|
Džordž Lukas
Očekujte neočekivano
Sklonost Džordža Lukasa ka bezvremenom pripovedanju i inovaciji na granici mogućeg dala je neke od najuspešnijih i najvoljenijih filmova našeg doba. Godine 1971, uz pomoć dugogodišnjeg prijatelja Fransisa Forda Kopole kao izvršnog producenta, Lukas je od svog prvog studentskog filma „THX 1138“, načinio višestruko nagrađivan debi. Njegov drugi film, niskobudžetni „Američki grafiti“ (1973), postao je najuspešniji u svoje vreme, pomerivši granice pripovedanja ka novim pravcima i postavši prvi film u kome je korišćena ispreplitana naracija (kroz više priča).
Lukasov treći film, „Rat zvezda“ (1977), iz korena je promenio stvari. Na prvi pogled jednostavna moralna priča o borbi dobra i zla - ispričana u fantastičnom pejsažu egzotičnih planeta i bizarnih stvorenja - postala je međunarodni fenomen, uprkos činjenici da je svega nekolicina u njemu videla potencijal tokom snimanja. Odbivši da prihvati ograničenja filmskog stvaralaštva u to vreme, Lukas je stvorio sopstvenu kompaniju za vizuelne efekte, kako bi svoju viziju pretočio u realnost. „Rat zvezda“ probio je sve rekorde gledanosti, postavio nove standarde u oblasti specijalnih efekata, osvojio osam „Oskara“ i inspirisao čitavu generaciju mladih ljudi da slede svoju maštu i snove. Lukas je nastavio svoju sagu drugim i trećim nastavkom - „Imperija uzvraća udarac“ (1980), odnosno „Povratak Džedaja“ (1983). Usledio je niz drugih uspešnih filmova, među kojima i nekoliko iz serijala „Indijana Džouns“, a od 1999. ponovo radi na „Ratovima zvezda“, ovoga puta na tri epizode koje prethode čuvenom serijalu, tzv. prikuelima: „Fantomska pretnja“ (Epizoda I), „Napad klonova“ (Epizoda II) iz 2001. kao prvi film snimljen u celosti digitalnom tehnikom, dok treću i finalnu epizodu, pod nazivom „Osveta Sita“ („Revenge of the Sith“) sa nestrpljenjem očekujemo ovih dana i u domaćim bioskopima.
Ovaj intervju je napravljen specijalno za „Blic“ „Foksu“, svetkom distributeru Lukasovog filma.
Gotovo da ste priveli kraju poslednju epizodu iz sage „Ratova zvezda“. Kako se osećate ovih dana?
- Lepo je znati da je sve zaokruženo. Znate onaj osećaj kada ste usred nekog projekta - uvek ste zabrinuti da nešto ne krene naopako ili da ga nikada nećete završiti. E, pa, tako sam se ja osećao poslednjih 20 godina, tako da je zaista sjajno što su sve epizode privedene kraju i što je čitava priča ispričana onako kako sam je prvobitno i zamislio.
„Ratovi zvezda“ dešavaju se „pre mnogo godina, u veoma, veoma udaljenoj galaksiji“; da li vas je za priču o njima motivisala istorija stvarnog sveta?
- Osnovne teme u „Ratovima zvezda“ potiču iz mitologije i, ukoliko pažljivo proučite istoriju svetske mitologije, uvidećete određene ideje i zamisli koje se uvek iznova ponavljaju. Delom zato što mitovi zaista sadrže izvesne istorijske elemente, a istorija se uvek i iznova ponavlja. Politički aspekti prikuela imaju osnovu u istorijskim događajima poput Cezarovog zauzimanja rimskog Senata ili Napoleonovog preuzimanja republike u Francuskoj. Uzeo sam jednu fiktivnu priču, poteklu iz moje mašte, i onda sam na nju „nafilovao“ stvari koje sam učio o svetu i našim kulturama.
Finalni film iz serijala „Ratova zvezda“ nazvan je „Sitova osveta“. Mnogima će prvo pitanje biti: A ko je Sit?
