Deo VIII Evanđelje po svetoj Dvanaestorici

1.Prevod Evanđelja Savršenog Života

888

U Ime Presvetog: Amun!

Ovde počinje Evanđelje Savršenog Života Isus*-Marije, Hrista, po telu potomka Davidovog preko Josipa i Marije, a po Duhu Sina Božijeg, preko Božanstvene Ljubavi i Premudrosti.*

Prolog

a) U Veke Vekova je Večna Misao,
i ta Misao je Reč,
Reč je Ostvarenje;
b) i ovo Troje su jedno u Večnom Zakonu,
a Zakon je kod Boga,
i Zakon proishodi iz Boga.
c) Sve stvari su sazdane preko Zakona,
i bez Njega ništa nije sazdano što postoji.
d) U Reči su Život i Tvar/Suština,**
Oganj i Svetlost.
e) Ljubav i Premudrost jedno su za spasenje svih.
f) I Svetlost sija u Tami,
i Tama je ne obuzima.
g) I Reč je Oganj koji daje Život,
Koji sijajući u ovaj svet postaje Plamen i Svetlost
za svaku dušu koja stupa u ovaj svet.

h) »Ja sam u svetu, i svet je u Meni, -
a svet to ne poznaje.
i) Ja dolazim svome vlastitom domu,
a Moji prijatelji Me ne primaju.
A svima koji prime i poslušaju,
data je snaga da postanu Božiji sinovi i kćeri,
onima koji veruju u Sveto Ime,
koji se ne rodiše od volje krvi i mesa, nego od Boga.«

k) I ta Reč se utelovi,
i nastani se među nama,
čiju Slavu videsmo, milosti punu.
l) Gledajte Dobrotu, i Istinu, i Lepotu Božiju!

* U engleskom tekstu: Jesu – Ješu. Isto i u stavcima: 2:2.6.10, 4:1.12, 6:5, 9:5.9, 96:19.20.26.28.
** Grč.: Sophia – ŁżĆŻ±; hebr.: Chohmah – hfm:kfx
*** Grč.: oysía, lat.: substantia.


1. poglavlje

Nagoveštaj rođenja Jovana Preteče

1. U dane Heroda kralja Judeje, beše jedan sveštenik zvan Zaharija, od razreda Abijina; a njegova žena beše od kćeri Aronovih, i zvaše se Elizabeta. 2. I oboje behu pravedni pred Bogom, hodajući besprekorno po svim zapovestima i odredbama Gospodnjim. I ne imahu dete, jer je Elizabeta bila nerotkinja, a oboje behu zašli u godine.
3. I dogodi se da dok je izvršavao svešteničku službu pred Bogom po redu svoga razreda, prema običaju svešteničkog službovanja, zapade ga žrebom da užari tamjan kad uđe u Jovin Hram. A sve mnoštvo naroda moljaše se vani za vreme prinošenja tamjana. 4. I tada mu se ukaza Anđeo Gospodnji stojeći iznad kadionog žrtvenika. I kad ga vide, on se zbuni, i spopade ga strah. Ali mu Anđeo reče: »Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena tvoja molitva; i tvoja žena Elizabeta rodiće ti sina, a ti mu nadeni ime Jovan. 5. I imaćeš radost i zadovoljstvo; i mnogi će se obradovati njegovom rođenju; jer će biti veliki u očima Gospodnjim, i niti će uzimati mesne hrane, niti piti žestoka pića. I ispuniće se Duhom Svetim u samoj utrobi svoje majke. 6. I mnogu će decu Izraelovu obratiti Gospodu, Bogu njihovu. I on će ići pred Njim u Ilijinom Duhu i Sili, da obrati srca otaca prema deci, a neposlušne na pravedničku mudrost, da pripremi Gospodu spreman narod.« – 7. A Zaharija reče Anđelu: »Po čemu ću to poznati? Jer ja sam star, a žena mi je poodmaklih godina.« – A Anđeo odgovori, rekavši mu: »Ja sam Gabrijel, koji stojim u Prisutnosti Božijoj; i poslan sam da ti se obratim, i da ti objavim ovu radosnu vest. 8. I evo, onemećeš, i nećeš moći da progovoriš, sve do onoga dana kada će se ovo ostvariti; tada će se razvezati tvoj jezik, da bi poverovao mojim rečima, koje će se ispuniti u svoje vreme.«
9. A narod je čekao Zahariju, i čudio se što se tako dugo zadržao u Hramu. A kada iziđe, nije mogao da im govori; i oni uvideše da je imao viđenje u Hramu; zato im je davao znakove, i osta nem.
10. I dogodi se da čim se navršiše dani njegove službe, on otide svome domu. A nakon ovih dana zače njegova žena Elizabeta, i krijaše se pet meseci govoreći: »Tako mi je učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na mene, da ukloni moju sramotu među ljudima.«


2. poglavlje

Nagoveštaj rođenja Isusa Hrista –
Gabrijelovo javljanje Devici Mariji

1. A u šesti mesec Anđeo Gabrijel bi poslat od Boga, u galilejski grad, po imenu Nazaret, devici zaručenoj s čovekom koji se zvao Josip, iz Davidovog doma; a devici bi ime Marija. 2 A Josip bi pravedan i razborit um, i bi vešt u svakojakim načinima obrade drveta i kamena. A Marija beše nežna i uviđavna duša, te tkaše zastore za Hram. I oboje behu čisti pred Bogom. A od njih dvoje bi Isus-Marija, koji je nazvan Hrist. 3. I Anđeo joj dođe i reče: »Živela, Marija, ti koja si obilno pomilovana, jer Božanska Mati je sa tobom. Blagoslovena ti si među ženama i blagosloven biće plod utrobe tvoje.« – 4. A kada ga ona vide bi zbunjena od reči njegove, i razmišljaše kakav bi to pozdrav bio. A Anđeo joj reče: »Ne boj se Marija, jer si našla blagonaklonost od Boga i, evo, zanećeš, i rodićeš dete, i ono će biti Veliko, i biće nazvano Sin Svevišnjega. 5. I daće mu Gospod Bog Presto oca Njegovog Davida; i On će Domom Jakovljevim vladati doveka; a Njegovom Kraljevstvu neće biti kraja.« – 6. Tada Marija reče Anđelu: »Kako će to biti, s obzirom da ne znam za muškarca?« – A Anđeo joj odgovori i reče joj: »Duh Sveti će sići na Josipa, muža tvoga, a Sila Svevišnjega oseniće tebe, o Marijo; stoga će i to Sveto koje ćeš roditi biti nazvano Hrist, Dete Božije, a Njegovo ime na zemlji biće zvano Isus-Marija, jer On će izbavljati narod od njegovih grehova, uvek kad se pokaju i poslušaju Njegov Zakon. 7. Stoga ne treba mesa da jedeš niti žestokog pića da piješ, jer Dete će biti posvećeno od majčine utrobe, i niti mesa niti žestokog pića ono ne treba da uzima, niti britva treba da pređe njegovom glavom. 8. I evo, tvoja rođaka Elizabeta, i ona zanese sina u svojoj starosti: ovo je šesti mesec njoj koja bi zvana nerotkinja. Jer sa Bogom nijedno postignuće nije nemoguće.« – A Marija reče: »Evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude prema tvojoj reči.« – I Anđeo ode od nje.
9. A istoga dana javi se Josipu u snu Anđeo Gabrijel i reče mu: »Živeo, Josipe, ti koji si obilno pomilovan, jer Očinstvo Božije je sa tobom. Blagosloven ti si među muškarcima i blagosloven biće plod bedara tvojih.« – 10. A kad Josip razmišljaše o ovim rečima bi zbunjen, te mu Anđeo Gospodnji reče: »Ne boj se Josipe, sine Davidov, jer si našao blagonaklonost od Boga; i evo, ti ćeš dobiti dete, i nadenućeš mu ime Isus-Marija, jer Ono će izbaviti narod Svoj od grehova njegovih.« – 11. A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je zapisano u ‘Prorocima’: »Evo, Devojka će zaneti i zatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emmanuel (što će reći: "Bog u nama").« – 12. Tada Josip ustavši od sna učini kako mu je zapovedio Anđeo, pa uđe Mariji, svojoj zaručnici, i ona zanese u svome krilu Svetog Jednog.

Marija posećuje Elizabetu

13. I u one dane usta Marija i pohita u gorski kraj, u jedan grad u Judeji. I ušavši u Zaharijin dom pozdravi Elizabetu. 14. I dogodi se da kad Elizabeta ču Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi; i Elizabeta se ispuni Silom Duha, i izlagaše sa jasnim glasom, i reče: »Blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje! 15. Otkuda meni ovo da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer, gle: čim glas tvoga pozdrava dopre do mojih ušiju, zaigra dete od radosti. I blažena je ona koja je poverovala; jer: izvršiće se one stvari koje su joj rečene za Svetog Jednog.«

Marijin hvalospev

16. I reče Marija:
»Moja duša veliča Tebe, Večnoga,
i moj duh se raduje u Bogu, mome Spasitelju.
Jer Ti si pogledao na poniznost Svoje služiteljke;
jer, evo, od sada će me blaženom zvati svi naraštaji.
17. Jer Ti, koji si Silan, učinio si velike stvari na meni,
i sveto je Tvoje Ime.
I Milosrđe je Tvoje, od naraštaja do naraštaja, sa onima koji Te se boje.
18. Ti si pokazao silu mišicom Svojom;
Ti si raspršio ohole u umišljenosti njihovih srca.
19. Ti si zbacio silnike s njihovih sedišta, a uzdiže smerne i ponizne.
Ti si nasitio gladne dobrima a bogate otpusti prazne.
20. Ti pomažeš Svome služitelju Izraelu, da se seti Tvoga Milosrđa,
kao što reče našim precima: Avrahamu i njegovom semenu do veka.«
I osta Marija s njom oko tri meseca, pa se vrati domu svome.

Josipov hvalospev

21. A ovo su reči koje Josip govoraše, kazujući:
»Blagosloven budi Bože očeva naših i majki u Izraelu;
jer u pravo vreme Ti Si me uslišio i pomogao Si mi u Dan Spasenja.
22. Jer ti zboraše: "Sačuvaću te i sklopiću ti savez s narodom,
da obnovim lice zemlji,
i da mesta pustoši izbavim iz ruku upropastiteljevih.
23. Da ti možeš reći sužnjima: ‘Idite i budite slobodni’!
A onima koji su u tami: ‘Pokažite se na svetlu’!
I oni će pasti na stazama miline;
i oni neće više loviti niti mučiti stvorenja
koja sam Ja stvorio da se preda Mnom raduju.
24. Neće niko više gladovati niti žeđati,
niti će ih udarati žega niti moriti studen.
I na svim Svojim brežuljcima Ja ću pripremiti put za putnike;
i Moje uzvišice biće proslavljene".
25. Kličite vi nebesa i veseli se ti zemljo;
o pustinje odjeknite pesmom: jer Ti o Bože utešuješ svoj narod,
i razveseljuješ one koji su trpeli nepravdu.«


3. poglavlje

Rođenje Jovana Preteče

1. I Elizabeti dođe vreme da se porodi; i ona rodi sina. I čuše njeni susedi i rođaci da joj je Gospod pokazao Svoju veliku milost, pa se radovahu s njom. 2. I dogodi se da u osmi dan dođoše da obrežu dete; i nazivahu ga Zaharija, prema imenu njegovog oca. A njegova majka odgovori i reče: »Ne tako, već će biti nazvan Jovan.« – A oni joj rekoše: »Nikoga nema u tvojoj rodbini da se zove po tom imenu.« – 3. I znakovima pitahu njegovog oca, kako bi on hteo da ga nazovu. I zaiska daščicu za pisanje, i zapisa, govoreći: »Jovan je njegovo ime.« – I svi se začudiše, jer se odmah otvoriše njegove usne i njegov jezik se razveza, pa govoraše i uzdizaše Boga. 4. I veliko strahopoštovanje obuze sve koji stanovahu okolo njih, pa se o svemu ovome govorilo u svem brdovitom kraju Judeje. I svi koji čuše pohraniše to u svoja srca, govoreći: »Kakvo li će biti ovo dete?!« – I ruka Jovina beše sa njim.

Zaharijin proročki hvalospev

5. A Zaharija, otac njegov, ispuni se Duhom Svetim, pa prorokovaše, govoreći:
»Blagosloven budi, o Bože Izraelov;
jer Ti si posetio i iskupio Svoj narod.
I podigao si nam rog spasenja u Domu svoga služitelja Davida;
tako Ti govoraše kroz usta Svojih svetih proroka,
kojih beše od početka sveta:
6. Da ćemo biti izbavljeni od naših neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze;
/da ćeš/ ispuniti Milosrđe obećano našim precima,
i setiti se Svoga svetog Saveza, 7. zakletve kojom se zakle našem ocu Avrahamu,
da ćeš nam dati, da izbavljeni iz ruke naših neprijatelja
možemo Ti služiti bez straha, u svetosti i pravednosti pred Tobom
u sve dane našeg života.
8. A ti, dete, zvaćeš se Prorok Svevišnjega:
jer će ići pred Licem Tvojim, o Gospode, da pripravi puteve Tvoje,
da pruži narodu Tvome spoznaju o spasenju uz oproštenje njihovih grehova,
9. kroz srdačno milosrđe našeg Boga,
kojim nas je pohodio Istok sa Visine;
da obasja one koji sede u tami i u senci smrti,
da izvede naše noge na put mira.«
10. I dete je raslo i jačalo duhom, a njegovo poslanstvo bi skriveno sve do dana njegovog pojavljivanja pred Izraelom.


4. poglavlje

Rođenje Isusa Hrista

1. A rođenje Isus-Marije, Hristovo, beše ovako: Dogodi se u one dane da iziđe dekret od Kajsara Avgusta, da sav svet bude popisan. I sav narod Sirije ode da se popiše, svako u svoj grad; a beše to usred zime. 2. Tako se i Josip sa Marijom uspe iz Galileje, iz grada Nazareta, ka Judeji, u Davidov grad, koji se zove Betlehem (jer on beše iz Davidovog doma i roda), da se popiše sa Marijom, svojom venčanom ženom, koja beše noseća. 3. I tako to bi, da, dok behu onamo, dođe vreme da ona rodi. I iznese svoje prvorođeno dete u pećini, i obavi ga u povoje, pa ga položi u jasle, koje behu u pećini; je u gostionici ne beše sobe za njih.
I gle, ovu ispuniše mnogi Zraci, duž obeju strana po dvanaest, sijajući kao sunce u svojoj slavi. 4. A beše u toj pećini jedan vo, i konj, i magarac, i ovca, a ispod jasla beše mačka sa svojim mladuncima; a beše i golubova iznad, i svako bi sa svojim parnjakom po vrsti, muški sa ženskim. 5. Tako se desi da se On rodi među životinjama, koje, kroz izbavljenje ljudi iz neznanja i sebičnosti, On dođe da oslobodi njihovih patnji, preko objavljivanje sinova i kćeri Božijih.«

Anđeli upućuju pastire

6. A u istom tom kraju pastiri behu boravili u polju, čuvajući noću stražu kod svoga stada. I kada oni dođoše, gle, spusti im se Anđeo Božiji, i Slava Svevišnjeg ih obasja, te se vrlo uplašiše. 7. I Anđeo im reče: »Ne bojte se: jer vam, evo, donosim dobru vest za veliku radost, koja će biti svemu narodu, jer vam se danas, u Davidovom gradu, rodi Spasitelj, koji je Hrist, Sveti Jedan Božiji. I ovo će vam biti znak: naći ćete malenog obavijenog u povoje, gde leži u jaslama.« – 8. I ujedanput Anđelu se pridruži mnoštvo Nebeske Vojske uzdižući Boga i govoreći: »Slava Bogu na Visini, a na zemlji mir za blagonaklone ljude.«
9. I dogodi se: kad anđeli odoše od njih u Nebo, pastiri rekoše jedan drugome: »Hajdemo do Betlehema, i osmotrimo to što se dogodi, o čemu nas je naš Bog izvestio.« – 10. I žureći dođoše, i u pećini nađoše Mariju i Josipa, i Malenog gde leži u jaslama. a kad videše ovo, razglasiše što im je rečeno za Ovo dete. 11. I svi koji čuše to, zadiviše se onome što im kazaše pastiri; Marija pak pohrani sve ovo i razmišljaše o tome u svom srcu. I pastiri se vratiše slaveći i uzdižući Boga za sve stvari koje su čuli i videli.

Posvećivanje malenog Isusa –
Simeon i Ana proročki svedoče za Hrista Božijeg

12. I kad se navršiše osam dana za Njegovo obrezivanje, nadenuše Mu Njegovo ime Isus-Marija, kao što je rečeno od Anđela pre nego se On zače u utrobi. I kada dani za njeno očišćenje, prema Mojsijevom Zakonu, behu navršeni, odneše Dete u Jerusalim, da Ga prikažu pred Bogom (kao što je zapisano u ‘Mojsijevom Zakonu’: »Svako muško koje otvori matericu treba biti nazvano posvećeno Gospodu.«).
13. I gle, beše u Jerusalimu jedan čovek, koji se zvaše Simeon; i taj čovek beše pravedan i pobožan, očekujući utehu u Izraelu: i Duh Sveti beše na njemu. A Ovaj mu beše otkrio da neće videti smrti, pre no što ugleda Hrista Božijeg. 14. I preko Duha dođe u Hram; a kad roditelji iznošahu dete Isusa, da postupe s njim po običaju Zakona, on opazi Dete gotovo kao svetlosni stub. Onda Ga uze na svoje ruke, pa blagoslovi Boga, i reče: 15. »Sad otpuštaš Svoga služitelja da ode u miru, po Svojoj reči. Jer videše oči moje Spasenje Tvoje, koje Si pripremio pred licem sviju naroda, da bude Svetlost za prosvećenje neznabožaca, i da bude Slava Tvoga naroda Izraela.« – A njegovi roditečlji čuđahu se onome što se govorilo za Njega. 16. I blagoslovi ih Simeon, pa reče Mariji, materi Njegovoj: »Evo, Ovo Dete je određeno za propadanje i ponovo podizanje mnogih u Izraelu; i za Znak protiv koga će biti govoreno. (Zaista, i tebi samoj probošće mač dušu), da bi se otkrile pomisli mnogih srca.
17. A beše tu jedna Ana, proročica, kći Fanuelova iz plemena Aserova, vrlo stara, koja ne napuštaše Hram, već služaše Bogu postovima i molitvama noć i dan 18. I u taj čas pristupi ona slično zahvaljujući Bogu, i govoraše o Njemu svima koji su čekali Iskupljenje u Jerusalimu.
I kada su obavili sve po Zakonu, vratiše se u Galileju, u svoj grad Nazaret.


5. poglavlje

Pohod i poklonjenje mudracâ sa Istoka

1. A kada se Isus rodi u Betlehemu judejskom, u vreme kralja Heroda, gle, pristiže u Jerusalim nekoliko maga* sa Istoka, koji se očistiše, i ne kušaše mesa niti žestokog pića, da bi mogli pronaći Hrista koga su tražili. I rekoše: »Gde je Kralj judejski što se rodi? Jer na Istoku videsmo Njegovu Zvezdu, i dođosmo da Mu se poklonimo.« – 2. Kad to ču kralj Herod, uznemiri se, i sav Jerusalim sa njim. I I kada je sabrao sve prvosveštenike i književnike iz naroda, ispitivaše ih gde bi trebalo da se rodi Hristos. 3. A oni mu rekoše: »U Betlehemu judejskom; jer tako je zapisano od strane ‘Proroka’: "A ti Betleheme u zemlji Judeji, nisi nipošto najmanji među kneževima Judinim: jer će iz tebe izići Vođa koji će vladati Mojim narodom Izraelom".« – 4. Tada Herod, pošto je tajno dozvao mage, ispita ih tačno kad se pojavila Zvezda. I posla ih u Betlehem, pa reče: »Idite i istražite tačno o detetu; a kad Ga nađete, izvestite me, da i ja dođem i poklonim Mu se.«
5. Kada su saslušali kralja, odoše; i, gle: Zvezda koju magi sa Istoka videše, i Anđeo Zvezdin iđahu pred njima, dok ne dođoše i ne stadoše nad mestom gde beše detence; i pokaza se Zvezda sa šest zraka. 6. I tako oni krenuše na svoj put sa svojim kamilama i magarcima natovarenim s darovima; i pomno gledajući u nebo tražiše Dete preko Zvezde, zanemariše malene, svoje tovarne životinje koje su trpele svoje breme i toplinu dana, i bile žedne i klonule; i Zvezda se sakri od njihovog pogleda. 7. Uzalud su stajali i motrili, te gledali jedni na druge u svojoj nevolji. Tada se setiše svojih kamila i magaraca, pa pohitaše da ih rasterete kako bi se ovi mogli odmoriti. 8. A blizu Betlehema, pored puta, beše jedno vrelo. I kad se sagnuše da zahvate vode za svoje životinje, gle, Zvezda koju su izgubili pokaza im se, stvarajući odraz na staloženom površju vode. 9. I kada je videše, obradovahu se izuzetno velikom radošću. 10. I zahvališe se Bogu koji im je pokazao Svoje milosrđe upravo kad su oni pokazali milosrđe prema svojim ožednelim životinjama. I kada uđoše u stanište, videše Detence sa Marijom, majkom Njegovom, pa padoše ničice, i pokloniše Mu se; a pošto otvoriše svoje riznice iznesoše Mu svoje dare: zlato, i tamjan, i smirnu. 12. I pošto su u snu opomenuti od Boga da se ne trebaju vraćati Herodu, otidoše drugim putem u svoju zemlju. I prema svome običaju zapališe vatru, i pokloniše se Bogu pred plamenom.

* Magi, magijci (grč.: hoi mágoi) su sledbenici Zaratustre Hrista, prahrišćanski persijski redovnici i sveštenici mazdaizma, posvećenici drevnog kulta mudrosti (mazda-yasna).

Sklanjanje svete porodice u Egipat

13. I kada oni otidoše, gle, u snu se javi Josipu Anđeo Gospodnji rekavši: »Ustani, i uzmi Detence i Njegovu majku, pa beži u Egipat, i ostani onamo dok ti ne kažem, jer Herod će tražiti Detence da Ga pogubi.« – 14. A pošto on ustade, uze Detence i majku Njegovu noću, pa otide u Egipat; i beše tamo nekih sedam godina, do smrti Herodove, da bude ispunjeno što je Gospod rekao preko ‘Proroka’, koji govori: »Iz Egipta pozvah Sina Svoga.«

Ubistvo sveštenika Zaharije u Hramu
i pokolj judejske dece

15. Elizabeta takođe, kada ču ovo, uze sinčića i uspe se u planinu, pa ga sakri. A Herod posla svoje službenike Zahariji u Hramu, pa mu rekoše: »Gde ti je dete?« – A on odgovori: »Ja sam služitelj Božiji i u Hramu sam neprekidno. Ja ne znam gde je ono.« – 16. A ovaj opet poruči, govoreći: »Reci mi pravo gde ti je sin. Ne znaš li da je tvoj život u mojoj ruci?« – A Zaharija odgovori: »Gospod je Svedok: ako proliješ moju krv, Bog će primiti moj duh, jer prolivaš krv nedužnoga.« – 17. I oni ubiše Zahariju u Hramu između Svetoga Mesta* i žrtvenika; a narod dozna ovo pošto beše čuo glas: »Zaharija je zaklan, i krv njegova neće biti sprana dok osvetnik ne dođe.« – I posle nekog vremena sveštenici baciše kocke, a žreb pade na Simeona, i on zauze njegovo mesto.
18. Tada Herod, kada vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo, i posla te pobi svu decu u Betlehemu i u svoj njegovoj okolini, od dve godine i niže, prema dobi koju je tačno doznao od mudracâ. 19. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći: »Glas u Rami ču se, jadikovanje, i oplakivanje, i velika žalost. Rahela oplakuje svoju decu, i neće se utešiti, jer ih nema.«

* Misli se na Svetinju Hrama, u kojoj je se nalazio kadioni žrtvenik

Povratak i nastanjivanje u Nazaretu

20. Kada je pak umro Herod, gle, Anđeo Božiji se javi u snu Josipu u Egiptu, govoreći: »Ustani, i uzmi Dete i Njegovu majku pa se vrati u zemlju Izraelovu, jer su pomrli koji su tražili Detinji život.« – 21. I on ustade, i uze Dete i Njegovu majku, pa pođe u zemlju Izraelovu. I oni dođoše i nastaniše se u gradu zvanom Nazaret; i On bi prozvan Nazaren.



6. poglavlje

Prvo pashalno hodočašće u Jerusalim

1. I Njegovi roditelji, Josip i Marija, uzlažahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe, a slavljahu Praznik po običaju svoje braće,* koja se uzdržavaše od prolivanja krvi i jedenja mesa, i od žestokog pića. I kad Mu bi dvanaest godina, ode On sa njima u Jerusalim po prazničnom običaju. 2. I kad provedoše dane, dok se vraćahu, zadrža se dete Isus u Jerusalimu; a Njegovi roditelji to ne znaše. Nego misleći da je s društvom, otidoše čitav dan hoda, i tražahu Ga među rođacima i poznanicima. I pošto Ga ne nađoše, vratiše se u Jerusalim, tražeći Ga. 3. I desi se da Ga posle tri dana nađoše u Hramu gde sedi među učiteljima, sluša ih, i postavlja im pitanja. I svi koji Ga slušahu behu zapanjeni Njegovom razboritošću i /Njegovim/ odgovorima. 4. A kada Ga ugledaše, zaprepastiše se; a Njegova majka Mu reče: »Sine, zašto si nam tako učinio? Evo, otac Tvoj i ja tražismo te ojađeni!« – A On im reče: »Zašto ste Me tražili? Zar ne znate da Ja trebam biti u Domu Roditelja Svojega?« – A oni ne razumeše reč koju im je rekao. Majka pak Njegova pohrani sve ove reči u svome srcu. 5. A jedan prorok, videvši Ga, reče: »Gle, Ljubav i Premudrost Božija u Tebi su sjedinjene, stoga u dolazećem dobu trebaš biti nazvan Isus-Marija, jer preko Hrista Bog treba spasiti čovečanstvo, koje je danas uistinu kao gorko more; međutim, ono će se ipak preokrenuti u slatkoću. Ali ovome naraštaju Nevesta neće doći na videlo, štaviše niti u nastupajućem Dobu.«
6. I siđe s njima, i dođe u Nazaret, i beše im poslušan. I pravljaše točkove, i jarmove, takođe i stolove sa velikom veštinom. I napredovaše Isus u stasu i u milosti kod Boga i ljudi.

* iz Nazareta, nazarenskog uporišta.

Plemenitost i razboritost Isusa dečaka

7. A jednoga dana dođe dečak Isus na mesto gde beše postavljena zamka za ptice, i nekoliko dečaka behu onde. I reče im Isus: »Ko je postavio ovu zamku za nedužna Božija stvorenja? Vidite: u neku zamku, na sličan način, vi ćete biti zgrabeni!« – I ugleda dvanaest vrabaca koji behu kao mrtvi. 8. I On pomače Svoje ruke iznad njih, i reče im: »Idite, izletite, i dok živite sećajte Me se!« – I oni se podigoše i odleteše cvrkućući. A Judejci, videvši to, behu zaprepašćeni, i ispričaše ovo sveštenicima.
9. A činjaše dete i druga čudesa, i ispod nogu Njegovih beše viđeno cveće da niče, onde gde pak zemlja nekada neplodna beše. I njegovi drugovi stajahu u strahu pred Njim.
10. A jednoga dana nakon ovoga, Isus dečak igraše se sa svojim drugovima, mlađim od Njega; i oni se okupiše okolo Njega, i izabraše Ga kao svoga kralja. I pošto On sede, omotaše jednu maslinovu granu sa cvećem, i načiniše od toga krunu, i metnuše je na glavu Njegovu, a trsku u ruku Njegovu kao žezlo. 11. I klanjahu Mu se govoreći: »Živeo kralj izraelski!« – A On im reče: »Sačuvajte svoj mir; vi ne znate šta govorite. Ne kazujte to nikome! Takve reći nisu za vas da ih kazujete, već za one kojima će to biti dano.« – 12. I oni se začudiše; a jedan /sveti čovek/ prolazeći ču to, pa reče: »Da, uistinu, vi ste dobro izabrali, jer On je jedno milo dete i od velikog dostojanstva.«

Brak sa devojkom Mirjam

13. A u osamnaestoj godini svoga /životnog/ veka, Isus se oženi sa Mirjam, devstvenicom iz Judina plemena, sa kojom življaše sedam godina; i ona /potom/ preminu, jer Bog je uze, da bi On mogao poći ka uzvišenim stvarima koje imaše da ostvari, da bi propatio za sinove i kćeri ljudske.

Hodočašće podnebljima Istoka

14. I nakon što je okončao Svoje izučavanje Zakona, Isus se opet spusti u Egipat da prouči mudrost Egipćana, kao što to Mojsije učini. I otišavši u Pustinju, meditirao je, i postio, i molio se; i dobio je Snagu Svetog Imena, kojom činjaše mnoga čudesa. 15. I tokom sedam godina govorio je On licem u lice sa Bogom; i nauči jezik ptica i zveri, i /upozna/ isceliteljske moći drveća, i trava, i cveća, i skrivene tajne dragog kamenja; i steče znanje o kretanjima Sunca, i Meseca, i zvezda, i o snazi Slovâ, te o misterijama Kvadrata i Kruga, i o pretvaranju stvari, i oblika, i brojeva, i znakova. Odonud se vrati u Nazaret da obiđe Svoje roditelje; i On poučavaše onde* i u Jerusalimu, kao priznati rabi, u samom Hramu, i niko Ga ne sprečavaše.
16. A nakon nekog vremena ode On u Asiriju, i u Indiju, i u Persiju, i u zemlju Haldejaca. I posećivao je njihove hramove, i razgovarao sa njihovim sveštenicima i njihovim mudracima tokom mnogih godina, čineći mnoga neobična dela, isceljujući bolesne dok putovaše kroz njihove krajeve.
17. I zveri u polju imahu poštovanje prema Njemu, i ptice u vazduhu se ne bojahu Njega, jer On ih ne zastrašivaše, čak staviše divlje životinje iz pustinje opažale su Silu Božiju u Njemu, i činile Mu uslugu noseći Ga od mesta do mesta. 18. Jer Duh Božanske Čovečnosti ispunivši Njega, ispuni sve stvari unaokolo Njega, i učini sve podložnim Njemu, i tako se ipak ostvariše reči ‘Prorokâ’: »Lav će ležati sa teletom, a leopard sa jarića, i vuk sa jagnjetom, a medved uz magarca, te sova pokraj goluba. I vodiće ih jedno dete. 19. I niko neće ranjavati ili razarati na Svetoj Gori Mojoj, jer zemlja će biti ispunjena spoznajom Svetog Jednog onako kao što se vodama pokriva morsko korito.« I: »U onaj Dan opet ću zaključiti savez sa zverima na zemlji i pticama u vazduhu, sa ribama u moru i sa svim stvorenjima. I slomiću luk i mač, i sva ratna oruđa ukloniću sa zemlje, i položiću ih na sigurno, i živeće /Božija stvorenja/ bez bojazni. 20. A Ja ću te zaručiti Sebi doveka u pravednosti i miru, i u ljubećoj nežnosti, i ti ćeš spoznati svoga Boga, i zemlja će rađati žitom, i vinom, i uljem; i Ja ću reći onima koji ne behu narod Moj: "Ti si narod Moj"! – a oni će uzvratiti: "Ti si Bog naš"!«

* u Nazaretu

Isus zaštićuje lava od goniteljâ

21. A jednoga dana dok je prolazio planinskom padinom blizu pustinje, naiđe na lava, i mnogi ljudi ga behu gonili da ga ubiju kamenjem i kopljima. 22. A Isus ih ukori, govoreći: »Zašto lovite ova Božija stvorenja, koja su plemenitija od vas? Preko svireposti mnogih pokolenja ona behu načinjena neprijateljima ljudi, koji trebaše biti njihovi prijatelji. 23. Ako se u njima pokazuje Moć Božija, to se pokazuje i njihova dugotrpeljivost i saosećajnost. Prestanite da progonite ovo stvorenje koje vam ne želi nauditi! Zar ne vidite kako beži od vas, i kako je prestravljeno od vaše jarosti?« – 24. I lav priđe i leže uz Isusove noge, i pokaza ljubav prema Njemu; a onaj narod beše zapanjen, i reče: »Gle, ovaj Čovek voli sva stvorenja, i ima moć da zapoveda čak ovim zverima iz pustinje, i one Ga slušaju.«


7. poglavlje

Jovan Krstitelj poziva na pokoru

1. A u petnaestoj godini vlade kajsara Tiberija, kada Pontije Pilat beše guverner u Judeji, a Herod Galileje tetrarh (Kajafa prvosveštenik, a Hanan načelnik Sandedrina), dođe reč od Boga Jovanu sinu Zaharijinu u Pustinji. 2. I on dođe u sve krajeve okolo Jordana propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje grehova. Kao što je u ‘Prorocima’ zapisano: »Evo, Ja šaljem glasnika Svojega pred lice Tvoje, koji će pripremiti put Tvoj pred Tobom.« – »Glas jednoga koji viče u pustinji: pripremite put za Svetoga Jednog, poravnajte staze za Pomazanog. 3. Svaka dolina neka se ispuni, i svaka gora i brežuljak neka se slegnu; i što je krivo neka bude pravo, i neravni putevi neka budu glatki. I svako će telo videti Spasenje Božije.« – 4. A sam Jovan imaše haljinu svoju od kamilje dlake, te isti takav pojas oko svojih bedara; a hrana mu beše rod sa skakavac-drvo i divlji med. Tada izlažaše k njemu Jerusalim, i sva Judeja, i svi predeli oko Jordana; i behu kršteni u Jordanu priznajući svoje grehe.
5. I govoraše mnoštvu koje izađe da ga krsti: »O, neposlušni rode, ko vam je ukazao da izbegnete dolazeći Gnev? Donesite, dakle, plodove dostojne pokajanja, i ne počinjite govoriti u sebi: ‘Imamo Avrahama za oca’. 6. Jer vam kažem da je Bogu moguće od ovog kamenja podignuti decu Avrahamu. A već i sekira leži kod korena drveću: stoga se odseca svako drvo koje ne donosi dobra roda, i u oganj baca.«
7. A imućni narod ga je pitao: »Šta onda treba da činimo?« – On odgovaraše, i kazivaše: »Ko ima dva ogrtača neka udeli onome koji nema; i koji ima hrane neka čini isto tako!« – 8. Onda dođoše i neki sakupljači poreza da budu kršteni, pa mu rekoše: »Učitelju, šta mi trebamo činiti?« – A on im reče: »Ne zahtevajte /ništa/ više nego što vam je određeno, te budite milostivi sa svojom vlašću.« – 9. A pitahu ga i vojnici, govoreći: »A šta mi trebamo činiti?« – A on im reče: »Ne zlostavljajte nikoga, niti optužujte koga lažno; i budite zadovoljni platom svojom.« – 10. A svima izlagaše, govoreći: »Čuvajte se od krvi, i od udavljenog, i od leševa ptica i zveri, i od dela svireposti, te od svega što se stiče nepravdom. Mislite li da će krv stoke i ptica oprati greh? Ja vam kažem: ne, – govorim istinu. Budite pravedni, budite milostivi jedni sa drugima i prema svim stvorenjima koja žive, i hodajte smerno sa Bogom svojim.«
11. A kako narod beše u iščekivanju /Hristosa/, i svi koji razmišljahu u srcima svojim o Jovanu, da li je on Hristos ili nije, to Jovan odgovori, kazujući svima njima: »Ja vas istinski krštavam vodom; međutim dolazi Jedan silniji od mene, kome ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj. 12. On će vas takođe krstiti: vodom i Ognjem. U Njegovoj ruci je lopata, i On će očistiti gumno Svoje, i skupiće pšenicu u žitnicu Svoju, a plevu će sažeći ognjem neugasivim.« – I mnogim drugim stvarima u propovedi svojoj od podsticaše narod.


8. poglavlje

Isusovo krštenje i pomazanje Majčinskim Duhom

1. A ovo bi u sredini leta, meseca desetog: Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da Ga ovaj krsti. A Jovan Ga odvraćaše, govoreći: »Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš k meni!« – A Isus odgovaraći reče mu: »Pusti sada, jer tako nam dolikuje da ispunimo svu pravednost.« – Tada Mu on popusti. 2. I Isus, kada bi kršten, podiže se odmah iz vode, i gle: otvoriše Mu se Nebesa, i Sjajni Oblak stade nad Njim, i iza Oblaka dvanaest Zraka Svetlosti; i odatle u obliku goluba, Duh Božiji silazaše i obasjavaše Ga. I gle, Glas sa Neba progovori: »Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj Volji; ovoga dana Te rodih.«
3. A Jovan posvedoči za Njega, govoreći: »Ovo je Onaj za Koga rekoh: ‘Koji za mnom dolazi, preda mnom je, jer pre mene beše’. I od Njegove Punine* svi mi primismo, i blagodat za blagodat. Jer Zakon se /Izraelu/ delimično dade preko Mojsija, međutim Blagodat i Istina dolaze /savim narodima/ u obilju preko Isusa Hrista. 4. Boga niko nikada nije video. Jedino rođenima /Duhom/ koji dolaze iz Krila Večnoga Bog je otkriven.«

* Engl.: fulness; grč.: toý plrMmatos.

Pretečina ispovest i svedočanstvo

A ovo je Jovanovo svedočanstvo, kad poslaše Judejci iz Jerusalima sveštenike i levite da Ga zapitaju ‘Ko si ti’? – I on se ne uzdiže, već priznade: »Ja nisam Hristos!« – 5. I upitaše ga: »Što dakle? Jesi li Ilija?« – A on reče: »Nisam.« – »Jesi li Prorok o Kome Mojsije govoraše?« – A on odgovori: »Ne«. – Onda mu rekoše: »Ko si ti? – da možemo dati odgovor onima koji su nas poslali. Šta kažeš za sebe?« – A on reče: »Ja sam glas onoga koji viče u pustinji: ‘Poravnajte put svetog Jednog’, – kao što reče prorok Isaija.« – 6. A poslanici behu od fariseja, i oni ga /još/ upitaše, i rekoše mu: »Zašto onda krštavaš, ako ti nisi Hristos, ni Ilija, ni Prorok o kome Mojsije govoraše?« – 7. Jovan im odgovori, kazujući: »Ja krštavam vodom; ali među vama stoji Jedan Koga vi ne znate. On će vas krstiti vodom i Ognjem. On je Taj koji dolazeći za mnom, preda mnom je, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na obući Njegovoj.« – 8. Ovo se dogodi u Betabari, preko Jordana, gde je Jovan krštavao,

Isusovo rodoslovlje

A u to vreme, kad poče, Isus imaše trideset godina, po telu uistinu sin Josipa i Marije; po duhu pak Hristos, Sin Boga, Večnog Oca i Majke, kao što bi moćno objavljeno po Duhu Svetosti. 9. A Josip beše sin Jakovljev i Eliševin, a Marija beše kći Elije (zvanog Joahim) i Ane, koji behu deca Davidova i Bat-Ševina, od Jude i Sele, od Jakova i Leje, od Isaaka i Rebeke, od Avrahama i Sare, od Seta i Maate, od Adama i Eve, koji behu deca Božija.



9. poglavlje

Četiri iskušenja –
Snaga svetih reči i zapisa

1. Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga Đavo kuša. I divlje životinje iz pustinje behu okolo Njega, i počeše Mu se podređivati. I postivši četrdeset dana i četrdeset noći naposletku ogladne. 2. A kada Mu pristupi Kušač, on reče: »Ako si Sin Božiji, zapovedi da kamenje ovo postane hleb, jer je zapisano: ‘Nasitiću te najvrsnijom pšenicom i medom namiriću te iz stene’.« – 3. Ali On odgovori i reče: »Zapisano je: ‘Neće čovek živeti o samom hlebu, već od svake reči koja iziđe iz usta Božijih’.«
4. Onda Đavo postavi pred Njim ženu izuzetne lepote i miline, te tanane dovitljivosti, i uz to britke razboritosti, pa Mu reče: »Uzmi je ako hoćeš, jer ona žudi za tobom, i ti ćeš steći ‘ljubav’ i ‘sreću’ i ‘ugođaj’ za ceo svoj život, i videćeš decu /Svoje/ dece; štaviše nije li zapisano: ‘Nije dobro čoveku da bude sam’.« – 5. A Isus-Marija reče: »Ukloni se od Mene, jer je zapisano: ‘Ne povodi se za lepotom žene; doista, svako telo je kao trava i /kao/ cvet u polju: trava usahnjuje i cvet vene, međutim reč Večnoga svagda ostaje.’ Moje delo je da poučavam i isceljujem decu čovečiju, a onaj koji je rođen od Boga zadržava svoje seme u sebi,«
6. I odvede Ga Đavo u Sveti Grad, i postavi ga na vrh Hrama, pa Mu reče: »Ako si Sin Božiji, baci se dole, jer je zapisano: ‘Anđelima će poveriti staranje o tebi, i na njihovim rukama će te izneti, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom’.« – 7. A Isus mu reče: »Još je zapisano: ‘Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga’.«
8. Onda Ga Đavo izvede na vrlo visoku goru usred velike ravnice, a okolo nje ležahu dvanaest gradova sa svojim narodima, pa Mu odatle u tren oka pokaza sva kraljevstva ovoga sveta. Onda Mu Đavu reče: »Tebi ću dati svu ovu vlast i slavu njihovu; jer je meni predana, i ja je dajem kome hoću; naime, zapisano je: »Ti ćeš vladati od mora do mora, i sudićeš svome narodu sa pravednošću a sirotinji sa milosrđem, i okončaće se tlačenje’. Ako se, dakle, pokloniš preda mnom, biće sve Tvoje.« – 9. A Isus-Marija odgovori, i reče mu: »Ukloni se od Mene, Satano; jer je zapisano: ‘Klanjaj se Bogu svome, i Njemu jedino služi’. Bez Božije snage nema okončanja zla.«
10. Tada, svršivši sva kušanja, Đavo Ga ostavi i odstupi /od Njega/ za neko vreme. I gle: anđeli Božiji priđoše i služahu Mu.


10. poglavlje

Josip i Marija priređuju Isusu gozbu

1. A kada je se vratio iz pustinje, onoga istoga dana, prirediše Mu gozbu roditelji Njegovi, i predadoše Mu darove koje su Mu magijci doneli u detinjstvu Njegovu. I reče Marija: »Ove stvari čuvasmo za Tebe do samog ovog dana.« – I ona Mu pruži zlato, i tamjan, i smirnu. I On uze tamjan, zlato pak darova Svojim roditeljima za sirotinju, a od smirne dade Mariji zvanoj Magdalena.

Preobraćenje Marije Magdalene

2. A Marija beše iz grada Magdale u Galileji. I bi ona velika grešnica, i mnoge je zavela svojom lepotom i dražesnošću. I dođe ona Isusu po noći i priznade svoje grehe, a On položi ruku Svoju i isceli je; i izgna iz nje sedam demona, pa joj reče: »Idi u miru, – oprošteni su ti gresi!« – I ona ustade, i ostavi sve, i sleđaše Ga, i služiše Mu svojom imovinom za /svo/ vreme Njegove službe u Izraelu.

Jovan Krstitelj potvrđuje Hrista Božijeg

3. Sledećeg dana vide Jovan Isusa gde dolazi k njemu, i reče: »Gle, Jagnje Božije, koje pravednošću uzima greh sveta. Ovo je Onaj za Koga rekoh: ‘On beše pre mene, i ja Ga ne znadoh’. – Ali da bi se On pokazao Izraelu, zato sam došao krsteći vodom.« – 4. I posvedoči Jovan, govoreći: »Video sam Duha gde silazi s Neba kao golub, i ostade na Njemu. I ja Ga ne znadoh, ali Onaj Koji me posla da krštavam vodom, On mi reče: ‘Na koga vidiš da silazi Duh, i ostaje na njemu, to je Onaj koji je krstio vodom i Ognjem, samim Duhom’. – I ja vidim, i svedočim da je On Sin Božiji.«

Susret sa prvim učenicima na obali Jordana

5. Sutradan Jovan stajaše uz Jordan i dvojica njegovih učenika. I opazivši Isusa kako prolazi, on reče: »Gle Hristos, Jagnje Božije!« – I oba učenika čuše kad govori, i pođoše za Isusom. 6. Tada se Isus obazre i vide ih kako idu za Njim, pa im reče: »Šta tražite?« – Oni Mu rekoše: »Rabi (što će reći: ‘Učitelju’), gde boraviš?« – A On im reče: »Dođite i vidite.« – I oni dođoše i videše gde boravi, pa ostadoše kod Njega onaj dan; jer beše oko desetoga časa /dana/. 7. Jedan od one dvojice koji čuše što Jovan reče, i pođe za Njim, beše Andreja, brat Simona Petra. Ovaj nađe najpre svoga brata Simona, i reče mu: »Našli smo Mesiju (što će reći: ‘Hrista’). I odvedoše ga Isusu. A kada ga Isus osmotri, On reče: »Ti si Simon Bar-Jona; ti ćeš se zvati Kefa (što će reći: ‘stena’).«

Natanaelovo osvedočenje

8. Sledećeg dana krenu Isus za Galileju, i nađe Filipa, pa mu reče: »Sledi Me!« – A Filip beše iz Betsaide, Andrejinog i Petrovog grada. Filip nađe Natanaela, zvanog Bar-Tolomej, pa mu reče: »Našli smo Onoga o kome pišu Mojsije u ‘Zakonu’ i ‘Proroci’, Isusa iz Nazareta, sina Josipovog i Marijinog.« – A Natanael mu reče: »Može li iz Nazareta doći nešto dobro?« – Filip mu reče: »Dođi i vidi.«
9. Vide Isus Natanaela gde dolazi k Njemu, i reče mu: »Evo jednog pravog Izraelca, u kome nema lukavstva.« – Natanael Mu reče: »Odakle me poznaješ?« – Isus odgovori, i reče mu: »Pre nego što te Filip pozva, videh te kad si bio pod smokvom.« – Natanael odgovori, i reče Mu: »Rabi, Ti si Sin Božiji, Ti si Kralj Izraelov. Da, pod smokvom sam Te našao.« – 10. Isus odgovori, i reče mu: »Natanaele Bar-Tolomej, zato što ti kazah: ‘Video sam te pod smokvom’, – ti veruješ. Uistinu, uistinu ti kažem: odsada ćete videti otvoreno Nebo i anđele Božije gde uzlaze i silaze na Sina Čovečijega.«


11. poglavlje

Pokajnica Marija Magdalena
pomazuje Isusove noge

1. A jedan od fariseja molio Ga je da obeduje sa njim. I On uđe u farisejev dom, i sede da obeduje. 2. I gle, jedna žena iz Magdale, koja je glasila da je grešnica, beše u onom gradu,* i kada sazna da Isus sedi za trpezom u farisejevom domu, donese jedan alabasterski sud s mirom; i stade sastrag kod Njegovih nogu, i pokvasi noge Njegove suzama, pa ih obrisa kosom svojom, i celivaše Njegove noge, i pomaza ih mirom. 3. a kad vide to farisej koji Ga je pozvao, on pomisli u sebi, govoreći: »Da je Ovaj prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja Ga se dotiče: jer je grešnica.« – 4. A Isus odgovori, i reče mu: »Simone, imam ti nešto reći.« – A on reče: »Učitelju, kaži.« – 5. »Beše neki poverilac koji imaše dvojicu dužnika: jedan je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset; a kad oni ne imadoše da vrate, on oprosti obojici. Kaži Mi, dakle, koji od njih će ga više voleti?« – 6. Simon odgovori, i reče: »Smatram onaj kome više pokloni.« – A On mu reče: »Pravo si prosudio.« – 7. I reče /još/ Simonu: »Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoj dom: ni vode mi za noge ne dade; ona Mi pak suzama obli noge i obrisa ih kosom svoje glave. Poljubac mi ne dade; a ova žena, otkako sam ušao ne presta celivati Moje noge; uljem ne pomaza glavu Moju, a ova žena je mirom pomazala noge Moje. 8. Stoga, kažem tebi, čoveku, uz to pak zverima i pticama u vazduhu, da, čak i ribama u moru: kome se malo oprašta – taj malo voli. Njeni gresi, koji su mnogi, opraštaju se, jer je mnogo volela: ne samo ljude, već i zveri i ptice u vazduhu, štaviše, čak i ribe u moru. Kome se pak malo prašta, taj malo voli.« – 9. I reče joj: »Opraštaju ti se gresi.« – A oni koji seđahu za stolom počeše govoriti u sebi: »Ko je Ovaj da i grehe oprašta?« – 10. Pa ipak On nije rekao: ‘Ja ti opraštam’, već: ‘Oprošteni su ti gresi’: jer On primeti u njenom srcu istinsku veru i pokajanje. I Isusu ne trebaše da ko svedoči o čoveku, jer sam znađaše šta je u čoveku.«

* Verovatno se radi o Kani Galilejskoj (cp.: 12:1).


