|
BESMRTNA (IMMORTEL) – Enki Bilal
Razglednica iz 2095.
Besmrtna je film koji golica maštu i otvara jedna skrivena vrata u otvorenijim umovima, ali ih na kraju i brutalno zalupi. Onda jedino možete da čekate eventualni nastavak ili da, pošto napustite bioskop, nabavite Bilalove stripove i bacite se na čitanje
piše: Miloš Cvetković
scenario: Enki Bilal, Serge Lehman
uloge: Linda Hardy, Thomas Kretschmann, Charlotte Rampling
producenti: Charles Gassot
žanr: SF
trajanje: 102 min.
proizvodnja: Francuska, 2004.
svetska premijera: 13. mart 2004.
zvanični web: http://www.immortel-lefilm.com/
Prelazak na drugu stranu, iz jednog u drugi medij, ma koliko da su oni srodni, a strip i film od svih umetnosti to ponajviše jesu, istovremeno je i izazov, avantura, ali i zahtevan posao neizvesnog ishoda. Otprilike takav utisak ostavlja i Besmrtna Enkija Bilala, adaptacija njegovog sopstvenog dela – strip-epizoda The Carnival of Immortals i The Woman Trap.
Reč je o filmu koje je i te kako izazovan, kako na vizuelnom planu gde uranja žive glumce u kompjuterski animirani svet sutrašnjice koji neodoljivo priziva Istrebljivača (Blade Runner), tako i kada je reč o pripovedanju koje neprestano vrca od ideja. Neobični ljubavni trougao koji čine bog Horus, prelepa i zagonetna vanzemaljka Džil, i iz kriogenskog zatvora oslobođeni buntovnik Nikopol tek je jedan delić zapleta. I pre nego li gledalac stigne da u potpunosti iskusi svaki detalj, pripovedačka nit se, nažalost, odmotava dalje.
Pokušaj da se i neiniciranoj publici što vernije predoči jedan kompleksan univerzum staje negde na pola puta. Animacija je impresivna, ali neobična odluka da se pored glavnih glumaca od krvi i mesa ubace grubo animirani likovi oduzela je mnogo od magije. Bilalovo pripovedanje je odveć stripovsko i nedovoljno poštuje filmski medij previše se oslanjajući na pokušaj da fascinira i opčini, pa film tada deluje poput samodovoljne parade lepih slika. Međutim, onda kada Bilal pronađe pravu meru, vožnja postaje istinski uzbudljiva. Ostao sam željan još veličanstvenih panorama futurističkog Njujorka.
Na kraju, osećanja su pomešana. Neizvesnost koja se oseća tokom filma ne prestaje ni na kraju, ali nije toliko reč o uvek poželjnom saspensu, njega ima malo u poslednjoj trećini filma, koliko o mnogim nedorečenostima, nitima zapleta koje ostaju da vise u vazduhu. Oni koje takve stvari ne uzbuđuju previše uživaće u beskrajnoj maštovitosti i bogatim detaljima kojima film obiluje. Oni koji ipak žele nešto više vratiće se pomenutom Istrebljivaču.
Besmrtna je film koji golica maštu i otvara jedna skrivena vrata u otvorenijim umovima, ali ih na kraju i brutalno zalupi. Onda jedino možete da čekate eventualni nastavak ili da, pošto napustite bioskop, nabavite Bilalove stripove i bacite se na čitanje
|