Ja, Me, Io, Ich, mi, je...
i usred toga se okrene i ode. Kao to je sad nešto bitno. Moš mislit!
Ja sam već proslavila svoj 30. rođendan. I ne, ne osjećam se staro niti da mi je život stao. Ne osjećam se ništa drugačije nego što sam se osjećala ranije. Ne osjećam se ni isto kao prije. Ja se uvijek osjećam drugačije nego prije. Pa tako i sad. Ali se ne osjećam nimalo posebno samo zbog činjenice da sad imam 30 godine. Prve sijede sam dobila već sa 25 zahvaljujući debilima koji nastanjuju ovaj planet.
Zapravo, jedino što se bitno promijenilo u mom životu nakon 30og rođendana jest količina glupih komentara na račun mojih godina. Svi se nekako glupasto i zlobno smješkaju. Oni mlađi, ko da oni nikad neće imat 30, kao da su oni nešto posebno pametni pa će to nekako eskivirati. Oni stariji se posebno zlobno smješkaju, ono kao "sad si i ti u govnima, sad ćeš vidit kako je to".
E pa napušite mi se svi slatke kurčine. Imam 30 pa šta! Još uvik sam bolja pička i veća faca od većine vas kretena i kretenuša. Nikad se nisam ni osjećala djelom te bezliče mase ljudskih tjelesa. I, ne, sise mi se nisu obisile, dapače, prošle godine su mi narasle za čitav jedan broj! Pa se ti sad misli!
Moja majka je već odustala od nagovaranja da se udam. Živim s NJIM. ONA ga je prihvatila, mislim svi su ga prihvatili zato što je ON divan, najbolji. A mislili su da jako griješim kad sam odjebala onog bivšeg jer in je on bija fenomenalan i mislili su da neću više neć tako dobrog. A ja im dovela još boljeg! Majka i on su sad zajedno na dijeti i ona je izjavila da ne zna šta bi bez njega. Uh!
Naravno da me stalno pilala da se moram udat, da ću ostat stara cura! Ne samo ona, svi. Najdraže im je da mi viknu da sam " baš prava stara cura" kad god sam ja nešto nervozna i grintava. A ja se samo sitin kako smo se on i ja to jurto prasnuli, kako me liza i kako sam uvalila njegovu slasnu kurčinu u usta i s gušton je popušila! Pa se sve mislim: ako je svakoj staroj curi seksualni život ko moj, onda su one najsretnije na svitu.
No, u međuvremenu su prihvatili i činjenicu da se nećemo udavat. Nama se ne da činit pir. Samo da mi je smislit način da dobijemo poklone...
Jedan dan su mi svečano objavili da su prihvatili moj način života. To šta živim s NJIM u "divljemu braku". Valjda su shvatili da ovako divlja kakva jesam ne bi niti izdržala u nekakvim "ne-divljem" braku pa su zbrojili dva i dva i zaključili "bolje išta nego ništa". A ne znaju oni koliko ja NJEGA volim, jebe se meni za brak, da imamo para napravili bi mi najveći pir na svitu, pozvali bi sve da se zapiju i najedu na naš račun, a mi bi lipo kidnuli na medeni mjesec pa nek se roditelji jebu sa gostima! Jebanje, ooo daaa!
Naravno, kad pređeš 30u imaju oni puno toga oko čega te žele zajebavat. Sad su se koncentrirali na unučad. Imaju već jednog preslatkog unuka (dijete rođeno u braku, tako da su i pir imali), ali to im nije dosta. Sad bi oni moje! Kažu da će bit prekrasno. I dodaju "a i godine su ti...".
I ON bi dijete. Ne sad, ovaj tren, ali jednom bi. I svi se slažu da kako bi ja bila divna mama. Pa, naravno, mislim, kad ja u nečemu nisam bila dobra...
ALI... ja ne osjećam nikakvu želju da ikad imam dijete. Super su meni klinci, ali, ono, maksimalno sat dva, posli mi ih je pun kufer.
Osim toga, ne dan in za gušt. Nikome. Ni NJEMU. Tih jebenih niti 100cm3, moja cijenjena maternica, to je zadnje šta mi je ostalo da je samo moje. Zadnja linija obrane slobode. Mog JA. Sve drugo je prešlo u MI. Nemam ja ništa protiv mi, dapače "the more, the merrier"... ali nešto mi mora ostat samo moje. A ništa više nije. Niti moja daoprostš pička više nije samo moja. ON ju je totalno uzurpirao. Nije da se bunim, ON jako lijepo gospodari njome. Mazi je i pazi, ljubi i licka, voli je za popizdit. Stalo se bavi njome, ne zanemaruje je u niti jednom trenutku. Daje joj pusu prije spavanja. Ona je njegova. Ja tu više nemam šta za odučit. Nitko drugi tu više ne može, samo on (i čiča doktor te grupica studenata, ali oni su samo gledali, učili).
I zato neću dicu! Ne samo radi toga, ali i to je jedan od razloga. Imam osjećaj ako tu još nekog pustim da ću nestat... više me neće biti... mene... ja.. jednina... prvo lice... Me, Io, Ich, mi, je...