12. poglavlje

Pretvaranje vode u vino
na svadbi u Kani Galilejskoj

1.A sledećeg dana bi svadba u Gani Galilejskoj; i Isusova majka bi onamo. I oboje, Isus i Marija behu onde, i učenici Njegovi dođoše na svadbu. 2. A kad je nestalo vina, reče Isusova majka Njemu: »Nemaju vina.« – Isus joj reče: »Ženo, tiče li se to tebe i Mene? Moj čas još ne dođe.« Njegova majka reče slugama: »Što god vam rekne, učinite.« – 3. A onde beše postavljeno šest kamenih ćupova po običaju judejskog očišćenja, koji zahvatahu po dva ili tri metreta. I Isus im reče: »Napunite ćupove vodom.« – I oni ih napuniše do vrha. I reče im /još/: »Sad zahvatite i nosite trpezaru.« – I oni odneše. 4. Kada je trpezar okusio vodu koja je postala vinom, a ne znađaše otkuda je, trpezar pozva mladoženju, pa mu reče: »Svaki čovek iznosi najpre dobro vino, a kada se ljudi ponapiju, onda ono koje je lošije; ti si pak čuvao dobro vino sve do sada.«
5. Ovim u Kani Galilejskoj, učini Isus početak čudesa, i pokaza Svoju Slavu; i mnogi učenici poverovaše u Njega.
6. Posle toga siđe Kapernaum, On, i majka Njegova sa Marijom Magdalenom, i braća Njegova, i učenici Njegovi; pa onde ostade ne mnogo dana.

Jovan Krstitelj potvrđuje Hristovu Veličinu

7. I onde se podiže raspra između nekih Jovanovih učenika i Judejaca oko očišćenja. I oni dođoše Jovanu, i rekoše mu: »Rabi, Onaj što beše s tobom preko Jordana, za Koga si ti svedočio, eno krštava, i svi idu Njemu.« – 8. Jovan odgovori, i reče: »Ne može čovek ništa primiti, ako mu ne bude dano s Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: ‘Ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred Njega’. 9. Onaj koji ima nevestu – mladoženja je; a mladoženjin prijatelj koji stoji i sluša ga, veoma se raduje glasu mladoženje. Ova moja radost se, dakle, ispunila. On treba da raste, a ja da se umanjujem. Koji je sa zemlje – zemaljski je, i od zemlje govori; onaj koji dolazi sa Neba – iznad svih je.«

Pravednici izlaze na Svetlost

10. I dođoše neki od fariseja i zapitaše Isusa, pa Mu rekoše: »Kako ti kažeš da će Bog osuditi svet?« – A Isus odgovori, kazujući: »Bog tako voli svet, da daje Jedinorodnog Sina, i šalje /Ga/ u svet, da svaki koji veruje u Njega ne propadne, nego da ima život večni. Bog ne šalje Sina u svet da osudi svet, nego da se svet spase kroz Njega. 11. Oni koji veruju u Njega nisu osuđeni; a oni koji ne veruju – već su osuđeni, jer nisu verovali u Ime Božijeg Jedinorođenca. A ovo je Sud, što je Svetlost došla na svet, a ljudi više vole Tamu nego li Svetlost, jer su njihova dela zla. 12. Jer svi oni koji čine zlo mrze Svetlost, i ne dolaze ka Svetlosti, da se ne bi njihova dela osudila; a oni koji čine pravednost dolaze na Svetlost, da se pokažu njihova dela, da su u Bogu učinjena.«

Iscelenje sina kapernaumskog uglednika

13. A beše tu* neki uglednik čiji sin je bolovao u Kapernaumu. Kad on ču da je Isus došao u Galileju, ode k Njemu, i moljaše Ga da siđe** i da mu isceli sina, jer beše na samrti. 14. Tada mu Isus reče: »Ako ne vidite znake i čudesa, nećete da poverujete.« – Uglednik Mu reče: »Gospode, siđi dok nije umrlo moje dete.« – 15. Isus mu reče: »Idi svojim putem, tvoj sin živi.« – I poverova onaj čovek reči koju mu Isus izusti, i ode svojim putem. A već dok on silažaše, sretoše ga njegove sluge, i javiše mu, govoreći: »Tvoj sin živi.« – 16. Tada ih zapita za čas kada je pošlo na bolje. A oni mu rekoše: »Juče u sedmi čas pusti ga groznica.« – Tada razume otac da to bi u onaj čas u koji mu Isus reče: ‘Tvoj sin živi’. I poverova on, i sav njegov dom.

* tu: u Galileji
** Iz Kane Galilejske


13. poglavlje

Propoved u nazaretskoj sinagogi

1. I dođe Isus u Nazaret, gde bejaše odgojen, i, po svome običaju, uđe u sinagogu na dan sabata, pa ustade da čita. I pružiše mu svitak proroka Isaije. 2. Kada je razmotao svitak nađe mesto gde beše zapisano: »Duh Gospodnji je na meni; zato me je pomazao da javim Evanđelje siromasima; posla me da iscelim slomljene srcem, da najavim sužnjima oslobođenje i vraćanje vida slepima, da oslobodim one koji su vezani, da najavim godinu Gospodnje ugodnosti.« – 3. I smota svitak, pa ga vrati služitelju, i sede. A oči svih onih koji behu u sinagogi behu uprte u Njega. I poče im govoriti: »Danas se ispuni ovo Pisanije u vašim ušima.« – I svi su Mu odobravali i divili se umilnim rečima koje su izlazile iz usta Njegovih. I oni rekoše: »Nije li ovo Josipov sin?«

Neverovanje žitelja Nazareta

4. I dovedoše Mu neki jednog slepca da iskušaju Njegovu moć, i rekoše: »Rabi, evo jednog Avrahamovog sina slepog od rođenja. Isceli ga kao što si isceljivao neznabošce u Egiptu.« – A On, ugledavši ga, primeti njegovu neveru, i neverovanje onih koji su su Mu ga doveli, i njihovu želju da Ga uhvate u zamku. I ne mogaše učiniti velika dela u njihovom mestu zbog njihovog neverovanja.
5. I rekoše Mu: »Sve što čusmo da si učinio u Egiptu, učini i ovde u Svojoj postojbini.« – A On reče: »Uistinu vam kažem: nijedan prorok nije prihvaćen u svome domu i svojoj postojbini, niti lekar leči one koji ga poznaju. 6. I kazaću vam jednu istinu: »Mnoge udovice behu u Izraelu u Ilijine dane, kada nebo bi zatvoreno tri godine i šest meseci, kada velika glad bi po svoj zemlji. A nijednoj od njih ne bi poslan Ilija, osim u Sareptu, grad sidonski, jednoj ženi koja bi udovica. 7. I za vreme proroka Eliseja mnogi behu gubavi u Izraelu; i nijedan od njih ne bi očišćen, osim Neman Sirjanin.« – 8. I svi se u sinagogi ispuniše gneva kad čuše ovo. I podigoše se, i izbaciše Ga iz grada, i odvedoše Ga do padine brega na kom je njihov grad bio podignut, da bi ga bacili odozgo. Ali On, prošavši između njih, ode Svojim putem, i izmiče im.


14. poglavlje

Utamničenje Jovana Krstitelja

A Herod tetrarh, pošto je prekoren od strane Jovana Krstitelja zbog Herodijade, žene svoga brata Filipa, i unatoč svih zla koja beše učinio, nadoda još povrh svega toga to da zatvori Jovana u tamnicu.

Pozivanje prvih učenika u Galileju
za apostolsku službu

2. I poče Isus propovedati, i govoriti: »Pokajte se, jer se približilo Kraljevstvo Nebesko.«* – I kada je išao pokraj Galilejskog mora, vide Simona zvanog Petar, i Andreju brata Njegova, kako bacaju mrežu u more, jer behu ribari. I reče im: »Sledite Me, i učiniću vas ribarima ljudi.« – I oni odmah ostaviše mreže, i pođoše za Njim.
3. I Otišavši odatle, vide druga dva brata: Jakova sina Zevedejeva, i Jovana, brata njegova, kako krpe mreže svoje: i On ih pozva. I oni odmah ostaviše mreže, i lađu, i svoga oca, i pođoše za Njim.
4. I prohođaše Isus po svoj Galileji, učeći u sinagogama i propovedajući Evanđelje o Kraljevstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu. I glas o Njegovim čudima otide po svoj Siriji; i dovedoše Mu mnogi nevoljni narod koji beše opterećen raznim bolestima i mukama, i one koji su oduzeti, i isceli ih. 5. I pođe za Njim veliko mnoštvo naroda iz Galileje, i iz Dekapolisa, i iz Jerusalima, i iz Judeje, i s one strane Jordana.

* Aram.: Malkhutha Šemajja – )ćYam:$-)tUk:lam.

Preobraćanje dresera pasa za lov

6. I dok Isus beše išao sa nekima od Svojih učenika On srete jednog čoveka koji je vežbao pse da love druga stvorenja. I On reče onom čoveku: ‘Zašto tako činiš?’ – A onaj čovek reče: »Od toga ja živim, a i koja je korist od tih stvorenja? Ta stvorenja su slaba, a psi su jaki« – A Isus reče: »Tebi nedostaje Premudrost i Ljubav! Vidi: svako stvorenje koje Bog načini ima svoj cilj i svoju svrhu, i ko može reći šta je dobro u njemu, ili koja je korist za tebe samoga ili čovečanstvo? 7. A za svoje izdržavanje, pogledaj ova rastuća plodna polja, i plodonosna stabla, i bilje; šta ti treba više od onoga što ti čestiti rad tvojih ruku može pružiti? Teško jakima koji zloupotrebljavaju svoju snagu! Teško prepredenjacima koji ranjavaju Božija stvorenja! Teško lovcima – jer će biti lovljeni!« – 8. A onaj čovek se začudi, i odustade od obučavanja pasa za lov, pa ih obučavaše pre da život spašavaju nego da ga uništavaju. I on izuči Isusovu nauku i postade Njegov učenik.«

Spoljašnje bogastvo osiromašuje nutrinu

9. I gle, pristupiše Mu dvojica bogataša, i jedan reče: »Učitelju blagi!« – On pak reče: »Ne zovi Me ‘blagi’, jer samo Jedan je Preblag, a to je Bog.« – 10. A onaj drugi Mu reče: »Učitelju, koju dobru stvar trebam činiti i ostati u životu?« – Isus reče: »Ostvaruj ‘Zakon’ i ‘Proroke’.« – On odgovori: »Ostvarivao sam ih.« – Isus uzvrati: »Idi, prodaj sav svoj posed i podeli sa sirotinjom, pa Me sledi.« – Ali ne svideše mu se ove reči. 11. A Gospod mu reče: »Zašto kažeš da si ostvarivao ‘Zakon’ i ‘Proroke’? Pogledaj: mnoga tvoja braća su odeveni u prljave rite, skapavaju od gladi, a kuća tvoja je puna mnogih dobara, a od toga im ništa ne dospeva.« – 12. I On reče Simonu: «Za bogatoga je teško da uđe u Kraljevstvo Nebesko, jer bogat brine samo za sebe, te prezire one koji nemaju /ništa/.«


15. poglavlje

Iscelenje gubavoga

1. I dogodi se, kada je bio u jednome gradu, gle, jedan čovek sav u gubi, koji, videvši Isusa, pade prema zemlji, i preklinjaše Ga, govoreći: »Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš.« – I On pruži ruku, dotače ga, govoreći: »Blagosloven si ti koji veruješ; hoću: budi čist!« – I odmah guba spade s njega. 2. I zapovedi mu, govoreći: »Ne kazuj nikom; nego idi, i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za svoje očišćenje, kako je zapovedio Mojsije, za svedočanstvo njima.« – Ali se glas o Njemu još više širio; i veliko mnoštvo se sticaše da /Ga/ čuje i da budu isceljeni od svojih slabosti. A on se povlačio u pustinju i molio se.

Iscelenje uzetoga

3. I dogodi se jednoga dana dok je On poučavao,* da seđahu onde fariseji i učitelji Zakona; da Ga vide behu došli /ljudi/ iz svih gradova Galileje i Judeje, i iz Jerusalima; i bi prisutna Sila Božija da ih isceljuje. 4. I gle: oni donesoše na ležaju jednog čoveka koji bi oduzet; i nastojahu da ga nekako unesu i polože pred Njega. I kada zbog mnoštva ne nađoše put kuda bi ga uneli, iziđoše na kuću, i spustiše ga s ležajem preko crepova na sredinu /kuće/ pred Isusa. I kada On vide njihovu veru, reče mu: »Čoveče, oprošteni su ti gresi.« – 5. A književnici i fariseji počeše pomišljati, govoreći: »Ko je ovaj što govori hule? Ko može grehe da oprašta, osim jedinog Boga?« – A kada Isus primeti njihove pomisli, odgovarajući reče im: »Šta zaključujete u svojim srcima? Može li i sam Bog oprostiti grehe ako se čovek ne pokaje? Ko je rekao: ‘Ja ti opraštam grehe’? Nisam li pre rekao: ‘Oprošteni su ti gresi’?! 6. Šta je lakše reći: ‘Tvoji gresi biće oprošteni’, ili reći: ‘Ustani i hodaj’? Ali da znate da Sin Čovečiji ima moć na zemlji da raspoznaje,** i da proglasuje oproštenje grehova.« (On reče bolesnome od paralize): »Tebi govorim, ustani, pa uzmi svoj ležaj, i idi domu svome.« – 7. I odmah ustade pred njima, i podiže ono na čemu ležaše, i otide domu svome slaveći Boga. I svi se zadiviše, slavili su Boga, i ispuniše se Duhom strahopoštovanja, govoreći: »Danas se nagledasmo čudesa.«

* U Kapernaumu (cp.: ‘Marko’, 2:1)
** ko živi u pokajanju

Iscelenje gluvoga

8. I dok Isus beše išao u jedno selo srete Ga neki čovek koji bi gluv od rođenja svoga. I ovaj ne verovaše u huku jurećeg vetra, ili u grmljavinu, ili u kričanje zveri ili ptica koje se tužahu zbog svoje gladi ili rane, niti da drugi ovo čuju. 9. I dahnu Isus u njegove uši, i one se otvoriše, i on proču. I radovaše se neizmernom radošću u zvucima koje je ranije osporavao. I reče: »Sada čujem sve!« – 10. A Isus mu reče: »Zašto kažeš: ‘Čujem sve’? Možeš li čuti uzdisanje zatočenog? ili govor ptice ili zveri dok razgovaraju među sobom? ili glas anđela i duhova? Pomisli koliko mnogo /toga/ ne možeš čuti, i budi smeran u svome nedostatku spoznaje.«


16. poglavlje

Apostol Levije priređuje gozbu za Isusa

1. I posle toga On iziđe /iz sela/, i vide jednog sakupljača dažbina, zvanog Levije, gde sedi na carinarnici; i reče Mu: »Sledi Me!« – I on ostavi sve, ustade, i pođe za Njim. 2. I priredi Mu Levije veliku gozbu u svome domu; a beše onde i mnoštvo carinika i drugih /ljudi/ koji seđahu s Njim. A književnici i fariseji gunđaše protiv Njegovih učenika, govoreći: »Zašto jedete i pijete sa carinicima i grešnicima?« – 3. I Odgovarajući Isus im reče: »Oni koji su zdravi ne trebaju lekara, već oni koji su bolesni Ne dođoh da zovem pravedne, već grešnike na pokajanje.« – 4. A oni Mu rekoše: »Zašto Jovanovi učenici često poste i molitve čine, i farisejski učenici isto tako, a Tvoji jedu i piju?« – 5. A On im reče: »S kime ću uporediti ljude ovog naraštaja? i kome su slični? Oni su nalik deci koja sede na trgu i dozivaju jedna drugu, i govore: ‘Svirali smo vam – i niste igrali, naricasmo vam – i niste plakali’! – 6. Jer dođe Jovan Krstitelj: niti jede niti pije, a vi velite: ‘On ima Đavola’! – Dođe Sin Čovečiji koji jede i pije od rodâ zemlje i mleka stada i roda čokota, a vi velite: ‘Gle, izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika’. – 7. Možete li naterati decu /Božiju/ da poste dok je Mladoženja sa njima? Nego će doći dani, kada će Mladoženja biti uzet od njih, i onda će postiti u one dane.

Novo ne pristaje uz staro

8. I reče im i ovu parabolu,* govoreći: »Niko ne stavlja zakrpu od novoga sukna na stari ogrtač, jer novo ne pristaje uz staro, i ogrtač biva načinjen gorim. 9. I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderati mehove, i prosuće se, a mehovi će propasti. Nego novo vino treba sipati u nove mehove, pa se oboje sačuva. 10. I niko ko je pio staro vino ne želi odmah novoga, jer veli: ‘Staro je bolje’. Ali dođe vreme kada će novo ostariti, i onda će im novo biti poželjnije. Jer kao što se zamenjuju stare haljine za nove, tako se i zamenjuje smrtno telo sa živo telo, i ono što je prošlo sa ono što dolazi.

* Grč.: h parabol = 'poređenje'; hebr.: mašal – lf$fm.




17. poglavlje

Isus šalje Apostole sa njihovim pratiocima
u dvanaest plemena Izraela

1. I iziđe Isus na jednu goru da se pomoli. I kada je dozvao Svojih dvanaest učenika, dade im vlast nad nečistim duhovima da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake slabosti. A ovo su imena dvanaest apostola koje postavi za dvanaest plemena u Izraelu:
2. Petar zvani Kefa, za Rubenovo pleme;
Jakov za Neftalimovo pleme;
Toma zvani Didim, za Zebulunovo pleme;
Matej zvani Levije, za Gadovo pleme;
Jovan za Efrajimovo pleme;
Simon za Isaharovo pleme;
3. Andreja za Josipovo pleme;
Natanael za Simeonovo pleme;
Tadej za Zebulunovo pleme;
Jakov za Benjaminovo pleme;
Juda /Jakovljev/ za Danovo pleme;
Filip za Aserovo pleme.
I Juda Iskariotski, jedan levit, koji Ga /kasnije/ izdade, bi takođe među njima (ali ne beše od njih). I Matija i Bar-Saba behu takođe prisutni uz njih.
4. Onda slično dozva drugu Dvanaestoricu da budu Proroci, ljude Svetlosti da budu sa Apostolima, i pokazama im skrivene stvari u Bogu. A njihova imena behu: Herma, Aristobul, Selenije, Nerej, Apolos i Bar-Saba; Andronik, Lukije, Apelije, Zakej, Urban i Klement. A zatim dozva Dvanaestoricu koji bi bili Evanđelisti, te Dvanaestoricu koji bi bili Pastiri. I četverostruku Dvanaestoricu sazva da ih pošalje u dvanaest plemena Izraela, četvoricu u svako. 5. I oni stajahu okolo Učitelja, obučeni u belu lanenu odeždu, pozvani da budu sveto sveštenstvo za Boga, u službi dvanaest plemena kojima trebaše biti poslani.
6. Ovu četverostruku Dvanaestoricu odasla Isus i zapovedi im, govoreći: »Hoću da ste Dvanaest Mojih Apostola sa svojim Pratiocima, za svedočanstvo Izraelu. Idite u gradove Izraela i izgubljenim ovcama iz Doma Izraelova. I dok idete propovedajte, govoreći: ‘Približilo se Kraljevstvo Nebesko’! Kao što Ja krstih vas u gazu*, tako i vi krstite one koji veruju. 7. Pomazujte i isceljujte bolesne, čistite gubave, dižite mrtve, izgonite demone. Zabadava ste dobili, – zabadava dajite. Ne pribavljajte zlata, ni srebra, ni bakra** u svoje pojaseve; ni torbe za put, ni dva ogrtača, niti obuće, štaviše ni štapove. Jer. trudbenik je dostojan svoje hrane; i jedite ono što se postavi pred vama; međutim ono što je zadobijeno oduzimanjem života ne dotičite, jer to za vas nije zakonito.
8. A u koji god grad ili selo trebate ući, ispitajte ko je u njemu dostojan;*** i onde ostanite dok ne iziđete odande. A kada dođete u neki dom, pozdravite ga. I ako dom bude dostojan, neka se spusti vaš Mir na njega; ako pak ne bude dostojan, neka vam se Mir vrati. 9. Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite nevini i neokaljani. Sin Čovečiji ne dolazi da uništava već da spasava; niti život da oduzima, već Život da daruje: telu i duši. 10. I ne bojte se onih koji ubijaju telo a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da upropasti u Geheni. 11. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan as? A ni jedan od njih neće pasti na zemlju bez dopuštenja Presvetog. Doista, sve vlasi na glavi su vam izbrojane. Ne bojte se, dakle, više; ako se Bog stara o vrapcu, neće li se starati /i/ za vas?! 12. Dosta je učeniku da bude kao njegov učitelj i sluzi kao njegov gospodar. Ako su domaćina nazvali Beelzebulom, koliko će više zvati njegove ukućane?! Ne bojte ih se, dakle; jer nema ništa pokriveno, što neće biti otkriveno, ili sakriveno, što neće biti doznano. 13. Što vam govorim u mraku, to kažite na svetlosti kada dođe vreme; i što na uho čujete, to propovedajte sa krovova. Svaki, dakle, koji priznaju Istinu pred ljudima, priznaću i Ja njih pred Mojim Roditeljem koji je u Nebu. I koji god se odreknu Istine pred ljudima, odreći ću se i Ja njih pred Mojim Roditeljem koji je u Nebu.
14. Uistinu, Ja sam došao da donesem Mir na zemlju. Ali kad govorim, gle: sledi Mač. Ja dođoh da sjedinim, ali gle: čovek će biti protiv oca svojega, i kći protiv majke svoje, i snaha protiv svekrve. I čovekovi neprijatelji biće njegovi ukućani. Jer nepravedni se ne mogu spajati sa onima koji su pravedni. 15. Oni koji ne uzimaju krsta svojega i ne slede Me – nisu Me dostojni. Ko nađe svoj život, – izgubiće ga; a ko izgubi život svoj Mene radi, – naći će ga.«

* Misli se na vodu koja se može preći, engl.: wader.
** Misli se na novac od zlata, srebra i bakra: zlatnike, srebrnike i bakrenike.
*** dostojan da čuje Reč


18. poglavlje

Misija sedamdesetdvojice učenika

1. Nakon ovoga postavi Gospod i Sedamdesetdvojicu, i posla ih po dvojicu pred licem Svojim u svaki grad i plemenski kraj kuda i Sam želeže doći. 2. Stoga im reče: »Žetva je doista velika, a trudbenika je malo; molite, dakle, Gospodara Žetve da pošalje trudbenike za Žetvu. 3. Idite svojim putem! Gle: Ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Ne nosite ni kese /sa novcem/, ni torbe, ni obuće, i ne pozdravljajte nikoga uz put. 4. I u koji god dom uđete, napre recite: ‘Mir domu ovome’. I ako onde bude Duh Mira, vaš Mir će ostati na njemu; a ako ne /bude/, vratiće se vama. 5. I u koji god grad uđete, i prime vas, jedite što se iznese pred vama, izuzev onog iz čega je uzet Život. I isceljujte bolesne koji su u njemu, i govorite im: ‘Došlo vam je Kraljevstvo Božije’. – 6. I u tom domu ostajte, jedući i pijući što vam se ponudi bez prolivene krvi. Jer: trudbenik je dostojan svoje plate. Ne prelazite iz kuće u kuću. 7. A u koji grad uđete, pa vas ne prime, iziđite na njegove ulice, pa recite: ‘Čak i sam prah što nam je prionuo od grada vašega za noge naše otresamo vam, premda budite uvereni da vam se približilo Kraljevstvo Božije’.«
8. Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Betsaido! Jer da u Tiru i Sidonu bejahu dela, koja behu učinjena u vama,* odavno bi se pokajali, sedeći u vreći i pepelu. Ali njima će biti lakše na Sudu nego vama. 9. A ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, bićeš survan do Hada! Oni koji vas slušaju, – slušaju i Mene; i oni koji vas preziru, – preziru i Mene; a oni koji preziru Mene, preziru Onoga koji Me posla. Međutim neka svi budu uvereni u svojim vlastitim umovima.«
10. I opet im kaza Isus: »Budite milosrdni, – i tako ćete zadobiti Milosrđe. Opraštajte drugima, – i tako će vam biti oprošteno. Kojom merom merite, – i vama će biti mereno. 11. Kako činite drugima, -tako će biti vama činjeno. Kako praštate drugima, – tako će vam se praštati. Kako sudite drugima, – tako će biti vama suđeno. Kako služite drugima, – tako će biti vama služeno. 12. Jer Bog je pravedan, i nagrađuje svakoga prema delima njegovim. Ono što sejete, – to ćete i žnjeti.«

* u vreme delovanja četverostruke Dvanaestorice


19. poglavlje

Pouka o molitvi u osami
i molitvi u zajedništvu

1. Dok se Isus moljaše na jednome mestu u gori, pristupiše Mu neki od Njegovih učenika,* i jedan od njih reče: »Gospode, nauči nas kako da se molimo.« – A Isus im reče: »Kada moliš uđi u tišinu odaje, i kada si zatvorio vrata, moli Aba-Amu Koji je iznad /tebe/ i unutar tebe, i Otac-Majka tvoj, Koji vidi sve što je u tajnosti, odgovoriće ti otvoreno. 2. A kada se okupite i molite u zajedništvu, ne upotrebljavajte ponavljanja, jer zna Roditelj vaš Nebeski šta vam treba pre no što Ga zamolite. Ovako, dakle, vi molite:

3. Oče-Majko naš, Koji si iznad i unutra:
sveti se Ime Tvoje u dvostrukom Trojstvu.
U Premudrosti, Ljubavi i Pravednosti
Tvoje Kraljevstvo dolazi svima.
Tvoja volja se vrši,
kako u Nebu tako i na zemlji.
Podaj nam svakoga dana od Tvoga Svetog Hleba
i od roda Živog Čokota.
Kao što nam Ti opraštaš naša sagrešenja,
tako da oprostimo drugima
koji se ogreše o nas.
Pokaži nam Dobrotu Svoju,
da je možemo drugima iskazati.
U času iskušenja izbavi nas od zla.
4. Jer: Tvoje je Kraljevstvo, Sila i Slava,
iz Vekova u Vekove, sada i u Veke Vekova.
Amun.«
* iz redova četverostruke Dvanaestorice

Moliti se sveprisutnom Duhu

5. »I ma gde su sedmoro okupljeni u Moje Ime, tu sam Ja usred njih; čak i ako samo dvoje ili troje budu; i gde je samo jedan koji moli u tajnosti, Ja sam sa tim jednim. 6. Podignite kamen, – i onde ćete Me naći. Rascepite drvo, – i onde sam Ja. Jer: u vatri i u vodi, baš kao u svakom živućem obliku, Bog se pokazuje kao njihov Život i njihova Suština.«

Neprestano praštati duševne dugove

7. I reče Gospod: »Ako tvoj brat sagreši rečju sedam puta na dan, i sedam puta se ispravi, – prihvati ga.« – Simon Mu reče: »Sedam puta na dan?!« – 8. Gospod uzvrati, i reče mu: »A Ja ti kažem: do sedamdeset puta sedam; jer čak i kod prorokâ, pošto ih Duh beše pomazao, nađe se grešni iskaz.«

Sa ljubavlju podložiti sebi život zemlje

9. »Budite, dakle, obzirni, budite brižni, budite samilosni, budite dobrostivi, ne samo sa vašim /ljudskim/ rodom, već i sa svakim stvorenjem koje je u vašem stvaranju; jer vi ste za njih kao bogovi, ka kojima oni okreću pogled u svojoj nevolji. Budite spori za srdžbu, jer mnogi koji greše u srdžbi pokaju se kad ih mine srdžba njihova.«

Iscelenje zidara sa usahlom rukom

10. I bi tu neki čovek, čija ruka se osuši; i on priđe Isusu, i reče: »Gospode, ja bejah zidar nastojeći da se izdržavam rukama svojim. Preklinjem Te povrati mi zdravlje moje da ne moram sramno prositi svoju hranu.« – I Isus ga isceli, govoreći: »Postoji jedan Dom načinjen bez ruku; nastoj da se u njemu nastaniš.«


20. poglavlje

Povratak Sedamdesetdvojice

1. A nakon nekog vremena vratiše se Sedamdesetdvojica s radošću, govoreći: »Gospode, i demoni nam se pokoravaju u Tvoje Ime.« – 2. A On im reče: »Videh Satanu kako poput munje pada s Neba. 3. Evo, dajem vam vlast da stajete na zmije i skorpije, i na svu silu protivničku; i ništa vam neće nauditi. Unatoč tome, ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego se pre radujte što su vaša imena u Nebu zapisana.«
4. U taj čas obradova se Isus u duhu, i reče: »Hvalim Te, Sveti Roditelju Neba i zemlje, što si ovo sakrio od ‘mudrih’ i ‘razboritih’, a otkrio si malenima; upravo tako, Presveti, jer tako se prikazalo dobro uočima Tvojim. 5. Sve mi je predao Sve-Roditelj; i niko, sem Sve-Roditelja, ne zna Sina koji je /i/ Kći; ni ko je Sve-Roditelj, osim Sina-i-Kćeri, i onih kojima Sin-i-Kći hoće da otkriju.«

Blaženstvo unutarnjeg kruga Hristovog stada

6. I okrenu se Svojim učenicima, i reče im poverljivo: »Blagoslovene su oči koje vide što vi vidite. Jer, kažem vam: mnogi proroci i kraljevi su želeli da vide ono što vi vidite, i nisu videli; i da čuju ono što vi slušate, i nisu čuli. 7. Blagosloveni ste vi iz unutarnjeg kruga, koji čujete Moju reč i kojima su misterije otkrivene, koji ne predajete nedužno stvorenje bolnom zatočeništvu ili smrti, već u svemu tražite dobro: za takve je /plata/ večni život. 8. Blagosloveni su oni koji se klone svega što se stiče prolivanjem krvi i usmrćivanjem, te ispunjavaju svu pravednost. Blagosloveni su, jer će Blaženstvo postići.«


21. poglavlje

Isus ukorava okrutnost
prema pretovarenom konju

1. I dogodi se da se Gospod odvoji od Grada i pođe preko gorja sa Svojim učenicima. I stigoše na jedno brdo čije staze behu nakvašene, i onde nađoše nekog čovek sa natovarenom životinjom. 2. Konj pak bejaše pao, jer beše pretovaren, a on ga udaraše sve dok mu krv ne poteče. I ode Isus do njega, i reče: »Sine Svireposti, zašto tučeš svoju životinju? Ne vidiš li da je preslab za svoj teret, i ne znaš li da pati?« – 3. Onaj čovek pak odgovori: »Šta je Tebi do toga? Ja je mogu tući koliko god mi se sviđa, jer je moja, i kupih je za lepu svotu novca. Upitaj one koji su sa Tobom, jer su mi poznanici; i znamo se od tada.« – 4. A neki od učenika uzvratiše, i rekoše: »Da, Gospode, tako je kako veli; mi smo videli kako ga kupovaše.« – A Gospod opet reče: »Ne vidite li pak kako krvari, i ne čujete li uz to kako jadikuje i tuži?!« – A oni odgovoriše, i rekoše: »Ne, Gospode, mi ne čujemo da on jadikuje i tuži!« – 5. I Gospod se ožalosti, pa reče: »Teško vama jer otupeste u svojim srcima, vi što ne čujete kako za milosrđe tuži i vapi svome Nebeskom Stvoritelju, i triput Jao onome zbog koga vapi i jadikuje u muci svojoj.« – 6. I On zakorači, i dotaknu ga, i konj ustade, i behu isceljene rane njegove. Onome čoveku pak reče: »Idi sada dalje, i od sada ga ne tuci više, želiš li i ti da nađeš milosrđe.«

Hrist – Noseća Snaga Stvaranja

7. I videvši kako im pristupa narod, reče Isus Svojim učenicima: »Bolesnoga radi Ja bolujem, gladnoga radi Ja gladujem, žednoga radi Ja sam žedan.«

Jedenje životinja izjeda čoveka

8. I uz to reče: »Ja dođoh da okončam žrtvovanja i krvne svetkovine, i ako ne prekinete sa prinošenjem i jedenjem mesa i krvi, Gnev Božiji neće odstupiti od vas, baš kao što dođe na oce vaše u Pustinji, koji žuđahu za mesom, i jeđahu ga da se zadovolje, i ispuniše se sa trulež, i izjede ih pošast.«

Vernima se poveruju istinska bogastva –
Niko ne može služiti dva gospodara

9. »I Ja vam kažem: ako i budete okupljeni u Mome krilu, ukoliko ne držite Moje Zapovesti, odbaciću vas. Jer ako ne čuvate neznatne misterije, ko će vam dati veće? 10. Onaj koji je veran u najmanjem, veran je i u mnogom; i onaj koji je nepravedan u najmanjem, nepravedan je i u mnogom. 11. Ako dakle, ne beste verni u nepravednom mamonu, ko će vam poveriti istinsko bogastvo? I ako ne beste verni u tuđem, ko će vam dati vaše?! 12. Nijedan sluga ne može služiti dva gospodara: jer, ili će jednoga mrzeti a drugoga voleti, ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu.« – A i fariseji, koji behu pohlepni, slušahu sve ovo, i rugahu Mu se. 13. A On im reče: »Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna vaša srca. Jer: ono što je među ljudima uzdignuto, za gnušanje je u Božijim očima.«
14. »’Zakon’ i ‘Proroci’ su do Jovana; od tada se propoveda Kraljevstvo Božije; i svaki navaljuje /da uđe/ u Njega. Ali lakše je da nebo i zemlja prođu, nego da propadne jedna crtica* iz ‘Zakona’.«

* Engl.: tittle; grč.: keraian (nom.: h keraía).

Blagosiljanje duša predodređenih da služe
u Poduhvatu Spasenja

15. Tada Mu pristupiše nekoliko žena, i donesoše Mu svoju nejač koju su još dojile, da ih blagoslovi. A neki rekoše: »Zašto uznemiravate Učitelja?« – 16. Međutim Isus ih ukori, i reče: »Od njih će štaviše izaći oni koji će Me potvrditi pred ljudima.« – I On ih podiže u Svoje ruke, i blagoslovi ih.«


22. poglavlje

Iscelenje krvotočive žene
i oživljavanje Jairove kćeri

1. I gle, dođe jedan od starešina sinagoge, po imenu Jair; i kada Ga vide, pade pred noge Njegove, i moljaše Ga mnogo, govoreći: »Moja ćerčica je na samrti; molim Te, dođi i položi Svoje ruke na nju, da bude isceljena i da živi.« – I ode Isus za njim, a mnogi je narod išao za Njim i pritešnjivao Ga.
2. I neka žena, koja je bolovala od tečenja krvi dvanaest godina i puno propatila od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj ne bi bolje, nego još gore, 3. čuvši za Isusa, dođe u gužvu straga, i dotače Njegove haljine, jer reče /u sebi/: »Ako samo dotaknem Njegovu haljinu, ozdraviću.« – Nađe se da odmah presahnu izvor krvi njene, te oseti u telu da je isceljena od ove pošasti. 4. A Isus uočivši odmah u Sebi da Moć iziđe od Njega, okrenu se u gužvi i reče: »Ko Mi dotače odeždu?!« – A učenici Njegovi Mu rekoše: »Vidiš gde Te mnoštvo pritiska, a veliš: ‘Ko Me se dotače’?« – 5. I obazre se da vidi onu koja őo učini. A žena, strepeći i drhteći, znajući šta joj se dogodilo, dođe i pade pred Njim, i kaza Mu svu istinu. A On joj reče: »Kćeri, tvoja vera te ozdravi. Idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.«
6. Dok On još govoraše dođe neko od doma sinagogalnog starešine, koji reče: »Tvoja kći je umrla; zašto još mučiš Učitelja?« – 7. Čim ču ovu reč što bi izustena, On reče starešini sinagoge: »Ne boj se, samo veruj!« – I ne dopusti nikome da Ga prati, osim Petru, i Jakovu, i Jovanu bratu Jakovljevom. 8. I dođe domu starešine sinagoge i vide vrevu, i one koji plaču i nariču mnogo. 9. I ušavši reče im: »Što vičete i plačete tako? Devojčica nije umrla, već spava.« – I ismejahu Ga, jer mišljahu: ‘Ona je mrtva’, i ne verovaše Mu. Isteravši pak sve, uze sa Sobom dva Svoja učenika, i uđe unutra gde je devojčica ležala. 10. I uze devojčicu za ruku, pa joj reče: »Talita kumi!« (što će reći: ‘Devojčice, tebi govorim, ustani’). – 11. I odmah usta devojčica i hodaše; a beše od dvanaest godina. I zaprepastiše se velikim čuđenjem. 12. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za ovo, i zapovedi im da joj dadu nešto da jede.


23. poglavlje

Isus i Samarjanka –
Piti iz večnog izvora Istine

1. Dođe tako Isus u samarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje Jakov dade svome sinu Josipu. 2. A onde beše Jakovljev zdenac. Isus pak, umoran od puta, seđaše sam na rubu zdenca; a beše oko šestoga časa. 3. I dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode; Isus joj reče; »Daj Mi da pijem.« (Jer učenici Njegovi behu otišli u Grad da kupe hranu.) – 4. Žena Samarjanka Mu pak reče: »Kako to da ti, kao Judejac, tražiš od mene, žene iz Samarije, da piješ?« (Jer se Judejci ne mešaju sa Samarjanima.) – 5. Isus odgovori, i reče joj: »Kad bi znala dar Božiji i ko je Taj koji ti govori ‘Daj Mi da pijem’, ti bi tražila od Boga, Koji bi ti dao Živu Vodu.« – 6. Žena Mu reče: »Gospodine, Ti nemaš ni čime da zahvatiš, a zdenac je dubok; otkuda Ti, onda, živa voda? Jesi li Ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj zdenac, i sam pijaše iz njega, i deca njegova, i kamile njegove, i volovi, i ovce?« – 7. Isus odgovori, i reče joj: »Svaki koji pije od ove vode – opet će ožedneti; međutim koji pije od Vode koju ću mu Ja dati – neće nikada ožedneti, nego će Voda koju ću mu Ja dati postati u njemu zdenac vode koja uvire u večni život.« – 8. Ona žena Mu reče: »Gospodine, daj mi Tu Vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam.« – Isus joj reče: »Idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo.« – Žena odgovori, i reče: »Ja nemam muža.« – 9. Isus pogledavši na nju uzvrati, i reče joj: »Dobro si rekla: ‘Ja nemam muža’, jer si pet muževa imala a koga imaš sada ne zove ti se mužem, i to istinito kažeš.« – 10. Žena Mu reče: »Gospodine, uviđam da Si prorok. Naši oci klanjahu se Bogu na ovoj Gori,* a vi velite da je u Jerusalimu mesto gde se ljudi trebaju klanjati.« – 11. Isus joj reče: »Ženo, veruj Mi, dolazi čas, kada se nećete klanjati Bogu ni na ovoj Gori ni u Jerusalimu. Vi se klanjate onome što ne znate: mi poznajemo Ono čemu se klanjamo, jer spasenje je od Izraela. 12. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Sve-Roditelju u Duhu i Istini; jer takve bogomoljce Presveti traži. Bog je Duh, i oni koji se klanjaju, treba da se klanjaju u Duhu i Istini.« – 13. Reče Mu ona žena: »Ja znam da dolazi Mesija koji se zove Hristos; kada On dođe, objaviće nam sve.« – Isus joj reče: »Ja sam – Koji ti govorim.«
14. I u tom stigoše Njegovi učenici i začudiše se što je govorio sa ženom /iz Samarije/, ali ni jedan ne reče: ‘Šta tražiš’?, ili: ‘Što govoriš sa njom’? 15. Tada žena ostavi svoj krčag, i ode u Grad, pa reče ljudima: »Hodite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila; da nije On Hristos?!« – 16. Tada iziđiše iz Grada i dođoše k Njemu. I mnogi od Samarjana poverovaše u Njega, i moljahu Ga da ostane kod njih. I On osta onde dva dana.

* Gerizimu

24. poglavlje

Isus zaštićuje zlostavljanu mačku

1. Dok prolazaše kroz jedno selo ugleda Isus gomilu danguba od najnižeg soja, a oni behu mučili neku mačku koju su našli, i bestidno postupahu sa njom. I zapovedi im Isus da prestanu, i poče ih koriti, ali oni se ne osvrtahu na Njegove reči i grdiše Ga. 2. Tada On načini bič od čvornastih konopa i otera ih odatle, govoreći: »Ovu zemlju koju je Otac-Majka Moj sazdao za radost i ugođaj, vi ste pretvorili u najdublji pakao sa svojim delima brutalnosti i svireposti.« – I oni pobegoše pred Njegovim licem. 3. Ali jedan /koji beše/ besramniji nego ostali, vrati se i usprotivi Mu se. A Isus ispruži svoju ruku, i mišica onog mladića se osuši; i veliki strah sve obuze; a jedan reče: »On je čarobnjak!«
4. A sutradan dođe Isusu majka onog mladića, moleći da ozdravi njegova usahla mišica. A Isus im kazivaše o Zakonu Ljubavi i jedinstvu sveg života u jedinstvenoj Božijoj porodici. I Reče uz to: »Kako vi u ovom životu činite sa svojim bližnjima, tako će vam se činiti u budućem životu.« – 5. I poverova onaj mladić, i priznade svoje grehe; a Isus ispruži svoju ruku, i njegova usahla mišica posta zdrava kao ona druga. A narod slavljaše Boga što takvu moć dade čoveku.«

Iscelenje dvojice slepih

6. A kada je Isus odlazio odande, pođoše za Njim dva slepca, uzvikujući i govoreći: »Sine Davidov, imaj milosti za nas!« – A kada pristiže u kuću, priđoše Mu slepci, a Isus im reče: »Verujete li da mogu to učiniti?« – 7. Oni Mu rekoše: »Da, Gospode.« – Tada dotače On njihove oči, govoreći: »Po veri vašoj neka vam bude.« – I otvoriše im se oči, a Isus im naloži, govoreći: »Gledajte da nikom ne kazujete!« – Međutim oni, izašavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.

Iscelenje nemog i opsednutog čoveka

8. Kada oni izlažahu, gle: privedoše Mu čoveka nema i opsednuta demonom. I pošto je demon isteran, progovori nemi, a mnoštvo se zadivi, govoreći: »Nikada se tako što ne vide u Izraelu!« – A fariseji rekoše: »On izgoni demone pomoću demonskog kneza.«

Isus isceljuje mnoge bolesne u narodu

9. I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći po sinagogama njihovim i propovedajući Evanđelje o Kraljevstvu, te isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu. 10. A kada vide mnoštvo, sažali se na njega, jer klonuše i behu raštrkani kao ovce bez pastira. 11. Tada reče Svojim učenicima: »Žetve je uistinu mnogo, a trudbenika je malo. Molite, dakle, Gospodara žetve da pošalje trudbenike na žetvu svoju.«

Umnožavanje hrane za četiri hiljade ljudi

12. I donesoše Mu učenici Njegovi dve malene kotarice sa hlebom i voćem, te jedan krčag vode. I metnu Isus pred njima hleb i voće, a i onu vodu. I oni jedoše i piše, i nasitiše se. 13. I začudiše se, jer svaki imaše dovoljno, i da pretekne, a beše ih četiri hiljada. I odoše blagosiljajući Boga zbog onoga što čuše i videše.


25. poglavlje

BESEDA NA GORI BLAŽENSTVA
(Prvi deo)

Blaženstva pravednikâ

1. Kada Isus ugleda toliki narod, pope se na Goru. I dok je sedeo, pristupiše Mu Dvanaestorica, a On podiže oči na Svoje učenike, i reče:
2. »Blagosloveni u Duhu su siromašni, jer njihovo je Kraljevstvo Nebesko!«
»Blagosloveni su ožalošćeni, jer će biti utešeni!«
»Blagosloveni su krotki, jer će naslediti zemlju!«
»Blagosloveni su gladni i žedni Pravednosti, jer će biti nasićeni!«
3. »Blagosloveni su milostivi, jer će steći Milosrđe!«
»Blagosloveni su čisti srcem, jer će Boga gledati1«
»Blagosloveni su mirotvorci, jer će se zvati decom Božijom!«
»Blagosloveni su prognani radi Pravednosti, jer njihovo je Kraljevstvo Božije!«
4. »Uistinu, blagosloveni ste kad vas ljudi omrznu i izdvoje iz svoga društva, i osramote, i odbace vaše ime kao zlo, radi Sina Čovečijega. Radujte se u taj dan, i skačite od sreće, jer, gle, velika je vaša nagrada u Nebu; jer isto tako su njihovi očevi činili prorocima.«

Prokletstva bezakonikâ

5. »Teško vama bogatima, jer vi ste u ovom životu primili svoju utehu!«
»Teško vama koji ste zasićeni, jer vi ćete gladovati!«
»Teško vama koji se smejete sada, jer vi ćete tugovati i plakati!«
»Teško vama kad svi ljudi stanu dobro govoriti o vama, jer su tako činili lažnim prorocima očevi njihovi!«

Pravednici su so zemlje i svetlost svetu

6. »Vi ste so zemlje; jer se svaka žrtva mora solju posoliti; ako pak so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se izbaci i da se nogama pogazi.«
7. »Vi ste svetlost svetu. Grad podignut na brežuljku ne može se sakriti. Niti se pali svetiljka i meće pod mericu/posudu,* nego na svećnjak; i ona svetli svima koji su u kući. Neka tako sine vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i da proslave vašeg Roditelja koji je u Nebu.«

* Engl.: bushel; grč.: tón módion (ho módies, nom.).

Postojanost Zakona

8. »Ne mislite da dolazim da ukinem ‘Zakon’ i ‘Proroke’; nisam došao da ukinem nego da ispunim. Jer uistinu vam kažem; dok ne prođe nebo i zemlja, ni jedna jota ili jedna crtica od ‘Zakona’ ili ‘Proroka’ neće nestati dok se sve ne ostvari. Ali gle: ovde je Jedan veći nego Mojsije, i On će vam dati viši Zakon, čak savršeni Zakon, i tom Zakonu trebate se povinovati. 9. Ko, dakle, prekrši jednu od ovih Zapovesti koje će On dati, i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati u Kraljevstvu; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Kraljevstvu Nebeskom. 10. Uistinu: oni koji poveruju i poslušaju – spasiće svoje duše; a koji ne poslušaju – izgubiće ih. Jer vam kažem da, ako ne bude pravednost vaša veća od ‘pravednosti’ književnika i fariseja, nećete ući u Kraljevstvo Nebesko.«

Izmiriti se sa bližnjim

11. »Ako, dakle, prinosiš svoj dar na žrtvenik,* i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi: najpre se pomiri sa svojim bratom, pa onda dođi i prinesi svoj dar. 12. Složi se sa svojim suparnikom brzo, dok si na putu s njim, da te negda suparnik tvoj ne preda ‘sudiji’, a ‘sudija’ te preda ‘službeniku’, pa u ‘tamnicu’ budeš bačen. Uistinu ti kažem: nećeš nipošto izići odande dok ne otplatiš poslednji kodrant /duga/.«

* Misli se na molitveni prinos razgorenog srca; cp.: 'Prva Petrova', 2:5.

