Fressssssh

U potrazi za izgubljenin vrimenon

Uvik san zavidio onima kojima su sićanja na ditinjstvo protkana mirison toplih peciva i bile kave, u hladnim zimskim jutrima i to in je ono ka super.

Ja baš i nisan volija ta hladna zimska jutra, općepoznato je da mi u Dalmaciji nismo imali centralno grijanje, barem ga nije ima pošten svit, imali su ga samo u nekin kvartovima di su živili oficiri i njihove oficiruše.
Oficiri su vozili Lade specijal, a oficiruše su imale trajne.

Mi ostali smo se grijali kako ko, uglavnom nekako krivo, negdi mi je mutno sićanje da smo imali špaher na drva, kažu da jesmo ali da se ja toga ne mogu sićat.

Sićan se pećice na plin, koja bi zagrijala dva metra oko sebe, i matere kako me stalno tira da ne sidin na pećici.

Sićan se i blagodati socijalizma kad nije bilo za kupit plina, pa se doli kraj Prometove garaže cilu noć čeka red za kupit plin, došli bi i stivali se ka mala vojska sa praznin bocama i čekali red.

Ujutro je bilo koma, soba koja se naravno nije grijala, bi bila ladna za popizdit, pa bi uzeja rebe sa katrige šta je bila kraj kreveta, i oblačija se ispod jorgana.

Onda bi se diga pa bi me mater tirala da pijen mliko, koje baš i nisan obožava, mliko je bilo u onin plastičnin vrićicama pa se kuvalo, i na njemu je bija skorup.

Ja san volija skorup, a nisan volija mliko, druga dica nisu volila skorup, pa su in matere cidile mliko.

U nekim fazama mater je kiselila mliko, ona i suside su dilale neke gljivice pa su radile kiselo mliko, nešto ka domaći jogurt, to san volija, iako nije bilo ni blizu ka kod babe, valjda zato šta je baba kiselila mliko iz krave a mater iz plastične vrićice, na babinon mliku je bilo i masu više skorupa.

Najtraumatičnije je bilo kad si se triba ić tuširat, odnosno kupat jer ako bi se tušira bile su velike šanse daš dobit upalu pluća, pa bi onda napunija kadu i uvalija se unutra.

Banje su se prvo grijale onin čudnin grijalicama šta su bile poviše vrata, šta bi se cile zažarile, ja mislin da su te grijalice bile opasne po život, pa je dobro šta smo se više kupali nego tuširali.

Te grijalice su se palile u zadnji čas jer su trošile struju ka Lade gorivo.

U to vrime su žene vatale u maštilo vodu iz makinje za prat robu, i onda su u toj lušiji prale neku drugu robu, neka roba se i kuvala, kuhinjske krpe mislin, stavile bi se u neki lonac krpe, i nasulo bi se perborata unutra koji je bija u zelenu kutiju a zva se beli.

Ko zna koji su in to bili đirevi, ja mislin da danas više niko ne kuva krpe, ove novokomponirane žene ne kuvaju ni obid a kamoli krpe.

Da san zna, bija bi odma počeja čitat Zolu i Dreisera, a ne gluposti u kojima su jutra protkana mirisom toplih peciva.

Inače te knjige ti otruju mozak i pogubne su za socijalistički moral, moji junaci iz knjiga su pili Perier, i bili su face za razliku od bijednika koji su pili radensku, pili su i Pastise, i Scotch, jeli Sote Stroganoff, i sve te neke imaginarne stvari, i da mi se da pisat sad bi vam ispriča priču o Pastiseu, a možda i o Absinthu, ali mi se ne da, možda nekom drugom prihodom