točka

16 studeni 2013

osobita,
moja potrebo da zaspim.
da bolim,
kad već ne mogu sanjati
ono što bi htjela ti.
usno.
moja, pritajena.
noćiš pod ovim
silovanim svodom
i
igrajući se borama
drvenog stvora,
šutiš,
svaki put
kad se probudiš.
znam.
u vrijeme kad pljušti
niz kapke
ranjenog junaka,
ovom našem jutru
nikad ne bi rekla
da ti je žao.
ti šutke,
kao mlaz besmrtnosti
budiš nas iz sna,
i čupaš
kamenja iz suza.
tvoje usne
umivaju
jad i riječi,
i nitko više.

"zaslužila si,
da čujem kad
mi kažeš,
budna si.
i pričaš mi,
kako si lijepa.
da mi kažeš
na koga sličiš,
prstom pokazujući,
da ga ne probudimo."



(S posvetom djevojčici. Bila je premalena da bi imala ime. I njezinom tati.)

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se