Voleti i neprijatelje svoje

13. »Čuli ste da bejaše rečeno: ‘Ti trebaš voleti svoga bližnjega i mrzeti svoga neprijatelja’! a Ja kažem vama koji čujete: volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze. 14. Blagosiljajte one koji vas proklinju, i molite za one koji vam pakosno nauđuju, da budete deca vašeg Roditelja Koji čini da sunce izgreva nad zloga i nad dobroga, te pušta kišu na pravednika i na nepravednika. 15. Jer ako volite one koji vas vole, kakvu hvalu imate?! Jer i grešnici vole one koji njih vole. I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakvu hvalu imate?! Jer grešnici baš to čine. I ako pozdravljate samo svoju braću, šta činite više nego drugi? Ne čine li tako i sakupljači dadžbina?!«

Odseći pogubne požude

16. »I ako želiš nešto za sebe kao svoj život, a to te odvraća od Istine, odbaci to; jer bolje je da uđeš u Život našavši Istinu, nego izgubivši je, da budeš bačen u krajnju Tamu. 17. I ako ti se što učini poželjno što druge staje boli i tuge, izbaci to iz svoga srca; tako ćeš zadobiti mir. Bolje je da podnosiš tugu, nego da zadaješ bol onima koji su slabi. 18. Budite, dakle, savršeni, kao što je savršen vaš Roditelj Koji je u Nebu.«


26. poglavlje

BESEDA NA GORI BLAŽENSTVA
(Drugi deo)

Darivati bez ličnog isticanja

1. »Pazite da milostinju svoju ne vršite pred ljudima, da vas oni vide; inače nemate nagrade kod vašeg Roditelja koji je u Nebu. Kada, dakle, činiš milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Uistinu vam kažem: oni imaju svoju nagradu.* 2. Kada pak ti daješ milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka šta čini desna ruka, i pazi tvoja milostinja bude u tajnosti; i Tajanstveni Jedan Koji vidi tajno, odobriće ti otvoreno.«

* U smislu: primili su svoju zemaljsku nagradu, pa tako od Neba neće biti nagrađeni.

Molitva u tajnosti

3. »A kada moliš, ne budi kao licemeri; jer oni rado mole stojeći po sinagogama i na uglovima ulica, da ih ljudi vide. Uistinu vam kažem: oni imaju svoju nagradu. 4. A ti, kada moliš, uđi u svoju odaju, i kada si zatvorio svoja vrata pomoli se Ocu-Majci svome Koji je u Tajnosti; i Tajanstveni Jedan Koji vidi tajno, odobriće ti otvoreno.

Molitva u zajedništvu

5. »A kada molite zajednički, ne upotrebljavajte mnoga ponavljanja, kao što neznabošci čine; jer oni misle da će zbog mnogih svojih reči biti uslišeni. Ne budite, dakle, slični njima; jer zna Roditelj vaš Nebeski šta vam treba, pre nego što zatražite. Stoga, ovako molite kada se okupite: 6. ‘Roditelju naš, Koji si u Nebu: neka se sveti Ime Tvoje. Tvoje Kraljevstvo dolazi. Tvoja volja neka se vrši: na zemlji kao što je u Nebu. Podaj nam iz dana u dan hleb naš svagdašnji i rod Živoga Čokota. Kao što nam Ti opraštaš naša sagrešenja, tako da i mi oprostimo sagrešenja drugih /prema nama/. Ne ostavljaj nas u iskušenju. Izbavi nas od zla; jer Tvoje je Kraljevstvo, i Sila, i Slava, za Veke i Veke. Amun’. – 7. Jer ako oprostite ljudima njihova sagrešenja, oprostiće i vama vaš Nebeski Roditelj; ako pak ne oprostite ljudima njihova sagrešenja, ni Otac vaš Nebeski neće oprostiti vama sagrešenja vaših.«

Radostan post

8. »Nadalje, kada postite, ne budite kao licemeri, sumorni; jer oni natmuruju svoja lica, da se pokažu ljudima kako poste. Uistinu vam kažem: oni imaju svoju nagradu. 9. I kažem vam: ukoliko ne postite od sveta,* i njegovih zlih puteva, nipošto nećete naći Kraljevstvo; i ukoliko ne držite sabat i ne prestanete stremiti da sakupljate bogastva, nećete videti Nebeskog Oca-Majku. A ti kada postiš, pomaži svoju glavu i umij svoje lice, da se ne pokažeš ljudima da postiš, i Sveti Jedan Koji vidi tajno, odobriće ti otvoreno.«

* Po smislu: ukoliko se ne uščuvate od sveta.


Ne tugovati očajnički za mrtvima

10. »Činite tako i kada tugujete za pokojnikom i ožalošćeni ste, jer vaš gubitak – njihov je dobitak. Ne budite poput onih koji pred ljudima tuže i nariču, i razdiru svoje haljine, da ljudi vide njihovu ‘ožalošćenost’. Jer, sve duše su u Božijoj ruci, i koji su činili dobro, počivaće sa svojim precima u Krilu Večnoga. 11. Radije molite za njihovo uspokojenje i uzdizanje, i uvažite da su oni u Zemlji Mira, koju je Večni za njih pripremio, i da imaju pravednu nagradu za svoja dela, te ne gunđajte poput onih koji su bez nade.«

Sabirati istinsko blago

12. »Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu! Nego sabirajte sebi blaga na Nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu! Jer: gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše.«

Gledati Božijom Svetlošću

13. »Svetiljke telu su oči; ako, dakle, vi tvoj bude jasan, čitavo telo tvoje biće ispunjeno Svetlošću. Ako li oči tvoje budu zatamnjene ili oskudevajuće, čitavo telo tvoje biće ispunjeno Tamom. Ako je, dakle, svetlost, koja je u tebi Tama, kolika je tek ta Tama?«

Ili Bog ili mamon

14. »Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer: ili će jednoga mrzeti a drugoga voleti, ili će se jednoga držati a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu.«

Ne brinuti grozničavo
za vlastitu životnu zbrinutost

15. »Zato vam kažem: Ne budite odviše zabrinuti za svoj život: šta ćete jesti ili šta ćete piti; niti uz to za svoje telo: šta ćete obući. Nije li život više od hrane a telo od odežde? I šta će koristiti čoveku ako zadobije čitav svet a izgubi svoj život? 16. Pogledajte ptice nebeske; one ne seju niti žanju, niti sabiraju u žitnice; ipak ih hrani Roditelj vaš Nebeski. Niste li vi još zbrinutiji od njih? Ko od vas brinući se može pridodati jedan lakat stasu svome? I što trošite svo svoje razmišljanje na odeždu? Pogledajte ljiljane poljske kako rastu; ne trude se niti predu. I još vam kažem: ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih. 17. Neće li zato Bog koji odeva travu u polju, koja danas jeste a sutra se baca peć, vas još bolje odenuti, o maloverni? 18. Ne budite, stoga, odviše zabrinuti, govoreći: ‘Šta ćemo jesti’? ili: ‘Šta ćemo piti’? ili: ‘Čime ćemo se odenuti’? (Sve što neznabošci traže.) Jer zna Roditelj vaš Nebeski da vama treba sve ovo. Nego tražite najpre Kraljevstvo Božije i Pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se. Ne susrećite unapred sutrašnje nevolje! Dosta je svakome danu zla svojega.«


27. poglavlje

BESEDA NA GORI BLAŽENSTVA
(Treći deo)

Ne suditi slepački bližnjima

1. »Ne sudite, da ne budete osuđeni! Jer kakvim sudom sudite, sudiće vam se; i kakvom merom merite, odmeriće vam se. I kako drugima činite, tako će vam biti učinjeno. 2. A što gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u vlastitom oku ne primećuješ? Ili, kako ćeš reći bratu svojemu: ‘Pusti da izvadim trun iz oka tvojega’? A gle, brvno u oku tvome. Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa ćeš onda jasno videti izvaditi trun iz oka brata svojega.«

Ispitati ko je dostojan svetinje

3. »Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih svojim nogama ne pogaze, pa se okrenu, te vas rastrgnu.«

Istrajnost na Putu Života

4. »Molite, – i daće vam se; tražite, – i naći ćete; kucajte, – i otvoriće vam se! Jer: svaki koji moli dobiva, i koji traži nalazi, i onome koji kuca biće otvoreno. 5. Koji je među vama čovek u koga ako dete njegovo zamoli hleba, kamen da mu da? Ili, ako ribe zamoli, zmiju da mu da? Kad, dakle, vi – budući zli – umete dobre darove pružati svojoj deci, koliko će više vaš Roditelj koji je u Nebu pružati dobra onima koji Ga mole?«

Srž zakonitog ophođenja

6. »Sve, dakle, kako hoćete da ljudi čine vama, tako činite i vi njima; i kako ne želite da ljudi čine vama, tako i vi ne ćinite njima. Jer je to ‘Zakon’ i ‘Proroci’.

Put Svetla i put Tame

7. »Uđite na uska vrata; jer su tesan put i uska vrata što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze. Jer su široka vrata i prostran put što vode u propast, i mnogo ih je koji njim idu.«

Razlikovati dobro od zla

8. »Čuvajte se od lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su vuci grabljivi! Prepoznaćete ih po njihovim plodovima. Zar se grožđe bere s trnja, ili smokve sa čička? 9. Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a loše drvo rađa zle plodove. svako drvo, koje ne donosi dobar plod, jedino je podesno da bude posečeno i u oganj bačeno. Zato ćete preko njihovih plodova razlikovati dobro od zla.«

Bog poznaje pravednike kao Svoje miljenike

10. »Neće svaki koji mi govori ‘Gospode, Gospode ...’, ući u Kraljevstvo Nebesko, nego koji tvori volju Oca Majke Moga Koji je u Nebu. Mnogi će mi reći u onaj Dan: ‘Gospode, Gospode, nismo li u Ime Tvoje prorokovali? i u Ime Tvoje izgonili đavole? i u Ime Tvoje mnoga čudesa učinili’? – I tada ću im kazati: ‘Nikada vas nisam znao; idite od Mene vi koji činite bezakonje.«

Mudri slušaju i poslušni su

11. »Svakog, dakle, koji sluša ove Moje reči i ostvaruje ih, uporediću sa mudrim čovekom koji podiže svoju četvorougaonu kuću na steni. I pade kiša, i dođoše bujice, i udariše vetrovi na onu kuću, – i ne pade; jer beše utemeljena na steni. 12. A svaki koji sluša ove Moje reči, i ne izvršuje ih, biće sličan čoveku ludu, koji podiže kuću svoju na pesku. I pade kiša, i dođoše bujice, i udariše vetrovi i navališe na kuću onu, i pade, i pade njezin beše veliki. Ali grad koji je podignut četvorougaono, ograđen u krugu, ili na vrhu brda /sazidan/, te utvrđen na steni, nikada ne može pasti niti sakriven biti.«
13. I dogodi se: kada svrši Isus ove reči, divljaše se narod nauci Njegovoj; jer On ih učaše kao Neko ko se obraća umu i srcu, a ne kao književnici koji radije uče od vlasti.


28. poglavlje

Isus oslobađa kuniće i golubove

1. Dogodi se jednoga dana kad Isus završi Svoje predavanje: Na jednome mestu blizu Tiberija, onde gde su sedam izvora, neki mladić donese žive kuniće i golubove, da ih On pojede sa Svojim učenicima. 2. A Isus pogleda mladića sa ljubavlju i reče mu: »Ti imaš dobro srce i Bog će ti podariti Svetlost, međutim ne znaš da Bog u početku dade čoveku plodove zemlje za ishranu, i ne učini ga /time/ manjim od majmuna, ili vola, ili konja, ili ovce, da on ubija i jede meso i krv od svojih bližnjih stvorenja. 3. Vi verujete da je Mojsije odista zapovedio da takva stvorenja budu klana, te žrtveno prinošena i jedena, i tako činite u Hramu; ali gle: ovde je Jedan veći nego Mojsije, i On dolazi da odstrani krvne žrtve tog Zakona, i svetkovine njegove, i da vam obnovi čiste žrtve i beskrvne prinose kao u početku /što beše/: samo zrnevlje i plodovi zemlje. 4. Od onoga što u čistoti Bogu prinosite trebate jesti, međutim od onoga soja koji ne prinosite u čistoti ne trebate jesti, jer dolazi čas kada će vaša žrtvovanja i krvne svetkovine prestati, i vi ćete se priklanjati Bogu uz sveto klanjanje i čist prinos. 5. Neka, stoga ta stvorenja odu slobodna, da se raduju u Bogu i čoveku da ne navraćaju krivicu.« – I složi se mladić da se oslobode, a Isus razlomi njihove kaveze i /raskida/ njihove sveze. 6. Ali gle, oni se uplašiše da ne bi opet bili uhvaćeni, i ne odlažahu od Njega; a On im se obrati i otpusti ih, a oni poslušaše Njegovu reč i udaljiše se u radosti.

Hrist – Izvor Života

7. Za to vreme, dok oni seđahu uz izvor, koji beše u središtu onih /drugih/ šest, podiže se Isus i uzviknu: »Ako su neki žedni, neka dođu k Meni i /neka/ piju, jer Ja ću im od Žive Vode dati! 8. Oni koji veruju u Mene, iz njihovih srca će izbiti bujice vode, i govoriće sa snagom ono što im je dato, i njihovo učenje postaće živa voda.« 9. (Ovo On reče za Duha, Koga su oni koji su verovali u Njega trebali zadobiti, jer Obilje Duha još ne beše dato, budući da Isus još ne beše proslavljen.) 10. »Ko pije od Vode koju ću mu Ja dati, neće nikada ožedneti; jer Voda koja dolazi od Boga postaće u njemu izvor vode koja uvire u život večni.«

Hrist potvrđuje poslanstvo Jovana Preteče

11. A u ono vreme posla /Isusu/ Jovan dvojicu svojih učenika, govoreći: »Jesi li Ti Onaj koji treba da dođe, ili drugoga da čekamo?« – I u taj čas On isceli mnoge od njihovih bolesti i muka, i od zlih duhova, i mnogima slepim podari vid. 12. Odgovarajući pak, Isus im reče: »Idite svojim putem i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi progledavaju, hromi hodaju, gubavci se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda Evanđelje. I blažen je onaj koji se ne sablazni o Mene.«
13. A kad Jovanovi poslanici behu otišli, poče On narodu da kazuje o Jovanu: »Šta ste izišli u pustinji da vidite?! Gle, koji sjajne haljine nose i u raskoši žive, – u kraljevskim dvorovima su. 14. Ili šta ste izišli da vidite? Proroka?! Da, Ja vam kažem, i više od proroka. 15. To je onaj za koga je zapisano: ‘Evo, šaljem Svoga vesnika pred Tvojim, koji će pripremiti put Tvoj pred Tobom’. – Jer vam kažem: među onima koji su rođeni od žene, nema većeg proroka od Jovana Krstitelja.«
16. I sav narod koji Ga slušaše, i ubirači poreza, opravdaše Boga, krstivši se sa Jovanovim krštenjem. A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo sa njima, ne postavši kršteni od njega.


29. poglavlje

Isus umnožava hranu za pet hiljada ljudi

1. I približi se praznik Pashe, a Apostoli i Pratioci njihovi sakupiše se kod Isusa, pa mu javiše sve: i šta učiniše, i šta poučiše. A On im reče: »Pođite vi sami na neko zabito mesto, pa se odmorite malo.« – Jer ih bejaše mnogo koji dolaze i odlaze, pa ne imahu vremena ni da jedu. 2. I otidoše lađom na zabito mesto sami. A narod ih vide kako odlaze, i mnogi ih prepoznaše, i dotrčaše peške onamo iz svih gradova, i pristaše im, i dođoše skupa Njemu. 3. A Isus, kada izađe, opazi mnogi narod, i sažali Mu se na njih, jer bejahu kao ovce bez pastira.
4. A dan bi prilično podmakao, i priđoše Mu učenici Njegovi, i rekoše: »Ovo je pusto mesto, i već je kasno. Otpusti ih, neka idu u okolne krajeve i sela, i neka kupe sebi hleb, jer nemaju šta jesti.« – 5. On odgovori i reče im: »Podajte im vi da jedu.« – A oni Mu rekoše: »Možda da mi idemo i da kupimo hleba za dve stotine denara, pa da im damo da jedu?! – 6. On im reče: »Koliko vekni imate? Idite i vidite!« – I doznavši, rekoše: »Šest vekni i sedam grozda vinogradskih.« – I naloži im da ih sve posade u skupinama po pedeset na travi. I oni se posadiše u redove po sto i po pedeset. 7. I uzevši onih šest vekni i sedam grozdova vinogradskih, pogleda u nebo, pa blagoslovi i izlomi vekne, i one grozdove takođe /blagoslovi/, pa ih pruži Svojim učenicima da metnu pred njih, i ovi im razdeliše sve. 8. I jedoše svi, i nasitiše se. I podigoše dvanaest punih kotarica od ostataka koji pretekoše. A onih što jedoše od ovih vekni i plodova beše oko pet hiljada ljudi, žena i deca, a On ih pouči mnogo čemu.

Isus hoda po vodi

9. A kada narod vide i ču, ispuni se radošću, i reče: »Uistinu, ovo je onaj Prorok Koji treba da dođe na svet.« – A kada Isus primeti da Ga hoće na silu uzeti da Ga načine kraljem, On odmah natera učenike Svoje da uđu u lađu, i da idu pre Njega na drugu stranu prema Betsaidi, dok On otpusti narod. 10. I kada ih otpusti odvoji se na brdo da se pomoli. A kada nasta veče, beše sam onde; lađa pak beše već nasred mora, bacana talasima, jer vetar bi protivan. 11. Treće noćne straže dođe k njima hodajući po moru. A kada Ga opaziše učenici gde ide po moru, uznemiriše se, govoreći: »To je duh!« I od straha povikaše. Ali Isus im se odmah obrati, govoreći: »Odvažni budite! To sam Ja; ne strahujte!« – 12. A Petar Mu uzvrati, i reče: »Gospode, ako si to Ti, zapovedi da dođem k Tebi po vodi!« – I On reče: »Dođi!« – I kada Petar iziđe iz lađe, on hodaše po vodi da dođe Isusu. Ali kada vide jak vetar, prestravi se, i počevši da tone, on povika, govoreći: »Gospode, izbavi me!« – 13. A Isus odmah pruži Svoju ruku, i uhvati ga, pa mu reče: »O maloverni, zašto posumnja? Zar te Ja nisam zvao?« – 14. I uđe k njima u lađu, i utihnu vetar. I behu preko mere zaprepašćeni u sebi, i divljahu se. Jer ne razmotriše čudo sa veknama i plodovima, pošto njihovo srce bi okorelo.
15. I kada oni* behu stupili u lađu, onde bi velika tišina. Tada Mu pristupiše oni koji behu u lađi, i pokloniše Mu se, govoreći: »Uistinu, Ti si Sin Božiji!«

* Isus i Petar.

Iscelenja u genesaretskom kraju

16. I kada pređoše preko, dođoše u genesaretsku zemlju, i pristadoše. I kada iziđoše iz lađe, odmag Ga poznaše. I optrčaše sav onaj kraj, pa počeše donositi bolesnike na ležajima svojim gde god bi čuli da je On. 17. I gde god je ulazio, u sela, ili gradove, ili naseobine, polagahu bolesnike i moljahu Ga da se bar ruba od Njegove haljine dotaknu; i koji god Ga dotakoše behu ozdravljeni.

Isus krštava u Judeji

18. Posle toga dođe Isus sa Svojim učenicima u Judeju, i ostade tamo; i krstio je mnoge koji Mu dolažahu i prihvatiše učenje Njegovo.


30. poglavlje

Hrist kao Nebeski Hleb i Vino Života

1. Sutradan narod, koji je stajao s one strane Mora, vide da onde ne bejaše druge lađe osim one jedne u koju uđoše učenici Njegovi, a da Isus ne uđe sa učenicima Svojim u lađu nego da učenici Njegovi behu sami otišli. I kada pak narod vide da Isusa ne beše onde, ni učenika Njegovih, uđoše i sami u lađu te dođoše u Kapernaum tražeći Isusa. 2. I kada Ga nađoše na drugoj strani Mora, rekoše Mu: »Rabi, kako dođe ovamo?« – Odgovori Im Isus, i reče: »Uistinu, uistinu vam kažem: tražite Me ne zato što ste videli čudesa, nego što ste jeli od onih vekni i plodova, i nasitili se. Ne trudite se za propadljivo jelo, nego za jelo koje ostaje za život večni, koje će vam dati Sin Čovečiji, Koji je i Dete Božije, jer Ovoga potvrdi Bog, Sve-Rodutelj.« – 3. Tada Mu rekoše: »Šta da činimo da bismo tvorili dela Božija?« – Isus odgovori, i reče im: »Ovo je delo Božije, da verujete Istini, u Mene Koji Jesam, i Koji vam daje Istinu i Život.« – 4. Tada Mu rekoše: »Kakav, dakle, Ti znak pokazuješ, da vidimo i poverujemo Ti? Šta radiš Ti? Oci naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: ‘Hleb sa Neba dade im da jedu’.« – 5. Tada im Isus reče: »Uistinu, uistinu vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa Neba, nego vam Moj Roditelj daje istinski Hleb sa Neba i daje Život svetu.« – 6. Tada Mu oni rekoše: »Gospode, daj nam svagda taj Hleb i taj Rod!« – A Isus im reče: »Ja sam Istinski Hleb, i Ja sam Živi Čokot; onaj koji Meni dolazi nikada neće ogladneti, i onaj koji veruje u Mene nikada neće ožedneti. I uistinu vam kažem: ako ne jedete Meso i ne pijete Krv Božiju, nemate Život u sebi. Ipak, videli ste Me a ne verujete. 7. Svi koje Mi daje Roditelj doći će k Meni, i onoga koji dolazi Meni neću izbaciti napolje. Jer Ja siđoh sa Neba ne da činim vlastitu volju, nego volju Boga koji Me je poslao; a ovo je volja Boga koji Me posla: od svih koji su Mi dati da nijednog od njih ne izgubim, nego da ih podignem opet u poslednji Dan.«
8. Tada Judejci* negodovahu na Njega, zato što reče: ‘Ja sam Hleb koji silazi s Neba’. I rekoše: »Nije li ovo Isus, sin Josipov i Marijin. čije roditelje poznajemo? Kako, dakle, On govori: ‘Ja siđoh sa Neba’?« – 9. Nato Isus odgovori, i reče im: »Ne gunđajte među sobom. Niko ne može doći k Meni ako ga ne privuku Sveta Ljubav i Premudrost, a ove će se podići u poslednji Dan. Ovo je zapisano u ‘Prorocima’: ‘I biće svi naučeni od Boga’. Svaki, dakle, koji čuje i nauči od Istine, dolazi k Meni. 10. Ne da je ko video Najsvetije, osim onih koji su od Svetinje: samo oni vide Svetinju. Uistinu, uistinu vam kažem: koji veruju Istini imaju Život večni.«

* Judejci među Galilejcima


31. poglavlje

Prihvatiti i ostvarivati zakonitu reč

1. I opet reče Isus: »Ja sam istinski Hleb i živo Vino. Vaši očevi jedoše manu u pustinji i – umreše. Ovo je Jelo Božije koje dolazi iz Neba, da se od njega jede i ne umre. Ja sam to živo Jelo koje je došlo Dole iz Neba. Ako ko jede od ovoga jela, živeće doveka. A Hleb, koji ću mu Ja dati – Moja je Istina; i Vino koje ću mu Ja dati – Moj je Život.« – 2. A Judejci se tu raspravljahu među sobom, govoreći: »Kako On može da nam dâ Svoje telo za jelo?« – Tada im Isus reče: »Zar mislite da Ja govorim o jedenju mesa, kao što vi u neupućenosti u Hramu činite?! 3. Moje Telo je Božija Tvar, a ona je istinsko Meso, i Moja Krv je Život Božiji, a to je istinsko Piće. Ne kao preci vaši, koji žuđahu za mesom, i Bog im dade meso u Svome Gnevu, i oni ga uzimaše u svojoj pokvarenosti., dok ne osetiše smrad u svojim nozdrvama, i dok u pustinji ne padoše na hiljade opravdano pomoreni. 4. Jer o tome stoji zapisano: ‘Oni trebaju četrdeset i devet godina po pustinji da lutaju, dok se od svojih požuda ne očiste, pre no što se u zemlju mira nasele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer ne upoznaše Moje puteve, niti sleđahu Moje zakone’. 5. Oni pak koji jedu ovo Meso i piju ovu Krv prebivaju u Meni i Ja u njima. Kao što je Mene poslao životonosni Otac-Majka, i od Koga Ja živim, tako oni koji jedu od Mene, koji sam Istina i Život, oni će živeti po Meni. 6. Ovo je živi Hleb koji je došao iz Neba dajući Život svetu. Ne kao što su vaši preci jeli manu i umrli. Ko ovaj Hleb i ovaj Rod bude jeo – živeće doveka.« – Ovo on reče u sinagogi, kada je poučavao u Kapernaumu. Čuvši to mnogi od Njegovih učenika rekoše: »Ovo je tvrda beseda; ko to može prihvatiti?!«
7. Kad vide Isus da Njegovi učenici zbog toga gunjđaju, reče im: »Vređa li vas ovo? A šta ako Sina i Kćer Čovečiju vidite kako uzlaze onamo gde pre oni bejahu? Dug je taj što oživljava, – meso i krv ne donose ništa. Reči koje sam vam Ja rekao, Duh su i Život su. 8. Ali ima među vama nekih koji ne veruju.« Naime, Isus je znao od početka koji ne veruju i ko će ga izdati. Zato im je rekao: »Niko ne može doći k Meni, ako mu nije dano od Najvišeg.« – 9. Otada Ga napustiše mnogi od Njegovih učenika i ne iđahu više sa Njim. Onda Isus reče Dvanaestorici: »Hoćete li i vi otići?!« – 10. Tada Mu Simon Petar odgovori: »Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnoga Života. I mi smo uvereni i sigurni smo da si Ti Hristos, in Boga Životnoga.« – 11. Isus im uzvrati: »Zar nisam Ja vas Dvanaestoricu izabrao? A i jednog koji je izdajica!« – A rekao je za Judu Iskariotskog, sina Simona Levita; jer on je bio taj koji će Ga izdati.

Isus zaštićuje kamilu od zlostavljanja

12. I Isus se beše uputio u Jerusalim, pa naiđe na putu na kamilu pretovarenu drvima. A kako kamila ne mogaše svoj teret uzbrdo da iznese, gonič je udaraše i okrutno zlostavljaše, međutim ne mogaše je s mesta pokrenuti. 13. A Isus, videvši ovo, reče mu: »Zašto tučeš brata svojega?« – A onaj čovek uzvrati: »Nisam znao da mi je to brat! Nije li ovo tovarna životinja stvorena da mi služi?!« – 14. A Isus reče: »Nije li isti Bog od iste tvari stvorio ovu životinju i decu tvoju koja ti služe, i zar niste oboje primili jedan životni dah, koji od Boga dolazi?« – 15. A onaj čovek se zadivi nad ovim rečima, i prestade da udara kamilu, i skinu joj deo tereta njezina. I pođe kamila uz brežuljak onaj dok Isus iđaše pred njom; i ne zastade ona više do kraja svog dnevnog posla. 16. I kamila poznade Isusa, osetivši ljubav Božiju u Njemu. I onaj čovek se raspitaše više o Njegovom učenju, i Isus ga pouči, pa on postade Njegov sledbenik.


32. poglavlje

Hristove reči kao istinsko jelo i piće

1. I zbi se, dok je za večerom sedeo sa Svojim učenicima, da Mu jedan od njih reče: »Učitelju, kako Ti kaza da nam hoćeš dati Svoje Meso da jedemo i Svoju Krv da pijemo? jer to je nekima teško da razumeju.« – 2. A Isus odgovori, i reče: »Reči koje vam ja govorih jesu Duh i jesu Život. Za neukog i mesu sklonom one zvuče kao prolivanje krvi i usmrćivanje, međutim blagosloveni su oni koji ih shvataju. 3. Gledajte žito koje raste dok ne sazri i ne požanje se, i u mlinu se samelje, pa se od njega na vatri hleb ispeče. Od toga hleba načinjeno je Telo Moje, koje vidite. I gledajte grožđe koje raste na čokotu do sazrevanja, i obere se, i metne u presu za vino, i čokotov rod dade. Od toga čokotovog roda i od vode sazdana je Moja Krv. 4. Jer samo u plodovima drveća i u zrnevlju biljaka Ja uzimam udela, i njih pretvara Duh u Meso Moje i Krv Moju. Od njih samo i od sličnog trebate jesti vi što u Mene verujete, jer od njih, u Duhu, dolazi život i zdravlje i iscelenje za čoveka. 5. Uistinu, Moje prisustvo treba biti sa vama u toj Tvari i Životu Božijem, manifestovano u tom Telu i toj Krvi; i od njih trebate jesti i piti svi koji u Mene verujete. 6. Jer na svim staništima Ja ću ustati za život sveta, kao što je zapisano kod ‘Proroka’: ‘Odakle se uzdiže Sunce pa dokle svagda zalazi, na svakom mestu treba u Moje Ime da se prinosi čista žrtva sa tamjanom’. 7. Kako u prirodnom tako i u duhovnom. Moje učenje i Moj Život trebaju vam biti Hrana i Piće: Hleb Života i Vino Spasenja. 8. Kao što se žito i grožđe pretvaraju u meso i krv, tako i vaše prirodne misli treba da se pretvore u duhovne. Težite tom pretvaranju prirodnog u duhovno.
9. Uistinu vam kažem: u početku sva stvorenja Božija nalažahu sebi hranu samo u bilju i plodovima zemlje, sve dok neznanje i sebičnost ne odvojiše mnoge ljude od tog poretka koga Bog njima dade, dok ih ne suprostaviše izvornom poretku. Ali svi oni treba da se vrate prirodnoj ishrani, kao što stoji zapisano kod ‘Prorokâ’, a njihove reči ne mogu izneveriti. 10. Uistinu: Bog svagda daje iz večnog Života i /večne/ Tvari za održavanje oblika Univerzuma. On je, tako, od tog Mesa i Krvi, od same Tvari i Života Beskonačja, a Moje reči su Duh i Život za vas. 11. I ako se pridržavate Mojih Zapovesti i vodite pravedan život, bićete srećni u ovom životu i u onome koji sledi. Ne čudite se stoga onome što vam rekoh: izostavite li jedenje od Mesa i pijenje od Krvi Božije, nećete imati Život u sebi.« – 12. A učenici odvratiše, govoreći: »Gospode, daj nam da doveka jedemo od tog Hleba i pijemo iz te Čaše; jer reči Tvoje su doista Jelo i Piće. Od toga Života i od te Tvari živećemo doveka.«


33. poglavlje

U Božijem Zakonu nema krvne žrtve

1. Isus poučavaše Svoje učenike u spoljašnjem dvorištu Hrama, i jedan od njih Mu reče: »Učitelju, sveštenici kažu da bez prolivanja krvi tamo* nema opraštanja. Mogu li, dakle, krvne žrtve po tom zakonu da oduzmu grehe?« – 2. A Isus odgovori: »Nikakva krvna žrtva životinje ili ptice, ili čoveka ne može greh oduzeti. Jer kako prolivanjem nevine krvi neka savest može da se očisti? Ne, to će tada uvećati osudu! 3. Sveštenici doista primaju takve žrtve pomirenja od poštovaocâ ukoliko prekrše Mojsijev Zakon, ali za grehe protiv Božijeg Zakona nema takvog oproštenja, osim od pokajanja i popravljanja. 4. Ovo je zapisano u ‘Prorocima’: ‘Odložite vaša krvna žrtvovanja i vaše žrtve-paljenice, i dalje sa njima! I prestanite sa jedenjem mesa, jer Ja ništa ne rekoh ocima vašim o tome, niti im što o tome zapovedih kad ih izvedoh iz Egipta. Međutim ovu stvar im zapovedih, rekavši: 5. Poslušajte glas Moj i idite onim putevima koje vam Ja zapovedih, pa ćete biti Moj narod i biće vam dobro’. – 6. I šta vam drugo zapoveda Večni nego da činite pravednost, volite milosrđe i smerno hodate sa Bogom svojim?! Zar ne stoji zapisano da u početku, za sve što je od mesa, kao hranu odredi plodove drveća, te zrnevlje i zelenje? 7. Ali oni od molitvenog doma načiniše jazbinu lopovsku, i umesto čiste žrtve sa tamjanom, oni okaljaše Moje žrtvenike sa krvlju, i jedoše meso od tih /žrtvi-/klanica. 8. Međutim, Ja vam kažem: Ne prolivajte nevinu krv, niti jedite meso. Budite čestiti, volite milosrđe i činite pravednost, pa će se vaši dani na zemlji produžiti. 9. Zrno koje raste iz zemlje sa ostalim žitom, neće li od Duha biti pretvoreno u Moje Meso? Grozdovi u vinogradu sa ostalim plodovima, neće li od Duha biti pretvoreni u Moju Krv? Neka ovo sa telima vašim i dušama vašim bude spomen Večnome. 10. U tome se prisustvo Božije pokazuje kao Tvar i kao Život sveta. Od toga trebate jesti i piti za oproštenje grehova, i za večni život, svih koji poslušaju Moje reči.«

* u svešteničko dvorište gde je se nalazio žrtvenik

Iscelenje u Banji Betezdi

11. Beše onamo u Jerusalimu, pored Ovčije pijace, jezerce zvano Betezda, sa pet tremova. U njima ležaše mnogi onemoćali narod, slepi, hromi, sušičavi, čekajući da se voda zatalasa. 12. Jer u određeno doba silazio je jedan anđeo u jezerce i zatalasavao vodu; ma ko da jeprvi ušao u vodu, postajao je zdrav, ma koju bolest da je imao. I beše onde jedan čovek od rođenja oduzet. 13. I Isus mu reče: »Neće li ti ove vode doneti izlečenje?« – On Mu reče: »Da, Gospode, ali nemam čoveka da me u vodu spusti kad se ona zatalasa; i kad nastojim da stignem, drugi siđe pre mene.« – A Isus mu reče: »Ustani, uzmi svoj odar i hodaj!« – I smesta ovaj ustade, i hodaše. 14. A Judejci mu zbog toga rekoše: »Sada je sabat i nije ti zakonito da nosiš taj odar.«
A izlečeni nije znao da ono beše Isus. I Isus se već beše udaljio, budući da je onde bilo mnoštvo.


34. poglavlje

Isus blagosilja smokvino drvo

1. Kada Isus vide kako fariseji gunđaju i prebacuju što On pridobi i pokrsti više učenika nego Jovan, napusti Judeju pa ode opet u Galileju. 2. I stiže Isus do jednog drveta, pa ostade pod njim dosta dana. A pristigoše onamo i Marija Magdalena i druge žene, pa Mu služahu sa svojim dobrima. I On svakodnevno poučavaše sve koji Mu dolažahu. 3. I ptice se sakupljahu unaokolo Njega, i pozdravljahu Ga svojim crvrkutom. I ostali živi stvorovi dolažahu do Njegovih nogu, a On ih je hranio, i jela su Mu iz ruke. 4. A kad pođe dalje blagoslovi On žene koje mu iskazaše ljubav svoju, pa se okrenu smokvinom drvetu blagosiljajući i njega, rekavši: »Pružilo si Mi utočište i zaštitu od goruće žege, a uz to si Mi i hranu dalo. 5. Blagosloveno da si, rasti i budi plodonosno, i neka svi koji do tebe dođu, nađu odmaralište, i zaklon, i hranu, a ptice u vazduhu neka se raduju u tvojim granama.« – 6. I gle: ovo drvo napredovaše i izuzetno se razmaknu, i njegovi rukavci uzeše duboke korene, i izbiše mu naviše, i silno se rasprostre, da se slično drvo takve veličine i lepote ne mogaše naći, sa takvim obiljem i tako valjanim plodovima.

Isus zbrinjuje napušteno mače

7. I kad stupi Isus u jedno selo, opazi On mačkino mladunče koje beše bez gospodara; i beše gladno, i mjaukaše prema Njemu. I On ga uze, pa ga uvi u haljinu Svoju, i metnu ga na Svoje grudi. 8. A kada prolazaše selom, dade mačetu da jede i pije; i ono jeđaše i piše iskazujući Mu zahvalnost. I on ga dade jednoj od Svojih učenica, koja beše udova, po imenu Lorenta, i ona uze da se postara za njega. 9. A nekolicina iz naroda rekoše: »Ovaj čovek se brine za sva stvorenja; jesu li ona Njegova braća i sestre da ih treba voleti?« – A On im uzvrati: »Uistinu, oni su vaši bližnji iz velike Božije porodice, da, oni su vaša /duhovna/ braća i sestre, održavana istim životnim dahom od Večnoga. 10. I ma ko da se pobrine i za najmanjeg od njih, uzevši da ga hrani i poji u nevolji njegovoj, taj to čini Meni; i ko rado ostavi nekog od njih u oskudici, i ne zaštiti ga u nevoljničkom vapaju, kao da je Mene ostavio toj nevolji; naime, kao što ste činili u ovom životu, tako će se činiti vama u životu koji sledi.«


35. poglavlje

Dobrostivi Samarjanin

1. I usprotivi Mu se jedan književnik nastojeći da Ga iskuša: »Učitelju, šta mi treba činiti da zaslužim život večni?« – A On mu reče: »Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?« – 2. Ovaj odgovarajući reče: »Ne trebaš činiti nekome ono što ne želiš da on tebi čini. Trebaš voleti Boga, svoga Gospoda, svim srcem svojim i svom dušom svojom. Trebaš činiti drugima ono što hoćeš da drugi tebi čine.« – 3. A Isus mu reče: »Ispravno si odgovorio. Čini tako – i živećeš. Na ove tri zapovesti odnose se svi Zakoni i Proroci, jer: ko voli Boga – taj voli i svoga bližnjega.«
4. No ovaj želeći sebe da opravda reče Isusu: »A ko je moj bližnji?« – Isus odgovarajući reče: »Čovek jedan koji iz Jerusalima silazaše dole u Jerihon zapade među razbojnike; oni ga svukoše, rane mu zadaše, i odoše, ostavljajući ga polumrtvog da leži. 5. Ali desi se da je tim putem silazio neki sveštenik; i spazivši ga, prođe pored njega. A tako i jedan levit, silazivši dole i videvši ga, prođe pored njega drugom stranom puta. 6. A Samarjanin neki putujući pristiže onamo gde ovaj ležaše, pa kad ga vide sažali mu se. I pristupivši preli rane njegove uljem i vinom, te ih previ. Pa ga posadi na svoje kljuse, odvede ga u gostionicu i postara se za njega. 7. A sutradan, zaputujući se dalje, izvadi dva denara, dade ih gazdi i reče mu: ‘Pobrini se za njega, a što više potrošiš, platiću ti kad se vratim.’ – 8. Šta zaključuješ, koji je od ove trojice bio bližnji onome koji beše zapao među razbojnike?« – A on reče: »Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.« – Isus mu potom kaza: »Onda idi pa čini i ti tako.«

Marta i Marija

9. A kad putovahu i pristigoše u jedno selo,* žena jedna po imenu Marta, primi Ga u kuću svoju. I u nje beše sestra po imenu Marija; i ona seđaše kod nogu Isusovih i slušaše reč Njegovu. 10. A Marta beše zauzeta da Ga što bolje usluži. I prišavši reče Mu: »Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, ipak, da mi pomogne.« – 11. A Isus odgovori i reče joj: »Marta, Marta, brineš se i mučiš se za mnoge stvari, ali samo je jedno pretežno. A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga oduzimati.«

* Radi se o Betaniji, cp.: 56:1.

Zov Hrista – Utelovljene Premudrosti

12. Opet jednom /prilikom/, dok je sedeo sa Svojim učenicima za večerom, Isus im kazivaše: »Kao sto na dvanaest stubova, tako sam Ja usred vas. 13. Uistinu vam kažem: Premudrost podiže Svoj Dom i teše Svojih Dvanaest Stubova. Ona zgotovljuje Hleb svoj i Ulje Svoje i meša Vino Svoje. I postavlja Ona Sto Svoj. 14. I Ona stoji na gradskim uzvišicama i zove sinove sinove i kćeri ljudske: ‘I koji god žudi pustite ga da ga dovedu ovamo, i pustite ga da jede od Moga Hleba, i da uzme od Moga Ulja, i da pije od Moga Vina. 15. Odvoj se od nerazumnih pa živi i idi putem spoznaje. Štovanje Boga početak je Mudrosti, a Spoznaja Svetoga je Razumevanje. Kroz Mene se množe vaši dani i nižu godine života’.«


36. poglavlje

Žena uhvaćena u preljubi

1. Jednoga dana rano izjutra dođe ponovo Isus u Hram; i sav narod dolazaše k Njemu; i On sede i učaše ih. 2. Tada Mu književnici i fariseji dovedoše jednu ženu uhvaćenu u preljubi; i postavivši je na sredinu rekoše Mu: »Učitelju, ova žena je uhvaćena upravo kad je činila preljubu. A Mojsije nam u Zakonu zapovedi da takve kamenujemo; šta Ti kažeš na to?« – 3. Ovo pak rekoše iskušavajući Ga, ne bi li pronašli štogod da Ga okrive. A Isus sagnuvši se dole pisaše prstom po zemlji, kao da ih ne čuje. 4. Ali kako su Ga i dalje pitali, On se uspravi i reče im: »Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju.« – 5. Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji. A oni čuvši to, postiđeni od svoje savesti izlažahu jedan za drugim, počevši od starešina do poslednjih. Tako osta sam Isus; samo žena ona stajaše još tu; 6. A kad se Isus uspravi i ne vide nikoga osim žene one, reče joj: »Ženo, gde su oni što te tužahu? Zar te niko ne osudi?« – Ona Mu uzvrati: »Niko, o Gospode!« – A Isus joj reče: »Ne osuđujem te ni Ja. Odsada više ne greši. Idi u miru.«

Farisej i carinik u molitvi: oholost i smernost

7. A ovu parabolu kaza On nekima koji sebe smatrahu čestitima a druge nipodaštavahu:
«Dva čoveka pođoše gore u Hram da se pomole; jedan beše bogati farisej koji poznavaše Zakon, a drugi carinik, koji beše grešnik. 8. Farisej stajaše i moljaše se u sebi ovako: ‘Bože, hvala Ti što nisam kao ostali ljudi, zelenaši, nepravednici, preljubočinci, ili kao ovaj carinik. Postim dva puta u sedmici* i dajem desetak od svega što stičem’. – 9. A carinik pak izdaleka stajaše, i ne usudi se ni očiju uzdignuti nebu, nego udaraše u prsa svoja govoreći: ‘Bože, milostiv budi meni grešniku’! – 10. Kažem vam: ovaj otide domu svome opravdaniji no onaj drugi. Jer, ko samoga sebe uzvišuje – poniziće se; a ko sebe unizi – uzvisiće se.«

* ponedeljakom i četvrtakom



37. poglavlje

Upotpunjavanje duše preko mnogi rođenja
i patničkih iskustava

1. Isus seđaše u predvorju Hrama, i mnogi dođoše pouku Njegovu da čuju. I jedan Ga upita: »Gospode, koje je Tvoje učenje o životu?« – 2. A On im reče: »Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer će kroz patnju savršeni postati. Oni će biti kao anđeli Božiji na Nebu, i više ne mogu umirati niti će se ponovo rađati; jer smrt i rođenje nad njima vlasti više nemaju. 3. Koji se, dakle, napate i patnju svoju nadvladaju, biće stubovi u hramu Boga Mojega, i nikada ga više neće napustiti. Uistinu vam kažem: Ne rodite li se iznova kroz vodu i Vatru, nećete videti Kraljevstvo Božije.«

Poučavanje Nikodima
o ponovnom rođenju duše

4. I rabi jedan (– Nikodim) dođe k Njemu noću, iz straha od Judejaca, i upita Ga: »Kako čovek može ponovo da se rodi ako je star? Zar neko može po drugi put da uđe u utrobu matere svoje i da se rodi?!« – 5. Odgovori Isus: »Uistinu ti kažem: niko ne može ući u Kraljevstvo Božije ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva gde hoće i fijuk njegov dobro čuješ, ali ne znaš otkuda dolazi i kuda ide. 6. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine se uspinje Sunce i ponire opet u tminu. Tako biva i sa čovekom iz života u život. 7. Ako dolazi iz tmine, onda je već bio tamo, a ako opet silazi u tminu, onda biva da se tamo zakratko nađe, a onda je opet ovamo. 8. Tako i vama valja da kroz mnoge izmene postanete savršeni; kao što je u Jovovoj knjizi zapisano: ‘Putnik sam, i menjam jednu naseobinu za drugom, dok ne dospem u grad i u dom koji su večni’.« – 9. A Nikodim Ga upita: »Kako to može biti?« – A Isus reče: »Ti si učitelj Izraelu a ne znaš! Uistinu, mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, a vi svedočanstvo naše ne prihvatate. 10. Ne verujete kad vam o zemaljskim stvarima govorim, kako biste onda verovali da vam o Nebeskim stvarima govorim. Niko /nesavršen/ se nije popeo u Nebo, ali s Neba je sišao Onaj Koji u Nebu Jeste, naime Sin Čovečiji.«


38. poglavlje

Biti milosrdan i obziran
i sa bližnjima iz životinjskog sveta

1. I dođoše Mu nekoliko Njegovih učenika i kazivahu Mu o jednome Egipćaninu, sinu Belijalovom, koji učaše da je zakonito mučenje životinja, ako patnja njihova čoveku donosi zaradu. 2. A Isus im reče: »Uistinu vam kažem: onaj ko uzima udela u sticanju dobiti od nepravde prema Božijim stvorenjima, ne poznaje Pravednost; niti se može približiti svetim stvarima ili poučavati tajne Kraljevstva onaj čije su ruke krvlju opoganjene ili čije su usne mesom okaljane. 3. Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu; i za pravednog čoveka doista nema druge zakonite prehrane za telo. 4. Pljačkaš koji provali u kuću koju je čovek podigao, – kriv je; ali oni koji provale u kuću sagrađenu od Boga,* čak u najneznatniju od njih, – veći su grešnici. Zato kažem svima koji žele da budu Moji učenici: Čuvajte ruke od prolivanja krvi i neka mesna hrana ne pređe preko usana vaših; jer Bog je pravedan i blag, i zapovedio je da čovek treba živeti jedino od plodova i zrnevlja zemlje. 5. Ali ako neka životinja puno pati, i ako je njen život mučenje za nju, ili ako postane opasna po vas, oslobodite je brzo od njenog života i sa što je moguće manje bola. Pošaljite je dalje sa ljubavlju i milosrđem, ali ne mučite je. I Bog, Otac-Majka ukazaće vam milosrđe, kao što vi pokazaste milosrđe prema onima koji su vam predati u ruke. 6. I ma šta učite poslednjem od Moje dece, činite to Meni. Jer Ja sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja sam u svim stvorenjima i sva stvorenja su u Meni. U svim njihovim radostima Ja se radujem; u svim njihovim mukama i Ja sam ožalošćen. Stoga vam kažem: budite dobrostivi jedni prema drugima i sa svim Božijim stvorenjima.«

* Misli se na hram Duha Svetoga, telo.

