Kada smo pre dve godine imali prilike da se igramo sa eksperimentalnom igrom Tower of Goo nismo očekivali da će se neobični koncept koji je prikazan u ovoj maloj igri razviti u nešto veće od pukog eksperimenta. Prošlo je neko vreme dok igra nije postala zapažena među igračima i tada je osnovan tim 2D boy koji nam danas predstavljaju World of goo.

Igra na prvi pogled deluje veoma jednostavno – koristeći loptice od neobične materije nazvane goo potrebno je sastaviti strukturu kojom će se stvoriti put preostalim goo lopticama do cevi i izlaza sa nivoa. Loptice se automatski povezuju sa postojećom strukturom kada se postave dovoljno blizu a različite ’’rase’’ imaju i različita svojstva – neke je moguće zapaliti, neke grade više veza a neke je moguće odvajati od strukture i ponovo spajati. Sve podleže zakonima fizike pa će se struktura ugibati, klackati i kriviti kako na nju budu delovali faktori poput gravitacije i vetra. Svet igre je veoma živ, loptice cvrkuću i šetaju po vašoj kreaciji dok će vam misteriozni Sign Painter svuda po nivoima ostavljati poruke upoznajući vas sa novim goo lopticama, mehanizmima i dajući savete ili sarkastične komentare. Ujedno je na ovaj način ispričana i priča o motivima goo loptica kroz koju se provlači paralela sa realnim svetom, prožeta filozofskim momentima i klimaktičnom završnicom u epilogu. Čak i sam koncept igre gde je potrebno žrtvovati određen broj ’’stanovnika’’ goo sveta kako bi se ostvario neki viši cilj (ili dolazak ostalih loptica do cevi) daje notu ozbiljnosti sveopštem šarenilu i naizgled veselom karakteru igre.

A World of goo jeste poprilično šarena igra. Krajolici variraju od blago neobičnih do potpuno otkačenih, obojeni su jarkim bojama i često imaju animirane pozadine. Nadrealni pejzaži kroz koje ćete voditi goo loptice često sadrže elemente koji su kobni po loptice, poput vetrenjača i bodlji. Težina raste kako napredujete kroz poglavlja igre, uvek postavljajući nove izazove pa je igra veoma raznovrsna u pogledu glavolomki postavljenih pred igrača, stvarajući određen osećaj zadovoljstva kada samostalno rešite problem. Neki nivoi će sigurno zadavati više muka od drugih pa je zgodna opcija preskakanja nivoa dok eventualne greške možete ispraviti korišćenjem undo opcije kliktanjem na neku od belih mušica koje se stalno motaju oko vaše građevine. Za naprednije igrače postoje i opcioni OCD (Obsessive Completion Distinction) zadaci u okviru svakog nivoa za čije kompletiranje je potrebno dovesti veći broj loptica do cilja ili završiti nivo u što manjem broju poteza. Ovo je odličan izgovor za drugi prolaz jer igra iako ima 40-ak nivoa traje svega nekoliko sati što nikako ne umanjuje njenu vrednost.

World of goo mogu samo da preporučim jer ovako dobru kombinaciju zaraznog gameplaya, simpatične grafike i šarma nikako ne treba propustiti. ’’Samo još jedan nivo’’ je u slučaju ovog naslova sasvim očekivana mantra.


------------------------------------------------

Od sada svakog petka opisi igara - samo na Don't touch the red button. Ne menjajte kanal... ovaj, utisajte televizor... ovaj... shvatili ste :)