petak, 09.01.2009.
Uh..
Bolje me ovih dana nemojte čitati.
Tako na mene djeluje bura (i još par stvari) da na sve imam komentar: jbš ovo, jbš ono.. jbš sve.
Šta mi bi, nakon sveg tog vremena, da me uzrujava svaka sitnica.. di mi je nestala poetska duša?
Moram se malo izolirati, pobjeći od tih sranja.
Otkad se ja žestim zbog tamo nekih ministara i njihovih izjava. Tko su oni meni. Pojma nemam. Ne želim znati.
Sve to ionako nacija ne želi čuti, zašto bih ja?
Zašto bih palila uopće radio ili TV. Zašto bih razmišljala.
Da li je lakše pobjeći.......?
Ne, nije, nije onda kada znaš da bježiš.
Zgađena sam svime što vidim, to je to.
A što mogu, samo lajati na mjesec. Kao Akela koji zna da još nešto može učiniti, dok mu ne dođe vrijeme..
Ipak bih sada drugu stranu mjeseca.
Onu na kojoj se sanjaju srebrni snovi.............................................................................................................................................
p.s. ovima koji me konstantno živciraju svojim idiotskim izjavama, postupcima, novim zakonima i inim debilanama- dajem im kolektivni otkaz. Točka.
