Nalazim se u stanu s majkom, sestrom i psom ... i Pas počme lajat i ugledam tamno čudovište u kutu sobe ... preplašena istrčim van i njih troje sa mnom ..
Šta god da je bilo užasno je... okrenem se i nalazim se na Trgu ...u centru Zagreba...ali trg je razrovan i gledam sestru ona je ponjela kantice i lopatice i odemo nas tri kopat na trgu ... odjednom počinje nekakav zvuk glasni... majka prekriva uši prebučno je za nju ...prejaka frekvencija ... avion se digo u zrak sa cvjetnog ... Idemo ...
uhvati mene i sestru za ruku i viče , sklonite se u staru jezgru ... u tom trenu oglasi se sirena za uzbunu ... nakon 2 minute dok mi trčimo čuje se samo zračna linija ...kao da 10 migova nisko leti iznad nas ali zvuk je užasan ... prejaka frekvencija koja cijepa sluh ...
Tražimo jebeni podrum za sakriti se jer očekujemo najgore.... i trčim , trčim -... jednostavno trčim u krug....

IRL. probudim se u 6:06 am. ponovo zaspem ... prvi poziv je stigao u 9 ujutro mater me zazvala i rekla šefica ti je rodila....

Molila sam i vragove i bogove i sva zemaljska stvorenja da te ostave još koju godinu tu !
Da znam!
Znaš da bi pošla samo da te sačuvam !
Znam ali nije tvoj red bio , i neće još dugo ako budeš razmišljala glavom!
I šta ću sad?
Sidi da ti kažem , da ti ispričam !
Ne mogu sjediti moram ići...
A di mala?
Kući!
Adi ti je to kući?
Ne znam zaboravila sam , samo ću ići , sjetit ću se , amnezija je povremeni prepad mozga , sjetit ću se kad dođem , jednostavno znat ću da sam kući!
Kako ćeš znati kad ni sada ne znaš gdje se nalaziš?
Znam , vidim nisam čorava! Uostalom ti ne postojiš ti si dio mog glupog sna ! hahahahahha Pucnem prstom i ona nestane!

Klik i nema je ! Ja sam Bog !
Spakiram se na brzinu , zaključim da mi osnovne stvari stanu u ruksak , jebemu zamisli da ti cijeli život stane u jedan ruksak !
No dobro , užurbanim korakom idem na željeznički kolodvor .
Vlakovi , obožavam vlakove !
Odvedu te bilo gdje!
Uđem u vlak i dolazi kondukter do mene !
Mlada damo kartu ?
Da kupit ču kartu za bilo gdje sasvim je svejedno .
Može imam jednu za vas!
i da on meni kartu ...

Vozim se satima i ne obračam pažnju gdje sam ...Nije me briga! U glavi mi kao i inače pjesma "kada krenu vlakovi" - Rečenica bitna "Putuj dok ne ostariš"
Gledam kroz prozor vagona , mjenja se noć za dan , dan za noć ....sve se brzo okreče ...
ma gdje se ja uopće nalazim?

Pozovem konduktera : Za gdje sam ja kupila kartu?
Oli nisi pročitala , pročitaj piše ti !

Uzmem kartu u ruke i na karti piše : Karta za Kući
hahhahaha kako je znao kad ja ni sama ne znam !
Kako ste znali?

Ni ja ne znam , ali kad mi ljudi tako dođu znam da moraju kući !
A to kući je kad se sjete izaći će i otići , znači da su spremni !
Dođi pokazat ću ti !

Vidiš ovo je vagon u kojem još neki se pokušavaju sjetiti kad trebaju izaći!
Alo stari ovi ti je umro !
Ops ...
odjedanput se zaustavi vagon i kondukter ga samo izbaci van!
Krene dalje ...
Nakon nekog vremena zaustavi se vagon opet i izlazi neki starac iz njega!

Zovem ga : ej čika znaš di ćeš ?
Da idem doma pišat !

Super
sjednem na svoje mjesto i razmišljam , ali nemam o čemu !
Isprazni pogled , kao da zurim u nešto bez razloga!
ah možda jednostavno vlak je moj dom !

među ruševinama čekamo sanitetsku skrb da se pojavi ali je nema, oko mene u velikom krugu nalaze se polu mrtvi ljudi , kojima naravno treba pomoć ali ja nisam dovoljno osposobljena da ih diram , moj pravilnik je da ih označim za prije dolaska pomoći .
za mene su oni svi označeni crnom bojom , znači da su umrli ili su u toliko kritičnom stanju da će svaki tren umrijeti.Prema kodeksu o sanitetskoj skrbi nesmim ih dirati jer možda postoje ljudi s lakšim ozljedama kojima mogu pomoći .
ali nalazim se toćno u centru .
oko mene nitko se ne miče .

Interpretacija sna:
Neki ljudi i događaji u trenutku kad se probudiš postaju ti manje bitni i počet ćeš ih zaboravljati , nećeš imati dovoljno elana , želje , niti volje da se potrudiš razumjeti ih ili saslušati! A takvi ljudi će te zvati samo kad im nešto zatreba!