Oživljavanje sina udove iz Naina

7. I desi se sledećeg dana, da On ode u grad zvani Nain; i sa Njim su išli mnogi od Njegovih učenika, i mnogo naroda. 8. A kad se približio gradskoj kapiji, gle, tu iznošahu mrtvaca, jedinca sina majke njegove; a ona beše i udova. I mnogo naroda beše uz nju. 9. A kada je Gospod vide, sažali se na nju, i reče joj: »Ne plači! Sin tvoj spava.« – I priđe on, i dotače /pogrebna/ nosila; a oni koji ga nošahu zastadoše. I On reče: »Mladiću, Ja ti govorim, ustani!« – 10. I onaj koga smatrahu mrtvim uspravljen sede, i poče govoriti. A On ga predade njegovoj majci. I strah neki obuze sve, i slavljahu Boga govoreći: »Veliki prorok se podiže među nama«, i: »Bog pohodi narod Svoj.«


39. poglavlje

Osam parabola o Kraljevstvu Nebeskom

1. Opet seđaše Isus pod smokvom, a učenici Njegovi behu oko Njega, a oko njih i veliko ljudsko mnoštvo, koje htede da Ga čuje. I On im reče: »Sa čim da uporedim Kraljevstvo Božije?«
2. Pa im kaza ovu parabolu: »Kraljevstvo Božije je kao seme, zrnevlje sićušno koje uzme čovek i poseje u njivi svojoj. Ono pak kad izraste, biva drvo golemo koje širi grane svoje. I mladice njegove se ka zemlji savijaju, puštaju koren i rastu uvis, dok se polje ne pokrije drvećem. I ptice nebeske sleću i gnezde se u granama njegovim, a stvorenja na zemlji nalaze utočište u senci njegovoj.«
3. I kaza im još jednu parabolu: »Kraljevstvo Nebesko je kao blago veliko koje leži zakopano u polju. I našavši ga čovek ga sakrije, pa od radosti svoje otide i sve što ima prodade pa kupi polje ono; jer zna koliko će bogastvo njegovo iz toga biti.
4. Još je Kraljevstvo Nebesko kao veoma skupoceni biser na koga naiđe trgovac, tražeći dobre bisere. I našavši ga, prodade sve što imaše i kupi ga; jer shvati koliko je ovaj vredniji od svega što za njega dade.«
5. I opet kazivaše Isus: »Kraljevstvo Nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri sata brašna. I kad sve dobro uskisne i u vatri se ispeče, biva vekna hleba.«
»Ili je ono opet kao čovek koji uzme sat čistoga soka od grožđa pa ga u dva ili u četiri sata vode izlije, dok se sve ne izmeša da vino nastane.«
6. »Kraljevstvo Nebesko je kao grad marljivo podignut na vrhu visoke gore i na steni utemeljen, opasan moćnim zidom i sa kulama i kapijama na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. I takav grad neće pasti, niti može sakriven ostati; a kapije njegove otvorene su svima, i svako ko ključ ima, ući će.«
7. I drugu jednu parabolu izloži im, govoreći: »Kraljevstvo Nebesko je kao dobro seme što poseja čovek u njivi svojoj. Ali u noći, kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po žitu, pa otide. 8. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: ‘Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj’? – A on im reče: ‘Neprijatelj je to učinio.’ – 9. A sluge mu rekoše: ‘Hoćeš li da odemo onamo i da ga počupamo?’ – A on odgovori: »Ne, da ne bi čupajući kukolj, počupali zajedno s njime i žito. 10. Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve. A u vreme žetve reći ću žetaocima: ‘Saberite najpre kukolj i svežite ga u snoplje, da se sažeže i zemlja plodnom učini; a žito mi saberite u moje riznice’.«
11. I opet im kazivaše Isus: »Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao jedna zrna padoše pokraj puta; i dođoše ptice i pozobaše ih. 12. A druge padoše na kamenito tle, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne beše zemlja duboka. A kad sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu žile, posahnuše. 13. A neka druga padoše u trnje, i naraste trnje te ih uguši. A ostala padoše na dobru zemlju, koja beše valjano pripremljena, i donošahu rod: jedno po sto,* jedno po šezdeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje neka čuje.


40. poglavlje

Budni čuju, vide i razumeju

1. I pristupiše Mu učenici pa Mu rekoše: »Zašto govoriš mnoštvu /samo/ u parabolama?« – On im odgovori, i reče im: »Zato što je vama dano da saznate tajne Kraljevstva Nebeskoga, a njima nije. 2. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što mu se čini da ima. 3. Zato im govorim u parabolama, jer oni ne vide i ne čuju, niti razumeju. 4. I zbiva se na njima proročanstvo Isaijino, koje kaže: ‘Čućete, ali nećete razumeti; gledaćete, ali nećete ništa opaziti; jer je okorelo srce ovoga naroda, i uši njihove teško čuju, i očima svojim zažmurili su, do vremena kada će očima svojim videti, i ušima svojim čuti, i srcima svojim razumeti, i kada će se preobratitiu kako bi ih mogao isceliti’. – 5. A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju, i srcima vašim što razumeju. Jer uistinu vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli videti što vi vidite, i ne videše, i čuti što vi čujete, i ne čuše.«

Isus tumači parabole o setvi

6. Potom otpusti Isus mnoštvo i pristupiše Mu učenici njegovi govoreći: »Razjasni nam parabolu o njivi.« – A On odgovori, i reče im: »Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji, njiva je svet, dobro seme su deca Kraljevstva Nebeskoga, a kukolj su deca zla. Neprijatelj koji je kukolj posejao jeste Đavo. Žetva je svršetak sveta/veka, a žeteoci su anđeli. 7. Kao što se kukolj sabire i ognjem sažiže, tako će biti i na svršetku svetu. Poslaće Sin Čovečiji Svoje anđele, i oni će pokupiti iz Njegovog Kraljevstva sve sablazni, i one koji čine bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; i koji se ne očiste, biće izjedeni sasvim. Tada će pravednici sijati kao sunce u Kraljevstvu Nebeskome.«
8. Čujte /razjašnjenje/ i o paraboli o sejaču: Seme koje pada na put, to su oni koji reč iz Kraljevstva Nebeskog čuju, ali je ne razumeju. Onda dolazi obesnik jedan i otima što je posejano u njihovim srcima; to su oni koji seme kraj puta primiše. – 9. A koji seme na kamenitom tlu primiše, to su oni koji reč čuju i odmah je s radošću prime; no ona u njihovom unutarnjem ne pušta korena i nije postojana, jer čim se pojavi nevolja i podigne se progon zbog reči, oni malo po malo otpadaju. – 10. A i koji semenke u trnju primiše, to su što reč čuju, no brige ovoga sveta i omama bogastva zaguše reč i semenke bez roda ostane. – 11. A koji su seme na dobrome tlu primili, oni su što reč čuju i razumeju, koji rod rađaju i donose: neki po trideset, neki po šezdeset, a neki po sto.«
12. »Sve ovo Ja razjašnjavam vama koji ste iz unutarnjeg kruga. No onima spolja govorim /samo/ u parabolama. Neka čuju svi koji uši imaju da čuju.«


41. poglavlje

Preobraćenje ptičara

1. A kada krenu Isus ka Jerihonu, naiđe na nekog čoveka sa kavezom punim ptica koje beše ulovio, i sa nekoliko golupčića. I On vide da bejahu žalosni što su izgubili svoju slobodu, a osim toga bejahu izmučeni od gladi i žeđi. 2. I On reče onome čoveku: »Što činiš sa ovim?« – A onaj čovek odgovori: »Ja se životno izdržavam prodajući ptice koje ulovim.« – 3. A Isus reče: »Šta misliš, ako bi /neko/ drugi, snažniji od tebe ili više veštiji, uhvatio te i svezao te, ili tvoju ženu, ili tvoju decu, pa te bacio u neku tamnicu kako bi te prodao radi vlastite koriste i životnog izdržavanja? 4. Nisu li ovi ovde tvoja bližnja stvorenja, samo slabija od tebe? I zar se isti Bog-Majka ne stara za njih kao i za tebe? Pusti ovu svoju malenu braću i sestre na slobodu i pripazi da takvo što nikada više ne činiš, već se postaraj za pošteno življenje.« – 5. I divljaše se onaj čovek ovim rečima i punomoći Njegovoj, i pusti ptice na slobodu, Kad ptice iziđoše, odleteše do Isusa i stadoše na njegova ramena, te Mu pevahu. 6. I raspita se onaj čovek za Njegovo učenje i ode svojim putem; pa nauči zanat izrade korpi. I svojim radom zarađivaše svoj hleb, a zatim polomi svoje kaveze i svoje klopke, te postade Isusov sledbenik.«

Ne skrnaviti sabat radi sopstvene koristi –
Ostvarivati spoznan i prihvaćen Zakon Života

7. I spazi Isus nekog čoveka koji je radio na sabat, pa mu se obrati: »Čoveče, ako znaš – ne kršiš Zakon u Duhu, ali ako ne znaš, – ti si proklet i prekršitelj Zakona si.«
8. I opet kazivaše Isus Svojim učenicima: »Šta treba da se učini onim služiteljima koji znadu volju svoga Gospoda, no ne pripremaju se za Njegov Dolazak, niti čine saglasno volji Njegovoj? 9. Uistinu, Ja vam kažem: oni koji poznaju volju svoga Učitelja, a ne čine je, trebaju biti tučeni do mnogo masnica od udaraca. Ali oni koji ne poznaju volju svoga Učitelja, i ne čine je, – trebaju međutim biti tučeni sa manje udaraca. Kome je puno dano, – od njega će se puno tražiti; a kome je malo dano, – od njega će se samo malo tražiti.«

Prosvetljeni vide dubine Postojanja

10. I beše tu jedan čovek koji beše slep od rođenja. I on osporavaše da postoje takve stvari kao Sunce, Mesec i Zvezde, ili da postoji obojenost. I oni uzalud pokušavahu da ga uvere kako drugi ljudi to vide. I odvedoše ga Isusu, a On pomaza oči njegove i učini da ovaj progleda. 11. I on se radova sa čuđenjem i trepetom, i izjavljivaše da ranije beše slep. »A sada, posle ovoga«, – reče on – »ja vidim sve, poznajem sve; ja sam bog!« – 12. A Isus mu na to reče: »Kako možeš sve poznavati? Ne možeš da gledaš kroz zidove svoje kuće, niti da čitaš misli svojih bližnjih, niti da razumeš jezik ptica ili zveri. Ne možeš čak ni da se setiš događaja iz svog ranijeg života, začeća ili rođenja. 13. Podseti se ponizno kako ti mnogo toga ostaje nepoznato, da, neviđeno, i ophodiš li se tako videćeš još potpunije.«


42. poglavlje

O braku i bezbračnosti

1. I desi se da nakon onončanja ovih zborenja Isus pošto napusti Galileju dođe na obale Judeje, preko Jordana. I mnogi narod iđaše za njim, i on ih isceli onde.
2. Pristupiše Mu takođe fariseji iskušavajući Ga, pa Mu rekoše: »Je li po Zakonu da muž otpusti svoju ženu iz bilo kojeg razloga?« – 3. A On odgovarajući reće im: »Kod nekih naroda jedan čovek ima više žena, i otpušta koju želi iz nekog opravdanog razloga. A kod drugih, jedna žena ima više supružnika, i otpušta koga želi iz nekog opravdanog razloga. A kod ostalih, jedan čovek je spojen sa jednom ženom u međusobnoj ljubavi, i ovo je onaj početni i bolji put. 4. Zar niste čitali da ih je Bog, Koji ih je stvorio u početku, načinio kao muško i žensko, i rekao je: »Stoga treba jedan muškarac ili jedna žena da ostavi oca i majku, i treba da prionu uz svoju ženu ili svoga muža, i ovo dvoje trebaju biti jedno telo’. 5. Zato oni nisu više dva, nego jedno telo. Što je, dakle, Bog zajedno sastavio, neka čovek ne razdvaja.« – 6. Oni Mu uzvratiše: »Što onda Mojsije zapovedi da se /ženi/ dade otpusni zapis?« – On im reče: »Zbog tvrdoće vaših srca, Mojsije je patio što preduzimate rastavljanje od svojih žena. Baš kao što vam dopusti meso da jedete zbog mnogih razloga; ali od početka nije bilo tako. 7. A Ja vam kažem: Ma ko da otpusti svoju ženu, izuzev iz opravdanog razloga, i uzme drugu za ženu umesto nje, izvršio je preljubu.« – Njegovi učenici Mu rekoše: »Ako je tako čoveku sa svojom ženom, nije dobro oženiti se.« – 8. Ali On im reče: »Ne prihvataju svi ove reči, osim onih kojima je dano; jer tu su neki bezbračni koji su se iz utrobe majčine tako rodili; i tu su oni koji su od ljudi postali bezbračni; i tu su od onih koji su sami sebe učinili bezbračnima radi Kraljevstva sa Nebesa. Onaj koji je u stanju ovo da prihvati – neka prihvati!«

Isus blagosilja decu

9. Onda mu priđoše malena deca da položi ruke na njih i da ih blagoslovi, a učenici ih prekoriše. 10. Ali Isus reče: »Pustite dečicu da dođu k Meni i ne branite im, jer od takvih je Kraljevstvo Nebesko.« – I On položi Svoje ruke na njih i blagoslovi ih.

Nezahvalnost isceljenih od gube

11. A kad je ulazio u jedno selo, sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka. I oni podigoše svoje glasove, i rekoše: »Isuse Učitelju, imaj milosti za nas!« – 12. A kada ih vide, On im reče: »Idite, pokažite se sveštenicima.« – I dogodi se, dok su još išli, da behu očišćeni. A jedan od njih, kada vide da je isceljen, vrati se nazad, i sa podignutim glasom slavljaše Boga, te pade ničice kod Njegovih nogu, odajući Mu zahvalnost. A ovaj beše Samarijanac. 13. A Isus reagujući reče: »Zar ne bejahu desetorica očišćeni?! Međutim, gde su ona devetorica? Ovi se ne vratiše da bi odali slavu Bogu, osim ovaj tuđinac!« – I On mu reče: »Ustani! Idi svojim putem; tvoja vera te je učinila zdravim.«


43. poglavlje

Napustiti vezivanja za zemaljska blaga

1. I gle, jedan mu pristupi, i reče: »Blagi Učitelju, kakvu dobru stvar trebam učiniti da steknem život večni?« – A On mu reče: »Zašto Me nazivaš blagim? Niko nije Blag izuzev Jednog, Onog koji je Bog. Ali ako hoćeš da uđeš u Život, pridržavaj se Zapovesti.« – Ovaj Mu reče: »Kojih od njih?« – 2. Isus reče: »Šta uči Mojsije? ‘Ne trebaš ubiti’! – ‘Ne trebaš učiniti preljubu’! – ‘Ne trebaš ukrasti’! – ‘Ne trebaš lažno posvedočiti’! – ‘Poštuj svoga oca i svoju majku’! – i: ‘Trebaš voleti svoga bližnjega kao samoga sebe’!« – Onaj mladić Mu reče: »Svega toga sam se pridržavao od malena. Šta mi još nedostaje?« – 3. Isus mu reče: »Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj ono čega imaš u izobilju, pa podaj onima koji nemaju; i ti ćeš imati Blago u Nebu; onda dođi i sledi Me.« – 4. Ali kad ču mladić ove reči, ode ožalošćen; naime imaše veliki posed, itekako, više nego što mu trebaše.
5. Zatim govoraše Isus Svojim učenicima: »Uistinu vam kažem da imućan čovek teško ulazi u Kraljevstvo Nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili da prođe kroz Iglene ušice nego da bogato lice uđe u Kraljevstvo Nebesko.« – 6. Kad Njegovi učenici čuše to, začudiše se veoma i rekoše: »Ko onda može da se spase?!« – Međutim Isus ih pogleda, i reče im: »Za telesni um to je nemoguće, ali za duhovni um sve stvari su moguće. 7. I kažem vam: ne činite sami sebe prijateljima mamona nepravednosti, da vas on čim padnete* ne preuzme u svoja zemaljska staništa; već radije /budite prijatelji/ istinskog Bogastva, same Premudrosti Božije, da tako možete na drugoj strani biti primljeni u večite dvorove koji ne iščezavaju.« – 8. Tada Mu Petetar reče: »Gle, mi smo ostavili sve i pošli sa Tobom.« – A Isus im reče: »Uistinu vam kažem da ćete vi, koji koji držite Moje sledbeništvo, u Preporodu,** kada će Sin Čovečiji sesti na Presto Slave Svoje, i sami sesti na dvanaest prestola, sudeći na dvanaest plemena Izraelovih.*** Inače, nije Moje da dajem stvari ovoga sveta. 9. I svaki onaj koji ostavi bogastva, kuće, prijatelje, radi Kraljevstva Nebeskog, primiće strostruko u dolazećem Dobu,**** i naslediće život večni. Ali mnogi koji su /danas/ prvi biće poslednji, i mnogi koji su poslednji biće prvi.«

* umrete
** Engl.: in the regeneratiion; grč.: en t paliggenesía; značenje ukaza je: na kraju staroga doba, kad se budete ponovo rodili.
*** Misli se na dvanaest plemena novog Izraela.
**** u Novom, Hristovom Dobu; u Kraljevstvu Mira


Težiti čistoti u svemu

10. I tada dođoše kod Njega neki od književnika i fariseja koji opaziše jednog od Njegovih učenika da jede sa neopranim rukama. 11. I oni počeše negodovati, jer Judejci ne jedu a da najpre ne operu svoje ruke, a i mnoge druge običaje održavaju pri pranju čaša, posuda i stolova. 12. I rekoše: »Zašto svi Tvoji učenici ne žive po predanju starih? Jer videsmo neke gde jedu sa neopranim rukama.« – 13. A Isus reče: »Dakako, Mojsije vam zapovedi da budete čisti i da držite telo svoje čistim, i svoje posude čistim, ali vi dometnuste tome i ono što često ne mogu da vrše svi pojedinci, u svako vreme i na svakom mestu. 14. Čujte Me, dakle: ne samo ono nečisto što dospeva u telo čoveka, da pogani čoveka, već mnogo više rđave i prljave misli, koje dotiču iz čovekovog srca pogane unutarnjeg čoveka, a uz to i druge. Zbog toga pazite na svoje misli i čistite svoja srca, i neka vaša hrana bude čista. 15. Ove stvari treba da činite, ne ostavljajući ostale neispunjenim. Krše li koji zakon očišćenja u nužnosti, bez prekora su, jer ne čine to po vlastitoj volji niti prezirući Zakon koji je Pravednost i Dobrota; jer čistota u svim poduhvatima je veliki dobitak. 16. Takođe ne sledite loše običaje sveta, čak ni naizgled. Jer mnogi su navedeni u greh od spoljašnjeg privida i prerušenog zla.«


44. poglavlje

Hrist: Istinska Stena na kojoj je
podignuta Crkva

1. Ponovo seđaše Isus nedaleko od Mora,* u okruženju dvanaest palmi, gde često obitavaše. I pristupiše Mu Dvanaestorica i njihovi pratioci, i seđahu u hladovini drveća, a Sveti Jedan ih poučavaše u središtu njihovom. 2. I reče im Isus: »Čuli ste šta ljudi sred sveta kazuju za Mene; muđutim šta bi vi rekli ko sam Ja?« – Ustade Petar sa svojim bratom Andrejom i reče: »Ti si Hristos, Sin Boga Životnoga, Koji siđe sa Neba i boravi u srcima onih koji veruju i slušaju u pravednosti.« – A ustadoše i ostali, i govoraše potom svaki na vlastiti način: »Ove reči su istinite, – tako mi verujemo.« – 3. A odgovarajući Isus im reče: »Blagosloveni ste vi, Moja Dvanaestorica, koji verujete; jer meso i krv vam ovo ne otkri, već Božiji Duh koji boravi u vama. Ja sam odista Put, Istina i Život; a Istina razabire sve stvari. 4. Sva Istina je u Bogu, i Ja nosim svedočanstvo za tu Istinu. Ja sam ona istinska Stena, i na toj Steni podignuću Svoju Crkvu, i vratâ Hada je neće nadvladati. I iz te te Stene poteći će bujice žive vode darujući život narodima ove Zemlje. 5. Vi ste Moja izabrana Dvanaestorica. Na Meni, Glavi i Ugaonom Kamenu, dvanaest je temelja podignuto za Moj Dom na toj Steni; i na vama u Meni treba Moja Crkva da pode podignuta, i u Istini i Pravednosti treba Moja Crkva da bude uspostavljena. 6. I vi trebate sesti na dvanaest prestola, i slaćete dalje Svetlost i Istinu prema svih dvanaest plemena Izraelovih, a Ja ću biti sa vama baš do samog kraja ovoga sveta.«

* Misli se na Genisaretsko jezero (’more’).

Najava velikog otpada od Istine

7. »Ali nakon vas ustaće ljudi sa izopačenim zamislima, koji će zbog neukosti ili putem lulkavstva zabašuriti mnogo toga što vam Ja govorah, i pripisaće Mi stvari koje nikada nisam učio; zasejaće korov usred dobre pšenice, koju vam Ja dadoh da je svetom sejete. 8. Istina Božija će tada morati da otrpi suprostavljanje grešnikâ; jer tako to bejaše i tako će biti. Međutim dolazi vreme kada će stvari koje oni prikriše morati biti razotkrivene i pokazati se razumljivim, a Istina će osloboditi one koji behu vezani.«
9. Jedan je vaš Učitelj, – svi vi ste braća, i niko nije veći od drugoga na tome mestu koje vam Ja dadoh; jer imate Jednog Učitelja, samog Hristosa, Koji je nad vama, i sa vama, i u vama, i tu nema neravnopravnosti među Mojom Dvanaestoricom i njihovim pratiocima. 10. Svi su Mi pođjednako blizu. Ne borite se, dakle, za prvo mesto, pošto ste svi prvi, jer ste temeljni kamenovi i stubovi Crkve, podignute na Istini koja koja je u Meni i u vama, a tu Istinu i taj Zakon, trebate za sve osvedočiti, kao što su vam dati. 11. Uistinu, čim ste vi i vaša braća pratioci složni skupa da pokrenete nešto u Moje Ime, Ja sam među vama i sa vama.«
12. »Teško onom vremenu kada duh sveta dospe u Crkvu, pa se Moja učenja i Zapovesti prikažu ‘ukinutim’ od pokvarenih muškaraca i žena! Teško svetu kada se Svetlost zakloni! Teško svetu kada se ove stvari dogode!«


Istina je skrivena od lažnih mudraca

13. U ono vreme podiže Isus Svoj glas, i reče: »Hvalim Te, o najpravedniji Roditelju, Stvoritelju Neba i zemlje, da su ove stvari iako sakrite od ‘mudrih’ i ‘razumnih’ ipak otkrivene malenima! 14. Nijedan Te ne poznaje, osim Sina, koji je Kći Čovečija; niko ne poznaje Kćer ili Sina osim onih kojima se Hrist otkrio, koji je Dvoje u Jednome.«

Duh Mira kao noseća Snaga za sve duše

15. »Dođite k Meni svi vi koji ste izmoreni i koji ste teretom opterećeni, i Ja ću vam dati mir. Uzmite Moj jaram na sebe i naučite se od Mene, jer Ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj u svojim dušama. Jer moj jaram je ujednačen i lak; moje breme je umereno i ne pritiska neujednačeno.«


45. poglavlje

Nevaljali rod zahteva znak

1. I obratiše Mu se mnogi književnici i fariseji: »Učitelju, hteli bismo da vidimo od Tebe znak.« – A On odgovori, i reče im: »Rod zli i preljubotvorni traži znak, i neće mu se dati nijedan znak osim znaka proroka Jone. 2. Jer kao što je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noći, tako će biti i Sin Čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći, a onda će opet vaskrsnuti. 3. Vaskrsnuće Ninevljani i sudiće ovome rodu, i osudiće ga; jer se pokajaše na Joninu propoved, a gle, ovde je Jedan veći od Jone. 4. Vaskrsnuće Kraljica Juga* i sudiće ovome rodu, i osudiće ga; jer ona dođe s kraja zemlje da bi čula mudrost Solomonovu, a gle, ovde je Jedan veći od Solomona.«

* Misli se na kraljicu od arabijske Sabe (hebr.: )fb:$-taK:lam).

Uvlačenje mračnih snaga u čoveku

5. I On govoraše dalje: »Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz pusta mesta tražeći pokoja, i pošto ga ne lalazi, tada veli: ‘Vratiću se u svoju kuću iz koje sam izašao’. – I došavši nađe je praznu, pometenu i ukrašenu, jer takvi nisu molili Dobroga Duha da u njoj boravi i njihov večni gost da bude. 6. Tada on odlazi i uzima sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđe i tu se nastani, i bude potonje gore takvima od prvoga. Upravo tako će biti i ovome pokvarenome rodu, koji sprečava ulazak Duhu Božijem.«
7. »Jer Ja vam kažem: onome koji huli na Sina Čovečijega, biće oprošteno. Ali onome koji huli na Duha Svetoga, nema mu oproštenja, ni u ovom životu ni u narednom životu; jer takvi se opiru Svetlosti Božijoj, poradi pogrešnih predanja ljudi.«

Istinski Hristov rod

8. Dok je On još govorio narodio, gle, roditelji Njegovi, braća Njegova, i sestre stajahu vani tražeći da govore s Njim. Onda Mu neko reče: »Evo, Tvoj otac i Tvoja majka i Tvoja braća i Tvoje sestre stoje vani i traže da govore sa Tobom.« – 9. Ali On odgovori, i reče im: »Ko je Moj otac, i ko je Moja majka? I ko su braća Moja i sestre?! – 10. I pokazavši rukom Svojom na učenike Svoje govoraše: »Evo Mog oca, i Moje majke, moje braće, i sestara, i Moje dece! Ko čini volju Mojega Oca-Majke na Nebesima, taj je Moj otac i Moja majka, Moj brat i Moja sestra, Moj sin i Moja kći.«

Bogatiti se u dobrotvorstvu i milosrđu

11. I beše tu nekoliko fariseja koji behu gordi na svoje bogastvo, a On im reče: »Čuvajte se nadmenosti i gordosti; jer život čovekov ne počiva na obilju stvari koje poseduje.« – 12. I kaza im jednu parabolu, govoreći: »U jednoga bogatog čoveka rodi zemlja u izobilju, i on razmišljaše u sebi, i govoraše: ‘Šta da učinim? jer nemam više mesta gde da saberem svoju letinu’. 13. I reče: ‘Ovo ću učiniti: razvaliću svoje žitnice pa ću sagraditi veće. I u njih ću skupiti svu svoju letinu i svoja dobra. 14. I kazaću duši svojoj: imaš mnoga dobra sabrana za brojne godine; počivaj, jedi, pij i veseli se’. – 15. Ali Bog mu reče: ‘Bezumniče, ove noći tražiću tvoju dušu od tebe. Čije će onda biti ono što si nagomilao’? – 16. Tako prolaze oni koji sebi zgrću blago, ali ne obiluju u dobrim delima prema onima koji pate u nevolji i oskudici.«


46. poglavlje

Isusovo Preobraženje na Gori

1. Nakon šest dana, kada svetkovina Tabernaklâ* bi blizu, uze Isus Dvanaestoricu i izvede ih na goru visoku nasamo. I dok se moljaše postade izgled lica Njegovog drugačiji; i zasija lice Njegovo kao sunce, i odežda Njegova postade bela kao svetlost. 2. I gle: pojaviše im se Mojsije i Ilija razgovarajući sa Njim, i govorahu o Zakonu i o Njegovom stradanju koje je imalo da se ispuni u Jerusalimu. 3. I Mojsije reče, govoreći: »Ovo je Onaj za Koga prorokovah, govoreći: ‘Proroka jednoga između tvoje braće, sličnog meni, poslaće vam Večni; i ono što će Večni govoriti Njemu, On će izneti vama, i Njega poslušajte, a koji se neće povinovati, doneće sami sebima propast’,« – 4. Tada Petar reče Isusu: »Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri tabernakla: jedan za Tebe, i jedan za Mojsija, i jedan za Iliju.« – 5. Dok on još govoraše, gle, zakloni ih Oblak Sjajan, i dvanaest zraka poput sunca probiše se iza Oblaka, i Glas jedan dođe iz Oblaka, koji reče: »Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji; Njega poslušajte!« – 6. I čuvši ovo, učenici padoše ničice, i behu jako zaprepašćeni. A Isus priđe, dotače ih i izusti: »Ustanite i ne bojte se!« – I kada podigoše svoje oči, ne videše nikoga do Isusa sama. I Zraka šest mogli su se na Njemu opaziti.

* Praznik senicâ, šatorâ; hebrejski izraz za šator, skiniju (grč.: h skn), je miškan, a u zapasnom aramejskom izgovoru maškeno. Izvorni latinski izraz za 'šator' je tabernaculum

Dvanaest Zapovesti za Kraljevstvo Mira

7. I reče im Isus: »Evo, Ja vam dajem jedan nov Zakon, koji nije nov već star. Baš kao što Mojsije dade Deset Zapovesti Izraelu po telu, tako vam i Ja dajem Dvanaest /Zapovesti/ za Kraljevstvo Izraela po Duhu. 8. Ko je taj Izrael Božiji? Upravo oni iz svakog naroda i /svakog/ plemena koji čine pravednost, vole milosrđe i drže Moje Zapovesti, jesu istinski Izrael Božiji.«
9. I ustavši na Svoje noge, Isus izusti, govoreći: »Čuj, o Izraele!* Jova, Bog tvoj, Jedan je! Mnogi su Moji videoci i Moji proroci. U Meni svi žive, i kreću se, i imaju postojanje.«
10. »Ne oduzmite život nijednome stvorenju radi užitka ili radi dobitka; niti ga uz to mučite!«
11. »Ne kradite dobra drugih, niti sabirajte zemlje i bogastva za sebe same više od vaše potrebe ili koristi!«
12. »Ne jedite meso, niti pijte krv zaklanog stvorenja, niti uz to uzimajte ono što donosi nemir vašem zdravlju ili čulima!«
13. »Ne sklapajte nečiste brakove, koji nemaju ljubavi i zdravlja, niti uz to izopačavajte sami sebe ili ma koje stvorenje načinjeno čistim od Svetoga!«
14. »Ne donosite lažna svedočanstva protiv ma koga, niti hotimično prevarite nekog sa kakvom laži da biste mu naudili!«
15. »NE ČINITE DRUGIMA ONO ŠTO NE ŽELITE DA DRUGI VAMA ČINE!«
16. »Klanjajte se Jedinome Večnome, Ocu-Majci u Nebu, iz Koga su sve stvari, i obožavajte Njegovo Sveto Ime!«
17. »Poštujte vaše očeve i majke na zemlji, koji se brinu za vas, i sve pravedne učitelje!«
18. »Pazite i štitite slabe, i one koji su ugnjeteni, i sva stvorenja koja trpe nepravdu!«
19. »Činite svojim rukama one stvari koje su valjane i pristojne; isto tako jedite plodove zemlje, i poživećete dugo na zemlji.«
20. »Čistite sebe svakoga dana i počivajte sedmoga dana od svoga rada, držeći svete sabate i svečanosti Boga svoga!«
21. »ČINITE DRUGIMA ONO ŠTO HOĆETE DA DRUGI VAMA ČINE!«
22. A kada učenici Njegovi čuše ove reči, udarahu po svojim grudima, govoreći: »U ovome smo pogrešili. O Bože oprosti nam, i neka Tvoja Premudrost, Ljubav i Istina u nama naklone naša srca da vole i drže Tvoj Sveti Zakon.« – 23. A Isus im reče: »Moj jaram je ujednačen i Moje breme je lako; ako hoćete da ga ponesete postaće vam ugodno. Ne navaljujte drugog bremena na one koji stupaju u Kraljevstvo, osim jedino ovih neophodnosti. 24. Ovo je novi Zakon za Izrael Božiji, a taj Zakon je unutarnji, jer to je Zakon Ljubavi, i nije nov već star. Pazite da ovom Zakonu ništa ne dometnete, niti da oduzmete od njega. Uistinu vam kažem: oni koji veruju i slušaju ovaj Zakon – biće spaseni, a oni koji ga poznaju a ne povinuju mu se – izgubiće se. 25. No kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi /poslušni/ biti oživljeni. A nepokoran će kroz mnoge vatre* biti pročišćen; a oni koji ostanu trdokorni silaziće i propadaće večno.«

* Hebr.: Šema, Jisrael
** nevolje, iskušenja

Razjašnjenje o Iliji

26. I dok silažahu sa Gore, zapovedi im Isus, govoreći: »Nikome na kazujte što ste videli dok Sin Čovečiji ne ustane iz mrtvih.« – 27. Njegovi učenici Ga zapitaše: »Zašto, dakle, književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?« – A Isus odgovori, i reče im: »Ilija će zaista najpre doći i uspostaviti sve. 28. Ali kažem vam da je Ilija već došao, i ne poznaše ga, nego učiniše s njim što htedoše. Tako će i Sin Čovečiji postradati od njih.« – Tada razumeše učenici da im reče za Jovana Krstitelja.


47. poglavlje

Osvrt na dubine Zakona Života –
Hodati u Duhu Istine

1. A kad behu sišli sa Gore, jedan od Njegovih učenika Ga upita: »Učitelju, ako se neki čovek ne pridržava svih Zapovesti da li će ući u Život?« – A On reče: »Zakon koji je dobar u slovu, – bez Duha je mrtav, ali Duh čini slovo živim. 2. Zauzmite se pažljivo da se povinujete od srca, i u Duhu Ljubavi, svim Zapovestima koje sam vam Ja dao. 3. Ovo stoji zapisano: ‘Ne ubij’! – Međutim Ja vam kažem: ako neki mrze i žele ubiti, krivi su za Zakon. Doista, ako bezazlenim stvorenjima prouzrokuju rane ili muke, – krivi su. Ali ako ubiju da bi okončali patnju koja se ne može izlečiti, nisu krivi, ako to učine žustro i u ljubavi.«
4. »Ovo stoji izrečeno: ‘Ne ukradi’! – Međutim Ja vam kažem: ako neki nisu zadovoljni sa onim što poseduju, žudeći i posezajući potom za onim što je tuđe, ili ako zadržavaju ono što je neko pošteno zaradio, u svome srcu su već ukrali, i njihova krivica je veća od onoga pojedinca koji krade jedan hleb u potrebi, da bi utolio svoju glad.«
5. »Još vam bejah rekao: ‘Ne učini preljubu’! – Međutim Ja vam /sada/ kažem: ako čovek ili žena uđu u brak sa nezdravim telima, i izrode bolesno potomstvo, krivi su čak iako nisu uzeli supružnika svojih bližnjih. Ako i neki ne uzmu neku ženu koja pripada drugome, ali žude /za njom/ u srcu svome, i zatim je traže, oni su već počinili preljubu u duhu.«
6. »I opet vam kažem: ako neki žele i traže da poseduju telo makojeg stvorenja za hranu, ili radi užitka, ili zarade radi, – oni sami sebe zbog toga prljaju.«
7. Zaista, i ako jedan čovek saopšti istinu svome bližnjem na takav način da ga dovede u nevolju, čak istinsku misao u slovu, – kriv je.«
8. Hodajte u Duhu, i tako ćete ispuniti Zakon i dospeti u Kraljevstvo. Neka unutar vaših vlastitih srca, pre nego na spomen-pločama bude Zakon, koji ipak valja da činite a ne da ga drugde ostavljate neizvršenim. Jer Zakon, koji vam Ja dadoh, je Svet, Pravedan i Dobar, i blagosloveni su oni koji poslušaju i hodaju u njemu. 9. Bog je Duh, i oni koji obožavaju Boga, trebaju Ga obožavati u Duhu i u Istini, u svako vreme i na svakom mestu.«

Bogataš i siroti Lazar

10. A kaza ovu parabolu onima koji behu bogati, rekavši:«Beše neki bogat čovek koji se odevaše u purpur i tanano laneno platno, te provođaše raskošno svaki dan. 11. A beše i nekakav prosjak po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima, pun rana. I željaše da se nasiti mrvicama koje padahu sa trpeze bogataša. Osim toga dolažahu psi i lizahu njegove rane. 12. I dogodi se da prosjak preminu, a anđeli ga odnesoše u Avrahamovo Krilo. Preminu takođe i bogataš, i beše sjajno sahranjen. A u Hadu podiže oči svoje, bivajući u mukama, i ugleda izdaleka Avrahama i Lazara u njegovom Krilu. 13. Tada povika govoreći: ‘Oče Avrahame, imaj milosti za mene, i pošalji Lazara, da umoči vrh svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se jako mučim na ovome mestu’! – 14. Avraham mu uzvrati: ‘Sine, seti se da si ti primio svoja dobra u svome životu, a Lazar isto tako zla; ali on je sada utešen a ti se mučiš. A ovakve su promene u životu radi usavršavanja duše. A pored svega toga, između nas i tebe postavljena je jedna velika Provalija, tako da oni koji žele proći odatle do tebe to ne mogu, niti mogu nama proći oni koji hoće doći ovamo, dok se njihovo vreme /otplaćivanja/ ne ispuni’. – 15. Onda on reče: ‘Molim te zbog toga oče, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imam petoro braće, da bi im mogao posvedočiti, da ne bi i oni dospeli u ovo mesto mučenja’. – 16. Avraham mu reče: ‘Oni imaju ‘Mojsija’* i ‘Proroke’; neka poslušaju njih’. A on reče: ‘Ne, oče, Avrahame! Međutim ako im jedan od umrlih ode, oni bi se pokajali’. – 17. Avraham mu reče: ‘Ako ne slušaju ‘Mojsija’ i ‘Proroke’, neće ih pridobiti ako i neko ustane iz mrtvih’.«

* Zakon


48. poglavlje

Isus umnožava lubenice za hiljadu ljudi

1. I dogodi se: kad Isus bejaše poučavao mnoštvo, a oni behu ogladneli i klonuli umom od vreline dana, da tada prođe putem mimo njih jedna žena sa kamilom natovarenom lubenicama i drugim plodovima. 2. A Isus podiže Svoj glas, i uzviknu: »O vi koji žudite, tražite živu vodu koja dolazi iz Neba, jer ovo je voda života, koju onaj koji pije više ožedneti neće.« – 3. I On uze one plodove, pet lubenica, pa ih razdade među onaj narod; i oni jedoše i njihova žeđ bi ugašena. A On im reče: »Ako Bog čini da sunce obasjava a voda da napaja ove plodove zemlje, ne treba li Isti da bude sunce vaših duša i da vas poji sa vodom života? 4. Čeznite za Istinom i neka vaše duše budu zadovoljene. Istina Božija je ona Voda koja dolazi iz Neba, bez da se plaća i bez da ima cenu, i koji je piju biće namireni.« – A onih koje On nahrani beše nekih hiljadu ljudi, žena i dece, i niko od njih ne ode kući gladan ili žedan. I mnogi koji imaše groznicu behu isceljeni.

Hrist – Gospodar sabata

5. U ono vreme iđaše Isus kroz useve u dan sabata, a Njegovi učenici behu ogladneli, pa počeše trgati klasje sa žita i jesti. 6. Ali kad videše fariseji to rekoše Mu: »Gle, Tvoji učenici čine ono što nije zakonito činiti na sabat!« – 7. A On im reče: »Ne čitaste li šta učini David kada bi gladan i oni koji behu sa njim? Kako uđe u Dom Božiji i pojede postavljeni hleb koji ne beše dopušten njemu za jelo, niti onima koji behu sa njim, osim samo za sveštenike? 8. Ili ne pročitaste u ‘Zakonu’ da na dane sabata sveštenici obavljaju posao /pao/ u sabat i bez prekora su? Ali Ja vam kažem da je ovde Jedan veći od Hrama. 9. Ili kad biste znali šta znači ovo: ‘Milosrđe hoću, a ne žrtve’, ne biste osuđivali nevine. Jer Sin Čovečiji je Gospodar od samog sabata.«


Isus isceljuje na sabat
čoveka sa suvom rukom

10. I kada beše otišao odande, dođe u njihovu sinagogu. I gle, tu beše jedan čovek koji imade suvu ruku. I oni /– fariseji/ Ga zapitaše, govoreći: »Je li ispravno lečiti na sabat?« – da bi Ga mogli optužiti. 11. A On im reče: »Koji je čovek među vama koji ima jednu ovcu, pa ako ona upadne u neku jamu na sabat, neće je uzeti i izvaditi? I ako pružate pomoć jednoj ovci zašto takođe i čoveku u nevolji da ne pomognete? 12. Zato je ispravno činiti dobro na sabat.« – Onda reče onom čoveku: »Pruži svoju ruku!« – I ispruži je onaj, i ona posta opet zdrava kao i ona druga. 13. Tada fariseji iziđoše i održaše savetovanje protiv Njega, kako bi Ga mogli ubiti. Međutim kad Isus dozna to, skloni se odatle. I veliko mnoštvo pođe za Njim, i On isceli bolesne i nemoćne, i zapovedi im da ne trebaju to razglašavati. Tako se ispuni što beše govorio prorok Isaija, rekavši: »Gle, služitelj Moj koga Ja izabrah, Moj ljubimac, koji je po volji Moje duše! Staviću Svoj Duh na njega i on će objaviti Sud neznabošcima. 15. On se neće upinjati ni vikati, niti će koji čovek čuti glasa njegova po ulicama. Stučenu trsku neće prelomiti, i tinjajući lan neće ugasiti dokle Sud ne dovede pobedi. I neznabošci će se uzdati u njegovo Ime.«


49. poglavlje

Istinoljubivi čovek kao posvećeni hram Božiji

1. I bi blizu blizu praznik Pashe. I dogodi se da nekolicina Njegovih učenika, budući zidari, behu popravljali neke odaje u Hramu. I Isus beše prolazio onamo, a oni Mu rekoše: »Majstore, pogledaj Ti ove goleme građevine i kakvo kamenje je ovde, te kako je prelepo delo naših predaka!« – 2. A Isus reče: »Da, to je divno, i kamenje je prikladno obrađeno, ali dolazi vreme kada ni jedan kamen neće biti ostavljen na drugome, jer neprijatelj će savladati obadva: i ovaj Grad i ovaj Hram. 3. Međutim istinski hram je telo čovekovo u koje Bog boravi po Duhu. I kad taj hram bude razoren, za tri dana, Bog će podići jedan još sjajniji hram, koji oko običnog čoveka ne opaža. 4. Ne znate li da ste hramovi za Duha Svetoga, i koji razori jedan od ovih hramova, i sam će biti razoren!«

Razotkrivanje književničkih laži –
Zidani hramovi kao klanice i razbojničke jazbine

5. A neki od književnika, služajući Ga, tražiše da mu postave zamku iz Njegovih reči, pa kazaše: »Ako Ti hoćeš odbaciti žrtvovanje ovaca i volova i ptica, čemu bi služio ovaj Hram podignut za Boga od Solomona, koji je do sada u obnovi četrdeset i šest godina?« – 6. A Isus odgovori, i reče: »Ovo je zapisano u ‘Prorocima’: ‘Moj Dom će se zvati Domom molitve za sve narode, radi slavljeničkog i zahvalničkog prinosa’. Ali vi ovaj Dom načiniste klanicom i ispuniste ga užasom. 7. Još je ovo zapisano: ‘Od sunčevog izlaska pa do njegovog zalaska Moje Ime će biti veličano među neznabošcima, i tamjan uz čistu žrtvu će Mi biti prinošen’. – Međutim vi sa vašim krvnim žrtvama načinite pustoš ovde, i upotreba slatkog tamjana vam je samo da pokrijete loš vonj iz njega. Ja ne dođoh Zakon da narušim već da ga ispunim. 8. Ne poznajete ono što je zapisano: ‘Poslušnost je bolja od žrtve i poslušavanje /je bolje/ nego mast od ovnova. Ja, Gospod, umoran sam od vaših žrtvi-paljenica i ništavnih prinosa, vaše ruke su pune krvi’. 9. I nije li zapisano: ‘Šta je prava žrtva? Operite se i učinite sebe čistim, i sklonite zlo ispred Mojih očiju; prestanite činiti zlo, učite se da činite dobro. Činite pravdu za one bez očeva, i spram udove, i svima onima koji su ugnjeteni. Takvim ophođenjem ispunićete Zakon’. – 10. Dolazi dan kada će sve ono što je u spoljašnjem Dvorištu /Hrama/, što pripada krvnim žrtvama, biti oduzeto, i čisti obožavaoci će obožavati Večnoga u Čistoti i u Istini.« – 11. A oni rekoše: »Ko si Ti da tražiš odbacivanje žrtvovanja i da prezireš seme Avrahamovo? Jesi li od Grka i Egipćana naučio ovo bogohuljenje?!« – 12. A Isus reče: »Pre nego što Avraham bi, Ja sam.« – I oni odbiše slušati, a neki rekoše: »On je podstaknut od nekog demona!« – A drugi rekoše: »On je lud!« – I oni odoše svojem putem, pa ispričaše ove stvari sveštenicima i starešinama /Hrama/. A ovi se razbesneše, rekavši: »On bogohulnički govori!«


50. poglavlje

Hrist: Svetlost Sveta
upućena od Oca Nebeskog

1. Onda im se Isus ponovo obrati, rekavši: »Ja sam Svetlost za ovaj svet; onaj koji Mene sledi neće hodati u Tami, već će imati životnu Svetlost.« – 2. Na to Mu fariseji rekoše: »Ti iznosiš svedočanstvo za samoga sebe, – Tvoje svedočanstvo nije istinito.« – 3. Isus odgovori i reče im: »Ako Ja i svedočim za samoga Sebe, doista je verno Moje svedočanstvo. Jer Ja znam odakle dođoh i kuda idem; vi međutim ne možete reći otkuda Ja dođoh i kuda idem. 4. Vi sudite po mesu; Ja ne sudim /tako/ čoveku. A doista ako i sudim, Moj sud je istinit, jer Ja dođoh od Oca-Majke koji Me posla. 5. Ovo je takođe zapisano u vašem Zakonu; da je svedočanstvo dvojice ljudi valjano. Ja sam prvi koji svedoči za Sebe samoga; Jovan iznese svedočanstvo za Mene, a on je zasigurno prorok; i Duh Istine koji Me posla posvedoči za Mene.«
6. Tada Mu rekoše: »Gde je Otac Tvoj i Majka Tvoja?« – Isus odgovori: »Vi ne poznajete nijedno od Dvoga u Meni, niti Roditelje Moje; da spoznaste Mene vi biste upoznali i Oca Moga i Majku Moju.« – 7. A jedan reče: »Pokaži nam Svoga Oca, pokaži nam Svoju Majku, i mi ćemo Ti verovati.« – A On odgovori, rekavši: »Ako si prepoznao svoga brata i osetio njegovu ljubav, ti si video svoga Oca; ako si prepoznao svoju sestru i osetio njenu ljubav, ti si video svoju Majku. 8. Izdaleka i izbliza poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od vas, Očinstvo i Majčinstvo može biti viđeno, jer Otac i Majka su Jedno u Bogu.«
9. Ove reči kaza Isus kod Riznice kad učaše u Hramu. I niko ne stavi ruke na Njega, jer još ne beše došao Njegov čas.

