Evo inspiracije za novi post... Danas je 23.12.2007. Osim kaj je mojoj cimerici Ani i maloj Pereglinki rodjendan... Jos je i nedjelja.. Dva dana prije utorka 25.12.2007. Nekima draze kao Bozic, a meni ipak najdraze samo ono 25.12. Eh da... Bit ce to jedan predivan dan... Jedan od najljepsih Bozica koji se meni ikad dogodio, vjerujte! Ovaj Bozic nece biti kao i svi do sad! Nesto posebno… Ne zato kaj cu opet dobit nekih gluposti pod bor od `djeda mraza` niti zato kaj bude sve prepuno kolaca i kaj bude preeefina francuska salata. Jedan dogadjaj sve to ostavlja u sjeni. Iako su mi to do sad bile najbolje stvari koje su mi se dogadjale za Bozic. Vec sam sad nabrijana i sva se tresem zbog 25.12. Nemogu opisat koji je to prejebeni osjecaj. Znam, nekima je to, onak, svejedno. Mozda ce i meni biti za mjesec dana (makar cisto sumnjam u to), al sad mi je to tak.. Uf! Jos dok se sjetim prije godinu dana kak smo sjedili kod skole na stepenicama ili bili na dolarevom… Nikom nije bilo ni na kraju pameti da ce doc do ovoga kaj je sad. Ise.. Ja mislila onak u sebi.. `Uzivaj u ovom kak je sad, uskoro ce te odjebat i ponasat se ko i prije, koda nis nije ni bilo. Nemoj ni pomisljat na to da budete zajedno, nemoj biti blesava!`.. Bla bla.. Al neznam kaj se dogodilo… Sve je to za par dana nestalo. Dosao je onaj Bozic.. 25.12.2006. Bilo je to nesto predivno. Neocekivano! Uz svu tu srecu i ostalo za koje neznam kak bi opisala, postojala je jedna mala zaruljica u glavi koja bi mi se svaki cas upalila i rekla `nemoj se previse zaljubit, nemoj opet isto, nemoj ovo, nemoj ono`… Al prosao je prvi mjesec.. I drugi.. Pa i treci. To nesto u mojoj glavi je nestalo.. Prepustila sam se… I tak je proslo i pola godine.. Ko bi reko da ce to doc do danas. Dva dana prije GODINU DANA!!! Ziher sam da vecina misli `ah, djeca, pustite ih, nek se vole`. E pa nije tak! I nek svi znaju kolko ga volim i kolko mi znaci! Mozda i jesam samo dijete, al dok me bude, tvrdit cu da ga volim i da nije sve samo neka glupa zajebancija. I proc ce jos i 50 godina, ja vise necu imati ovaj blog, nece me mucit matematika, niti bude vise ista isto, al i dalje cemo mi biti zajedno i dalje cemo se voljet, mozda isto ko sad, al vjerujem da i puno vise. I onda sigurno vise nece biti maidena, samo prastari cedei, al sigurno cu se sjecati ovog trenutka dok svira pjesma koju nis ne kuzim al me svejedno podsjeca na nekog… Nekog ko sad kozna sta radi i isto misli na mene i nes ga muci, sigurno! A, znam, sigurno razmislja o tome kak uvijek mora ostati budan kraj mene dok ja spavam ko glupaca kraj njega umjesto da pricamo ili sta god… Al sad da ne skrecem previse s price koju samo zapocela.. Danas isto ko i jucer i svaki dan koji je bio prije ovog i koji bude poslije, u bliskoj buducnosti.. Jedva cekam da ga zagrlim, poljubim i onak mu sapnem na uho da ga volim ili on meni pa se onda posvadimo o tome ko koga voli vise. Heh.. Al utorak.. Taj 25.12.. Da bar nekak mogu skupit sve te osjecaje i tu ih napisat da mi bude lakse jer cu inace puknut! Al nejde mi bas.. Heh.. Kak je lijep osjecaj dok ti neki totalno dragi ljudi kazu kak ste stvoreni jedno za drugo.. Il nes u tom smislu.. Sav se najezis.. I onak.. Sve ti je tolko super da bi najradije skako od srece.. Sad neki od tih ljudi sigurno znaju o cemu pricam… Mogla bi jos tolko toga pisat, samo da ne moram ic usisavat. Stara vec vuru vremena pizdi tu kraj mene i onak se zivcano dere na mene nakon cega se ja okrenem i pitam ju `kaj?`. Hehe… A stas… Takaf je zivot! Vrijeme je da odem…

Dino… Volim Te!