Fressssssh

komuna

reka je antonijo, da je svaki drugi konzum nerentabilan

to znači da svaki drugi konzum ne triba postojat

to znači da djeco ivica se zove nije propa zato šta je lopov, nego zato šta je glup

u dviiljadepetnajstoj, je lidl u hrvatskoj ima veću dobit od konzuma, iako lidlova ima masu manje nego kosuma, a lidlovi šljakeri imaju veće plaće nego oni u konsumu

pored toga lidlo nema svoje tvornice u kojima radi sladolede, ulje, majonezu, svašta nešto, nego sladoled mora kupit u poljskoj, i dotrat ga u župu dubrovačku

iz toga bi se isto moglo zaključit da djeco ivica se zove nije propa jer je lupež nego zato šta je glup

sad ti konsumo, oće spašavat država, jer jon je stalo da zadrži sve konsume, pa i oni pedeset posto koji su nerentabilni, jer država misli na radnike

državu bi daklen tribalo poslat kod psihologa, da jon ponavlja, nemoj misliti na radnike, nemoj misliti na radnike, nemoj misliti na radnike

svaki put kad je država mislila na radnike, bilo je sranje

u privatizaciji, kad su se prodavale tvornice dobija si tvornicu za kunu, samo si mora uzet i sve radnike, a radnika je bilo ka u priči, baren tri puta više nego šta je tribalo, taman toliko da je svaka bila s tolikim brojem radnika osuđena na propast, pa smo eto braneć radna mista do zadnjeg radnika, potaracali sve tvornice

kad smo završili s tvornicama onda smo krenili branit radna mista u brodogradnji, brodove baš i nismo radili, ili smo na onima koje smo radili stvarali gubitke, ali smo čuvali radna mista

u škverovima je radilo radnika ka i u agrokoru, i naša država je dizala kredite da bi spašavala ta radna mista, neka još uvik spašava dižuć kredite

evo država već sto godina spašava i petrokemiju, koja proizvodi najskuplje umjetno gnojivo na svitu, i pri tom generira gubitak, ali koga briga važno je da naša država spašava radna mista

u hrvatskom zdravstvu fali doktora, i medicinskih sestara, ali u isto vrime tamo ima i veliki višak zaposlenih, čija radna mista se čuvaju, dok nan likari biže okolo po svitu, a zdravstvo stvara gubitak svake godine

o čuvanju radnih mista u državnoj upravi, i državnim firmama da ne govorimo

kad bi se neko usudio zbrojit koliko je država love koju nemamo potrošila spašavajuć radna mista, ispalo bi da ih kojim slučajem nije spašavala, da svi skupa ne bi bili ništa dužni, more bit da bi štagod i priteklo

zato bi ovu državu tribalo pod hitno poslat u komunu, da se tamo lipo po cili dan moli i nešto radi

jer ovako ta ovisnost o spašavanju radnih mjesta, će nas na koncu dovest do toga da ćemo se predozirat



imagine, da umisto šta spašavamo radna mista, da se sitimo nešto i radit