Upozorenje nevernim Judejcima koji su
odbacili Put Hrista Božijeg

Tada im Isus ponovo reče: »Ja odlazim Svojim putem; i tražićete Me, i pomrećete u Svojim gresima. Kuda Ja odlazim – vi ne možete doći.« – 10. Onda Judejci rekoše: »Namerava li da se ubije? kad kaže: ‘Kuda Ja odlazim – vi ne možete doći’.« – A On im reče: »Vi ste Odozdo, Ja sam od Gore; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta. 11. I zbog toga vam rekoh da ćete pomreti u svojim gresima; jer ako ne poverujete da Ja jesam od Boga, pomrećete u svojim gresima.« – 12. Na to Mu oni rekoše: »Ko si Ti?« – A Isus im reče: »Upravo isti Onaj koji vam govoraše od početka!« 13. Ja imam mnogo toga reći što će vam suditi; ali Sveti-Jedan, koji Me posla, Istinit je. I Ja govorim svetu ono što sam čuo Odozgo.« – 14. Zatim im Isus reče: »Kada podignete /na krst/ Sina Čovečijeg, tada ćete shvatiti da sam Ja od Boga poslat i da ništa ne činim sam od Sebe, nego kako Me nauči Presveti tako govorim. Onaj Koji Me posla, sa Mnom je; Presveti Me nije ostavio samoga, jer Ja svagda činim ono što je Večnome ugodno.« – 15. Dok On govoraše ove reči, mnogi poverovaše u Njega, budući rekoše: »On je zasigurno Prorok poslat od Boga. Pustite nas da Ga čujemo.«


51. poglavlje

Večna Istina oslobađa
one koji ostvaruju Božiju reč

1. Tada reče Isus oni Judejcima koji poverovahu u Njega: »Ako ostanete u Mojoj reči, onda ste odista Moji učenici; i spoznaćete Istinu, i Istina če vas učiniti slobodnima.« – 2. Oni Mu uzvratiše; »Mi smo Avrahamovo seme i nikad nikome nismo robovali. Kako Ti govoriš: ‘Vi ćete biti slobodni’.« – Isus im odgovori: »Uistinu, uistinu vam kažem: ma ko počini greh, – sluga je grehu. A sluga ne ostaje u kući doveka; međutim Sin, koji je Kćer, ostaje doveka. 3. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, bićete uistinu slobodni. Ja znam da ste Avrahamovo seme po mesu; međutim vi nastojite da Me ubijete, jer Moja reč nema mesta u vama. 4. Ja govorim ono što videh kod Svojega Roditelja, a vi činite ono što videste od vašega roditelja.« – Oni odgovoriše, i rekoše Mu: »Avraham je naš otac!« – Isus im reče: »Da ste Avrahamova deca, vi biste činili Avrahamova dela. 5 Vi, međutim, sada tražite da ubijete Mene, čoveka koji vam je izneo istinu, koju sam čuo od Boga. To Avraham nije činio. Vi činite dela vašega oca.« – Na to Mu oni rekoše: »Mi nismo rođeni iz bluda; mi imamo jednog Oca, samog Boga.« – 6. Isus im reče: »Kad bi Bog bio vaš Roditelj, voleli biste Mene: jer Ja odlazim dalje i dolazim od Boga; niti dolazim sam od sebe, nego Me Najsvetiji posla. Zašto vi ne razabirate Moga govora? Baš zato što ne možete da slušate Moju reč. 7. Vi ste od vašeg oca – Đavola, i hoćete da činite žudnje svoga oca. On je ubica od početka, i ne počivaše u Istini, jer u njemu nema Istine. 8. Kada govori laž, govori od sebe samoga, pošto je laža i otac laži. I zato što vam govorim istinu ne verujete mi. 9. Kao što Mojsije podiže Zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin i Kćer Čovečija, da svaki zagledan, verujući ne propadne, već da ima život večni. 10. Ko me od vas okrivljuje za greh? I ako govorim istinu, zašto Mi ne verujete? Onaj koji je od Boga sluša reči Božije; zato vi ne slušate jer niste od Boga.« – 11. Onda Judejci odvratiše, i rekoše Mu: »Ne kažemo li mi lepo da si Ti Samarijanac i da imaš nekog đavola?« – Isus odgovori: »Nemam Ja demona, već poštujem Onog Najsvetijeg, a vi Me omalovažavate. I Ja ne tražim Svoje slave, već slavu za Boga. Ali ovde je Jedan koji Sudi.«

Mojsijev Zakon je izvrnut

12. A neki od sveštenika i književnika iz Hrama dođoše k Njemu, rekavši: »Zašto Tvoji učenici uče da je nezakonito jesto meso od životinja iako su one žrtveno prinete kako Mojsije zapovedi? 13. Jer je ovo zapisano: ‘Bog reče Noji: Strah i jeza od vas će biti na svaku životinju u polju, i svaku pticu u vazduhu, svaku ribu u moru; u vaše ruke one su predate’.« – 14. A Isus im reče: »Licemeri, dobro je govorio Isaija za vas i vaše pretke, kazujući: ‘Ovaj narod Mi ustima pristupa i časti Me svojim usnama, no srce mu je daleko od Mene, jer uzaludno Me obožavaju učeći i uveravajući, a poučavaju kao božansku nauku ljudske zapovesti u Moje Ime, samo da zadovolje svoje vlastite požude.« – 15. Isto tako i Jeremija iznosi svedočanstvo kada govori za krvne prinose i žrtve: ‘Ja, Gospod Bog, ne zapovedih o tome u onaj dan kada iziđoste iz Egipta, već sam samo ovo zapovedio: da činite pravičnosti, da hodate starim stazama, da vršite pravednost, da volite milosrđe i smerno hodate sa svojim Bogom. 16. Ali vi ne poslušaste Mene, Koji vam u početku dadoh sve sorte zrnevlja i ploda drveća i seme za ishranu i iscelenje čoveka i životinje’.« – A oni rekoše: »Ti govoriš protiv Zakona.« – 17. A On kaza za Mojsija: »Uistinu, Ja ne činim niti govorim protiv /Mojsijevog/ Zakona, već protiv onih koji izopačiše njegov Zakon, što on dopusti zbog tvrdoće vaših srca. 18. Ali, gle: ovde je Jedan veći nego Mojsije!« – A oni se rasrdiše i zgrabiše kamenje da bace na Njega. A Isus prođe posred njih, i bi sakriven od njihovog gneva.


52. poglavlje

Isus Poslanik odbačen od
častoljubivog Avrahamovog semena.

1. Drugom prilikom Govoraše Isus: »Uistinu, uistinu, kažem vam: ako ko održi Moju reč, nikada smrti videti neće.« – Onda Mu Judejci rekoše: »Sad znamo da imaš nekog demona. 2. Avraham je umro, proroci takođe, a Ti govoriš: ‘Ako ko održi Moju reč, nikada neće okusiti smrti’. Ti li si veći od oca našeg Avrahama, koji je umro? I proroci su pomrli! Za koga se Ti sam izdaješ?« – 3. Isus odgovori: »Ako Ja samome Sebi ukazujem čast, – moja počastvovanost je ništavna. Moj Otac je Taj koji Me proslavlja; za Njega vi govorite da je vaš Bog. Štaviše vi Ga niste upoznali; Ja Ga međutim poznajem. I ako bih rekao: ‘Ne poznajem Ga’, bio bih lažov sličan vama. Međutim Ja poznajem onog Najsvetijeg , i od Večnog sam znan. 4. Avraham, otac vaš, radovao se da vidi Moj Dan, i vide ga, i obradova se. – Na to Mu oni Judejci rekoše: »Još nemaš ni četrdeset i pet godina života, a video si Avrahama?!« – 5. Isus im reče: »Uistinu, uistinu, kažem vam: pre nego što Avraham bi, Ja Jesam.« 6. I /još/ im reče: »Onaj Najsvetiji vam je slao mnoge proroke, ali vi ustadoste protiv njih pošto se suprostaviše vašim požudama, grdeći neke a druge ubijajući.« – 7. Tada zgrabiše kamenje da bace na Njega; ali Isus bi sakriven, i otide iz Hrama, prolazeći posred njih, i opet se tako neopažen udalji od njih.

Bog je Sveobuhvatno polarisano Jedinstvo:
Sve je u jednom i Sve je u svemu

8. Kada Njegovi učenici ponovo behu sa Njim na jednome zabitom mestu, upita Ga za Kraljevstvo jedan od njih; a On im kazivaše: 9. »Kao što je gore, tako je i dole; kao što je unutra, tako je i spolja; kako prema desnom, tako i prema levom; kao što je ispred, tako je i pozadi; kako sa velikim, tako i sa malim; kako sa muškim, tako i sa ženskim. Kada ove stvari budete mogli razumeti, tada ćete videti Kraljevstvo Božije. 10. Jer u Meni se ne nalazi niti muško ni žensko, već su oboje jedno u ovom potpunom savršenstvu. Žena nije izvan muža, niti je muž bez žene. 11. Premudrost nije bez Ljubavi, niti je Ljubav bez Premudrosti. Glava nije bez Srca, niti je Srce bez Glave, u Hristu koji sve ovo izmiruje. Jer Bog je sve stvari načinio po broju, po značaju, i po meri, usaglašavajući jedno sa drugim. 12. Ove stvari su za one koji razumeju, veruju. Ako oni ne razumeju, /onda/ one nisu za njih. Jer verovanje je razumevanje, a neverovanje nije razumevanje.«


53. poglavlje

Iscelenje slepog od rođenja na sabat

1. A u drugoj prilici kad Isus prolazaše, vide jednog čoveka koji bi slep od svoga rođenja. A Njegovi učenici Ga upitaše, govoreći: »Učitelju, ko učini greh, ovaj čovek ili njegovi roditelji, da bi slep rođen?« – 2. Isus odgovori: »Šta znači to da li sagreši ovaj čovek ili njegovi roditelji, ukoliko se Božija dela pokazuju na njemu? Meni valja, dok je Dan, činiti dela Mojega Roditelja koji Me posla; dolazi Noć, kada nijedan čovek neće moći raditi. Dokle god sam na svetu, Ja sam Svetlost za svet.« – 3. Kada izgovori ovo, on pljunu na zemlju, i pomeša glinu sa pljuvačkom, pa premaza oči slepome čoveku sa onu glinu. I reče mu: »Idi, umij se u ribnjaku Siloam (što će reći: ‘Poslan’)! – On, dakle, ode svojim putem, i umi se, pa dođe gledajući. 4. Na to susedi, i oni koji su ga ranije viđali kao slepog, govorahu: »Nije li ovo onaj što je tu sedeo i prosio?« – Neki rekoše: »To je on.« – Drugi rekoše: »Ovaj je nalik njemu.« . On pak reče: »Ja sam on.« – 5. Na to ga oni upitaše: »Kako ti behu otvorene oči?« – On odgovori, i reče: »Jedan čovek, koji se zove Isus, načini kal, pa premaza oči moje, i reče mi: ‘Idi do ribnjaka u Siloamu, i umij se’! I ja odoh, i umih se, i progledah.« – 6. Onda mu rekoše: »Gde je On?« – Ovaj odgovori: »Ja ne znam gde je Onaj koji me učini zdravim.«

O vaskrsenju mrtvih

7. Pristupiše Mu zatim neki od sadukeja, koji poriču da ima nekog vaskrsenja, i upitaše Ga, govoreći: »Učitelju, Mojsije nam zapisa: ‘Ako nekome čoveku umre brat koji ima ženu, ostavivši je bez dece, neka njegov brat uzme njegovu ženu i podigne seme za svoga brata’. 8. Kod nas beše šestoro braće; i prvi uzme ženu, i umre bez dece. I onaj drugi je uze za ženu, i umre bez dece. I onaj treći, – sve do šestoga; I oni pomreše takođe ne ostavljajući decu. Naposletku takođe preminu ona žena. 9. U vaskrsenju, kojemu od njih je ona žena, jer šestorica je imahu za ženu?« – 10. A Isus im odgovori, kazujući: »Da li je jedna žena sa šest muževa, ili jedan čovek sa šest žena, isti je slučaj; jer, deca od ovoga sveta su oženjena i udata. 11. Međutim oni koji budu zaslužni da postignu vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene i udaju, niti bilo koji može umreti, jer oni su jednaki anđelima, i deca su Božija, postavši deca Vaskrsenja. 12. A da mrtvi ustaju pokaza upravo Mojsije kod Grma,* kada Gospoda nazva Bogom Avrahamovim, Isaakovim i Jakovljevim, jer On nije Bog mrtvih, nego živih, jer su Njemu svi živi.«

* na Horebu


54. poglavlje

Fariseji saslušavaju isceljenog slepca

1. Onda oni odvedoše farisejima onoga koji ranije bi slep. A bi sabat kada Isus načini kal i otvori njegove oči. 2. Tada ga opet pitahu i fariseji kako je primio moć posmatranja. On im reče: »Stavi mi kal na oči, ja se umih, i vidim.« – 3. Na to neki od fariseja rekoše: »Ovaj čovek nije od Boga, zato što ne drži sabat.« – Drugi rekoše: »Kako može jedan grešan čovek da čini takva čudesa?« – I nastade podvojenost među njima. 4. Onda opet rekoše onom slepcu: »Šta ti veliš za Onoga koji je otvorio tvoje oči?« – On izusti: »Zasigurno je prorok.« – 5. Ali Judejci nisu poverovali za njega: da on bejaše slep i da progleda dok ne pozvaše roditelje onoga što je progledao. 6. I zapitaše ih, govoreći: »Je li ovo vaš sin, za kojeg vi kažete da bi slep rođen? Kako onda sad može videti? Njegovi roditelji odgovoriše i rekoše: »Znamo da je ovo naš sin i da je slep rođen; ali kako sada vidi, ne znamo, niti ko otvori oči njegove. On je odrastao, pitajte njega; on će govoriti sam za sebe.« – 7. Ove reči izustiše njegovi roditelji, pošto se bojahu ovih Judejaca; jer Judejci se već behu dogovorili, da ako Ga neko prizna za Hrista/Mesiju, bude isključen iz Sinagoge. Stoga rekoše njegovi roditelji: »On je odrastao, pitajte njega.«
8. Onda opet pozvaše onog čoveka koji bi slep, i rekoše mu: »Odaj hvalu Bogu; mi znamo da je onaj Čovek grešan.« – On odgovori, i reče: »Da li je on grešan ili ne, ja ne znam. Jedino znam da bejavši slep, sada progledah.« – 9. Potom mu opet rekoše: »Šta ti uradi? Kako otvori oči tvoje?« – On im odgovori: »Već sam vam rekao, i ne čuste! Zašto opet to hoćete čuti? Hoćete i vi da postanete Njegovi učenici?!« – 10, Tada ga oni izgrdiše, i rekoše: »Ti si Njegov učenik; mi smo pak Mojsijevi učenici. Mi znamo da je Bog govorio Mojsiju; što se Ovoga tiče, mi ne znamo odakle je.« – 11. Odgovori onaj čovek, i reče im: »To što čuh je jedna čudnovata stvar, da vi ne znate odakle je, a On je ipak otvori oči moje. Mi znamo da Bog ne sluša grepnike. 12. Nego, ako neko obožava Boga i vrši Njegovu volju, toga On usliši. Otkada je sveta nije se čulo da neko otvori oči slepome od rođenja. Da ovaj čovek nije od Boga, ne bi mogao ništa da čini.« – 13. Odgovoriše mu, i rekoše mu: »Ti si se sav rodio u gresima, a nas bi da učiš!« – I isteraše ga napolje.

Isceljeni slepac ispoveda
svoju veru u Hrista Božijeg

14. Ču Isus da su ga izbacili napolje, i kad ga nađe reče mu: »Veruješ li ti u Sina Božijeg?« – On odgovori, i reče: »Ko je On, Gospode, da mogu verovati u Njega?« – 15. A Isus mu reče: »Dvaput si Ga video, i to je Ovaj Koji govori sa tobom.« – A on reče: »Gospode, ja verujem.« – I pokloni Mu se. 16. Onda Isus reče: »Radi Suda Ja dođoh u ovaj svet; da oni koji ne vide mogu progledati, i oni koji ‘mogu videti’ postanu slepi.« – a neki od fariseja koji behu sa njim čuše ove reči, i rekoše Mu: »Jesmo li i mi slepi?!«

Slika Doma Univerzalnog Graditelja

17. Onda Isus, pošto dođe na jedno mesto gde rastijaše sedam palmi, okupi Svoje učenike* oko Sebe i svakome dade jedan broj i jedno ime koje poznavaše samo onaj koji ih dobi. I reče im: »Stojte kao stubovi u Božijem Domu, i projavite ovaj poredak prema vašim brojevima koje ste primili.« – 18. I oni se postaviše okolo Njega, i načiniše svojim telima četvorougao, i računahu svojim brojevima, ali bezuspešno. I rekoše Mu: »Gospode, ne umemo!« – A Isus reče: »Neka onaj koji je najveći između vas,** bude jednak onom najmanjem, i znak onoga ko ji je prvi da bude kao znak onoga koji je poslednji.«

Veliki Majstor i 48 svetih sveštenika

19. I oni postupiše tako, i u svakom pravcu /četvorougla/ bi u njemu jednakost, a ipak svako nosiše drukčiji broj, i jedna strana beše kao ona druga, i gornja beše kao ona donja, i unutrašnja kao spoljašnja. Onda reče Gospod: »Dovoljno je. Takav je dom mudroga Majstora-Graditelja: četvorougaon je i savršen. Mnoge su njegove odaje, ali Dom je jedan. 20. Obazrite se opet na čovekovo telo koje je hram Duha. Jer telo je jedno, sjedinjeno sa svojom glavom, koja je sa njom jedan trup. I ono ima mnoge udove, dakako, svi su jedno telo, a njima upravlja jedan Duh. Isto tako je i u Kraljevstvu. 21. I glava ne govori prsima: ‘Ne trebaš mi’, niti desna ruka levoj: ‘Ne trebaš mi’, niti leva noga desnoj: ‘Ne trebaš mi’, niti oči govore ušima: ‘Ne trebamo vas’, niti usta nosu: ‘Nemam potrebu za tobom’. Jer Bog na ovom jednom telu metnu svaki ud onako kako je podesno. 22. Kad bi sve /telo/ bilo glava, gde bi bila prsa? Ako bi sve telo bilo trbuh, gde bi bila stopala? Štaviše, one udove za koje neki tvrde da su manje dostojni uvažavanja, podari Bog još većom čašću. 23. A onim delovima koje neki zovu manje lepim, njima je podario veće obilje ugodnosti, da bi se oni mogli brinuti jedan za drugoga. Tako, ako pati jedan ud, svi udovi pate sa njim, i ako se jedan ud uvažava, raduju se svi udovi. 24. I vi ste Moje Telo; i svaki pojedinačno od vas je jedan naročit ud, i svakome pojedinačno od vas Ja dajem njemu odgovarajuće mesto, i jednu Glavu nad svima, i jedno Srce – središte svih, da tu ne bude nedostatka ili podele, da bi tako sa svojim telom, svojom dušom i svojim Duhom mogli slaviti Roditelja sviju, kroz onog Božanstvenog Duha koji deluje u svemu i kroz sve.«

* Misli se na 12 apostola, 12 Proroka, 12 Evanđelisa i 12 Pastira.
** koji je dobio najveći broj


55. poglavlje

Hrist – Dobri Pastir

1. U ono vreme tu prolazaše uz put jedan pastir vodeći svoje stado prema toru. A Isus uze jedno od jagnjag u Svoje naručje, pa mu govoraše milo i privijaše ga na Svoje grudi. I On kazivaše Svojim učenicima: 2. »Ja sam Dobri Pastir, i poznajem Svoje ovce, i prepoznat sam od Mojih. Kao što Roditelj sviju poznaje Mene, isto tako poznajem Ja Svoje stado, i polažem svoj život za Svoje ovce. Takođe imam druge ovce, koje nisu od ovoga tora. Njih takođe trebam privesti, i one će čuti Moj glas, i onda će biti jedno Stado i jedan Pastir. 3. Ja polažem Svoj život, da ga opet mogu primiti. Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja sam od sebe polažem. Imam moć da položim Svoje telo, i imam moć da ga opet podignutog uzmem. 4. Ja sam Dobri Pastir; Dobri Pastir hrani* svoje stado, on uzima jagnjad u svoje ruke, i nosi ih na svojim grudima,i milo vodi one koje su sa mladuncima, štaviše, Dobri Pastir daje život svoj za svoje ovce. 5. A onaj koji je najamnik, i koji nije pastir, kojemu ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, pa napušta ovce i beži, a vuk ih grabi i raštrkuje stado. Čoban beži jer je najamnik, pa ne mari za ovce. 6. Ja sam Vrata; svi koji uđu kroz Mene biće spaseni, i ulaziće i izlaziće, i nalaziće pašu. Zlotvor dolazi samo da ukrade, da ubije i upropasti. Ja dođoh da one /= ovce/ mogu imati život, i da ga imaju još obilnije. 7. Onaj koji ulazi na vrata, pastir je ovcama, kome vratar otvara; i ovce slušaju njegov glas, i on zove Svoje ovce po imenu, i izvodi ih napolje, i poznaje njihov glas. 8. A kada istera svoje ovce, ide pred njima, a ovce ga slede, jer one poznaju njegov glas. A tuđinca neće slediti, nego će bežati od njega, jer one ne poznaju glas tuđinca.«
9. Kaza im Isus ovu parabolu, ali oni ne razumeše ono što im On beše govorio.

* izgoni na pašu

Jedinstvo Oca i Sina u Duhu

Potom im Isus još jednom reče: »Moje ovce slušaju Moj glas, i Ja ih poznajem, i prate Me, a Ja im dajem život večni, i neće nikada propasti, niti će ih ko oteti iz Moje ruke. 10. Otac Moj, koji Mi ih dade, veći je od svih. I niko ih ne može oteti iz ruke Moga Roditelja. Ja i Moj Roditelj Jedno smo.« – 11. Tada Judejci ponovo podigoše kamenje da Ga kamenuju. Isus im uzvrati: »Pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih dela Me kamenujete?« – 12. Judejci mu uzvratiše, govoreći: »Ne kamenujemo Te za neko dobro delo, nego zbog bogohuljenja, zato što, budući čovek, postavljaš samoga Sebe jednakim sa Bogom.« – Isus im odgovori: »Rekoh li Ja da sam jednak Bogu?! Ne, već da sam Jedno sa Bogom. Nije li zapisano u vašem Pisaniju: ‘Ja rekoh: bogovi ste’? – 13. Ako On nazva bogovima one kojima dođe reč Božija, – a Pisanije ne može biti razrešeno – zašto vi kažete Onome koga Roditelj sviju posveti i posla u svet: ‘Ti huliš’, – pošto rekoh: ‘Ja sam Sin Božiji, i stoga sam Jedno sa Sve-Roditeljem’? 14. Ako ne činim dela Moga Roditelja – ne verujte mi; ali ako ih činim, ako ne verujete Meni, verujte delima, da možete spoznati i poverovati da je Duh velikog Roditelja u Meni i Ja u Svome Roditelju.« – 15. Zbog toga oni opet tražiše da Ga uhvate, ali On izmiče iz njihovih ruku, i otide opet preko Jordana, na mesto gde Jovan isprva krstavaše, pa osta onde. 16. I mnogi Mu pristigoše, i rekoše: »Jovan doista ne učini nijednoga čuda, ali je bilo istinito sve što je Jovan kazao za Ovoga. On je taj Prorok koji trebaše doći.« – I mnogi poverovaše u Njega.


56. poglavlje

Oživljavanje voljenog sledbenika Lazara

1. Beše jedan bolesnik, zvan Lazar iz Betanije, iz mesta Marije /Magdalene/ i njene sestre Marte. (Marija beše ona koja pomaza Gospoda mirom i obrisa Njegove noge sa svojom kosom, čiji brat Lazar bi bolestan.) 2. Stoga Mu njegove sestre poručiše: »Gospode, evo bolestan je onaj koga Ti voliš.« – Kada Isus to ču, reče: »Ova bolest nije na smrt, već da bi Slava Božija mogla biti očigledna u njoj.« – A Isus voleše Mariju, i njenu sestru, i Lazara. 3. Kada ču da je on bolestan, ipak osta još dva dana u istome mestu gde je bio. Posle toga reče Svojim učenicima: »Hajdemo opet u Judeju.« – 4. Njegovi učenici mu rekoše: »Učitelju, Judejci nedavno tražiše da Te kamenuju a Ti opet ideš onamo?« – Isus odgovori: »Nije li dvanaest časova u danu? Ako neko danju hoda – ne spotiče se, jer gleda svetlost ovoga sveta. 5. Međutim ako neko noću hoda – spotiče se, pošto nema svetlosti u njoj.« – Ovo reče, a posle toga im kazivaše: »Naš prijatelj Lazar zaspa, ali Ja idem da ga probudim iz sna njegovog.« – 6. Tada Mu rekoše učenici: »Gospode, ako spava, biće mu dobro.«* – Onda dođe glasnik k Njemu rekavši: »Lazar je umro.«
7. A kada Isus dođe, ustanovi da je on ležao u grobu već četiriu dana. (Betanija je bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija udaljena.) I mnogi Judejci pristigoše Marti i Mariji da ih teše za njihovim bratom. 8. Čim je Marta čula da će Isus uskoro pristići, iziđe i susrete Ga; Marija pak ostade u kući. Onda Marta reče Isusu: »Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. Međutim ja znam da će Ti upravo sada, ma šta zamolio od Boga, Bog to dati.« – 9. Isus joj reče: »Tvoj brat spava, i on će opet ustati.« – Marta Mu reče: »Ja znam da će opet ustati, pri Vaskrsenju u Poslednji Dan.« – 10. Isus joj reče: »Ja sam Vaskrsenje i Život; onaj koji veruje u Mene, iako bude umro /telom/, doista će živeti. Ja sam Put, Istina i Život, i svaki koji živi i veruje u Mene, /duhovno/ umreti nikada neće.« – 11. Ona Mu reče: »Da, Gospode, ja verujem da si ti Hrist, Sin Božiji, koji treba doći na svet.« – A kada ovo reče ode ona pa pozva Mariju, svoju sestru, krišom rekavši: »Učitelj je došao i zove te.« – Pošto ona ču to, ustade brzo i ode k Njemu. 12. A Isus još ne beše došao u naseobinu, već je bio na onome mestu gde Ga srete Marta. Judejci pak, koji behu sa njom u kući i tešahu je, kada videše da Marija brzo ustade i iziđe, pođoše za njom, govoreći: »Ide na grob da onamo plače.« – 13. Kada pak Marija dođe gde je bio Isus, i ugleda Ga, pade pred Njegove noge, govoreći Mu: »Gospode, da si bio ovde ne bi umro moj brat.« – Kada pak Isus vide da ona plače, a i Judejci koji dođoše sa njom, zajeca u duhu i bi potresan. I reče: »Gde ste ga položili?« – Oni Mu rekoše: »Gospode, dođi i vidi!« – Onda Isus zaplaka. 14. Na to Judejci rekoše: »Gle, kako ga je voleo!« – A neki od njih prozboriše: »Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepome, učiniti da i ovaj čovek ne umre?« – Na to Isus opet zajeca u samome sebi (jer strepeše da je on mogao biti već mrtav**), došavši na grob; to beše pećina a kamen navaljen na nju. 15. Isus reče: »Sklonite kamen!« – Marta, njegova sestra, smatrajući ga mrtvim, reče mu: »Gospode, već zaudara; jer četiri dana je mrtav.« – Isus joj reče: »Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božiju?!« – Tada skloniše onaj kamen sa mesta gde Lazar bi položen. 16. A Isus podiže oči i pojući prizva Veliko Ime, i reče: »Roditelju Moj, hvala Ti što si Me uslišio! I znam da Me Ti uvek čuješ, ali radi ovog naroda koji stoji ovde, Ja Te zovem da oni mogu poverovati da Me Ti posla.« – I kada bejaše ovo izgovorio, povika silnim glasom: »Lazare, iziđi!« – 17. I onaj koji je bio kao mrtav, iziđe uvijen po rukama i nogama pogrebnim pokrivačem, a njegovo lice beše uvezeno ubrusom. 18. Isus im reče: »Razvite ga i pustite ga da ide. Kada je vrpca života prekinuta, ovaj više ne dolazi; ali dok je ona čitava, tu je nada.«
Tada mnogi od Judejaca koji dođoše Mariji i videše ove stvari koje Isus učini, poverovaše u Njega.«

* »A Isus im beše rekao za smrt njegovu, oni pak mišljahu da govori o počinku sna.« (’Jovan’, 11:13)
** Potpuna i nepovratna smrt nastupa kada se pokida takozvana srebrna nit koja povezuje duhovno telo i materijalno telo.


57. poglavlje

Bezazlenima pripada Kraljevstvo Nebesko –
Odricanje od sablažnjivih zadovoljstava

1. U isto vreme pristupiše učenici Isusu, govoreći: »Ko je najveći u Kraljevstvu Nebeskom?« – A Isus pozva jedno maleno dete, i postavi ga među njima, pa reče: »Uistinu vam kažem: ako se ne preobratite i ne postanete bezazleni i poučljivi kao malena deca, nećete ući u Kraljevstvo Nebesko. 2. Svaki onaj, dakle, koji ponizi samoga sebe kao ovo maleno dete, taj je najveći u Kraljevstvu Nebeskom. I ko primi jedno takvo dete u Moje Ime – Mene prima.«
3. »Teško svetu od sablazni! Jer sablazni moraju da dođu, ali teško onom čoveku od koga sablazni dolaze! Zato, ako tvoja požuda ili tvoj užitak vređaju druge, odseci ih i baci od sebe; to je bolje za tebe: da uđeš u Život bez njih, pre nego što ćeš biti pohotan bačen u večiti* oganj. – 4. Nastojte da ne zanemarite nijednog od ovih malenih, jer kažem vam da u Nebu njihovi anđeli svagda gledaju Lice Božije. Jer Sin Čovečiji je došao da spase što je propalo. 5. Kako pomišljate? Ako neki čovek ima stotinu ovaca, pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti onih devedeset i devet, pa poći u gore, i potražiti onu koja je zalutala? I ako se dogodi da je nađe, doista vam kažem, raduje joj se više nego onim devedeset i devet koje ne odoše krivim putem. 6. Isto tako nije volja vašeg Roditelja, Koji je u Nebu, da ijedan od ovih malenih propadne.«

* vekovni (engl.: everlasting; grč.: aiMnion)

Parabola o ribama:
Bog je Okean i Izvor Života

7. I behu neki ljudi puni sumnje u srcu, došli Isusu, pa Mu rekoše: »Ti nam saopšti da je naš život i postojanje od Boga, ali mi ne videsmo nikad Boga, niti upoznasmo nekakvog Boga. Možeš li nam pokazati Onoga koga nazivaš Ocem-Majkom, jedinim Bogom? Mi ne znamo da negde postoji neki Bog.« – 8. Isus im odgovori, kazujući: »Poslušajte ovu parabolu o ribama: – Neke ribe iz jedne reke razgovarahu sa jednom drugom, kazujući: ‘Pričaju nam da je naš život i postojanje iz vode; međutim mi nikada nismo videle vodu, mi ne poznajemo šta je voda’. – Tada neke između njih, umnije od ostalih, rekoše: ‘Čule smo da ovde u moru boravi jedna mudra i upućena riba, koja poznaje sve stvari. Hajde da otputujemo do nje, i zatražimo da nam pokaže što je voda’. – 9. Tako i neke od njih odoše da traže onu veliku i mudru ribu, pa napokon pristigoše moru u kome prebivaše mudra riba, i priupitahu je. 10. A kada ih ona sasluša, reče im: ‘O vi budalaste ribe, što ne razmišljate! U vama, koje tražite, malo je mudrosti. U vodi živite, mičite se, i postojite u njoj; iz vode ste došle, vodi se vraćate. U vodi živite, ali ne znate to’. – Na istovetan način vi /ljudi/ živite u Bogu, a ipak tražite od mene: ‘Pokaži nam Boga’. Bog je u svim stvarima, i sve je u Bogu.«

Sled ukoravanja bližnjih

11. Opet im* Isus kazivaše: »Ako se tvoj brat ili sestra ogreše prema tebi, idi i nasamo iznesi prestup između sebe i svoga brata ili sestre; ako te poslušaju, pridobio si ih. Ali ako neće da te poslušaju, tada uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da ustima dvojice ili trojice svedoka bude utvrđena svaka reč. 12. I ako njih ne poslušaju, kaži Crkvi; a ako ne poslušaju ni Crkvu, neka vam budu kao oni koji su izvan Crkve. Uistinu vam kažem: ma šta ispravno svežete na zemlji, biće svezano u Nebu, i ma šta ispravno razdrešite na zemlji, biće razdrešeno na Nebu. 13. Opet vam kažem da ako je sedmoro ili čak troje od vas složno na zemlji u onome za šta mole, to će im biti učinjeno od Oca Mojega koji je u Nebesima. Jer gde je već troje sabrano u Moje Ime, ja sam među njima; i ako je tu samo jedno, Ja sam u srcu ovog jednog.«

* Svojim učenicima

Neograničeno praštanje oslobađa dušu –
Nemilosrdni sluga

14. Tada Mu priđe Petar i reče: »Koliko puta može moj brat da se ogreši o mene, i ja da mu oprostim? Do sedam puta?« – Isus mu reče: »Ne kažem ti ‘do sedam puta’, nego do sedamdeset puta sedam. Jer kod proroka takođe nepravednosti behu nađene, čak i posle pomazanja od Duha Svetoga.«
15. Onda im ispriča ovu parabolu, kazujući: »Beše tu jedan kralj koji htede da svede račune sa svojim slugama. A kada poče da svodi račun, dovedoše mu jednoga koji mu dugovaše deset hiljada talanta. Ali kako nije imao da otplati /dug/, naredi njegov gospodar da prodadu njega, i njegovu ženu, i decu, i sve što je imao, i da se naplata izvrši. 16. Onaj sluga na to pade i klanjaše mu se, govoreći: ‘Gospodaru, imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti platiti’! – Tada gospodar onoga sluge bi ganut sažaljenjem, i otpusti ga, i oprosti mu njegov dug. 17. Ali onaj isti sluga izađe i nađe jednoga druga sa kojim zajedno služaše, koji mu dugovaše sto denara, i uhvati ga daviti, govoreći: ‘Plati mi to što mi duguješ’! – 18. A njegov drug iz službe pade pred njega, i preklinjaše ga, govoreći: ‘Imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti platiti’! – A on ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu dok ne otplati svoj dug. 19. Kada ovo videše njegovi drugovi u službi šta ovaj učini, ražalostiše se jako, pa otidoše i ispričaše svome gospodaru sve što se dogodi. 20. Tada ga pozva njegov gospodar, kazujući mu: ‘O ti, nevaljali slugo! Ja ti oprostih sav onaj dug, jer mi zavapi; nije li trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga u službi, baš kao što ti se ja smilovah’?! – I razgnevi se njegov gospodar, i predade ga mučiteljima, sve dok ne otplati sav dug prema njemu. – 21. Isto tako vama će suditi Nebeski Roditelj, ako ne oprostite od svog srca svakome, svome bratu ili sestri, njihova sagrešenja /prema vama/. Ipak, neka svako pazi da plati ono što je dužan, jer Bog voli poštene.«


58. poglavlje

Istinski sinovi i kćeri Božije

1. Isus govoraše Svojim učenicima i mnoštvu oko Sebe: »Ko je sin Božiji? Ko je kćer Božija? Upravo zajednica onih koji se odvraćaju od svakog zla i čine pravednost, koji ljube milosrđe i sa strahopoštovanjem hodaju sa svojim Bogom. To su sinovi i kćeri ljudske koji izađoše iz Egipta, kojima je dano da budu zvani sinovima i kćerima Božijim. 2. I oni su sabrani od svih plemena, i naroda, i rodova, i jezika; i dolaze sa istoka, i sa zapada, i sa severa, i sa juga, a počivaju na Gori Sion, i jedu hleb i piju od roda vinove loze za Božijim stolom, i gledaju Boga licem u lice.«

Parabola o izgubljenoj ovci

3. Tada Mu se bliže privukoše carinici i grešnici da Ga čuju. A fariseji i književnici gunđahu, govoreći: »Ovaj čovek prima grešnike i jede sa njima.« – 4. Onda im kaza ovu parabolu, govoreći: »Koji od vas, imajući sto ovaca, ako izgubi jednu od njih, neće ostaviti onih devedeset i devet u pustinji, i poći za izgubljenom, dok je ne nađe? I kad je nađe, metne je na svoja ramena, radujući se. 5. A kad dođe kući, sazove svoje prijatelje i susede govoreći im: ‘Radujte se sa mnom, jer ja nađoh svoju ovcu koja bi izgubljena’! – Kažem vam da će u Nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje, nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje.«

Parabola o izgubljenom srebrniku

6. Ili koja žena imajući deset srebrnika, ako izgubi jedan srebrnik, neće upaliti svetiljku, i tražiti marljivo dok ga ne nađe? I kad ga nađe, ona saziva svoje prijatelje i susede, govoreći: ‘Radujte se sa mnom, jer nađoh srebrnik koji beh izgubila’. – Isto tako, kažem vam, biva radost u prisustvu anđela Božijih zbog jednog grešnika koji se kaje.«

Parabola o izgubljenom sinu

7. A kaza im i ovu parabolu: »Jedan čovek imade dva sina. I mlađi od njih reče svojim roditreljima: ‘Dajte mi deo imanja koji mi pripada’. – I oni podeliše sa njim svoj posed. A posle nekoliko dana mlađi sin pobra sve skupa, i otputova u jednu daleku zemlju, pa onda potroši svoj imetak živući raspusno. 8. A kada potroši sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on poče da oskudeva. Onda ode i pribi se kod jednog žitelja one zemlje, a on ga posla na svoja polja da čuva svinje. I željaše da napuni svoj stomak sa ljuskama koje su svinje jele, ali niko mu ih ne davaše. 9. A kada dođe k sebi, reče: ‘Koliko unajmljenih slugu u oca mojega imaju dovoljno hleba, i previše, a ja skapavam od gladi! Ustaću i otićiću svome ocu i svojoj majci, pa tu im reći: Oče moj i majko moja, zgreših protiv Neba i ranije vama, i ne zaslužujem više da se zovem vaš sin. Uzmite me kao jednog od vaših unajmljenih slugu’!
10. I ustade pa ode svojim roditeljima. A kada je bio još daleko, opaziše ga njegova majka i njegov otac, i sažališe mu se, pa potrčaše i padoše na njega grleći ga i ljubeći ga. A sin im reče: ‘Oče moj i majko moja, ja zgreših protiv Neba i u vašim očima, i ne zaslužujem više da se zovem vaš sin’. – 11. Otac pak reče svojim slugama: ‘Iznesite brzo najbolju odeždu, i obucite mu je, i stavite prsten na njegovu ruku, i obuću na noge, i iznesite amo najbolje sazrelo voće, i hleba, i ulja, i vina, pa da jedemo i veselimo se. Jer ovaj moj sin bi mrtav – i ožive, i bi izgubljen – i nađen je’. – I počeše da se vesele.
12. A stariji sin bi u polju; i pošto dođe i približi se domu, ču svirku igru. I dozva jednog od slugu i upita ga šta je to. A ovaj mu reče: ‘Brat tvoj koji bi izgubljen – vratio se, a otac tvoj i majka tvoja spremiše mu hleba, i ulja, i vina, i najbolje sazrelog voća, jer ga dočekaše zdrava i čitava’. – 13. I on se rasrdi, i ne htede ući. Na to iziđe njegov otac i moljaše ga. A on uzvrati, rekavši svome ocu: ‘Evo služim ti mnoge godine, nikada ne prestupivši tvoje zapovesti, pa ipak mi nikada ne pruži tako dobru gozbu da se proveselim sa svojim prijateljima. 14. Ali kad je došao ovaj tvoj sin, koji je spiskao svoj imetak sa bludnicama, priređuješ mu gozbu od najboljeg što imaš’. – 15. A otac mu reče: ‘Sine, ti si svagda sa mnom, i sve što imam tvoje je; to se sastasmo stoga da se veselimo i radujemo, jer ovaj tvoj brat bi mrtav – i oživeo je opet, i bi izgubljen – i nađen je’.«


59. poglavlje

Istinski služitelji Istine su svaga budni –
Otvoriti srce za Unutarnje Bogastvo

1. I pope se Isus na jedno brdo, i sede tamo sa Svojim učenicima, pa ih poučavaše. I reče im: »Ne boj se, stado malo, jer se svidelo Ocu vašem da vam dade Kraljevstvo. 2. Prodajte ono što imate /u izobilju/, i činite ono što je dobro, za one koji nemaju ništa. Opremite sami sebe torbama koje ne stare, sa riznicom u Nebesima koja se ne ispražnjuje, kojoj se ne približava lupež, niti moljac uništava. Jer gde vam je blago, onde će vam biti i srce. 3. Neka vaša bedra budu opasana, i svetiljke vaše zapaljene; a vi sami budite kao ljudi koji čekaju svoga gospodara koji se vraća sa svadbe, da kada uđe i pokuca, odmah mu otvore. 4. Blažene su one sluge, koje gospodar, kada dođe, nađe budne. Uistinu vam kažem da će se opasati i posaditi ih za stolom, pa će pristupiti i služiti im. 5.I ako dođe u drugu stražu, ili dođe u treću stražu, i nađe ih tako, blagoslovene su ove sluge. 6. I znajte ovo: da domaćin kuće zna u koji čas će kradljivac doći, bdio bi i ne bi dopustio da mu se prokopa kuća. I vi, dakle, budite spremni, jer će Sin Čovečiji Doći u čas kad to ne pomišljate.« – 7. Tada mu Petar reče: ‘Gospode, govoriš li nama ovu parabolu ili svima?« – A Gospod reče: »Ko je, dakle, taj verni i mudri domoupravitelj koga će gospodar postaviti nad svojim domaćinstvom, da im poslužuje njihova sledovanja u odgovarajuće vreme? 8. Blagosloven je onaj sluga koga njegov gospodar, kada dođe, nađe da tako čini. Iz Istine vam kažem da će ga postaviti upraviteljem nad svim svojim imetkom. 9. A ako pak onaj sluga kaže u svom srcu: ‘Moj gospodar odloži svoj dolazak’, pa počne tući sluge i sluškinje, te jesti, i piti, i opijati se, doći će gospodar onoga sluge u dan kada ga ne očekuje, i u čas koji ne zna, te će mu odrediti njegov udeo sa nevernima. 10. A onaj sluga koji je znao volju svoga gospodara, a nije se pripremio, niti činio prema volji njegovoj, biće bijen sa mnogo udaraca. Onaj pak koji nije znao, a činio je ono što zaslužuje batine, biće bijen sa malo udaraca. Jer, kome je mnogo dano, od njega će se puno tražiti; a kome je malo dano, od njega će se samo malo tražiti. 11. Naime: oni koji prepoznaše Božanstvo i nađoše na Putu Života tajne Svetlosti, a potom padoše u greh, biće kažnjeni sa mnogo šiba nego oni koji ne poznaše Put Života. 12. Takvi će se vratiti kad se njihov točak /života/ upotpuni; i njima će biti dat rok da razmisle i poprave svoje življenje, i izučivši tajne dospeće u Kraljevstvo Svetlosti.

Istinski Avrahamov sin:
dobrostivi Zakej

13. Onda Isus uđe i prođe kroz Jerihon. I gle, tu bi bi jedan čovek zvani Zakej, rukovodilac sakupljača poreza, a bi bogat. 14. I nastojaše da vidi Isusa – ko je On; i ne mogaše od gužve, jer je bio maloga rasta. I potrča napred, pa se pope na jedno dudovo drvo da Ga vidi; jer On imaše proći tim putem. 15. A kada Isus dođe na to mesto, pogleda gore i reče mu: »Zakeju, požuri i dođi dole, jer Mi danas valja ostati u tvojoj kući.« – I on požuri, te siđe, pa Ga primi sa radošću. 16. A kada oni to videše, svi gunđahu, govoreći: »Što On svraća kao gost kod čoveka koji je grešnik?« – 17. A Zakej stade, i reče Gospodu: »Evo, Gospode, polovinu od svoga imetka dajem sirotinji; i ako sam išta uzeo od nekog čoveka po lažnoj optužbi, vratiću mu četverostruko.« – 18. A Isus mu reče: »Danas je došlo Spasenje tvome domu; pošto si jedan pravedan čovek, ti si i Avrahamov sin. Jer Sin Čovečiji dođe da potraži i izbavi one koji se smatrahu da su izgubljeni.«


60. poglavlje

Isus upozorava licemere
i razotkriva književnike i fariseje

1. Onda kaza Isus mnoštvu i Svojim učenicima, govoreći: »Književnici i fariseji sedoše na Mojsijevu stolicu. Sve, dakle, što vas pozovu da činite,* to činite i izvršavajte; ali po delima njihovim ne postupajte: jer govore – a ne tvore. Nego vezuju teška bremena i mučna za nošenje, pa ih tovare na ljudska pleća; a sami neće svojim prstom da ih pomaknu. 2. I sva svoja dela čine da ih ljudi zapaze. Oni prikazuju raširene filakterije** i povećavaju rubove svjih ogrtača; oni vole najviša mesta na gozbama i glavna sedišta u sinagogama, te pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu ‘rabi, rabi’. 3. A vi ne tražite da budete nazivani ‘rabi’, jer jedan je vaš Rabi:*** sami Hrist; a svi vi braća ste. I nikoga na zemlji ne nazivajte ‘ocem’, jer na zemlji su očevi samo po mesu; međutim tamo u Nebu je Jedini Koji je vaš Otac i vaša Majka, Koji ima Duha Istine, Koga svet ne može da primi. 4. Niti tražite da budete nazivani ‘majstorima’, jer Jedan je vaš Majstor****: sami Hrist. I oni koji su najveći između vas neka budu vaši služitelji. I koji samoga sebe uzdiže – biće ponižen; a oni koji su unizili sami sebe – biće uzdignuti.«
5. »Teško vama, književnici i fariseji, hipokriti/licemeri! Jer vi ljudima zatvarate Kraljevstvo Nebesko; naime, niti sami ulazite, niti puštate unutra one koji ulaze.«*****
6. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi proždirete kuće udovičke, i tobože se dugo molite. Zat ćete više prokletstva primiti.«
7. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi prohodite more kopno da načinite jednog proselita; a kada on postane pravite ga detetom paklenim, dvaput većim od sebe.«
8. »Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ‘Ma ko se kune Hramom – to je ništa; međutim koji god se kune zlatom hramovnim, dužnik je’. – Vi bezumnici i slepci! Jer šta je veće: zlato ili Hram koji osvećuje zlato? 9. I: ‘Ma ko se kune žrtvenikom – to je ništa; međutim koji god se kune darom koji je na njemu, kriv je’. – Vi bezumnici i slepci! Jer šta je veće: dar ili žrtvenik koji osvećuje dar? 10. Ko se, dakle, kune žrtvenikom, zaklinje se njime i svim što je na njemu. I ko se kune Hramom, zaklinje se njime i Onim koji prebiva u njemu. I koji se kune Nebom, zaklinje se Tronom Božijim /u Nebu/ i Onim Svetim-Jednim Koji je na njemu.«
11. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi dajete desetak od metvice, i aniza, i kima, a izostavljate ono što je pretežnije u Zakonu: pravednost, milosrđe i veru; ovo je trebalo činiti, a ono ne izostaviti. Slepe vođe! Jer vi osuđujete komarca a kamilu proždirete!«
12. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi čistite spolja čaše i zdele, a iznutra su pune grabeži i razuzdanosti. Slepi fariseju, očisti najpre iznutra čašu i zdelu, da bude i njihova spoljašnost čista!«
13. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi ste poput okrečenih grobova, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i pokvarenosti. Isto tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i tobožnje vernosti.«
14. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi podižete spomenike prorocima i ukrašavate grobove pravednika, i govorite; ‘Da bejasmo živeli u dane naših otaca, ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi prorokâ’. – 15. Tako svedočite za sebe da činite kao deca onih koji pobiše proroke. Ispuniste, dakle, meru svojih otaca. 16. Zato Sveta Premudrost kaže: Evo, šaljem vam proroke, i mudrace, i pismoznalce; a neke od njih vi ćete pobiti i raspeti, a druge ćete šibati u vašim sinagogama, i goniti od grada do grada. I doći će na vas sva pravednička krv prolivena na zemlji, od krvi Abela pravednoga do krvi Zaharije, sina Barahijina, koga ubiste između Hramao i žrtvenika. Uistinu vam kažem: sve ovo srušiće se na ovaj rod.«
17. »O Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani! Koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, baš kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste! 18. Evo, ostavlja vam se vaš dom pust. Naime, kažem vam: nećete Me videti dok ne rečete: ‘Svet, svet, svet, blagosloven je Onaj Koji dolazi u Ime Onog Jedinog Pravednog’!«

* iz istinskog Mojsijevog Zakona (cp.: 25:8)
** molitvene zapise remenjima vezane za čelo i desnu ruku
*** Grec.: Rabbi…; grč.: didaskalos
**** Engl.: master, sin.; grč.: kathgts
***** koji bi da uđu
° Tačnije, misli se na Svetilište nad Svetilištem Hrama.



