sedeli uvece pokraj logorske vatre...maksimalno izdrogirani(ovo poslednje sam ja dodala)...Ponekad je dolazila policija i rasterivala ih je, zato sto su bili goli...Sada se to vise ne dogadja...nikoga nije briga za to...
A na litici iznad je muski manastir koji nosi isto ime kao i plaza...Eto, monasi moraju da prodju kroz svakodnevna iskusenja...
Sve su svemu - ovo jeste bilo interesantno iskustvo, ovo mesto nosi neku drugaciju energiju...
A da li bih isla na slicna mesta?
Mislim da ne,osim u slucaju da neko iz moje ekipe bas ima izrazitu zelju da idemo.
Za ovako nesto treba u dusi biti nudista. Ja svakako to nisam.

- 21:27 - Komentari (5) - Isprintaj - #

srijeda, 07.09.2005.

Savrsena molba

Break this bittersweet spell on me
Lost in the arms of destiny

Violoncela su zakon,imaju najmocniji zvuk...nekada prevazidju i moj klavir... mislim samo ponekad...

- 14:25 - Komentari (10) - Isprintaj - #

utorak, 16.08.2005.

Somewhere, between the sacred silence and sleep

Neko je imao moje misli kao na dlanu, i ispustio ih je.Gledam kako kisa dobuje i klizi po ogromnim prozorima moje zastakljene terase. Proleti i poneki avion u niskom letu, spremajuci se da uzleti/sleti na aerodrom koji je vrlo blizu, tamo negde iza brda.U jutro, dize se izmaglica, kao da odavno nije leto.A kad se malo setim, mislim da ga nije ni bilo.Hodala sam jutros kroz rosu i pevusila Toxicity od System of a down koji je tamo neko narucio sms chat-om na Koshavi...Ponekad mi se cini da se film odmotava prebrzo, ne stizem ni da razmislim o necemu, a nove hurries& tasks mi vise nad glavom...

- 09:39 - Komentari (11) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 25.07.2005.

Gde da odem?

Najbolje bi bilo u pizdu materinu.
Sada znam da je najgore sto moze da lupi u glavu izrecena poluistina.

- 13:35 - Komentari (10) - Isprintaj - #

utorak, 19.07.2005.

Ziva sam

Ovako je nekada govorila Metallica :

Dear mother
Dear father
Time has frozen still what’s left to be
Hear nothing
Say nothing
Cannot face the fact I think for me
No guarantee,it’s life as is

Mda... nema garancije. Ali ko se ne otisne u more zitejskoje, nece nikada saznati. Nisam vise kod roditelja. Sada sam on my own...

- 20:32 - Komentari (11) - Isprintaj - #

srijeda, 08.06.2005.

Evo ima godina

Da da,ovde sad vec godinu dana.A odkud ja uopste ovde?Neki to i znaju,a evo i ja zvanicno da kazem.
U ovo vreme prosle godine bila je afera oko Severine i onog pornica koji se pojavio u javnosti. Ja sam tada radila u fabrici, posla vise nije bilo nego sto jeste,a ja sam iz dokonosti u Google-u ukucavala kljucne reci trazeci sta sve ima o Severini.
Pronasla sam na jednom (nazovimo ga) sajtu naslov da samo treba da se klikne na oznaceno mesto i da se pornic downloaduje.Krenula sam dalje da kopam po tome,i skapirala sam da je to neki "specijalni sajt". Tu su bili i neki tekstovi koji nisu imali blage veze sa temom koju sam googlala.Secam se teksta ciji je naslov glasio "Ispovjesti propalog baritelja".Sjajan tekst.
To je bio Blue-ov blog. Oni stariji blogeri znace o kome pricam.On vise nije na blogu,znam i zasto je otisao odavde,imao je razloga.
Eto,on je osoba koja je zasluzna sto sam otkrila blog i sto sam ovde pocela da pisem.
Nasla sam gomilu ljudi koji su dobro pisali,satima sam citala i otvarala nove i nove blogove.
Za ovih godinu dana svasta se poizdogadjalo.Drago mi je sto sada mogu samo da provrtim nekoliko meseci unazad i da procitam kako sam se tada osecala,da se prisetim nekih detalja koje je vreme izbrisalo.
Blog mi je doneo i neke nove prijatelje...

U poslednje vreme slabo pisem.Neke stvari su mi malo skrenule misli.Ali bicu tu i dalje. I drago mi ja da i kada danima nista ne napisem,vidim da mi neki od vas redovno dolaze na ove moje stranice.

Hvala vam!

Freya(toliko sam navikla na ovo ime,da se ponekad zaboravim i samu sebe ovako oslovim)

- 22:34 - Komentari (20) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 30.05.2005.

Pravim red

Poslednja tri posta su morala da lete odavde.Razlog za to- vise nego dobar.
Przim se uz neku nazovi klimu koja vise stuca nego sto radi. I lupam glavu gde da nadjem neke lepe sandale.Opet me je lepo vreme preduhitrilo...Kao i svake godine...

- 15:55 - Komentari (10) - Isprintaj - #

petak, 22.04.2005.

Kishobran

Negde tik posle bombardovanja moje zemljice,otac je sa neke konferencije u Zapadnoj Evropi(Mastriht cini mi se) doneo jedan kishobran koji je dobio kao reklamni materijal.Kishobran je bio karakteristicne plave boje sa zutim zvezdicama poredjanim u krugove.Simbol Evropske unije...
Naravno da se niko od nas tada nije usudjivao da proseta taj kishobran po gradu.Javno pojavljivanje sa njim u to doba bi u najblazoj varijanti prouzrokovalo tonu pogrdnih reci,a u tezoj varijanti(naletanje na radikalno orijentisane gradjane) i lomljenje ekstremiteta...
Godine su prolazile,kishobran je cekao u ormaru,nov novcijat.

Sinoc je pljustalo,a ja sam imala dogovorenu neku kafu u gradu.Otvorila sam orman,ugledala "plavca" i pomislila:"A sto da ne?".
Niko nije obracao paznju na mene,ja sam vec i zaboravila sta nosim u rukama...sve dok nisam stigla do Terazija.
Tamo sam se susrela sa ostrim pogledom jednog coveka.Nije mi bilo jasno u cemu je trik,dok mi nije prosiktao:"Kakav ti je to kishobran..."

- 09:00 - Komentari (25) - Isprintaj - #

srijeda, 20.04.2005.

Moje skromno misljenje

Obicno ne pisem na blogu o politici i zbivanjima oko nje.Nisam nista komentarisala kada je prethodni papa umro,a evo sad kad je izabran novi papa,malo cu da progovorim...
Nisam jos primetila na blogu reakcije ljudi na ovu vest.Sinoc sam gledala na TV-u onaj snimak kad on stoji na terasi i pozdravlja okupljene.Nisam u njegovim ocima videla iznenadjenje,niti ushicenje,niti radost.Videla sam jedan izraz lica koji bi se od prilike mogao tumaciti kao:”Konacno sam se dokopao ove pozicije.Pali ste mi shaka”.

Jos kad se doda cinjenica da je doticni bio clan Hitlerove omladine,jasno mi je da se vise ni se skriva prodiranje nacizma u svetu.
Ja sam iskreno navijala da papa bude neko iz Juzne Amerike,ali...izgleda da svet ide u jednom drugom pravcu.
Pa onda tu je jos i ekumenizam o kojem se raspravlja vec desetak godina u pravoslavnim krugovima...

Mislim,sveopste sranje... da me izvinite na izrazu...

- 09:55 - Komentari (15) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>