- Siti su ljudi koji su vrlo egocentrični i sebični. U početku ih je bilo mnogo ali su se, iskorumpirani vlašću i ambicijama, međusobno istrebili, tako da ih je sada ostalo samo dvoje - gospodar i sluga. Siti se oslanjaju na svoje strasti, koriste svoje sirove emocije, mržnju, gnev, svoju ogorčenost - sve što čini tamnu stranu sile. Džedaji su poput šerifa na Divljem zapadu. Njihov je posao da donesu mir i zaštitu svima. Oni su neprijatelji Sita jer Siti žele da dominiraju galaksijom i da je kontrolišu; hiljadama godina oni kuju zaveru protiv džedaja. U ovoj epizodi dolazi vreme da krenu u osvetu protiv džedaja za pretrpljene nepravde i da konačno ostvare svoju zaveru.
Kada ste pisali scenario za prvi film „Ratova zvezda“, da li ste imali svest o tome da pišete nešto što će doživeti takav planetarni uspeh?
- Bio sam veoma uzbuđen i ponosan na taj projekat, ali nikada nisam zamišljao da će biti uspešan, a kamoli da postane fenomen kakav je postao. Samo sam želeo da snimim dobar, zabavan film koji bih i sam voleo da pogledam. Pokušavao sam da u jednu modernu priču ugradim neke mitološke motive i sam taj izazov predstavljao mi je veliko uzbuđenje.
Možete li nam barem nagovestiti zašto se Anakin okreće tamnoj strani i postaje Dart Vejder?
- Ne bih voleo da otkrivam detalje onima koji tek treba da pogledaju film, ali mogu da kažem ovo: Anakin želi da bude džedaj, ali on ne može da se odrekne ljudi koje voli kako bi nastavio dalje sa svojim životom. Džedaji veruju da se čovek ne sme vezivati za stvari, da one samo prolaze kroz vaš život i da, ako možete da kontrolišete svoju pohlepu, možete rešiti konflikt ne samo u sebi, već i u svetu oko vas, jer ste time prihvatili prirodan tok stvari. Anakinova nesposobnost da sledi ovo osnovno pravilo je u srži njegovog okretanja mračnim silama.
Da li je ovo zaista najmračniji od svih filmova iz „Ratova zvezda“?
- Jeste, ali moralo je tako. To je mračan i pomalo tužan film, ali u isto vreme i zabavan jer donosi dosta akcije i uzbuđenja. Mislim da je drugačiji od svih mojih ostvarenja. Nadam se da su ljudi do sada shvatili da u ovim filmovima treba da očekuju neočekivano.
Da li je ovo poslednji bioskopski film „Ratova zvezda“?
- Ovo je poslednji u tom serijalu, da. Na kraju „Povratka Džedaja“ ponovo je uspostavljena republika i Dart Vejder je spasen. Iako mu je trebalo mnogo vremena, Anakin ispunjava proročanstvo da će uništiti Site i doneti ravnotežu sili. Za mene, posle toga, nema više šta da se kaže u filmskoj formi. Izgleda prirodno i kompletno završiti priču porodice Skajvoker i bitku džedaja i pobunjenika tako što ćete galaksiji povratiti mir i slobodu.
Šta ćete raditi sledeće?
- Nadam se da ću prvo otići na dug odmor. Planiram da produciram jedan film o afroameričkim pilotima tokom Drugog svetskog rata, a razmatram i brojne TV projekte. Što se tiče mog sledećeg rediteljskog zahvata, nisam siguran. Na „Ratovima zvezda“ sam radio dosta dugo i tokom godina su mi nailazile razne ideje. Prvi filmovi koje sam radio bili su vrlo eksperimentalni. Želeo sam da ispričam priče na čisto kinematografski način, i to je za mene bila izuzetna zabava. Filmovi poput „THX 1138“ i „Američkih grafita“ nisu bili tradicionalni filmovi, pričali su nelinearne priče i veoma su se oslanjali na zvuk i sliku koji su zajedno krearali određeno iskustvo. Stvarno bih voleo da se vratim tome, da ponovo istražujem različite tehnike i različite načine pravljenja filmova. Radujem se budućnosti.
Miona Kovačević
|