61. poglavlje

Znaci poslednjeg vremena

1. I kad seđaše Isus na Maslinskoj gori, pristupiše Mu učenici nasamo, govoreći: »Kaži nam, kada će se ovo* zbiti? I šta će biti znak tvoga Dolaženja** i svršetka sveta?« – A Isus im odgovori: »Pazite da vas ko ne prevari! Jer, mnogi će doći pod Mojim Imenom, govoreći ‘Ja sam Hrist’! – i mnoge će zavesti. 2. I čućete za ratove i glasine o ratovima; gledajte da vas ne uznemire. Jer sve ovo mora da se dogodi, ali to još uvek nije kraj. Jer, ustaće narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva. I biće tada gladi, i kuge, i zemljotresa po raznim predelima. Sve ovo je početak /velikih/ nevolja. 3. I u ovim danima oni koji imaju moć gomilaće za sebe posede i bogastva zemlje radi vlastitog užitka, i ugnjetavaće mnoge koji oskudevaju, i držaće ih u ropstvu, i koristiće ih da bogastva svoja umnože, i podjarmiće čak i zveri u polju, i podići će Gnusobu. Bog će ipak poslati Svoje glasnike, i oni će obznaniti Njegove Zakone, koje ljudi svojim predanjima prekriše, a oni koji ih prekrše – umreće. 4. Tada će vas*** predati da budete mučeni, i ubijaće vas; i bićete omrznuti od svih naroda Imena Moga radi. I tada će se mnogi biti uvređeni, i izdaće jedan drugoga, i mrzeće jedan na drugoga. I izići će mnogi lažni svedoci, i zavešće mnoge. 5. A zbog silne nepravičnosti ohladneće ljubav mnogih. No onaj koji istraje do kraja /nevolja/ – taj će biti spašen. A ovo Evanđelje o Kraljevstvu biće propovedano po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj.«
6. »Kada, dakle, vidite da Gnusoba pustoši,**** pomenuta od proroka Danila, stoji na Svetome mestu***** (– koji čita neka razume), tada oni koji budu u Judeji neka beže prema gorama; oni koji su na krovu neka ne silaze da uzmu išta iz svoje kuće; niti oni koji su u polju neka se ne vraćaju da uzmu svoju odeždu. 7. I teško onima koje su trudne i onima koje doje u te dane! Nego molite da bežanje vaše ne bude u zimu, niti na sabat; jer će tada biti velika nevolja, kakve ne bi od početka sveta do sada, niti će ikad biti. I ako se oni dani ne bi skratili, ne bi se izbavilo nijedno telo; ali radi izabranih biće oni dani.«
8. »Ako vam tada ko kaže ‘Evo, Hrist je ovde’! – ili ‘Onde /je/’! – ne verujte nepromišljeno. Jer, ustaće mnogi lažni hristosi, i lažni proroci, koji će izvoditi velike znake i čudesa, da zavedu, ako to bude moguće, i izabrane. Eto, rekao sam vam unapred. 9. Ako vam, dakle, kažu ‘Evo, On je u pustinji’! – ne izlazite; ‘Evo, On je u tajnim odajama’! – ne verujte nepromišljeno. Jer, kao što blesak munje izađe od istoka, i sine do zapada, takvo će biti i Dolaženje Sina Čovečijeg. Jer gde god je 'lešina', tamo će se i 'orlovi' okupiti. 10. Odmah posle nevolja onih dana Sunce će se pomračiti, i Mesec neće davati svoje svetlosti, i zvezde° će padati sa neba, i sile nebeske biće uzdrmane. 11. I tada će se pojaviti znak Sina Čovečijeg na nebu; i tada će zakukati sva plemena na zemlji i ugledaće Sina Čovečijeg gde dolazi na Oblacima Nebeskim sa Silom i velikom Slavom. I on će poslati Svoje anđelje sa velikom jekom kao kod trubenja, pa će sakupiti Svoje izabranike od četiri vetra,°° od jednog kraja neba do drugog.«
12. »A od smokve naučite parabolu: Kada njena grana već omekša i olista, znate da je leto blizu. Tako i vi, kada vidite sve ove stvari, znajte da je ovo blizu, na samim vratima. Uistinu vam kažem: Ovaj rod neće nestati sve dok se sve ovo ne ispuni. Nebo i zemlja će proći,°°° ali Moje reči neće proći. 13. A o onom danu i času nijedan čovek ne zna, ni anđeli Nebeski, nego samo Sve-Roditelj.«
«Naime, kao što beše u Nojeve dane, tako će biti i Dolazak Sina Čovečijeg. 14. Jer kao u dane pred Potopom, oni behu /nezasito/ jeli i pili, ženili se i udavali,°°°° do dana kada Noje uđe u barku; i nisu znali dok ne dođe Potop i sve odnese. Tako će biti i Dolazak Sina Čovečijeg. 15. Tada će dva biti u polju: jedan će biti uzet, a onaj drugi ostavljen. Dve će mleti u mlinu: jedna će biti uzeta, a ona druga ostavljena Bdijte stoga, jer ne znate u koji čas će Doći Gospod vaš.«

* što Si prethodno najavio (v.: 60:18)
** Prisustva, Približavanja (engl.: coming; grč.: paroysías)
*** kao utelovljene Božije glasnike
**** Verovatno se misli na hram Pustošnikâ.
***** u Svetome Gradu, Jerusalimu
° Misli se na masivnije meteorite, bolide i asteroide.
° ° sa četiri strane sveta
° ° ° staro nebo i stara zemlja
° ° ° ° U smislu: priređivali su razuzdane prosidbeno-svadbene gozbe.

Parabola o marljivom i rđavom sluzi –
Poziv na budnost i marljivost

16. Ovo pak znajte: Ako bi domaćin kuće znao u koju /noćnu/ stražu će kradljivac doći, bdio bi i ne bi dopustio da mu kuća bude prokopana. Stoga budite i vi spremni, jer u takvom jednom času, kad to ne pomišljate, doći će Sin Čovečiji. 17. Ko je, dakle, verni i mudri sluga, koga će gospodar postaviti nad svojim ukućanima, da im daje hranu u odgovarajuće vreme? Blagosloven je onaj sluga koga njegov gospodar, kada dođe, nađe da tako čini. Uistinu vam kažem da će ga postaviti upravljačem nad celim svojim posedom. 18. A ako pak onaj rđavi sluga kaže u svom srcu: ‘Moj gospodar odloži svoj dolazak’, pa počne tući svoje drugove u službi, i jesti sa proždrljivcima i piti sa pijancima, 19. doći će gospodar onoga sluge u dan kada ga ne očekuje, i u čas koji ne zna. I odrediće mu /gospodar/ njegov udeo sa licemerima u krajnju tamu, sa svirepima, i sa onima koji nemaju ljubavi, ni samilosti; onde će biti plač i škrgut zuba.«


62. poglavlje

Parabola o deset devica –
Pravednici nose i održavaju Svetlo Istine u sebi

1. Tada će Kraljevstvo Nebesko biti poput deset devica, koje uzeše svoje svetiljke, pa iziđoše da susretnu mladoženju. A pet od njih behu mudre, a pet behu nerazumne. 2. One koje behu nerazumne uzeše svoje svetiljke, a ne uzeše ulja sa sobom; mudre pak uzeše ulje u svojim posudama sa svojim svetiljkama. 3. Pošto mladoženja odocni, sve zadremaše i zaspaše. A u ponoći bi velika vika podignuta: ‘Evo, mladoženja dolazi! Iziđite mu u susret’! – Tada ustadoše sve one device, i udesiše svoje svetiljke. 4. A nerazumne rekoše onim mudrima: ‘Dajte nam od vašega ulja, jer se naše svetiljke gase’. – Mudre pak odgovoriše, rekavši: ‘Ne tako, da ne bude malo nama i vama; nego idite bolje trgovcima i kupite sebi’. – 5. A kad one otidoše da kupe, pristiže mladoženja; i one koje behu spremne uđoše sa njim na svadba. I zatvoriše se vrata. 6. Utom dođoše i one druge device, govoreći: ‘Gospodaru, gospodaru, otvori nam’! – Ali on odgovori, i reče: ‘Uistinu vam kažem: ne poznajem vas’.* – 7. Bdijte, dakle, jer ne znate ni dana ni časa u kojem Sin Čovečiji dolazi. Držite svoje svetiljke upaljene.«

* U značenju: Ne vidim Moje Unutarnje Svetlo razgoreno u vama.


63. poglavlje

Parabola o talantima:
darove i sposobnosti ulagati u opštu dobrobit

1. On govoraše dalje: »Kraljevstvo Nebesko je kao čovek zapućen u jednu daleku zemlju, koji pozva svoje sluge, i predade im svoja blaga. I jednome dade pet talanta, drugome dva, trećem jedan; svakome prema njegovoj pojedinačnoj moći; i odmah otputova. 2. Tada onaj što primi pet talanta ode, i poslova sa njima, pa steče s njima drugih pet talanta. A isto tako onaj što primi dva, zaradi takođe druga dva. Međutim onaj što primi jedan, ode i iskopa rupu u zemlju, pa sakri novac svoga gospodara. 3. Posle dužeg vremena, pristiže gospodar onih slugu, te se obračuna sa njima. I tako mu pristupi onaj što primi pet talanta, i donese drugih pet talanta, govoreći: ‘Gospodaru, predade mi pet talanta; evo, ja zaradih pored njih još pet talanta’. – Njegov gospodar mu reče: ‘Dobro učini, dobri i verni slugo; u malom si bio veran, – učiniću te upravljačem nad mnogim. Uđi u radost svoga gospodara’. – 4. Takođe mu pristupi onaj što primi dva talanta, i reče: ‘Gospodaru, predade mi dva talanta; evo, ja zaradih pored njih druga dva talanta’. – Njegov gospodar mu reče: ‘Dobro učini, dobri i verni slugo; u malom si bio veran, – učiniću te upravljačem nad mnogim. Uđi u radost svoga gospodara’. – 5. Tada mu pristupi onaj što primi jedan talant, i reče: ‘Gospodaru, znao sam da si tvrd čovek; žanješ gde nisi zasejao i prikupljaš gde nisi vejao. Pa se pobojah, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; evo, tu imaš što je tvoje’. – 6. Gospodar njegov odgovori, i reče mu: ‘Zlobni i lenji slugo, ti li mi kažeš da žanjem gde ne posejah i prikupljam gde nisam vejao? Trebalo je, dakle, da staviš moje talante u upotrebu, radi dobitka, i ja bih pri svome dolasku primio svoje s kamatom. 7. Stoga uzmite od njega talant i podajte ga onome što ima dva talanta’. – Jer u svakome onome koji je uvećao /povereno/, biće dodato, i imaće na pretek; no od onoga koji nije uvećao, biće oduzeto čak i ono što ima. I izbaciće nekorisnog slugu u krajnju tamu; jer takav udeo je izabrao.« – 8. Uz to reče Isus Svojim učenicima: »Budite osvedočeni menjači novca iz Kraljevstva; odbijajte rđavo i lažno, i zadržavajte dobro i istinito.«

Prilog siromašne udove:
Bog gleda na nesebične darove srca

9. I seđaše Isus nasuprot kovčega /za prilog/, i gleđaše kako narod meće novac u kovčeg. 10. I dođe jedna siromašna udova, pa ubaci dve lepte, jednu četvrtinu od svoje zarade. 11. A Isus dozva Svoje učenike i reče: »Uistinu, kažem vam, da ova siromašna udova stavi više unutra nego svi oni koji metahu u kovčeg. Jer svi metnuše unutra od svoga izobilja, a ona od svoje sirotinje stavi unutra sve što je imala, čak sav svoj imetak.«


64. poglavlje

Duh Života je Sveto Dvojstvo

1. Pristiže Isus do jednog izvora blizu Betanije, okolo koga rastijaše dvanaest palmi, gde On često dolazaše sa Svojim učenicima da ih poučava misterijama Kraljevstva. I seđaše On tu u senci drveća i Njegovi učenici sa njim. 2. I jedan od njih reče: »Majstore, ovo je davno zapisano: Alohim načini čoveka na Njihovu vlastitu sliku, muško i žensko Oni sazdaše njih’. – Kako Ti onda kažeš da je Bog jedan?« – A Isus im reče: »Uistinu vam kažem: U Bogu nije ni muško ni žensko /samo/, i štaviše oboje su jedno, i Bog je Dvoje u Jednome. On je Ona i Ona je On. Alohim, Bog naš, savršen je, beskonačan, i Jedan. 3. Kao što je u muškarcu manifestovan Otac i prikriveno Majka, tako je u ženi manifestovana Majka i prikriveno Otac. Zbog toga ime Oca i Majke treba biti pođednako blagosloveno, jer Oni su velike Božije Snage, i jedna nije bez druge, u Jednom Bogu. 4. Obožavajte Boga, /Koji je/ iznad vas, ispod vas, na desno, na levo, pred vama, pozadi vas, unutar vas, unaokolo vas. Doista, to je ipak Jedan Bog, Koji je Sve u svemu, i u Kojem sve stvari imaju postojanje, ishodište sveg Života i sve Tvari, /Koji je/ bez početka i bez kraja. 5. Stvari koje su vidljive i prolazne manifestacije su iz nevidljivog koje je večno, da bi od vidljivih stvari Prirode mogli dopreti do nevidljivih stvari Božanstva; i od onih koje su prirodne, da dostignete do onih koje su duhovne. 6. Uistinu Alohim sazda čoveka na božansku sliku muškarcem i ženom, i sva Priroda je Božija slika; stoga je Bog obadvoje: muško i žensko, bez podvojenosti, već Dvoje u Jednom, Celovit i Večan. Od Njega i u Njemu sve su stvari: vidljive i nevidljive. 7. Iz Večnoga one potekoše, Večnome se vraćaju: duh duhu, duša duši, razum razumu, osećaj osećaju, život životu, oblik obliku, prah prahu.«*

* prasupstanci

Svetlonoše, sinovi i kćeri Neba
rađali su se na raznim podnebljima

8. »U početku Bog se spremi, i tada izađe ljubljeni Sin, Božanstvena Ljubav, i ljubljena Kći, Sveta Premudrost, istim putem iz Jednog Večnog Izvora; i iz Njega su rodovi Božijih duhova, sinovi i kćeri Večnoga. 9. I oni siđoše na zemlju, i borave sa ljudima, i poučavaše ih putevima Božijim: da vole zakone Večnoga i slušaju ih, kako bi u njima našli spasenje. 10. Mnogi narodi videše njihov Dan. Pod raznim imenima oni behu objavljeni njima, i radovahu se ovi /narodi/ u svetlosti njihovoj. I upravo sada vam opet dolaze, ali Izrael ih ne prima. 11. Uistinu vam kažem, Svojoj Dvanaestorici koju izabrah: ono što beše poučavano od njih od davnih vremena – istinito je, iako iskvareno nerazumnim predstavama ljudi.«

Duhovni mrtvac greši protiv Otac-Majka Boga

12. Ponovo Isus reče Mariji Magdalene, kazujući: »Ovo je zapisano u Zakonu: ‘Ko napusti Oca ili Majku, ostavite ga ugaslog smrti’. A Zakon ne govori o roditeljima u ovom životu, već o unutarnjem Svetlu koje je u nama do ovog dana. 13. Koji, dakle, napuste Hrista Spasitelja, Sveti Zakon i Družinu izabranih, ostavite ih ugasle smrti. Da, neka budu izgubljeni u krajnjoj tami, jer tako htedoše i niko ih ne mogaše sprečiti.«


65. poglavlje

Poslednje pomazanje od Marije Magdalene

1. A u sabatnje veče pred Pashu, kad Isus bi u Betaniji, otide u kuću Simona Gubavog, a tamo Mu postaviše večeru; i Marta posluživaše dok Lazar bi jedan od onih koji seđaše za stolom sa njima. 2. I tada dođe Marija zvana Magdalena, držeći sud od alabastra sa mirom od narda, vrlo dragocenim i skupim; i otvori sud pa izli miro na Isusovu glavu, i pomaza Njegove noge, i obrisa ih sa kosom svoje glave. 3. Tada reče jedan od Njegovih učenika, Juda Iskariotski, koji Ga izdade: »Čemu ovo rasipanje mira koje se mogaše prodati za tri stotine denara a oni dati siromasima?« – A ovo ne reče da bi se pobrinuo za siromahe, već zato što bi ispunjen zavišću i pohlepom, i držaše kesu, i nosaše što bi stavljano u njoj. I oni gunjđaše protiv nje. 4. A Isus reče: »Pustite je! Zašto joj pričinjavate neprijatnosti? Jer, učinila je sve što je mogla. Da, ona učini dobro delo na Meni. Jer, siromahe imate svagda sa sobom, međutim Mene nemate svagda. Ona pomaza Moje telo za dan Moga pogreba. 5. I uistinu vam kažem: ma gde ovo Evanđelje bude propovedano po celom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje na nju.«

Juda ugovara izdaju sa prvosveštenicima

6. Tada uđe satana u srce Jude Iskariotskog, i on otide svojim putem, i sastade se sa prvosveštenicima i starešinama kako bi mogao da Ga izda. A oni behu obradovani i dogovoriše se sa njim za trideset srebrnika, za cenu jednog roba; i On im obećaše, i od tada tražaše zgodnu priliku da Ga izda.

Ne odlagati predavanje svetome življenju

7. A u to vreme govoraše Isus Svojim učenicima: »Propovedajte celome svetu, govoreći: ‘Nastojte da primite misterije Svetlosti i da uđete u Kraljevstvo Svetlosti, jer sada je Vreme Prihvatanja i sada je Dan Spasenja. 8. Ne odgađajte od dana do dana, i od kruga do kruga,* i od Eona do Eona, u ubeđenju da kada se vratite u ovaj svet uspećete u postizanju misterija, i ući ćete u Kraljevstvo Svetlosti. 9. Jer vi ne znate kada će broj savršenih duša biti upotpunjen, a onda će se kapije od Kraljevstva Svetlosti zatvoriti, i od tada niko neće moći da uđe, niti će neko izaći. 10. Nastojte da smognete ući dok poziv odjekuje, dok broj savršenih duša ne bude zapečaćen i ispunjen, a vrata se ne zatvore’.«

* točka ponovnih rođenja


66. poglavlje

Trojna jedinstva

1. Isus ih iznova poučavaše govoreći: »Bog podizaše svedoke Istine u svakom narodu i svakom dobu, da svi mogu upoznati volju Večnoga i činiti je, a zatim da uđu u Kraljevstvo, da budu upravljači i saradnici sa Večnim.«
2. »Bog je Sila, Ljubav i Mudrost, i ovo Troje je Jedno. Bog je Istina, Dobrota i Lepota, i ovo Troje je Jedno. 3. Bog je Pravednost, Znanje i Čistota, i ovo Troje je Jedno. Bog je Divota, Samilost i Svetost, i ovo Troje je Jedno. 4. I ova četiri Trojstva Jedno su u skrivenom Božanstvu, Savršenome, Beskonačnome, Jedinome. 5. Isto tako u svakom muškarcu koji je savršen, tri su lica: ono od Sina, ono od Supruga, i ono od Oca, i ova tri su jedno. 6. Tako i u svakoj ženi koja je savršena, tri su lica: ono od Kćeri, ono od Neveste, i ono od Majke, i ova tri su jedno; a /takav/ muškarac i /takva/ žena jedno su, baš kao što je Bog Jedno. 7. Ovako je sa Bogom Ocem-Majkom, u Kome nit je muško nit žensko, i u Kome su oboje, i svako je trostrukost, i svi su Jedno u skrivenome Jedinstvu. 8. Ne čudite se ovome, jer: kao što je Gore tako je i Dole, i kao što je Dole tako je i Gore, i ono što je na Zemlji ovako je, jer je tako i u Nebu. 9. Opet vam kažem: Ja i Moja Nevesta jedno smo, baš kao što je Marija Magdalena, koju izabrah i posvetih Sebi kao uzor, jedno sa Mnom; Ja i Moja Crkva jedno smo. 10. Crkva Prvorodnoga je Marija Božija. Ovako govori Večni: Ona je Moja majka i svagda Me nosaše, i rađaše Me kao svoga Sina u svakom dobu i predelu. Ona je Moja nevesta, svagda jedno u u Svetome Jedinstvu sa Mnom, svojim Suprugom. Ona je Moja kći, jer ona svagda ističe i izlazi iz Mene, svoga Oca, rađajući se u Meni. 11. I ove dve Trojičnosti jedno su u Večnome, i rasprostiru se u svakom muškarcu i ženi koji su /u Duhu/ savršeni postali, koji svagda bivaju uzdignuti i koji su postigli jedinstvo sa Bogom, koji svagda začinju i rađaju Boga za spasenje mnogih. 12. Ovo je misterija Trojstva u čovečanstvu, i štaviše u svakom pojedinačnom ljudskom detetu mora biti ostvarena ova Božija misterija, večnog osvedočenja Svetlosti, trpljenja za Istinu, uzlaženja u Nebesa, i odašiljanja Duha Istine. I ovo je put spasenja, jer Kraljevstvo Božije je unutarnje.«
13. A jedan Mu reče: »Majstore, kada će doći Kraljevstvo?« – A On odgovori, i reče: »Kada ono što je spolja bude kao ono što je unutra, a ono što je unutarnje bude kao ono što je spoljašnje, a muško sa ženskim, niti /samo/ muško niti žensko, već dvoje u Jednome. Oni koji imaju uši da slušaju, neka čuju.«


67. poglavlje

Svečani ulazak u Jerusalim

1. A prvoga dana sedmice, kad se približavaše Jerusalimu, kod Betfage i Betanije, pri Maslinskoj gori, posla On dvojicu Svojih učenika, i reče im: »Idite u selo što je pred vama, i čim budete ušli u njega, naći ćete privezano magare na koje nijedan čovek nije seo; odrešite ga i dovedite. 2. A ako vam ko kaže: ‘Šta to činite’? – recite: ‘Ono je Gospodu potrebno’. I odmah će ga poslati ovamo.« – 3. I oni odoše i nađoše magare privezano vani na jednome mestu gde se dva puta sastajahu, i odvezaše ga. A neki od onih koji onde stajahu rekoše im: »Šta činite, zašto odvezujete magare?« – A oni im rekoše baš kao što je Isus zapovedio. I pustiše ih da odu. 4. I dovedoše magare Isusu, i metnuše svoje ogrtače na njega, i On sede na magare. I mnogi prostreše svoje ogrtače po putu, a drugi rezahu grančice sa stabala i razbacivaše ih po putu. 5. A oni koji iđahu pred Njim i za Njim uzvikivahu, govoreći: »Hosana, blagosloven si Ti koji dolaziš u Ime Jovino; blagosloveno bilo Kraljevstvo praoca našeg Davida; blagosloven budi Ti koji dolaziš u Ime Višnjega! Hosana na Visini!«

Sudnji Dan –
Učinjeno bližnjemu je učinjeno i Hristu-Duhu

6. I stiže Isus u Jerusalim, i uđe u Hram; i kada razgleda naokolo sve, kaza im ovu parabolu, govoreći: 7. »Kada Sin Čovečiji dođe u Slavi Svojoj, i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na tron Slave Svoje. I biće okupljeni pred Njim svi narodi; i on će ih odvojiti, jedne od drugih, kao što pastir razlučuje ovce svoje od koza. I postaviće ovce Sebi s desne strane a koze s leve. 8. Tada će Kralj reći onima sa Svoje desne strane: ‘Hodite, vi blagosloveni od Moga Roditelja, nasledite Kraljevstvo pripremljeno vam od utemeljenja sveta. Jer bejah gladan, – i dadoste Mi jelo; bejah ožedneo,– i dadoste mi piće; bejah tuđinac, – i primiste me; bejah nag, – i odenuste Me; bejah bolestan, – i posetiste Me; bejah u tamnici, – i dođoste mi’. – 9. Onda će Mu odvratiti pravednici, govoreći: ‘Gospode, kada Te videsmo gladna i nahranismo? Ili žedna i napojismo? Kada Te videsmo kao tuđinca i primismo? Ili naga i odenusmo? Ili kada te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmo Ti’? – 10. A Kralj će odgovoriti, i reći im: ‘Gle, Ja vam se pokazujem u svim stvorenim oblicima. I uistinu vam kažem: ukoliko što učiniste najmanjem od ove Moje braće, to učiniste Meni’. 11. Potom će reći i onima sa Svoje leve strane: ‘Idite od Mene, vi zle duše, u večiti oganj, koji sami sebi pripremiste, dok se ne očistite sedam puta i ne operete od svojih grehova. 12. Jer bejah gladan, – i ne dadoste Mi jelo; bejah ožedneo, – i ne dadoste Mi piće; bejah tuđinac, – i ne primiste Me; nag, – i ne odeste Me; bolestan i u tamnici, – i ne posetiste Me’. – 13. Tada će Mu i oni odvratiti, govoreći: ‘Gospode, kada Te videsmo gladna, ili žedna, ili kao tuđinca, ili naga, ili u tamnici, a ne učinismo Ti uslugu’? – 14. Onda će im odgovoriti, kazujući: ‘Gle, Ja vam se pokazujem u svim stvorenim oblicima. I uistinu vam kažem: ukoliko nešto ne učiniste najmanjem od ove Moje braće, to ne učiniste Meni’. 15. I svirepi i nesposobni za ljubav otići će u vekovnu kaznu,* i ako se ne pokaju, biće sasvim izjedeni; a pravednici i milosrđem puni otići će u Život i Mir Večni.«

* Engl.: into chastisement for ages; grč.: eis kólasin aiMnion.


68. poglavlje

Parabola o zlim vinogradarima

1. I reče Isus: »Čujte drugu parabolu: Bi jedan domaćin, koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu muljaru, i ozida kulu, pa ga iznajmi poljodelnicima i otide u jednu daleku zemlju. 2. A kada se približi vreme ubiranja sazrelog roda, posla svoje sluge poljodelnicima da preuzmu njegov rod. A poljodelnici zgrabiše njegove sluge, pa jednoga istukoše, a drugoga kamenovaše, te trećega ubiše. 3. Opet posla druge sluge, još dostojanstvenije od prvih, i učiniše im isto tako. Ipak na kraju krajeva posla k njima svoga sina, govoreći: ‘Ispoštovaće moga sina’. 4. Međutim kada poljodelnici videše sina rekoše među sobom: ‘Ovo je naslednik, hajde da ga ubijemo, i da se dokopamo njegovog nasledstva. I zgrabiše ga, te ga izbaciše iz vinograda i ubiše ga. 5. Kada dođe gospodar vinograda, šta će učiniti onim poljodelnicima?« – Rekoše Mu: »On će bedno pogubiti ove pokvarene ljude i iznajmiće vinograd drugim poljodelnicima, koji će mu davati plodove u svoje vreme.« – 6. Reče im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima: ‘Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade vrh piramide.* Ovo je Gospodnje delo, i divno je u našim očima’. – 7. Zato vam kažem: Biće uzeto od vas Kraljevstvo Božije i dato narodu koji donosi njegove plodove. I ko padne na ovaj Kamen, – razbiće se; a na koga On padne, – zdrobiće ga u prah.«
8. A kada prvosveštenici i fariseji čuše ove parabole, uvideše da On govori o njima. I kada tražahu da Ga uhvate, pobojaše se mnoštva, jer Ga smatraše za proroka. 9. A učenici Mu kasnije tražahu značenje ove parabole; a On im reče: »Vinograd je svet, poljodelnici su vaši sveštenici, a glasnici su služitelji dobra Zakona, te proroci. 10. Kada se plodovi rada potraže od sveptenika, nikakvi se ne daju, nego se rđavo primaju glasnici koji poučavaju Božijoj istini, baš kao što činjahu od početka. 11. A kada dođe Sin Čovečiji, sami Hrist Božiji, oni se podignu skupa protiv Svetog Jednog, i prebijaju Ga, pa izbacuju iz vinograda, jer oni nemaju dela postignuta od Duha, već traže vlastiti užitak i dobitak, odbacujući Sveti Zakon. 12. Da su prihvatili Pomazanog Jednog, Koji je Ugaoni Kamen i Vrh, bilo bi dobro sa njima, i građevina bi stajala baš kao hram Božiji nastanjen od Duha. 13. Ali doći će Dan kada će Zakon koji odbaciše postati glavni kamen, opažen od svih, i koji se spotaknu o Njega – biće razbiveni, i oni koji ostanu neposlušni – On će razbiti u komade. 14. Jer, nekima od anđela Bog dade vlast nad tokom ovoga sveta, dužnost da upravljaju u Premudrosti, i Pravednosti, i Ljubavi. Ali oni zanemariše Zapovesti Preuzvišenog, i ustadoše protiv valjanog Božijeg poretka. Tako svirepost, i patnja, i jad behu ulazili u svet do vremena Majstorovog Povratka i uzimanja vlasti nad svim stvarima, i pozivanja Svojih slugu na polaganje računa.«

* Slemena

Parabola o poslušnom i neposlušnom sinu

15. I kaza** još jednu parabolu, govoreći: »Imaše jedan čovek dva sina; i priđe prvom pa reče: ‘Sinko, idi danas radi u mom vinogradu’. – A ovaj odgovori i reče: ‘Neću!’ – ali se kasnije pokaja i otide. Onda priđe drugome i reče isto tako, a on odgovori i kaza: ‘Idem, gospodaru’! – i ne otide. Koji je od ove dvojice učinio po očevoj volji?« – 16. Oni mu rekoše: »Prvi.« – A Isus im reče: »Uistinu vam kažem da carinici i bludnice ulaze u Kraljevstvo Božije pre vas. Jer: Jovan vam dođe putem pravednosti, – i ne poverovaste mu. A sakupljaći poreza i bludnice mu poverovaše, a vi, kada videste to, ne pokajaste se potom, da mu možete verovati.«

* Isus se ovde obraća pre svega farisejima i prvosveštenicima.

Brojevi i mere kao simboli Kraljevstva Reda

17. I Gospod okupi sve Svoje učenike* na jednome mestu. I reče im: »Možete li učiniti da se savršenim pojavi ono što je nesavršeno? Možete li dovesti red iz nereda?! – A oni rekoše: »Gospode, ne možemo.« – 18. I On ih postavi svakoga prema broju u četvorougani red; svakoj stranici nedostajaše jedan od dvanaest. (A ovo učini znajući ko će Ga izdati, koji će biti računat jednim od njih od strane ljudi, ali ne bi od njih.) 19. Prvoga u sedmome redu odozgo po sredini, i poslednjega u sedmome redu odozgo /po sredini/; a onoga koji nije bio ni prvi ni poslednji postavio je u središte svih, i ostale prema božanskome redu dovede njihovome mestu, svakome našavši vlastito mesto; tako oni koji stajahu gore, behu jednaki kao oni koji stajahu dole, i leva strana bi jednaka desnoj strani, a desna strana levoj, prema skupu njihovih brojeva.

116 45 106 35 96 25 86 15 76 5 66
55 105 34 95 24 85 14 75 4 65 115
104 44 94 23 84 13 74 3 64 114 54
43 93 33 83 12 73 2 63 113 53 103
92 32 82 22 72 1 62 112 52 102 42
31 81 21 71 11 61 111 51 101 41 91
80 20 70 10 60 121 50 100 40 90 30
19 69 9 59 120 49 110 39 89 29 79
68 8 58 119 48 109 38 99 28 78 18
7 57 118 47 108 37 98 27 88 17 67
56 117 46 107 36 97 26 87 16 77 6

Četvorougao božanskog poretka: Majstor i 120 učenika

20. I reče: »Vidite li kako stojite? Kažem vam: na isti način je uređeno Kraljevstvo, a onaj Jedan koji vlada svima usred vas je, i On je središte, a sa Njim su stotinu i dvadeset njih izabranih od Izraela; a posle njih doći će stotinu i četrdeset i četiri hiljade izabranih od neznabožaca, koji su njihova braća.«

* Misli se na 12 Apostola, 36 njihovih Pratilaca i 72 Učenika.


69. poglavlje

Umreti u Hristu za svet i greh –
Središte svega je Duh Mira

1. Dok seđaše zapadno od Hrama sa Svojim učenicima, gle, tu prođoše neki noseći jednog koji bi mrtav, da ga pokopaju. I jedan Mu reče: »Majstore, kad čovek umre, da li će opet živeti?« – 2. A On odgovori i reče: »Ja sam Vaskrsenje i Život, Ja sam Dobrota, punina Lepote, Istina, i ako neko u Mene veruje neće /duhovno/ umreti, već će živeti večno. Kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi biti načinjeni živim. Blagosloveni su mrtvi koji umru u Meni, i koji postanu savršeni u Mojoj slici i prilici,** jer oni počivaju od svoga truda a njihova dela ih prate. Jer oni su savladali zlo i postali su stubovi u Hramu Boga Moga, i ne izlaze više napolje, pošto počivaju u Večnome. 3. Za one koji su činili zlo nema takvog spokoja, već oni izlaze i ulaze, i patiće kažnjeni za Vekove, sve dok ne postanu savršeni. A za one koji su činili dobro i postigli savršenstvo, beskrajni spokoj je, i oni odlaze u večni život. Oni počivaju u Večnome. 4. Nad njima neprestano umiranje i rađanje nema uticaja, za njih se Točak Večnoga ne okreće više, jer oni su dostigli Središte, gde je večni spokoj, a Središte svega je Bog.«
5. A jedan od učenika Ga upita: »Kako će neko ući u Kraljevstvo?« – A On odgovori, i reče: »Ako ne učinite donje kao gornje, a levo kao desno, i stražnje kao prednje, ušavši u Središte i dospevši u Duh, nećete dospeti u Kraljevstvo Božije.«
6. A uz to reče: »Ne verujte da je ikoji čovek potpuno bez greške, jer čak među prorocima i onima koji su gorljivo uvedeni u hrišćanstvo, reč pogreške mogaše biti nađena. Ali postoje brojne greške koje su ljubavlju pokrivene.«

* U svojoj duši, Božijoj slici i prilici.

Pouke Salomiji

7. A kada veče dođe, otide za Betaniju sa Dvanaestoricom. Jer tamo stanovaše Lazar, i Marija /Magdalena/, i Marta, koje on voleše. 8. I pristupi Mu Salomija i upita Ga, govoreći: »Gospode, koliko dugo će smrt držati vlast?« – A On odgovori: »Tako dugo dok vi muškarci namećete terete a vi žene rađate. I za ovu svrhu Ja dođoh, da okončam dela bezobzirnih.« – 9. A Salomija Mu reče: »Onda sam dobro učinila što ne rađah?« – A Gospod odgovori i reče: »Jedi sa svakoga pašnjaka koji je dobar, samo sa onog koji ima gorčinu smrti ne jedi.« – 10. A kada Salomija upita kada će ovo o čemu ispitivaše biti spoznato, Gospod reče: »Kada odložite odeždu sramote i uzdignete se iznad požude; kada dvoje budu jedno, a muško sa ženskim ne bude ni muško ni žensko.«

Zakon četiri Elementa

11. I opet, drugome učeniku koji upita ‘Kada će svi slušati ovaj Zakon’? – Isus reče: »Kada Duh Božiji ispuni svu zemlju i srce svakog muškarca i svake žene. 12. Ja bacih Zakon u Zemlju, i uhvati koren, i rodi u očekivano vreme dvanaest plodova za prehranjivanje svih. Bacih Zakon u Vodu, i bi očišćen od svake zaprljanosti zlom. Bacih Zakon u Vatru, i Zlato bi očišćeno od svake zgure. Ja bacih Zakon u Vazuh, i on bi učinjen životonosnim po Duhu Jedinog Života koji ispunjava sve stvari i boravi u svačijem srcu.«
13. I mnoge druge slične izreke On kaza onima koji imahu uši da čuju, i srce da razumu. ali za mnoštvo ovo behu nejasna kazivanja.


70. poglavlje

Rasrđeni Petar proklinje smokvino drvo

1. A ujutro kad behu došli iz Betanije, Petar bi gladan, pa opazivši iz daleka smokvino drvo sa lišćem, pođe radostan ne bi li našao rod na njemu. A kada dođe, ne nađe ništa osim lišća, jer još ne beše vreme smokava. 2. I rasrdi se Petar, i prozbori mu: »Prokleto drvo, ne jeo nijedan čovek roda od tebe do veka!« – A neki od učenika čuše ovo. 3. I sutradan kad Isus i Njegovi učenici prolazaše onde, Petar reče Isusu: »Majstore, gle, smokvino drvo koje prokleh se zeleni i širi. Zbog čega moje reči ne postigoše uspeh?« – 4. Isus reče Petru: »Ti ne znaš od kakvog Duha si. Zašto proklinješ ono što Bog nije prokleo?« – A Petar reče: »Evo, Gospode, ja bejah ogladneo, i našavši lišće a ne i rod, rasrdih se, i prokleh ovo drvo.« – 5. A Isus reče: »Sine Jonin, zar ne znaš da vreme smokvama još nije? Pogledaj žito što je u polju, koje raste prema svojoj snazi: najpre zeleni izdanak, onda stabljika, potom klas. Bi li se rasrdio da dolaziš u vreme nežnih izdanaka ili stabljike, i ne nađeš zrno u klasu? I ti hoćeš prokleti drvo koje, puno pupoljaka i cveta, nema još sazreo plod!«

Najava vremena velikog proklinjanja,
proganjanja i izrugivanja Hrista

6. Uistinu Petre, kažem ti: jedan od Moje Dvanaestorice tri puta će Me se odreći u svojoj zastrašenosti i rasrđenosti uz proklinjanje, i kleti se da Me ne poznaje, a ostali će Me napustiti za neko vreme. 7. Ipak, pokajaćete se i gorko zažaliti, jer Me u svojim srcima volite; i bićete kao Žrrtvenik od dvanaest isklesanih kamenova, i svedočanstvo Mome Imenu, i bićete tako služitelji služiteljima, i daću vam ključeve Kraljevstva, i treba da napasate Moje ovce i Moju jagnjad, i bićete moji zastupnici na zemlji. 8. I ustaće neki između njih da vas slede, od kojih će Me pojedinci istinski voleti, isto kao ti; koji postanu usijane glave i ludi, i izgube strpljenje, proklinjaće one koje Bog nije prokleo, i progoniće ih u svojoj neupućenosti, jer još ne mogu naći u njima plodove svoje potrage. 9. A drugi postavši ljubitelji samih sebe načiniće savez sa kraljevima i vladarima ovog sveta, i tražiće zemaljsku moć, i bogastva, i vlast, i doneće smrt od ognja i mača onima koji traže istinu, i zbog čega su istinski Moji učenici. 10. I u one dane Ja, Isus, biću iznova razapinjan i uzet za otvoreno sramoćenje, jer oni će tvrditi da čine ove stvari u Moje Ime.« – A Petar reče: »Bilo to daleko od Tebe Gospode!« – 11. A Isus odgovori: »Kao što ću Ja biti prikovan na krst, tako će biti i mojoj Crkvi u one dane. Jer: ona je moja Nevesta i jedno je sa Mnom. Ali doći će Dan kada će Tama proći, a istinska Svetlost će zasjati.«

Svetlost Žene Pravednosti u Zori Novog Doba

12. »I jedan će sedeti na Mome Tronu, koji će biti čovek Istine, i Dobrote, i Moći, i biće ispunjen Ljubavlju i Premudrošću više od svih drugih, i upravljaće Mojom Crkvom uz četverostruku Dvanaestoricu i uz Sedamdeset i dvojicu kao nekada, i poučavaće samo što je istinito. 13. I Moja Crkva biće ispunjena Svetlošću, i davaće Svetlost svim narodima ove zemlje. I jedan Pontif sedeće na svome Tronu, kao kralj i sveštenik. 14. I Moj Duh biće na njemu, a njegov Tron biće postojan i neće se uzdrmati, jer će biti ustanovljen na Ljubavi, i Istini, i Jednakosti; i Svetlost će pristizati do njega i odlaziti od njega ka svim narodima ove zemlje, i Istina će ih učiniti slobodnima.«


71. poglavlje

Isterivanje trgovaca i menjača iz Hrama

1. I bi blizu judejska Pasha, pa Isus uzađe opet iz Betanije u Jerusalim. I nađe u Hramu one koji prodavahu volove, i ovce, i golubove, te zasele menjače novca. 2. I čim beše načinio bič sa sedam konopa, izgna sve njih iz Hrama, i oslobodi ovce, i volove, i golubove, i prosu novce menjačima, te ispretura stolove. 3. I reče im: »Nosite to odavde; ne pretvarajte Dom Oca Moga u kuću trgovačku! Nije li zapisano: ‘Dom Moj je Dom molitve za sve narode’. A vi načiniste od njega jazbinu lopovsku, i napuniste je svakojakim gnusobama.« – 4. I ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud sa krvlju kroz Hram ili da kakve životinje budu ubijene. A učenici se setiše onoga što je zapisano: »Revnost za Tvoj Dom izješće me.«

Najava Vaskrsenja podozrivim Judejcima

5. Onda uzvratiše Judejci, i rekoše Mu: »Kojim znakom nam dokazuješ to što činiš?« – Isus odgovori i reče im: »Opet vam kažem: Razorite Ovaj hram, i za tri dana ću ga podići.« – 6. Tada rekoše Judejci: »Četrdeset i šest godina je ovaj Hram u izgradnji a Ti bi ga podigao za tri dana?!« – On pak govoraše o hramu Svoga tela. 7. Čim, dakle, On bi podignut iz mrtvih, setiše se Njegovi učenici da je ovo rekao; i poverovaše Pisaniju i reči koju je Isus izgovorio.

Isus prozire nepouzdane slušače reči

8. I književnici i sveštenici videše i čuše, i zapanjiše se, i gledahu kako da Ga pogube, jer Ga se bojahu, videvši da sav narod beše okrenut Njegovom učenju.
9. A kad bi veče On iziđe iz Grada. Jer po danu poučavaše u Hramu, a u noći izlažaše i boraviše na Maslinskoj gori. I rano izjutra dolazaše narod da Ga sluša u dvorištu Hrama. 10. A dok bi u Jerusalimu o Pashu, mnogi poverovahu u Njegovo Ime, kad videše čudesa koja učini. 11. Sam Isus im se ne poveravaše, zato što poznavaše sve ljude. I nije nužno bilo da /Mu/ ko svedoči za čoveka; jer poznavaše šta je u čoveku.

Priprema za Pashu

12. I videvši da je se približila pashalna noć, posla dvojicu Svojih učenika, da pripreme Gornju odaju gde želeše da obeduje sa Svojom Dvanaestoricom, i da kupe što je trebalo za praznik koji nameravaše potom svetkovati sa njima.


72. poglavlje

Hrist je Duh u Očevom Sveprisutnom Duhu

1. A kad seđaše sa Svojim učenicima u Getsimanskom vrtu reče im: »Neka ne bude uznemireno vaše srce; verujte u Boga, verujte i u Mene. U Domu Moga Roditelja mnogi stanovi su; da nije tako, zar bih vam rekao: ‘Idem da vam pripremim mesto’. I kad odem i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k Sebi, da gde sam Ja, tu budete i vi. A kuda Ja idem vi znate, i Put poznajete.« – 2. Toma mu reče: »Gospode, ne znamo kamo odlaziš; i kako možemo znati taj put?« – Isus mu reče »Ja sam Put, Istina i Život; niko ne dolazi Sve Roditelju osim preko Mene. Kad ste Mene upoznali, upoznaćete i Moga Roditelja. I od sada Ga poznajete, i videli ste Moga Roditelja.« – 3. Filip Mu reče: »Gospode, pokaži nam Sve-Roditelja i nama je dovoljno.« – Isus mu reče: »Toliko dugo vremena sam sa vama a još uvek me nisi upoznao Filipe? Onak koji je video Mene – video je Sve-Roditelja; kako govoriš onda: ‘Pokaži nam Sve-Roditelja’?« Zar ne veruješ da sam Ja u Sve-Roditelju, a Sve-Roditelj u Meni? Reči koje vam govorim ne govorim sam od Sebe; nego, Sve-Roditelj Koji boravi u Meni čini dela. 4. Verujte Mi da sam Ja u Sve-Roditelju i Sve-Roditelj u Meni; ili inače, verujte Mi zbog samih dela. Uistinu, uistinu, kažem vam: oni koji veruju u Mene, činiće dela koja i Ja činim; činiće i veća dela od ovih, jer Ja idem Svome Roditelju. 5. I što god zatražite u Moje Ime, to ću učiniti, da Sve-Roditelj bude proslavljen u Sinu i Kćeri Čovečijoj. Ako išta zamolite u Moje Ime, to ću učiniti.«

Obećanje Duha Spasenja i Utehe

6. »Ako Me volite, držaćete Moje Zapovesti. I Ja ću moliti Sve-Roditelja, koji će vam dati drugog Utešitelja, da bude sa vama doveka: samog Duha Istine, koga svet ne može da primi, jer Ga ne vidi, niti poznaje; vi ga poznajete, pošto boravi u vama, i biće u vama. 7. Neću vas ostaviti bez Utehe; doći ću k vama. Još malo i svet Me više neće videti; ali vi ćete Me videti. Pošto Ja živim, i vi ćete živeti. U onaj Dan znaćete da sam Ja u Mome Roditelju, a vi u Meni, i Ja u vama. 8. Oni koji imaju Moje Zapovesti, i drže ih, oni su koji Me vole; a oni koji Me vole biće voljeni od Moga Roditelja, i Ja ću ih voleti, i pokazaću im se.« – 9. Juda* mu reče: »Kako to da ćeš se pokazati nama, a ne svetu?« – Isus odgovori i reče mu: »Ako Me koji vole, držaće Moje reči; pa će ih voleti Sveti Jedan, i doći ćemo im, i nastanićemo se kod njih. 10. Oni koji Me ne vole – ne drže Moje reči; a reč koju čujete nije Moja, već Sve-Roditelja Koji Me posla. Ovo vam govorih nalazeći se još kod vas; a Utešitelj, koji je Moja Majka, Sveta Premudrost, Koga će Otac poslati u Moje Ime, naučiće vas svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao. 11. Mir vam ostavljam, Svoj Mir vam dajem; ne kao što svet daje, dajem vam ja. Neka ne bude uznemiravano vaše srce, niti neka bude zastrašeno. Čuste kako sam vam rekao: ‘Odlazim, i opet vam dolazim.’ Ako Me volite radovaćete se što rekoh: ‘Idem Sve-Roditelju, jer Sve-Roditelj je veći od Mene. 12. I sada sam vam kazao pre nego se dogodi, da kada se dogodi, poverujete. Neću još mnogo govoriti sa vama; jer dolazi knez ovoga sveta, i ne nalazi ništa na meni. 13. Ali, da bi svet znao da Ja volim Sve-Roditelja, kao što Mi dade zapovest Sve-Roditelj, upravo tako činim. Baš do završetka.«

* U verzijama starih sirijskim kodeksa iz IV stoleća (Old Syriac Sinaitic, Old Syriac Curetonian) ovde govori Juda Toma.



73. poglavlje

Hrist: Istinski Čokot i Istinski Hleb –
Svet mrzi istinske svedoke

1. Zatim ovo kazivaše Isus, govoreći im: »Ja sam Istinski Čokot a Moj Roditelj je Vinogradar. Svaka loza na Meni koja ne donosi roda biva otklonjena; i svaka loza na Meni koja donosi roda biva očišćena da bi rađala više roda. 2. Ostanite u Meni, i Ja u vama /ostajem/. Kao što loza ne može donositi rod sama od sebe, ukoliko ne ostane na čokotu, ne možete tako ni vi, ukoliko ne ostanete u Meni. Ja sam stablo, vi ste izdanci; ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogo roda; jer bez Mene ne možete učiniti ništa. 3. Ako koji ne ostanu u Meni, ti se odbacuju kao nekorisne loze, a one usahnu odvojene, i bace se u oganj, te izgore. Ako ostanete u Meni, i Moje reči ostanu u vama, tražite što god hoćete, i biće vam učinjeno. 4. Uistinu, Ja sam Istinski Hleb koji siđe sa Nebesa, sama Tvar Božija koja je jedno sa Životom Božijim. I kao što su mnoga zrna u hlebu, tako ste i vi, koji verujete i činite volju Moga Roditelja, jedno u Meni. Ne kao što vaši preci koji jedoše manu i pomreše; jer oni koji jedu Ovaj Hleb živeće večno. 5. Kao što se pšenica odvaja od pleve, tako valja da budete odvojeni od obmana ovoga sveta. Ipak ne treba da odlazite iz sveta, već živite odvojeno od sveta, jer živite za svet.* 6. Doista, doista, pšenica biva osušena uz vatru; tako i vi Moji učenici morate proći kroz nevolje. Ipak radujte se; jer pateći sa Mnom kao jedno Telo – vladaćete sa Mnom u jednome Telu i darivati Život svetu. 7. Time je proslavljen Moj Roditelj, da donesete mnogo roda; i tako ćete biti Moji učenici. Kao što je Sve-Roditelj zavoleo Mene,** tako sam Ja zavoleo vas; ostanite u Mojoj Ljubavi; onako kao što Ja držim Roditeljeve Zapovesti, pa ostajem u Duhu Ljubavi. 8. Ovo sam vam kazao da Moja Radost ostane u vama, i da vaša radost bude upotpunjena. Ovo je Moja zapovest: da volite jedan drugog, kao što sam Ja vas voleo. Veće ljubavi od ove čovek nema: da neko položi život svoj za svoga prijatelja. Vi ste prijatelji Moji ako činite sve što vam zapovedih. 9. Više vas ne nazivam slugama, jer: sluga ne zna šta njegov gospodar čini; već sam vas nazvao prijateljima, jer sve ono što sam čuo od Moga Roditelja obznanio sam vam. Niste vi izabrali Mene, nego sam Ja vas izabrao i odredio da idete i donesete rod, i da rod vaš ostane; da što god zamolite od Sve-Roditelja u Moje Ime, možete primiti. 10. Ovo vam zapovedam: da volite jedan drugoga i sva stvorenja Božija. Ako vas svet mrzi, znajte da je Mene zamrzao pre nego što je zamrzao vas. Da ste od sveta, svet bi voleo svoje; ali pošto niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zato vas svet mrzi. 11. Pamtite reč koju vam rekoh: Sluga nije veći od svoga gospodara. Ako su gonili Mene, – goniće i vas; ako su održali Moju reč, – održaće i vašu. Nego, sve ove stvari će vam činiti radi Moga Imena, jer ne poznaju Onoga Koji Me posla. 12. Da nisam došao i govorim im, ne bi greha imali.*** Međutim sada nemaju izgovor za svoj greh. Ko mrzi Mene – mrzi i Moga Roditelja. Da nisam učinio među njima dela koja niko drugi ne učini, ne bi greha imali; ali sada ga imaju: videli su i mrzeli su, i Mene i Moga Roditelja. Međutim ovo se dogodi da bude ispunjena reč koja je zapisana u njihovom ‘Zakonu’: ‘Omrznuše me bez razloga’. 13. Ipak, kada Utešitelj bude došao, Koga ću vam poslati od Sve-Roditelja, samog Duha Istine, koji ishodi od Oca i Majke, Ovaj će svedočiti za Mene. A i vi svedočite, jer ste bili sa Mnom od početka.«

* U ukaznom smislu: živite u svetu da bi služili onima koji traže život u Bogu.
** U smislu: kao što sam Mu omileo.
*** U smislu: ne bi mogli prepoznati svoje grehe i smatrali bi se bezgrešnima da nisam objavio i primerno živeo Zakon.


74. poglavlje

Najava brutalnih istupa prema svetlonošama –
Duh Istine kao Hristov Zamenik na zemlji

1. »Ove stvari sam vam kazao da bi bili unapred upozoreni. Izgnaće vas iz sinagoga; da, doći će vreme da će svaki koji vas ubije misliti da Bogu čini uslugu. I ovo će vam činiti, jer ne spoznaše Sve-Roditelja, ni Mene. 2. A ovo sam vam kazao, da kada dođe vreme /tih dešavanja/, setite se da vam rekoh za to. A ovo vam nisam rekao od početka jer beh sa vama. I sada odlazim mome Roditelju koji me posla. I niko od vas Me ne pita ‘Kuda ideš’? A zato što sam vam ovo kazao, žalost je ispunila vaše srce. 3. Ipak vam govorim istinu: korisno je za vas da Ja odem; jer ako ne odem, Utešitelj vam neće doći. Međutim ako Ja odem, poslaću vam Svoga Duha. A kada Duh bude došao, ukazaće svetu na greh, i na Pravednost, i na Sud. 4. Na greh, jer ne veruju u Mene; na Pravednost, jer idem Svome Ocu – i više Me videti nećete; na Sud, jer je knez ovoga sveta osuđen. 5. Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete nositi. A kada bude došao Duh Istine, uvešće vas u svu Istinu; jer neće govoriti sam od sebe, već će govoriti ono što sluša. I On će vam najaviti što dolazi, i Mene će slaviti; jer: On će primiti od Mojega, i to će vam javiti. 6. Sve stvari koje Moj Roditelj ima – Moje su: zbog toga rekoh da će Utešitelj preuzeti od Mene i to vam javiti. Još malo, i nećete Me gledati; i opet malo, pa ćete Me ugledati, jer Ja idem Sve-Roditelju.« – 7. I Isus shvati da su želeli da Ga pitaju, pa im reče: »Pitate među sobom za ono što rekoh: ‘Još malo, i nećete me gledati, i opet malo, pa ćete Me ugledati’. Uistinu, uistinu vam kažem da ćete plakati i tugovati, a svet će se radovati; bićete prepuni žalosti, ali vaša žalost će se obratiti u radost. 8. Žena je žalosna dok rađa, jer je došao njen čas; međutim pošto rodi dete, ne seća se više muke, od radosti što se rodio čovek na svet. I vi ste tako sada žalosni; ali videću vas opet, i vaše srce će se radovati, i vašu radost vam niko uzeti neće. 9. I u onaj dan nećete Me pitati ništa. Uistinu, Uistinu vam kažem: Što god zatražite Mome Roditelju u Moje Ime, primićete. Do sada niste ništa zatražili u Moje Ime; tražite i primićete, da vaša radost bude potpuna. Ovo sam vam govorio u pričama;* međutim dolazi čas, kada vam neću više govoriti u kakvoj zagonetki,** nego ću vam otvoreno izlagati o Sve-Roditelju. 10. U onaj dan molićete u Moje Ime; i ne kažem vam da ću Ja moliti Svoga Roditelja za vas, jer vas Sve-Roditelj voli u Istini, zato što ste Me voleli i verovali da sam Ja izišao od Boga. Izišao sam od Boga i došao u ovaj svet; opet napuštam svet i idem Svome Bogu.« – 11. Rekoše Mu Njegovi učenici: »Gle, sad nam otvoreno govoriš, i bez zagonetke. Sad smo sigurni da poznaješ sve, i nemaš potrebu da te ko pita; po tome verujemo da si izišao od Boga.« – 12. Isus odgovori: »Sad verujete? Budite uzdržani, evo, dolazi čas, i već je nastupio, da se razbegnete svaki na svoju stranu, i ostavićete Mene sama; a ipak nisam sam, jer je Otac sa Mnom. 13. Ovo sam vam govorio da u Meni imate mir. U svetu ćete imati nevolju; ali budite spokojni: ja sam nadvladao svet. Ustanite, hajdemo odavde!«

* Engl.: in proverbs; grč.: en paroimíais.
** Engl.: mystery.


75. poglavlje

Poslednja pashalna večera

1. A uveče Majstor dođe u dom,* i tu se okupi sa Svojom Dvanaestoricom i njihovim pratiocima: /sa/ Petrom, i Jakovom, i Tomom, i Jovanom, i Simonom, i Matejem, i Andrejom, i Natanaelom, i Jakovom, i Tadejem, i Judom, i Filipom, i njihovim drugovima. (A tu beše i Juda Iskariotski, koji od ljudi beše ubrojan u Dvanaestoricu, sve do časa kada bi razotkriven.). 2. I svi behu odenuti u ogrtače od sjajnog lana, čistog i svetlog, jer lan je pravednost svetih;** i svako imaše boju svoga plemena. Majstor pak beše pokriven sa potpuno čistu sjajnu odoru, bez ijednog šava ili mrlje.
3. I podiže se prepirka među njima koji od njih treba biti poštovan kao najveći. Zato im On reče: »Onaj koji je najveći među vama neka bude kao onaj što je služitelj.«
4. Onda Isus reče: »Sa čežnjom sam čekao da jedem ovu pashu sa vama pre Svog stradanja, i da uspostavim spomen na svoju Žrtvu za službu i spasenje svih. Jer, evo, dolazi čas kada će Sin Čovečiji biti predan u ruke grešnikâ.« – 5. A jedan od Dvanaestorice Mu reče: »Gospode, to sam ja?« – A On odgovori: »Onaj kome dam umočen zalogaj – upravo je taj.« – 6. A Juda Iskariotski Mu reče: »Majstore, gle, beskvasni hleb, mešano vino, i ulje, i zelenje, ali gde je jagnje koje Mojsije zapovedi?« (Juda naime beše kupio jagnje, ali Isus spreči da ono bude zaklano.) – 7. Onda Jovan izusti u Duhu, govoreći: »Gle, Jagnje Božije, Dobri Pastir Koji daje Svoj život za ovce.« – A Juda se uznemiri kod ovih reči, jer je znao da će ga izdati. Juda pak opet reče: »Majstore, nije li zapisano u ‘Zakonu’ da jagnje mora biti zaklano za Pashu unutar kapijâ?« – 8. A Isus odgovori: »Kada se Ja uzdignem na krst tada će odista Jagnje biti zaklano. Ali teško onom preko koga je predan u ruke ubicâ; bolje bi bilo za njega da ne bejaše rođen. 9. Uistinu vam kažem: Za ovaj ishod*** Ja dođoh na ovaj svet: da otklonim sve krvne prinose, i jedenje mesa životinja i ptica koje se kolju od strane ljudi. 10. Na početku Bog dade svima plodove drveća, zrnevlje i bilje za hranu; ali oni koji voleše sami sebe više od Boga ili svojih bližnjih, pokvariše svoje puteve, i bolesti uneše u svoja tela, te zemlju napuniše sa požudom i nasilništvom. 11. Dakle, ne preko prolivanja nedužne krvi, već živeći jedan pravednički život, naći ćete Mir Božiji. Vi me nazivate Hristom Božijim, i dobro kažete, jer Ja sam Put, Istina i Život. 12. Hodajte tim Putem, i naći ćete Boga; tražite Istinu, i Istina će vas učiniti slobodnima; živite u Životu i nećete videti smrti. Sve stvari u Bogu su žive, i Duh Božiji ispunjava sve stvari. 13. Držite se Zapovesti: Voli Boga svoga svim srcem svojim i voli bližnjega svoga kao svoje Sebstvo. Na ovome vise ‘Zakon’ i ‘Proroci’. I jezgro ‘Zakona’ je ovo: Ne činite drugima ono što ne želite da drugi vama čine. Činite drugima onako kako hoćete da drugi vama čine. 14. Blagosloveni su oni koji drže ovaj Zakon, jer Bog se pokazuje u svim stvorenjima. Sva stvorenja žive u Bogu i Bog je skriveno u njima.«
15. Nakon toga Isus umoči zalogaj i pruži ga Judi Iskariotskom, govoreći: »Što činiš – čini brže!« – Tada on, uzevši zalogaj, odmah iziđe; a beše noć. 16. I kada iziđe Juda Iskariotski, Isus reče: »Sada se proslavio Sin Čovečiji među Svojom Dvanaestoricom, i Bog se proslavio u Njemu. I Uistinu vam kažem: Oni koji vas primaju – primaju Mene, i oni koji primaju Mene – primaju Oca-Majku Koji Me posla. I vama, koji Me sledite kao izabranici u Obnovi, izgradiću Kraljevstvo, kao što se Meni jedno odredi; i vi koji ste bili verni Istini sešćete na dvanaest trona, sudeći**** dvanaest plemena /novog/ Izraela.« – 17. A jedan Mu reče: »Gospode, hoćeš li u ovo vreme obnoviti Kraljevstvo Izraelu?« – A Isus reče: »Moje Kraljevstvo nije od ovoga sveta, niti je Izrael svi koji se Izraelom zovu. 18. U svakom narodu oni koji ne uprljaše sebe svirepošću, koji čine pravednost, čine milosrđe i obožavaju sva dela Božija, koji pružaju pomoć svima koji su nemoćni i ugnjeteni, – ti su Izrael Božiji.«

* Jovana zvanog Marko, gde je se okupljalo sveto Bratstvo
** Odnosno: lan simboliše i ukazuje na Pravednost Božiju kojom se ogrću sveti Životom.
*** Engl.: for this end; po smislu: za ovu svrhu. ovaj rezultat. U helenskom jeziku termin 'kraj', cilj' daje se terminom to télos: »Kraj /Ä­»żÂ/ – život večni.« ('Rimljanima', 6:22)
**** U smislu: uputiće ih u Zakon Života koji spasava poslušne i osuđuje neposlušne.


76. poglavlje

Pranje nogu svetih putnika
primljenih u Božiji Dom

1. I pashalna večera beše završena, svetiljke se upališe, jer nastupi veče. I ustade Isus od stola, i metnu na stranu svoj ogrtač, te se opasa ubrusom, i nasu vode u jedan legen, opravši noge svakome iz četiri Dvanaestorice, pa ih obrisa sa ubrusom kojim bi opasan. 2. A jedan od njih reče: »Gospode, ne trebaš Ti prati moje noge.« – A Isus reče: »Ako te Ja ne operem, nemaš udela sa Mnom.« – Onda on odgovori: »Gospode, operi mi ne samo noge, nego i glavu moju i ruke moje.« – 3. A On mu reče: »Onima koji su izašli okupani ne treba kupanje osim da operu svoje noge, i oni su očistili svaku trun.« – 4. A onda uzevši svoju gornju haljinu* od čisto belog lana, bez šare ili šava, sede za sto i reče im: »Razumete li šta sam vam učinio? Zovete Me Gospodom i Majstorem, i dobro kažete, jer Ja sam to. I ako je, dakle, vaš Gospod i Majstor oprao vaše noge, vi treba da perete noge jedni drugima. Jer Ja sam dao ovaj primer, da kao što Ja učinih vama, i vi činite drugima. 5. Jednu novu zapovest vam dajem: da volite jedni druge i sva stvorenja Božija. Ljubav je ispunjavanje Zakona. Ljubav je od Boga i Bog je Ljubav. Onaj ko ne voli, ne poznaje Boga. 6. Sada ste očišćeni rečju koju sam vam kazao. Po ovome će svi poznati da ste Moji učenici: ako imate ljubav jedni za druge i pokazujete milosrđe i ljubav spram svih stvorenja Božijih, naročito spram onih koji su nemoćni i ugnjeteni, i koji neprestano trpe. Jer: sva zemlja je ispunjena mračnim mestima svireposti, i patnje, i žalosti, zbog ljudske sebičnosti i neznanja. 7. Kažem vam: Volite svoje neprijatelje, blagosiljajte one koji vas kunu, i dajte im Svetlost zbog njihove neprosvećenosti; i neka Duh Ljubavi nastani nutrinu vaših srca, i obiluje za sve. I opet vam kažem: volite jedni druge i sva stvorenja Božija.« – I kad On završi, oni rekoše: »Blagosloven bio Bog.«

* ogrtač, plašt

Ustanovljavanje euharistije kao sakramenta –
Isusova Prvosveštenička molitva

8. Onda On podiže Svoj glas, a oni okupljeni oko Njega, govorahu: »Kao što jelen čezne za vodom potokâ, tako i moja duša čezne za Tobom, o Bože!« – Kad završiše, jedan im donese kadionicu punu živog ugljevlja; a On posu tamjana u nju, isti tamjan koji mu beše dala Njegova mati na dan Njegove pojave, i slatkoća njegovog mirisa ispuni odaju. 9. Onda Isus metnu pred sobom diskos /sa hlebom/, a iza njega putir /sa vinom/, pa podigavši Svoje oči prema nebu, zahvali na Dobroti Božijoj u svemu i prema svima, a potom uze On u Svoje ruke beskvasni hleb, pa ga blagoslovi. Isto tako vino pomeša sa vodom i blagoslovi ga. Pojući priziv Sedmerostrukog Svetog Imena pozva gore triput svetog Oca-Majku u Nebu da nispošalje Svetog Duha i učini da hleb bude Njegovo /proslavljeno/ Telo, samo Hristovo Telo, a plod čokota da bude Njegova Krv, sama Hristova Krv, za oproštenje grehova i za večni život, svima koji poslušaju Evanđelje.
10. Onda podiže žrtvu prema nebu, rekavši: »Sin koji je i Kći Čovečija, uzdignut Je sa zemlje, i Ja ću privući sve ljude Sebi; tada će svet znati da sam Ja poslan od Boga.« – 11. Učinivši to, Isus izgovori ove reči, podižući Svoje oči prema nebu: »Aba-Ama, došao je čas, proslavi Svoga Sina, da Tvoj Sin bude proslavljen u Tebi. 12. Doista, Ti si proslavio Mene, Ti si ispunio Ognjem Moje srce, Ti si postavio svetiljke Meni zdesna i sleva tako da nijedan deo Mene ne bude bez Svetlosti. Ljubav sija duž desnicu Moju a Premudrost duž levicu Moju. Tvoja Ljubav, Tvoja Premudrost, Tvoja Sila, pokazuje se na Meni. 13. Ja proslavih Tebe na zemlji, i svrših Delo koje Si Mi dao da učinim. Sveto Jedno, sačuvaj Svojim Imenom Dvanaestoricu i njihove pratioce koje Si Mi dao, da budu jedno – baš kao što smo Mi Jedno. Dok sam bio sa njima na svetu, Ja ih čuvah u Tvoje Ime, i nijedan od njih ne propade, pošto onaj koji otide od nas, ne beše od nas; ipak Ja molim za njega da bude vraćen. Oče-Majko, oprosti mu jer ne zna šta čini. 14. A sada dolazim Tebi, a ovo kazujem svetu da imaju Moju Radost ispunjenu u sebi. Dajem im Tvoju reč, a svet ih omrznu, zato što nisu od sveta, baš kao što i Ja nisam od sveta. 15. Ja ne molim da ih uzmeš od sveta, nego da ih sačuvaš od zla dok su još na svetu; a oni nisu od ovoga sveta, kao što ni Ja nisam od sveta. Posveti ih Svojom Istinom: Tvoja reč je Istina. Kao što Ti Mene šalješ u svet, tako i Ja njih poslah u svet, i za njih posvećujem samoga Sebe, da i oni budu posvećeni Istinom. 16. Ne molim samo za ove, već za sve koji budu dodati njihovom broju, i za Sedamdeset i dvojicu koju takođe odaslah; da, i za sve koji će poverovati u Tvoju Istinu kroz Tvoju reč, da i oni budu Jedno; kao što si Ti Presveti u Meni i Ja u Tebi, da i oni budu jedno u Tebi, da bi svet spoznao da Si Me Ti poslao. 17. Sveti Roditelju, hoću da i oni, koje Si Mi dao, štaviše svi koji žive, budu sa Mnom tamo gde sam Ja, da bi mogli imati udela u Slavi koju Mi Ti daješ, jer Ti Me voliš u svima i sve u Meni pre utemeljenja sveta. 18. Svet te nije upoznao u Tvojoj Pravednosti, ali Ja Te poznajem, i ovi znaju da Si Me Ti poslao. 19. I objavio sam im Ime Tvoje,* da Ljubav kojom Si Me voleo bude u njima, i da od njih pretiče, čak prema svim Tvojim stvorenjima; da, baš prema svima.«
Pošto okonča ove reči, svi podigoše svoje glasove za Njim i moljahu kao što ih On poučavaše, govoreći: 20. »Oče-Majko naš, Koji si iznad i unutar nas, blagosloveno bilo Tvoje Sveto Ime u Dvojedinom Trojstvu. U Premudrosti, Ljubavi i Jedinstvu Tvoje Kraljevstvo dolazi svima. Tvoja Sveta Volja biva svagda činjena, kako u Nebu, tako i na zemlji. Podaj nam da svakoga dana uzmemo udela u Tvome Svetom Hlebu i rodu od Tvoga Živog Čokota. Kao što mi nastojimo da usavršimo druge, tako nas usavršuj u Tvome Hristu. Pokaži nam Svoju Dobrotu, da bi ovu mnogima drugima pokazali. I u času iskušenja izbavi nas od zla. 21. Jer, Tvoje je Kraljevstvo, i Sila, i Slava, od Vekova do Vekova: sada i u Veke Vekova. Amun.«
22. Onda naš Majstor uze posvećeni hleb i prelomi ga, i takođe od roda čokota, pa ih izmeša, i obadva blagoslovi i osveti. I metnuvši jedno parče /hleba/ u putir, blagoslovi sveto Jedinstvo. 23. Onda pruži hleb koji je blagoslovio Svojim učenicima, govoreći: »Jedite, jer ovo je Telo Moje, samo Hristovo Telo, koje se daje radi Spasenja tela vašeg i duše vaše. – 24. Isto tako im pruži rod čokota koji je blagoslovio, govoreći im: »Pijte, jer ovo je Krv Moja, sama Hristova Krv, koja se proliva za vas i za mnoge, radi Spasenja duše vaše i tela vašeg.« – 25. A kada su svi uzeli, On im reče: »Kad god se sakupite zajedno u Moje Ime, učinite ovaj prinos za sećanje na Mene: Hleb Večnog Života i Vino Večnog Spasenja, pa jedite i pijte ove sa čistim srcem, i primićete Tvar/Suštost i Život Božiji, koji prebivaju u Meni.«

* Zakon Tvoj

Svečani ples i izlazak na Maslinsku goru

26. A kad su otpojali hvalospev, stade Isus usred Svojih apostola; i koračaše prema Njimu Koji bi njihovo središte, kao u kakvom svečanom plesu, radujući se u Njemu. I onda On iziđe na Maslinsku goru, a učenici Njegovi Ga sleđahu.

Juda kod prvosveštenika Kajafe

27. A Juda Iskariotski otide u Kajafinu kuću, i reče mu: »Evo, On proslavi Pashu unutar kapijâ sa mazza* umesto sa jagnjetom. Ja doista kupih jedno jagnje, međutim On spreči da ono bude zaklano; i evo, čovek od koga ga kupih je svedok.« – 28. A Kajafa razdra svoju odeždu, pa reče: »Uistinu to nije Pasha po Mojsijevom Zakonu! On je učinio delo koje zaslužuje smrt, jer to je težak prestup Zakona. Zašto trebaju drugi svedoci?! Da, upravo sada dva razbojnika provališe u Hram i ukraše ‘Knjigu Zakona’, a to je ishod Njegovog poučavanja. Hajde da saopštimo ovo narodu koji Ga sledi, jer oni se boje moći Zakona.«
29. A jedan koji preko stajaše, kad Juda iziđe, reče mu: »Misliš li da će uzeti da Ga ubiju?« – 30. A Juda reče: »Ne, jer On će učiniti neko moćno delo da oslobodi Sebe iz njihovih ruku, baš kao kad se podigoše protiv Njega u sinagogi u Kapernaumu, i izvedoše Ga da Ga sa litice brda bace strmoglavice dole, – i ne učini li On da bezbedno prođe posred njih? Sigurno će im i sada umaći, pa otvoreno najaviti Sebe i podići Kraljevstvo o kome govoraše.«

* beskvasni hleb (macez, maces)


77. poglavlje

Dremež učenikâ u Getsimaniji

1. I dok su išli prema Maslinskoj gori, Isus im reče: »Svi vi ćete se sablazniti o Mene ove noći; jer je zapisano: ‘Udariću pastira, i ovce će se razbežati’. Međutim biću potom opet podignut, i ići ću pred vama u Galileju.« – 2. Simon odgovori i reče mu: »Ako se i svi sablazne o Tebe, ja se ipak nikada neću sablazniti.« – A Gospod mu reče: »Simone, Simone, evo, Satana je želeo da vas obuzme, da bi vas mogao prorešetati kao pšenicu. Ali Ja se molih za tebe da tvoje verovanje ne popusti. I kad se obratiš, jačaj braću svoju.« – 3. A on Mu reče: »Gospode, ja sam spreman da idem s tobom i u tamnicu i u smrt.« – A Isus reče: »Kažem ti, Simone, ove noći neće zapevati petao pre nego što triput ne odrekneš da Me poznaješ.«
4. Potom Isus stiže sa njima, prešavši potok Kedron, u vrt nazvan Getsimanija. I reče Svojim učenicima: »Sedite ovde dok Ja odem i pomolim se onamo.« (A Juda, koji Ga izdade, poznavaše to mesto, jer je Isus često onamo boravio sa Svojim učenicima.) 5. Onda im reče: »Pretužna je duša Moja do smrti; ostanite ovde i bdijte sa Mnom.« – 6. I otide malo dalje, i pade na Svoje lice, te moljaše, govoreći: »O Moj Oče-Majko, ako je moguće neka Me mimoiđe ova čaša; ipak ne kako Ja hoću, već kako Ti hoćeš.« – 7. I pojavi se jedan anđeo kraj Njega okrepljujući Ga. Onda dođe učenicima i našavši ih zaspale, reče Petru: »Što ne mogaste ni jedan čas probdeti sa Mnom? 8. Bdijte i molite se da ne dospete u iskušenje. Jer duh je istinski voljan, ali je telo slabo.«
9. Opet, po drugi put ode i pomoli se, govoreći: »O Moj Oče-Majko, ako ne može da Me mimoiđe ova čaša, da je ne pijem, neka bude Tvoja volja.« – 10. I našavši se u teskobi pomoli se još revnosnije. A znoj mu je, poput krupnih kapi krvi, padao na zemlju. 11. I dođe, i nađe ih opet zaspale, jer im oči behu otežale. 12. I On ih ostavi, i opet ode, pa se pomoli, govoreći: »O Moj Oče-Majko, neka ne bude Moja volja, već neka bude Tvoja volja tvorena, na zemlji kao što je to u Nebu.« – 13. Onda dođe k Svojim učenicima i reče im: »Spavate samo i počivate; evo, približio se čas, i Sin Čovečiji je predan u ruke grešnikâ. Ustanite, hajdemo: približio se onaj koji Me izdade.«


78. poglavlje

Izdan Isus pada u ruke grešnikâ

1. I dogodi se dok Isus još govoraše, gle, pristiže neka gomila, a Juda koji bi nazvan Iskariotski* iđaše pred njima, dobivši četu** i sluge od prvosveštenikâ i fariseja; dođe onamo sa svetiljkama, i bakljama, i oružjem. 2. Isus zbog toga, znajući sve što će se dogoditi sa Njim, istupi i reče im: »Koga tražite?« – Odgovoriše Mu: »Isusa iz Nazareta.« – Isus im reče: »Ja sam taj.« – 3. Čim im pak Isus reče ‘Ja sam taj’, ustuknuše i padoše na zemlju. I kad ustadoše­ tada ih opet upita: »Koga tražite?« – A oni rekoše: »Isusa iz Nazareta.« – Onda Isus odgovori: »Kazao sam vam: ‘Ja sam taj’.« – A kad to čuše ustuknuše i opet padoše na zemlju. A kad ustadoše, On ih opet upita: »Koga tražite?« – A oni rekoše: »Isusa iz Nazareta.« – Onda Isus odgovori: »Kazao sam vam: ‘Ja sam taj’. Ako, dakle, Mene tražite, pustite ove neka odu.« – 4. A onaj koji Ga izdade dade im znak, govoreći: »Koga poljubim, upravo taj je On. Brzo Ga hvatajte!« – 5. I odmah pristupi Isusu i reče: »Zdravo, Majstore«, i poljubi Ga. – A Isus mu reče: »Prijatelju, zašto si došao? Zar poljupcem izdaješ Sina Čovečijeg?!« – 6. Onda se Isus obrati prvosveštenicima, i poglavarima Hrama, i starešinama koji behu došli po Njega: »Zašto izađoste kao protiv razbojnika, sa mačevima i motkama? Kad svakodnevno bejah sa vama u Hramu, ne ispružiste ruke protiv Mene; ali ovo je vaš čast i vlast Tame.« – 7. Onda pristupiše i staviše ruke na Isusa. A Simon Petar maši se rukom i isuka svoj mač, te udari slugu velikog sveštenika i gotovo odseče njegovo uvo. 8. A On reče Petru: »Vrati svoj mač na njegovo mesto; svi oni koji se late mača – od mača će stradati.« – Onda Isus dotače njegovo uho i isceli ga. 9. I reče Petru: »Misliš li da ne bih mogao sada umoliti Svoga Roditelja, pa da Mi odmah dade više od dvanaest legija anđela? Ali kako bi se onda ispunila Pisanija da tako mora da bude?«

* Iš Kariot = ‘čovek (iz) Kariota’
** Engl.: band; grč.: speíran; u rimskom sistemu vojnih jedinica spira je manipulus, trećina kohorte, 200 ljudi.


Odvođenje Isusa Ani i Kajafi

10. Tada Ga svi učenici ostaviše i pobegoše. A oni što uhvatiše Isusa, odvedoše Ga Kajafi, velikome svešteniku /Hrama/. Ali najpre ga odvedoše Hananu,* jer on beše tast Kajafe, koji je bio veliki sveštenik one godine. 11. A Kajafa je bio onaj što dade savet Judejcima da bi bilo korisno da jedan čovek umre za grehe naroda.

* Odnosno poglavaru najvišeg sudsko-upravnog tela Judejaca, Velikog sabora, Sanhedrina.



Simon Revnitelj zakazuje
i odriče se Hrista

12. I sabraše se književnici i starešine, a Petar, i Jovan, i Simon, i Juda ih pratiše izdaleka do palate velikog sveštenika. I uđoše unutra i sedoše sa slugama da vide ishod. 13. I oni naložiše vatru nasred dvorane; i kad behu skupa posedali, sede Petar između njih i grejaše se; i seđaše uz njega i Simon. 14. Međutim opazi ga jedna služavka dok je sedeo uz vatru, i ozbiljno ga osmotri, pa reče: »I ovaj čovek je bio sa Njim!« – A on odreče, govoreći: »Ženo, ne poznajem Ga.« – 15. A malo potom opazi ga drugi, pa reče: »I ti si od njih!« – A Simon reče: »Nisam, čoveče!« – 16. A otprilike jedan sat kasnije, još jedan pouzdano potvrdi: »Doista ovaj je bio sa Isusem iz Nazareta, jer njegov govor ga izdaje.« – 17. A Simon odreče treći put uz zakletvu, govoreći: »Ne poznajem Tog Čoveka!« – I odmah, dok on još govoraše, zapeva petao. 18. A Gospod se obazre i pogleda na Simona. I seti se Simon reči Gospodnje, kako mu reče: ‘Pre nego što petao zakukuriče ovog dana, odrećićeš Me se tri puta’. I iziđe Simon i zaplaka gorko.


79. poglavlje

Noćno saslušavanje
pred Velikim sveštenikom i u Velikoj skupštini

1. Veliki sveštenik tada zapita Isusa za Njegove učenike i za Njegovu nauku, govoreći: »Koliko Ti je godina? Jesi li ti Onaj Koji kaza da vide dan našeg oca Avrahama?« – 2. A Isus odgovori: »Uistinu, pre nego što je Avraham bio Ja Sam.« – A Veliki sveštenik reče: »Ti nemaš još ni pedeset godina; kako veliš da si video Avrahama? Ko si Ti? Za koga se izdaješ; Šta poučavaš?« 3. Isus odgovori: »Ja govorih svetu otvoreno; svagda učih u sinagogi i u Hramu, gde se okupljaju svi Judejci; i ništa ne rekoh u tajnosti. Zašto pitaš Mene? Pitaj one koji su Me slušali, što sam im govorio; eto, oni znaju šta rekoh.« – 4. Kad On ovo izusti, jedan od službenika koji stajaše onde, udari Isusa dlanom ruke, govoreći: »Zar tako odgovaraš Velikom svešteniku?!« – Isus mu uzvrati: »Ako sam rđavo kazao iznesi svedočanstvo za to zlo; a ako dobro rekoh, zašto Me udaraš?« – 5. A prvosveštenici, i starešine, sva Skupština, tražahu lažne svedoke protiv Isusa, da Ga pogube, ali ne nalažahu; istina, pristigoše mnogi lažni svedoci, ipak, skupa ne behu saglasni. 6. Najzad dođoše dva lažna svedoka. I jedan od njih reče: »Ovaj kaza: ‘Ja sam u stanju da razvalim Hram Božiji i da ga izgradim za tri dana’.« – A onaj drugi reče: »Ovaj čovek kaza: ‘Ja ću razoriti ovaj Hram i podignuću drugi’.« – 7. Onda ustade Veliki sveštenik i reče Mu: »Ništa ne odgovaraš na ono što ovi svedoci iznose protiv Tebe?« – Isus pak održavaše svoj mir. A bilo je protiv jevrejskog Zakona da saslušavaju nekog čoveka preko noći. 8. I oni Ga pitahu dalje, govoreći: »Jesi li Ti Hristos? Reci nam.« – A On im reče: »Ako vam kažem – nećete verovati; a ako vas i zapitam – nećete Mi odgovoritiu, niti Me pustiti.« – 9. I oni Ga dalje piše: »Odbacuješ li Ti zakonite žrtve i jedenje mesa kao što Mojsije zapovedi?« – A On odgovori: »Evo ovde je Jedan veći nego Mojsije.« – 10. I Veliki sveštenik odgovori, i reče Mu: »Zaklinjem te Živim Bogom, da nam kažeš da li si ti Hristos, Sin Božiji?« – Isus mu reče: »Ti kaza; a Ja vam kažem: Posle ovoga ćete videti Sina Čovečijeg gde sedi s desna Sili i dolazi na Oblacima Nebeskim.« – 11. Tada veliki sveštenik razdra svoje haljine, govoreći: »On zbori bogohulno; šta nam još trebaju svedoci? Evo, sad čuste njegovo bogohuljenje. Šta vi mislite?« – Oni odgovoriše, i rekoše: »Zaslužio je smrt.« – 12. Onda Mu pljunuše u lice i prekriše Ga; a drugi Ga udarahu dlanom ruku, govoreći: »Proreci nam, Hriste, ko te udari?«

Judejska Skupština osuđuje Isusa na smrt

13. A kad se razdani razmatrahu svi prvosveštenici, i starešine narodne, baš čitava Skupština,* i zaključiše za Isusa da mu izreknu pogubljenje. I objaviše svoju presudu protiv Isusa, da zaslužuje smrt, i da treba biti svezan i odveden, te predan Pilatu.


80. poglavlje

Ožalošćenost izdajnika Jude

1. A Juda, koji Ga izdade, kad vide da je On osuđen, pokaja se, pa vrati onih trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama, govoreći: »Ja sagreših što izdadoh krv nedužnu.« – 2. A oni rekoše: »Šta se to nas tiče? To je tvoja briga!« – Tada on baci srebrnike u Hram, i udalji se, pa ode i obesi se. 3. A prvosveštenici uzeše srebrnike, i rekoše: »Nije po Zakonu da se metnu u riznicu /Hrama/, jer su plata za krv.« – 4. I uzeše se dogovarati, i kupiše za njih lončarevu njivu, za groblje strancima. Zbog toga ona njiva bi prozvana Akeldama, što znači ‘krvna njiva’, do ovog dana. 5. Tada se ispuni ono što je rečeno preko Zaharije, proroka koji kaže: »Oni odmeriše trideset srebrnika kao moju cenu. I uzeše trideset srebrnika, vrednost kojom ga proceniše deca Izraela, te ih dadoše za lončarevu njivu, i baciše ih za lončara u Domu Gospodnjem.«

Neodlučni iznova razapinju i sramote Hrista

6. A Isus bejaše rekao Svojim učenicima: »Teško onom čoveku koji primi misterije,* a zatim propadne u greh. 7. Za takve tada nema mesta pokajanju u ovom krugu /vremena/,** kada vide da su iznova razapeli Božanstveni Izdanak Boga i Čoveka, te uzeli Hrista unutar sebe otvoreno da sramote. 8. Takvi su gori od zveri, za koje vi u neupućenosti tvrdite da propadaju, jer u vašim Pisanijama je zapisano: ‘Ono što se dešava zveri – dešava se i ljudskim sinovima. 9. Svi žive od jednog Daha; kako umire jedno – tako umire i drugo; tako da nijedan čovek ne nadmašuje neku zver, jer svi idu na isto mesto: sve dođe iz praha i skupa se vraća u prah’.« – 10. Ovo kaza Isus za one koji ne behu preporođeni, koji ne imaše prihvaćenim Duha Božanske Ljubavi, koji, nekada primivši Svetlost, opet raspinjahu Sina Božijeg, uzevši da Ga otvoreno sramote.

* posvećenje
** u ovom Eonu


81. poglavlje

Pilat saslušava Isusa

1. Potom povedoše Isusa od Kajafe ka sudskoj dvorani, Pontiju Pilatu namesniku. A bilo je jutro, i oni ne uđoše u dvoranu Sudnice, da ne bi postali nečiti; naime da bi mogli održati svetkovinu. 2. Zbog toga Pilat izađe k njima napolje i reče: »Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?« – Oni odgovoriše, i rekoše mu: »Kad On ne bi bio zločinac, ne bismo Ga predali tebi. Mi imamo Zakon i po našem Zakonu On mora umreti, jer On hoće izmeniti običaje i obrede koje nam Mojsije predade; štaviše, On samoga sebe prikazuje kao Sina Božijeg.« – 3. Na to im Pilat reče: »Vi Ga uzmite i sudite Mu prema vašem Zakonu.« Jer on je znao da su mu Ga predali iz zavisti svoje. – 4. Judejci mu na to rekoše: »Nije po našem Zakonu da nekoga ubijemo.«* – Tako se ispuni Isusova reč, koju On kaza, označavajući kakvom smrću će umreti.
5. I optuživahu Ga dalje, govoreći: »Našli smo Ovog kako zavodi naš narod i zabranjuje da se daje danak Kajsaru, govoreći za sebe da je Hristos, Kralj.« – 6. Pilat zatim ponovo uđe u dvoranu Sudnice, pa pozva Isusa i reče Mu: »Jesi li Ti kralj judejski?« – Isus mu odgovori: »Govoriš li to sam od sebe ili ti drugi kazaše za Mene?« – 7. Pilat odgovori: »Zar sam ja Judejac? Tvoj vlastiti narod i prvosveštenici predadoše Te meni; šta si učinio?« – Isus odgovori: »Moje Kraljevstvo nije od ovoga sveta; kad bi Moje Kraljevstvo bilo od ovoga sveta, tada bi se Moji služitelji borili da ne budem predan Judejcima; međutim, sada Moje Kraljevstvo nije odavde.« – 8. Na to Mu Pilat reče: »Ti si kralj onda?« – Isus odgovori: »Ti kažeš da jesam; da, Ja sam Kralj. Za ovaj završetak Ja sam se rodio i za to sam došao na svedočim, da svedočim za Istinu.« – 9. Pilat Mu reče: »Šta je Istina?« – Isus reče: »Istina je iz Neba.« – Pilat reče: »Onda Istina nije na zemlji.« – Isus reče Pilatu: »Veruj da je Istina na zemlji među onima koji je prihvataju i slušaju. Od Istine su oni koji pravedno sude.« – 10. A kada bejaše čuo ovo, /Pilat/ opet iziđe k Judejcima, i reče im: »Ja uopšte ne nalazim krivicu kod Njega.«
I kad Ga optuživahu prvosveštenici i starešine, On im ništa ne odgovori. 11. Tada Mu reče Pilat: »Zar ne čuješ koliko toga svedoče protiv Tebe?« – 12. A On mu ne odgovori ni na jednu reč, – tako se Guverner veoma čudio. I on /– Pilat/ im se opet obrati: »Ja ne nalazim krivicu na Ovom Čoveku.« – 13. A oni navaljivahu još žešće, govoreći: »On buni narod učeći po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde.« – Kada Pilat ču za Galileju upita da li je ovaj čovek Galilejac. 14. I čim dozna da On pripada području Herodove nadležnosti, posla ga Herodu, koji i sam, u one dane beše u Jerusalimu.

* o praznik

Ispitivanje i izrugivanje Isusa pred Herodom Antipom

15. A kad Herod vide Isusa, veoma se obradova; jer je duže vreme želeo da Ga vidi, pošto je čuo mnoge stvari o Njemu, i nadao se da će videti neko čudo od Njega. 16. Tada Ga ispitivaše mnogim rečima, ali mu On ne odgovori ništa. A prvosveštenici i književnici stajahu i žestoko Ga optuživahu; i mnogo lažnih svedoka usta protiv Njega, i uzeše da Ga optužuju za stvari koje On ne znaše. 17. Onda Ga Herod sa svojim bojovnicima opadaše kao ništariju, i naruga Mu se, pa Mu obuče raskošnu haljinu i posla ga natrag Pilatu. I tog dana sprijateljiše se Pilat i Herod, jer su ranije bili međusobno neprijatelji.

Pilat oslobađa razbojnika Bar-Abu
i predaje Hrista nahuškanoj judejskoj svetini

18. I uđe opet Pilat u sudsku dvoranu, i reče Isusu: »Odakle si Ti? – Međutim Isus mu ne dade odgovora. Tada Mu Pilat reče: »Sa mnom ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast da Te raspnem i da imam vlast da Te pustim?« – 19. Isus odgovori: »Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom, da ti nije dano* Odozgo; stoga je veći greh na onome koji me predade tebi.« – 20. A odonda Pilat nastojaše da Ga oslobodi; ali Judejci uzvikivahu, govoreći: »Ako Ovoga pustiš, nizi Kajsarov prijatelj; ko god izdaje samoga sebe za kralja – protivi se Kajsaru.«
21. Onda Pilat sazva prvosveštenike i narodne poglavare. Dok je sedeo na sudačkoj stolici, poruči mu njegova žena,** govoreći: »Nemoj ništa /loše/ da činiš sa Tim Pravednikom, jer sam zbog Njega danas mnogo propatila u snu.« – 22. I reče im Pilat: »Doveli ste mi Ovog Čoveka kao nekog koji zavodi narod, i evo, ja sam Ga pred vama ispitao, i ne nađoh krivicu na Ovome za one stvari koje Ga optužujete. Nikakvu, čak ni Herod /ne nađe krivicu/, zbog čega mu Ga poslah; i, očigledno, ništa što bi zasluživalo pogubljenje ne nađe na Njemu, 23. A u vas je običaj da vam o Pashi pustim na slobodu jednoga. Hoćete li, dakle, da vam oslobodim kralja judejskog?« – 24. Tada opet svi povikaše, govoreći: »Ne Ovoga, nego Bar-Abu!« – A Bar-Aba je bio razbojnik. I zbog bune izazvane u Gradu, i zbog ubistva bi bačen u tamnicu. 25. Pilat zbog toga, želeći da oslobodi Isusa, obrati im se opet: »Kojega od ove dvojice da vam odlobodim: Isusa Bar-Abu ili Isusa koji je nazvan Hristos?« – Oni rekoše: »Bar-Abu!« – 26. Pilat im reče: »Šta pak da uradim sa Isusom koji je nazvan Hristos?« – Svi mu rekoše: »Neka bude raspet!« – 27. A Namesnik reče: »Zbog čega? Kakvo zlo je učinio?« – Ali oni vikahu još više, govoreći: »Raspni Ga! Raspni Ga!« – 28. Pilat na to ponovo iziđe i reče im: »Evo, opet vam Ga izvodim, da znate da ne nalazim krivice na Njemu.« – A oni opet povikaše: »Raspni Ga! Raspni Ga!« – 29. Onda im Pilat reče po treći put: »Zašto? Kakvo zlo je učinio? Ja nisam našao razlog za Njegovo pogubljenje; stoga hoću da Ga izbičujem, pa pustim.« – 30. A oni behu navaljivali s velikom vikom, zahtevajući da On bude raspet. I nađača vika njihova i vika prvosveštenikâ. 31. Kada Pilat vide da ništa ne pomaže, nego da buka biva samo još veća, uze vodu pa opra svoje ruke pred svetinom, rekavši: »Ja sam nedužan od krvi Ovoga Pravednika; vi se pobrinite za ovo!« – 32. Tada uzvrati sav onaj narod, i reče: »Krv Njegova neka bude na nas i na našu decu!« – I Pilat presudi da bude kao što oni zahtevahu. I predade Isusa njima na raspolaganje.«

* U smislu: ‘omogućeno’, ‘dopušteno’.
** U apokrifu Acta Pilati Pilatova žena nosi ime Klaudia Prokula.


82. poglavlje

Rimski vojnici izruguju Isusa i
odvode Ga na stratište

1. Tada im oslobodi Bar-Abu, a kada je Isusa izbičevao predade Ga da bude razapet. Zatim Guvernerovi vojnici odvedoše Isusa u državni dvor i skupiše uz Njega celu četu vojnika. 2. A ovi Ga svukoše i obukoše Mu purpurnu haljinu. I kad su opleli krunu od trnja metnuše Mu je na glavu, i trsku u Njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred Njim i narugaše Mu se, govoreći: »Zdravo, kralju judejski!«*
3. Onda Isus iziđe napolje noseći krunu od trnja i purpurnu haljinu. I reče im Pilat: »Evo Čoveka!« – 4. Kada Ga prvosveštenici i /njihovi/ pratioci videše povikaše, govoreći: »Raspni Ga! Raspni Ga« – A Pilat im reče: »Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim krivice na Njemu.« – 5. I oni pljuvahu po Njemu, pa uzeše trsku i udarahu Ga po glavi. A kad Mu se narugaše, svukoše haljinu sa Njega, i dadoše Mu Njegovu vlastitu odeždu, i odvedoše Ga da Ga raspnu.
6. I pošto Ga izvedoše, zgrabiše gore nekog Simona, Kirenejca, koji pristizaše iz provincije,** pa metnuše na njega krst da ga nosi za Isusom. A pratilo Ga je veliko mnoštvo naroda i žena, koje i plakahu i naricahu za Njim. 7. A Isus, obazrevši se na njih, reče: »Kćeri Jerusalimske, ne plačite za Mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom. Jer, evo, dolaze dani u koje će se govoriti: ‘Blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše!’ 8. Tada će početi gorama da govore: ‘Padnite na nas!’ – i bregovima: ‘Pokrijte nas! Jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti učinjeno sa suvim’?!«

* Lat.: Ave, rex Judaeorum; parafraza od: Ave, Caesar Imperator!
** u Jerusalim za Pashu

Raspinjanje Isusa –
Judejski sveštenici i starešine se rugaju Raspetome

9. A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube sa Njim. I kad dođoše na mesto zvano Kalvarija i Golgota (što će reći: ‘mesto Lobanja’), onde Ga raspeše, a zločince /raspeše/ jednog s desne a drugog s leve strane. 10. A beše treći čas /dana/ kada Ga raspeše. I dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči. A kad On bejaše okusio ovo, ne htede da pije. I reče Isus: »Aba-Ama, oprosti im, jer ne znaju šta čine.«
11. Tada vojnici, čim razapeše Isusa, uzeše njegovu haljinu i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, a /uzeše/ i Njegov ogrtač. A ogrtač beše bez šavova, izatkan /tako/ od vrha do dna. Stoga rekoše među sobom: »Da ga ne paramo, nego bacimo za njega kocke, kome će pripasti. 12. Da bi bilo ispunjeno Pisanije, koje kaže: »Razdeliše moju odeždu među sobom, a za moj ogrtač baciše kocku.« Vojnici, dakle, ovo učiniše. I posedaše onde stražareći uz Njega. 13. A nad njim je bio i natpis na grčkom, i latinskim, i jevrejskim slovima: »Ovo je kralj judejski.«* 14. Ovaj natpis pak pročitaše mnogi od Judejaca, jer mesto gde je Isus raspet beše blizu Grada, a ovo bi zapisano na jevrejskom, i grčkom, i latinskom. Tada judejski prvosveštenici rekoše Pilatu: »Nemoj pisati: ‘Kralj judejski’, nego da je On rekao: ‘Ja sam kralj judejski’.« – Pilat uzvrati: »Što sam napisao – napisao sam.«
15. A jedan od zločinaca koji beše obešen rugaše Mu se, govoreći: »Ako si Ti Hristos, izbavi samoga Sebe i nas!« – A onaj drugi odgovarajući prekori ga, rekavši: »Zar se ti ne bojiš Boga, videvši da si i sam osuđen? A mi smo s pravom osuđeni, jer primismo zasluženu platu za svoja dela; ovaj pak nije učinio ništa krivo.« – 16. A Isus mu reče: »Uistinu ti kažem: danas ćeš biti sa Mnom u Raju.«
17. A oni koji tu prolažahu grdihu Ga, vrteći svojim glavama i govoreći: »Ti što htede razoriti Hram i podići ga za tri dana, izbavi samoga Sebe; ako si Ti Sin Božiji, siđi s krsta!« – 18. Isto tako su Mu se rugali i prvosveštenici, zajedno s književnicima i starešinama, govoreći: »On sačuva jedno jagnje,– samoga Sebe ne može da izbavi. Ako je kralj Izraelov, neka sad siđe sa krsta pa ćemo Mu poverovati. Uzdao se u Boga, neka Ga On spasi sada, ako Ga miluje, jer reče: »Ja sam Sin Božiji’.« – 19. Lihvari i trgovci stokom i pticama takođe prosipahu slično kroz svoje sube, govoreći: »Ti što izjuri iz Hrama trgovce volovima, i ovcama, i golubovima, sam pak postade jedna žrtvovana ovca.«
20. A od šestoga časa do devetoga časa /dana/ bi tama po svoj zemlji, pa neki koji stajahu unaokolo, zapališe svoje baklje; jer tama bi vrlo velika. A oko šestoga časa povika Isus gromkim glasom: »Eli, Eli, lame sabahthani?« (što će reći: »Bože Moj, Bože Moj, zašto Si Me ostavio?«) 21. Neki od onih koji su stajali o onde, kad to čuše, rekoše: »Ovaj doziva Iliju!«** – Drugi rekoše: »On doziva Sunce!«*** – Ostali rekoše: »Deder, ostanimo da vidimo hoće li doći Ilija da Ga izbavi.«
22. A kod Isusova krsta stajahu Njegova majka, i sestra Njegove majke – Marija, žena Kleopina, i Marija Magdalena. 23. Kad Isus opazi onamo Svoju majku i kraj nje učenika koga je voleo, reče majci Svojoj: »Ženo, evo ti sina!« – A onome učeniku reče: »Evo ti majke!« – I od onoga časa uze je učenik u svoj dom.
24. Posle toga, znajući da je sve sada izvršeno, da bi se Pisanije ispunilo, izusti: »Žedan sam!« I iz jednog suda napuniše sunđer sa sirćem, i natakoše ga na isopovu stabljiku, pa prinesoše Njegovim usnama. 25. Tada Isus povika veoma glasno, rekavši: »Aba-Ama, u Tvoje ruke predajem Svoj duh!« 26. Kada je, dakle, Isus primio sirće, uzviknu glasno: »Svršeno je!« I prikloni Svoju glavu, te predade duh/dušu. A bi deveti čas /dana/. 27. I gle: bi velika grmljavina i sevanje, i razdeli se zid Svetoga Mesta o kojem visiše zastor, stropošta se i puče prepolovljen. I zemlja se zatrese, a i stene pukoše. 28. A kada kenturion i oni koji s njim čuvahu Isusa, videše zemljotres i ovo što se dogodilo, veoma uplašeni, rekoše: »Ovaj doista beše Sin Božiji!« – 29. A behu onde mnoge žene, koje su Ga pratile od Galileje, služeći Mu, a među njima beše Marija – majka Jakovljeva i Josijina, i majka Zevedejeve dece, i one jadikovahu, govoreći: »Svetlost Sveta se sakri od naših očiju, Gospod naše Ljubavi je raspet!«

* Grč. ort.: źĹĿ µĂÄą˝ ż ˛±Ăą»µĹ ÄÉ˝ ™żĹ´±ąÉ˝;
lat.: Hic est rex Iudaeorum;
hebr.: ÖÔ ÔŐĐ ŢÜÚ ÔŮÔŐÓŮÝ
** Ilijino ime u hebrejskom glasi 'Elijjahu.
*** Grč.: ho hlios = 'sunce'.

Zauzimanje za skidanje Isusovog tela sa krsta

30. Onda Judejci, jer je bila pretsprema, da tela ne bi na sabat ostala na krstu, pošto ovaj beše pashalni sabat, zamoliše Pilata da se ovima prebiju goleni, te da mogu biti odneti. 31. Onda dođoše vojnici i prebiše goleni obojici koji behu raspeti sa Njim. A kada dođoše do Isusa i videše da je već umro, ne prebiše Njegove goleni, nego Mu jedan od vojnika** probode kopljem srce, i odmah poteče krv i voda. 32. I onaj** koji to vide posvedoči, i istinit je njegov izveštaj, i on zna da istinu govori, da i vi verujete. Naime, ovo se dogodilo da se ispune Pisanija: »Nijedna njegova kost neće biti slomljena«, i još jedno: »U sredini sedmice Mesija će biti smaknut.«

* Po kasnijim apokrifima njegovo ime navodno glasi Longinus ili Petronius.
** Misli se na ljubljenog učenika Jovana (82:23), jednog od dvanaestorice svetih svedoka (96:26).


83. poglavlje

Isusova sahrana

1. A kada nasta veče, Josip iz Arimateje, čestit savetnik,* koji takođe čekaše Kraljevstvo Božije, dođe i odvažno uđe Pilatu, pa izmoli Isusovo telo. (On beše dobar i pravedan čovek, i ne saglasi se sa Skupštinom i njihovim postupkom.) 2. A Pilat se začudi da je On već mrtav, i pozvavši kenturiona upita ga da li je On davno mrtav. A kad dozna to od kenturiona, prepusti telo Josipu. On tako dođe, i uze Isusovo telo. 3. Utom stiže i Nikodim, koji najpre dođe Isusu noću, te donese pomešane smirne i aloja, oko nekih sto mera. Tada uzeše Isusovo telo i zaviše Ga u laneni prekrivač s mirisima, kao što Judejci obično sahranjuju. 4. A kod mesta gde On bi raspet, beše jedan vrt, a u vrtu nov grob, u kom još niko nije bio položen. Tu, dakle, položiše Isusa; a beše oko početka druge straže** kad oni sahraniše Njega, zbog judejskog dana pretspreme, jer grob bi blizu. 5. A Marija Magdalena, i druga Marija, i Marija majka Josijina gledahu gde On bi položen. 6. A i žene, koje su došle sa Njim iz Galileje, prateći Ga, nosiše svetiljke u svojim rukama i razgledahu Grob, i kako je Njegovo telo položeno, te jadikovahu nad Njim. 7. Pa se vratiše, i mirovaše, budući da je veliki dan;*** a po taj dan kupiše i pripremiše mirise i pomasti, i sačekaše svršetak sabata.****

* član Velike skupštine – Sanhedrina
** Jevreji su, po uzoru na Rimljane, noć delili na četiri noćne straže (vigiliae): od 21 do 24 časa trajala je druga straža.
*** godišni sabat – Pasha
**** svršetak sedmičnog sabata – subote

Utvrđivanje Groba stražom

8. A sutradan skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata, govoreći: »Gospodaru, setismo se da Ona Varalica, dok je još bio živ, reče: ‘Posle tri dana opet ću ustati’. 9. Naredi stoga da se osigura grob dok treći dan ne mine, da ne dođu Njegovi učenici noću i ne ukradu Ga, a narodu reknu: ‘Ustao je iz mrtvih’; tako će potonja poslednja prevara biti gora od prve.« – 10. Pilat im reče: »Evo vam straže, idite, i osigurajte ga kako znate.« – Tako oni odoše i osiguraše grob; zapečatiše kamen i postaviše stražu, dok ne prođe treći dan.


84. poglavlje

Isusovo vaskrsenje

1. A pošto se okonča sabat i otpoče razdanjivanje, u prvi dan sedmice, pođe Marija Magdalena Grobu, noseći mirise koje je spremila; a behu tu i druge žene sa njom. 2. I dok su išle, govorahu među sobom; »Ko će nam odvaliti kamen sa ulaza u grob?« – Jer on beše golem. A kada stigoše onamo i osmotriše, videše da je kamen odvaljen /od groba/. 3. Jer gle: zemljotres bi veliki, i anđeo Gospodnji siđe s Neba, odgurnu kamen s ulaza, pa sede na njega. Lice njegovo bi slično munji a odežda bela kao sneg. A od straha pred njim uzdrhtaše stražari i popadoše kao mrtvi. 4. A anđeo uzvrati i reče ženama: »Ne bojte se! Znam naime da tražite Isusa, Koji bi raspet. On nije ovde; jer je ustao, kao što reče. 5. Dođite, osmotrite mesto gde Gospod ležaše! I idite brzo pa javite Njegovim učenicima da je ustao iz mrtvih. I evo, On ide pred vama u Galileju; tamo ćete Ga videti; eto, kazah vam.«

Petar i Jovan obilaze grob Vaskrslog Gospoda

6. I one uđoše unutra i ne nađoše Isusovo telo. Tada ona / – Marija Magdalena/ otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga je Isus voleo, i reče im: »Oni uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde su Ga položili.« – 7. I ovi potrčaše, i stigoše do Groba, i ulazeći unutra opaziše položene lanene prekrivače, a ubrus koji je bio oko Njegove glave ne ležaše sa lanenim prekrivačem, nego je bio posebno savijen na jednome mestu. 8. I dogodi se dok oni behu poprilično zbunjeni, gle, dva anđela u blistavo belim haljinama stadoše pred njima, i rekoše im: »Što tražite Živoga među mrtvima? On nije ovde: ustao je /iz mrtvih/, i evo, On ide pred vama u Galileju; tamo ćete Ga videti. 9. Zar se ne sećate kako vam reče dok je bio još u Galileji, da će Sin Čovečiji biti raspet, i da će opet ustati nakon trećeg a dana?! – I oni se setiše Njegovih reči. I izađoše brzo i pobegoše od Groba, i uzdrhtaše od zapanjenosti, i behu uplašeni.
10. A u to vreme od zemljotresa se otvoriše grobovi; i ustadoše mnogi od svetih koji usnuše, i izađoše iz grobova nakon Njegovoga Vaskrsenja, pa uđoše u Grad i pokazaše se pred mnogima.

Vaskrsli se ukazuje Mariji Magdaleni

11. Marija je pak plačući stajala napolju kod Groba; i kako plakaše, ona se opet sagnu i pogleda unutar Groba, pa vide dva anđela u belim haljinama, jednog kod Njegove glave a drugog kraj nogu, onde gde bejaše položeno Isusovo telo. I ovi joj rekoše: »Ženo, što plačeš?« – 12. Ona im reče: »Zato što ukloniše moga Gospoda, i ne znam gde su Ga položili.« – A kada je ovo rekla, obazre se natrag i opazi Isusa gde stoji, a ne znaše da je ono Isus. 13. Isus joj reče: »Ženo, što plačeš? Koga tražiš?« Misleći da je to vrtlar,* ona Mu reče: Gospodine, ako si Ga ti odneo odavde, reci mi gde si Ga položio, pa ću Ga ja uzeti.« – Isus joj reče: »Marija!« – Ona se osvrnu i reče Mu: »Raboni! (što će reći: ‘Majstore!’). – 14. Isus joj reče: »Ne dotiči Me, jer još se nisam uspeo Svome Jedinome Ocu i Majci; nego idi Mojoj braći, i reci im: ‘Ja uzlazim Svome Roditelju i vašem Roditelju, Svome Bogu i vašemu Bogu’.«
15. I Marija Magdalena dođe i ispriča učenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao, te zapovedio da obznani Njegovo vaskrsenje iz mrtvih.

* vrtlar vrta u kome je Isus sahranjen (v.: 83:4)


85. poglavlje

Vaskrsli se javlja dvojici učenika upućenih u Emaus

1. I gle: istoga dana dvojica od /ovih/ učenika iđahu u selo zvano Emaus, koje je od Jerusalima udaljeno oko šezdeset stadija. 2. I dogodi se da dok su oni razgovarali i razmatrali, sam Isus se približi i iđaše s njima. Ali njihovim očima bejaše uskraćeno da Ga mogu prepoznati. 3. I On im reče: »Kakvi su to razgovori što ih vodite jedan sa drugim, dok hodate i žalostite se?« – 4. A jedan od njih, koji se zvaše Kleopa, odgovori, rekavši Mu: »Jesi li Ti samo stranac u Jerusalimu, pa neznaš šta se Njemu dogodi ovih dana?« – A On im reče: »Šta to?« – 5. A oni mu ispričaše za Isusa iz Nazareta koji je bio jedan prorok silan na delu i u reči pred Bogom i celim narodom; i kako su Ga prvosveštenici i naše vlasti* predali da bude osuđen na smrt, te Ga raspeli. »A mi smo se nadali da je On taj koji će izbaviti Izraela; i pri svem tom, treći je dan kako se to dogodilo. 6. Uz to, zaprepastiše nas i neke žene iz naše pratnje koje jutros behu na grobu; i kada ne nađoše Njegovo telo, dođoše rekavši uz to da su videle anđele, koje su im saopštili da je On živ. 7. A neki od onih koji behu sa nama odoše do groba i nađoše to baš onako kako su žene kazale; ali, Njega ne videše.« – 8. Tada im On reče: »O nerazumni i troma srca da poverujete u sve što su Proroci govorili! Nije li trebalo da Hrist pretrpi to i da uđe u Svoju Slavu?« – 9. I počevši od ‘Mojsija’ i svih ‘Proroka’, On im razjasni šta se na Njega odnosilo u svim Pisanijama.

* Misli se na članove Velike (versko-stranačke) Skuštine jevrejskih plemena i rodova

Prepoznat pri lomljenju hleba

10. I približiše se selu u koje iđahu; a On činjaše se kao da hoće da ide dalje. Ali oni Ga zadržaše, govoreći: »Ostani s nama, jer je večer, i dan je već izmakao.« – I On uđe da ostane sa njima. 11. A ovo se dogodi dok seđaše sa njima za stolom: On uze hleb i rod čokota, pa oda zahvalnost, i izlomi, i davaše im. I otvoriše se njihove oči, i prepoznaše Ga; i On izmače njihovim pogledima. 12. I rekoše jedan drugome: »Nisu li naša srca gorela u nama dok nam je usput govorio i dok nam je razložio Pisanija?« – I ustadoše istoga časa i vratiše se u Jerusalim, te nađoše okupljenu Dvanaestoricu, i one koji behu sa njima,* govoreći: »Gospod je stvarno ustao i ukazao se Simonu.« 13. I oni ispričaše šta je bilo na putu i kako su Ga prepoznali u lomljenju hleba.

* pratioce, drugove


Sveštnstvo nastoji sakriti Isusovo Vaskrsenje

14. I dok oni bejahu išli prema Emausu, neki od straže dođoše u Grad i iznesoše Kajafi što se dogodilo. 15. I sastaše se sa starešinama, pa se savetovahu, i rekoše: »Evo, dok vojnici spavaše, dođoše neki Njegovi učenici i odnesoše Njegovo telo; a nije li Josip iz Arimateje jedan od Njegovih učenika? 16. Zbog toga on iskaše Njegovo telo od Pilata, da bi ga mogao sahraniti u svome vrtu i u vlastitoj grobnici. Hajde stoga da damo novac vojnicima, govoreći im da kažu: ‘Njegovi učenici dođoše noću i ukradoše Ga dok spavasmo’. A ako ovo dospe do ušiju Guvernerovih, mi ćemo ga ubediti i vas zaštititi.«


86. poglavlje

Vaskrsli zaustavlja krvne prinose u Hramu

1. Istoga dana, u vreme žrtvovanja u Hramu, pojavi se među trgovcima stokom i pticama Jedan odeven u belu odeždu blistav kao svetlost, a u Svojoj ruci držaše bič od sedam konopa. 2. I pred Njegovim pogledom oni koji prodavahu i kupovahu razbežaše se užasnuti, a neki od njih popadoše poput mrtvih, jer se setiše kako ih je pre Svoje smrti, na isti način, Isus izgnao sa dvorišta Hrama. 3. A neki izjaviše da su videli nekakvu sablast; a drugi da su videli Onoga koji bi raspet, i da je On ustao iz mrtvih. 4. I onoga dana zaustaviše se žrtvovanja u Hramu, jer svi behu u strahu, i niko ne mogaše da prodaje i kupuje. Stoga radije pustiše svoje zatočenike da odu slobodni. 5. A sveštenici i starešine donesoše odluku da bude proneseno da behu pijani oni koji ovo videše, i da ništa ne doživeše. Međutim mnogi potvrdiše da su Ga opazili svojim vlastitim očima, i osetili po svojim leđima Njegov bič, i behu nemoćni da se odupru; naime kad neki od smelijih među njima ispružiše svoje ruke, ne mogahu uhvatiti onu oriliku koju su opazili, niti da ščepaju bič kojim ih je šibao. 6. I od onoga dana oni verovahu u Isusa, da je poslat od Boga, da izbavi ugnjetene i da oslobodi one koji behu svezani. I odvratiše se sa svojih puteva, i ne grešiše dalje. 7. A i drugima se javi sa ljubavlju i milosrđem, i isceli ih Svojim dodirom, i izbavi ih iz ruku progonitelja. I mnoge slične stvari behu javljene o Njemu, i mnogi rekoše: »Uistinu, Kraljevstvo je došlo.«
8. A neki od onih koji su usnuli i podigli se, kad Isus ustade iz mrtvih ukazaše se, i behu viđeni od mnogih u Svetome Gradu; i veliki strah obuze nevaljale, a Svetlost i Radost pojaviše se u pravedna srca.


87. poglavlje

Vaskrsli se javlja okupljenom Bratstvu

1. Onoga pak istoga dana uveče, prvoga dana sedmice, dok su bila zatvorena vratâ gde se učenici okupiše, zbog straha od Judejaca, dođe Isus i stade na sredinu, pa im reče: »Mir vama!« – Međutim, oni se prestraviše i pomisliše da su videli nekog duha. 2. A On im reče: »Vidite, to sam Ja, sličnog kakvog ste gledali nekada. Jedan duh može učiniti da se prikaže ‘u mesu i kostima’, kao što vidite da ih Ja imam. Evo Mojih ruku i nogu; dotaknite ih i vidite.« – 3. A kad On tako reče, pokaza im Svoje ruke i Svoje srce. Nato se učenici obradovaše, čim sagledaše svoga Gospoda.
4. A Toma, zvani Didim, jedan od učenika, reče im: »Ako ne vidim na Njegovim rukama tragove od klinova, i ne metnem svoju ruku na Njegovo srce, – neću poverovati!« – Tada On reče Tomi: »Evo Mojih ruku, Moga srca, i Mojih nogu; pruži ovamo svoje ruke, i ne budi neveran – nego verujući.« – 5. A Toma odgovori i reče Mu: »Gospod moj i Bog moj!« – A Isus mu reče: »Tomo, poverovao si, jer si Me video; blaženi su koji ne videše – a ipak poverovaše.«

Podsećanje na čist prinos

6. Tada im Isus opet reče: »Mir vama! Kao što je Aba-Ama poslao Mene, isto tako i Ja vas šaljem.« – A kada je kazao ovo dahnu prema njima, pa im /još/ reče: »Primite Duha Svetoga; propovedajte Evanđelje i objavite svim narodima vaskrsenje Sina Čovečijeg. 7. Poučavajte Svetome Zakonu Ljubavi koji vam predadoh. I koji napuste svoje grehove, – oni im se opraštaju, a koji ostanu u svojim gresima, – zadržaće ih. 8. Krštavajte one koji veruju i kaju se, blagosiljajte ih i pomazujte; i prinosite čistu žrtvu od plodova zemlje, koju vam odredih za sećanje na Mene. 9. Eto, Ja dadoh Svoje telo i Svoju krv da budu prineseni na krstu, radi otkupljenja sveta od greha protiv Ljubavi, i od krvnih žrtvi, i od gozbi prošlosti. 10. A vi treba da prinosite hleb Života, i vino Spasenja, nakon čiste žrtve sa tamjanom, kao što je zapisano za Mene; i treba da jedete i pijete od toga za sećanje, da sam Ja izbavio sve koji veruju u Mene od starih robovanja vaših predaka. 11. Jer oni učiniše bogom svoj trbuh, žrtvujući svome bogu nedužna stvorenja zemlje umesto putenu prirodu u sebi. 12. I jedoše njihovo meso i piše njihovu krv na svoju vlastitu propast, upropastiše svoja tela i skratiše svoje dane /na zemlji/, baš kao neznabošci koji ne upoznaše Istinu, ili koji upoznavši je, izvrnuše je u laž.«

Upućivanje četverostruke Dvanaestorice u svet

13. »Kao što Ja šaljem vas, tako i vi šaljite druge, da čine ove stvari u Moje Ime.« – I On položi Svoje ruke na njih. 14. Na isti način kao Apostoli, tako behu određeni i Proroci, i Evangelisti, i Pastiri, sveto Sveštenstvo; a zatim On položi Svoju ruku na one koje izabrahu za đakone, pojedinačno na svakog iz četverostruke Dvanaestorice. 15. A ovi su za upravljanje i vođenje Univerzalne Crkve, da bi svi mogli da budu usavršeni na svome mestu u Jedinstvu Hristovog Tela.


88. poglavlje

Novo obraćanje učenicima sabranim u Gospodnji dan

1. I posle sedam dana opet behu Njehovi učenici u onoj Gornjoj odaji; vrata su bila zatvorena; Isus dođe, i stade usred njih, pa reče: »Mir vama!« – I On im bi znan po svetom spomenu.* 2. I On im reče: »Volite jedan drugoga i /volite/ sva Božija stvorenja. Još vam kažem: Nisu svi ljudi koji su u ljudskom liku. Jesu li po Božijoj slici ljudi ili žene čiji putevi su putevi nasilja, tlačenja i nepravde, koji više vole laž nego istinu? 3. Uistinu nisu, sve dok se ponovo ne rode i ne prime Duha Ljubavi i Premudrosti u svoja srca. Samo onda su sinovi i kćeri Izraela, a bivajući od Izraela – deca Božija su. I zbog ovoga Ja dođoh na ovaj svet, i zbog toga sam postradao u rukama grešnikâ. 4. Ovo su reči koje vam kazah, dok sam još bio s vama, da sve treba biti ispunjeno što je za Mene zapisano u ‘Mojsijevom Zakonu’, i u ‘Prorocima’, i u ‘Psalmima’.«** – I /još im/ reče Isus: »Stajao sam usred sveta, i u mesu sam viđen i slušan; i nađoh sve ljude prezasićene sopstvenim požudama i opijene sopstvenim ludostima, i nijednog ne nađoh da gladuje i žudi za Premudrošću koja je od Boga. I duša Mi tugova nad sinovima i kćerima ljudskim, jer oni su slepi u srcima svojim, i njihove duše su gluve, te ne čuju Moj glas.« – 6. Tada je otvorio um njihov da mogu shvatiti Pisanija. I reče im: »Tako je zapisano i tako je valjalo Hristu da postrada i da ustane iz mrtvih trećega dana, i da pokajanje i oproštaj grehova budu propovedani u Moje Ime među svim narodima, počevši od Jerusalima. I vi ste svedoci ovome. 7. I evo, poslaću vam Obećano od Svoga Roditelja, od Svoga Oca jednog sa Mojom Majkom, Koga niste videli na zemlji.*** Jer iz Istine vam kažem: kao što čitav svet beše upropašćen preko greha i taštine Žene, tako će biti spašen bezazlenošću i istinom Žene, i preko vas će biti spašen. 8. Radujte se stoga i budite veseli, jer ste blagosloveniji od svih /drugih/ koji su na zemlji, jer ste dvanaest hiljada Mojih koji će spasti čitav svet.«

* Odnosno: prepoznali su Ga setivši se svete večere.
** Zakon (Thorah – hfrOT), Proroci (Nebiim – {yi)yIbşn) i Psalmi (Tehilim – {yiLIh:T) čine stožer Pisanija među Jevrejima nazvan Thanakh (nt).
*** Koji se nije utelovio na Zemlju

Gospod Svetlosti je pobedio knezove Tame

9, »Još vam kažem: kada Veliki Tiranin i svih njegovih Sedam Tiranina zapodenuše uzaludnu borbu protiv Svetlosti, ne znađahu s Kime ili protiv Čega se bore. 10. Jer oni ništa ne videše iznad blistave Svetlosti, i dok se borahu trošili su svoju snagu jedan protiv drugog, i tako to beše. 11. Zato im uzeh četvrtinu njihove snage tako da ne mogu imati toliku silu, i da ne nađačaju sa svojim zlim delima. 12. Jer preko involucije i evolucije biće ostvareno spasenje celog sveta: preko silaženja Duha u materiju, i preko uzdizanja materije u Duh, kroz Vekove.«

89. poglavlje

Isusovo javljanje uz Genisaretsko jezero

1. Nakon ovoga Isus opet pokaza Sebe učenicima na moru kod Tiberija; a ovako se On pokaza: Onamo behu zajedno Simon, Petar, i Toma zvani Didim, i Natanael iz Kane u Galileji, i Jakov /Zevedejev/ i Jovan, i druga dvojica od Njegovih učenika. 2. A Petar im reče: »Idem u ribolov.« – Oni mu rekoše: »Idemo i mi sa tobom.« – Iziđoše i uđoše odmah u lađu, i te noći ne uhvatiše ništa. A kada već bi jutro, stajao je Isus na obali; međutim učenici ne znadoše da je to Isus. 3. Tada im Isus reče: »Deco, imate li štogod jesti?« – Oni Mu odgovoriše: »Ne, gospodine, nemamo dovoljno za sve; ništa, samo mali hleb, nešto ulja i nekoliko sušenih plodova.« – A On im reče: »To je dovoljno; dođite i jedite!« – 4. I On ih blagoslovi, a oni jedoše i nasitiše se; i bi tu i jedan vrč sa vodom, a On ga isto tako blagoslovi, i gle: on postade rodom čokota. 5. I oni se začudiše, pa rekoše: »To je Gospod!« – I nijedan od učenika Ga ne upita: ‘Ko si Ti?’, znajući da je to Gospod. 6. Ovo je već šesti put da se Isus pokazao Svojim učenicima, nakon što je ustao iz mrtvih.

Petar potvrđuje svoju ljubav za Gospoda

Kada su pak obedovali, Isus reče Petru: »Sine Jonin, voliš li Me više od ovih?« – Ovaj Mu reče: »Da, Gospode, Ti znaš da Te volim!« – On mu reče: »Napasaj jaganjce Moje!« – On mu reče opet, po drugi put: »Petre, sine Jonin, voliš li Me?« – Ovaj mu reče: »Da, Gospode, Ti znaš da Te volim!« – On mu reče: »Napasaj ovce Moje!« – 7. Reče mu po treći put: »Petre, sine Jonin, voliš li Me?« – Petar se ražalosti što mu po treći put reče ‘Voliš li Me?’ I kaza Mu: »Gospode, ti znaš sve; Ti znaš da Te volim!« – 8. Isus mu reče: »Napasaj stado Moje! Uistinu, uistinu ti kažem: ti si stena /izvađena/ iz Stene, i na toj Steni sazidaću Crkvu Svoju; i Ja ću tebe podići iznad Moje Dvanaestorice da budeš Moj zastupnik* na zemlji kao središte jedinstva Dvanaestorice, a drugi će biti pozvan i izabran da zauzme tvoje mesto među Dvanaestoricom, a ti ćeš biti služitelj služiteljima, i napasaćeš Moje ovnove, Moje ovce, i Moje jaganjce. 9. I ustaće još jedan,** i on će poučavati mnogim stvarima kojima sam vas Ja već učio, i pronosiće Evanđelje među neznabošcima sa velikom revnošću. Ključeve Kraljevstva pak daću onima koji te prate u Mome Duhu i slušaju Moj Zakon. 10. I opet ti kažem: kad si bio mlad, opasivao si se sam i išao si kuda si hteo; ali kad ostariš, razmaknućeš svoje ruke, pa će te Drugi opasati i nositi te onde gde ti nećeš.« – Ovo reče nagoveštavajući kakvom će on smrću proslaviti Boga.

* Engl.: viceregent
** Svakako se misli na Savla (grč.: SáÔl-os – Saŕloj; hebr.: Š’aul – lU)f$) iz Tarsa (TarsŇj) Kilikijskog (Kilik…a), apostola Pavla (lat.: Paulus, grč.: Paýlos – Paŕloj;), čije su poslanice, možda ne u toj meri kao novozavetni evanđelski tekstovi, takođe pretrpele redaktorske zahvate

Ukaz za voljenog učenika

11. I kada mu ovo kaza, reče mu: »Sledi Me!« – Tada Petar, obazrevši se vide kako za njima ide učenik koga je Isus voleo. Videvši ovoga Petar reče Isusu: »Gospode, a šta ovaj treba da čini?« – Isus mu reče: »Ako Ja hoću da on ostane dok ne Dođem, šta je tebi do toga? Ti Me sledi!« – 12. Zato se pronese ovaj iskaz među braćom, da onaj učenik neće umreti; ali, Isus mu nije rekao ‘On neće umreti’, nego ‘Ako Ja hoću da on ostane dok ne Dođem, šta je tebi do toga’?


90. poglavlje

Etapno uvođenje u Puninu Istine

1. Dvanaestorica opet behu okupljeni u krugu palminih stabala,* i jedan od njih, Toma, reče ostalima: »Šta je istina? jer: iste stvari različito izgledaju različitim dušama, pa čak istim dušama u različitim vremenima. Šta je, dakle istina? – 2. I dok su oni razgovarali, pojavi se /vaskrsli/ Isus usred njih, pa reče: »Istina, jedna i apsolutna, samo je u Bogu; jer niko, niti jedno ljudsko telo ne poznaje ono što je znano samo Bogu, Koji je Sve u Svemu. Ljudima se istina otkriva prema njihovoj sposobnosti da je razumeju i prihvate. 3. Ova Jedna Istina ima mnogo strana, i jedan vidi samo jednu stranu, drugi vidi drugu, a neki vide više od drugih, onako kako im je dano. 4. Pogledajte ovaj kristal: kako se jedna njegova svetlost pokazuje u dvanaest ploha, čak više u četiri puta dvanaest /ploha/, i svaka ploha odražava jedan zrak svetlosti, pa jedan opaža jednu plohu, a drugi drugu; međutim, to je jedan kristal i jedna svetlost koja sija u svima. 5. Opet gledajte: kad se neko uspinje jednim brdom i osvaja neku uzvišicu, on kaže: ‘Ono je vrh brda, hajdemo ga dosegnuti!’ A kada su dosegli onu uzvišicu, gle, oni opažaju drugu višu, sve dok ne stignu do uzvišice sa koje neki drugi vrh ne može biti viđen, ako ga tako budu mogli dostići. 6. Tako je i sa istinom. Ja sam Istina, i Put, i Život, i dadoh vam Istinu koju primih Odozgo. I ono što je viđeno i primljeno kod jednog, nije viđeno i primljeno kod drugog. Ono što nekome izgleda istinito, drugima ne izgleda istinito. Oni koji su u dolini, ne vide kao oni koji su na vrhu brda. 7. Za svakoga pak Istina je ono kako je tu um vidi i za to vreme sve dok jedna viša Istina ne bude objavljena ovome; i duši koja prihvata višnju Svetlost, biće dano više Svetlosti. Stoga ne osuđujte druge, da ne budete osuđeni. 8. Kako se pridržavate Svetog Zakona Ljubavi, koji vam Ja dadoh, tako će vam Istina biti sve više i više otkrivena, i Duh Istine koji dolazi Odozgo odvešće vas, premda kroz mnoga zastranjivanja, u svu Istinu, baš kao što je Ognjeni Oblak vodio decu Izraela kroz pustoš. 9. Budite verni Svetlosti koju imate, dok vam se ne podari viša Svetlost. Tražite više Svetlosti, i imaćete Izobilje; ne smirite se dok je ne nađete. 10. Bog vam daje svu Istinu, kao lestve s mnogo prečaga, radi spasenja i upotpunjavanja duše; i istinu koju vidite danas, vi ćete ostaviti radi sutrašnje više istine. Pribijajte se Savršenstvu. 11. Oni koji drže Sveti Zakon koji sam Ja dao, spasiće svoje duše, ma kako različito vide istinitosti koje sam dao.«
12. »Mnogi će mi reći: ‘Gospode, Gospode, goreli smo za Tvoju Istinu!’ – Međutim Ja ću im reći: ‘Ne, da bi je drugi videli kao što je vi vidite, i nikakve druge istine pored /vaše istine/.’ Vera bez milosrđa – mrtva je. Ljubav je ispunjavanje Zakona. 13. Kako će vera koju prihvataju koristiti ako sprovode nepravednosti? Oni koji ljubavi imaju – sve imaju, i bez ljubavi ništa nije vredno. Neka svako drži ono što vidi da je istina u ljubavi, znajući da gde ljubavi nema, istina je mrtvo slovo i ništa ne koristi. 14. Ostaju Dobrota, i Istina, i Lepota, ali najveća od njih je Dobrota. Ako neki mrze svoje bližnje, i srca su im otvrdnula za stvorenja iz Božijih ruku, kako mogu videti Istinu za spasenje, budući da su njihovi oči zaslepljene a njihova srca otvrdnula za Božija stvorenja? 15. Kako sam primio Istinu, tako sam vam je predao. Neka je svako primi prema svojoj prosvetljenosti i moći razumevanja, i ne progonite one koji je primaju prema drugačijem tumačenju. 16. Jer: Istina je Moć Božija, i ona će na kraju, preovladati nad svim zabludama. A Sveti Zakon koji sam Ja dao za sve je jasan, i pravedan, i dobar. Neka ga svi održavaju radi spasenja svojih duša.«

* kod Tiberija


91. poglavlje

POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Prvi deo)

Ljubav je osnova poretka

1. Pošto je Isus ustao iz mrtvih, u ono vreme On ostade devedeset dana sa Marijom, majkom Svojom, i Marijom Magdalenom, koja pomaza telo Njegovo, i Marijom Kleopinom, i s Dvanaestoricom, i s njihovim pratiocima, učeći ih i odgovarajući na pitanja koja se tiču Kraljevstva Božijeg.
2. A pošto sedoše za stolom, kad bi veče, upita Ga Marija Magdalena, govoreći: »Majstore, hoćeš li nam sada obznaniti Red u Kraljevstvu?« – 3. A Isus odgovori, i reče: »Uistinu ti kažem, o Marija, i svakom od Svojih učenika: Kraljevstvo Nebesko je unutar vas. Ali dolazi vreme kada će ono što je unutarnje biti učinjeno vidljivim u spoljašnjem, radi spasenja sveta. 4. Red je uistinu dobar i neophodan, međutim Ljubav je iznad svih stvari. Volite jedni druge i /volite/ sva Božija stvorenja, i po tome će svi ljudi znati da ste Moji učenici.«

Posvećenje odojčadi

5. I upita Ga jedan govoreći: »Majstore, hoćeš li da deca budu primljena u Zajednicu uz obrezivanje, kao što je Mojsije zapovedio?« – A Isus odgovori: »Za one koji su u Hristu nema podsecanja mesa niti prolivanja krvi. 6. Neka dete od osam dana bude pokazano Otac-Majka Bogu, Koji je u Nebu, uz molitvu i zahvaljivanje; i neka mu bude dano ime od strane njegovih roditelja, i neka ga presbiter poškropi* čistom vodom, onako kako je to zapisano u ‘Prorocima’. I neka njegovi roditelji pripaze da ga odgoje na putevima pravednosti: niti da jede meso, niti da pije žestoko piće, niti da povređuje stvorenja koja je Bog predao u čovekove ruke na zaštitu.«

* Engl.: sprinke.


Blagosiljanje sazrevajuće dece

7. Opet Ga jedan upita: »Majstore, šta hoćeš kad oni odrastu?« – A Isus reče: »Nakon sedam godine, ili kad počnu da razlikuju zlo od dobra, te nauče izabirati dobro, neka dođu Meni i prime blagoslov iz ruku presbitera ili anđela crkve, uz molitvu i zahvaljivanje; i neka budu opomenuti da se uzdržavaju uzimanja mesa i žestokih pića, i od lovljenja nedužnih Božijih stvorenja; jer treba li oni da budu niži od konja ili ovce kojima su ove stvari protivprirodne?

Zavisni od čulnih užitaka ostaju u Predvorju

8. I opet onaj reče: »Ako nam dođu neki koji jedu meso i piju žestoko piće, treba li da ih primimo?« – A Isus im reče: »Neka takvi ostanu u Predvorju dok ne očiste sebe od tih prevelikih zala; jer dok njih ne uvide i ne odreknu ih se, oni nisu podesni da prime uzvišenije misterije.«

Krštenje posvećenih

9. A drugi Ga upita govoreći: »Kada hoćeš da oni prime krštenje?« – A Isus odgovori: »Nakon drugih sedam godina, ili kada upoznaju učenja i ostvaruju ono što je dobro, te nauče da rade sa svojim rukama i izaberu jedan zanat sa kojim mogu da se izdržavaju, te postanu nepokolebljivi na ispravnom putu. Tada neka zamole za posvećenje, i neka ih anđeo ili presbiter crkve proveri i vidi da li su dostojni, i neka oni prinesu zahvalnost i molitvu, pa ih, uronite u vodama razlaza,* da se mogu uzdići ka novom životu, priznajući Boga kao svoga Oca i Majku zavetovavši se na poslušnost Svetome Zakonu i držanju sebe odvojenog od zla u svetu.«

* od života sa svetom

Pomazanje posvećenih

10. A još jedan Ga upita: »Majstore, u koje doba treba da prime pomazanje?« – A Isus odgovori: »Kad dostignu doba zrelosti i u njima se pokažu sedmerostruki darovi Duha, onda neka anđeo /crkve/ prinese molitvu i zahvalnost i zapečati ih sa pečatom pomazanja. Dobro je da svi budu ispitani sedam godina na svakom stupnju. Ipak neka to bude kod svakog prema njegovom uzrastanju u Božiju Ljubav i Premudrost.«


92. poglavlje

POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Drugi deo)

Bračni zavet

1. Onda Ga drugi upita, govoreći: »Majstore, hoćeš li da među nama budu brakovi kakvi su među zemaljskim narodima?« – A Isus odgovori, rekavši: »Među nekima je običaj da se jedna žena udaje za više muškaraca, koji će joj reći: ‘Budi naša žena i otkloni našu sramotu’. Među drugima je običaj da jedan muškarac oženi više žena, koje će mu reći: ‘Budi naš suprug i otloni našu sramotu’. Jer, oni koji vole osećaju da je sramota ne biti voljen. 2. Vama pak Moji učenici, Ja izlažem jedan bolji i savršeniji put, upravo ovaj, da brak bude između jednog muškarca i jedne žene, koji su savršenom ljubavlju i naklonošću sjedinjeni, i da potpuno vole i žive do kraja, pored svega u savršenoj slobodi. Neka se pak pripaze da su potpuno zdravi, i da istinski vole jedno drugo u potpunoj čistoti, a ne samo zbog svetovnih prednosti. A onda neka jedno drugom pred svedocima obećaju svoju vernost. 3. Zatim, kad dođe čas, neka anđeo ili presbiter prinese molitvu i zahvalnost, i neka ih spoje skerletnom niti, ako hoćete i krunišite ih, i provedite ih triput oko žrtvenika, i neka jedu od jednog hleba i piju iz jednog putira. Onda držeći njihove ruke sastavljene, neka im kažu ovako: ‘Budite dvoje u jednome, blagosloveni budite Svetim Jedinstvom; vi koje je Bog sastavio neka nijedan čovek ne rastavi, dokle god života i ljubavi ima’.«

Planiranje porodice i začinjanje dece

4. A ako rađaju decu, neka ih začinju isto tako promišljeno i razborito prema svojoj mogućnosti da ih izdržavaju. Ipak, onima koji hoće savršeni da budu i kojima je to dano, Ja kažem: neka budu kao anđeli Božiji u Nebu, koji niti se žene niti se udaju, niti imaju dece, niti se brinu za sutra, već su slobodni od vezivanja, baš kao što sam Ja, i neka održavaju i pohranjuju Božiju snagu u sebi, radi svoga poslanstva i radi dela iscelenja, baš kao što sam Ja činio. Mnoštvo pak ne prima reči ove: jedino oni kojima je to dano.«

Sveti spomen-prinos

5. I još jedan Ga upita, govoreći: »Majstore, na koji način treba da prinosimo svetu žrtvu?« – A Isus odgovori, kazujući: »Žrtva koju Bog u skrivenosti voli je čisto srce. Ali kao spomen obožavanja prinesite beskvasni hleb, pomešano vino, ulje i tamjan. Kada se okupite na kakvom mestu da prinesete svetu žrtvu, uz zapaljene svetiljke, neka onaj koji predsedava, anđeo crkve, ili presbiter, držeći čiste ruke i čisto srce, uzme od stvari koje se prinose: beskvasnog hleba i pomešanog vina, uz kađenje. 6. I neka zahvali na njima i blagoslovi ih, prizivajući Gore Oca-Majku u Nebu da pošalje Svoga Svetog Duha, da nishodi i učini ih da postanu Telo i Krv, Supstanca i Život Večnoga, koji se svagda lome i izlivaju za sve. 7. I neka ih uzdigne prema Nebu i moli za sve: za one koji su otišli, za one koji još žive, i za one koji su već došli. Kao što sam vas poučavao, tako molite, a potom neka im razlomi taj hleb i metne jedan komadić u putir, a zatim blagoslovi ovo sveto sjedinjenje; a onda neka pruži vernima, govoreći iza toga ovako: ‘Ovo je telo Hristovo, sama Supstanca Božija (svagda bivajući lomljena i izlivana za vas i za sve), za večni život’. Kao što ste Mene videli da tvorim, tako tvorite i vi, u Duhu Ljubavi, jer reči koje vam govorim, Duh su i Život su.«


93. poglavlje

POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Treći deo)

Priznavanje i opraštanje grehova

1. A drugi reče, govoreći: »Majstore, ako je neko počinio greh, može li koji čovek oprostiti ili zadržati njegov greh?« – A Isus reče: »Bog oprašta sve grehe onima koji se kaju, međutim kako sejete, tako morate i žnjeti; niti Bog niti čovek mogu otpustiti grehe onima koji se ne kaju i ne odriču svojih grehova; niti, štaviše, /mogu/ da zadrže grehove onih koji ih se odreknu. Međutim ako neko bivajući u Duhu jasno vidi da se ko kaje i odriče svojih grehova, taj može uistinu reći pokajniku: ‘Opraštaju ti se tvoja sagrešenja’. Jer svaki greh biva oprošten preko pokajanja i ispravljanja /učinjenog/, i oni su razrešeni po tome; koji ga se ne odreknu i zadrže ga, njima ostaje. 2. Ipak, plodovi greha mogu se održati za neko vreme, jer kako sejete tako morate žnjeti; naime Bog nije za izrugivanje, i oni koji seju* u plot – požnjeće propast; oni koji seju u Duh – požnjeće večni život. Stoga ako se ko odrekne svojih grehova i prizna ih, neka mu presbiter ovako kaže: ‘Bog oprašta tvoje grehe i uvodi te u večni život’. Svaki greh protiv Boga biva oprošten od Boga, a greh protiv čoveka /biva oprošten/ od čoveka.«

* ulažu

Pomazanje i isceljenje obolelih

3. A još jedan Ga upita, govoreći: »Ako neko bude bolestan među nama, da li ćemo imati snagu da isceljujemo isto kao što Ti činiš?« – A Isus odgovori: »Ova snaga dolazi od savršene čistote i vere. Oni koji su rođeni od Boga zadržavaju svoje seme u sebi. 4. Ipak, ako neki obole među nama, neka pošalju po presbitere crkve da ih ovi pomažu sa maslinovim uljem u Ime Gospodnje, a molitva vere i izlazak snage, uz odavanje zahvalnosti, podići će ih, ukoliko nisu zadržani od greha iz ovog ili nekog pređašnjeg života.«

Izabiranje i postavljanje služitelja u Crkvi

5. A drugi Ga upita, govoreći: »Majstore, kako sveta skupština treba biti uređena i ko treba služiti unutar nje?« – A Isus odgovori: »Kada se Moji učenici okupe u Moje Ime neka izaberu između sebe iskrene i pozdane muškarce i žene, koji će biti služitelji i savetnici u svetim stvarima, te se starati za potrepštine sirotinje, i onih koji ne mogu raditi; i neka oni gledaju da uređuju dobra crkve i pomažu kod žrtve, i neka budu vaši đakoni sa svojim pomoćnicima.«
6. »A kada se ovi dokažu u svojoj službi, neka izaberu od njih, one koji imaju duhovne darove: ili rukovođenja, ili prorokovanja, ili propovedanja i poučavanja i isceljivanja, da učvršćuju stado, da prinose svetu žrtvu i pomažu služiteljima Božijim, i neka ovi budu vaši presbiteri i njihovi pomoćnici.«
7. A od onih koji su valjano služili u svome stupnju, neka bude izabran jedan koji je ocenjen najdostojnijim, i neka on predsedava nad svima, i on treba biti vaš anđeo.* I neka anđeo /crkve/ postavi đakone i osveti presbitere – pomazavši ih i položivši svoje ruke na njih, i /neka/ im nadahne da mogu primiti Duha Svetoga radi službe za koju su pozvani. A što se tiče anđela neka ga jedan iz više službe pomaže i blagoslovi, upravo neko iz najvišeg saveta.« **

* nadglednik, episkop
** Presbiterijum (skup presbitera) i episkop čine najviši savet crkve.

Stubovi Božijeg Šatora

8. »Naime, kao što poslah Apostole i Proroke /u Izrael/, tako uputih i Evanđeliste i Pastire – četrdeset i osam stubova Tabernakla – da preko službe Četvorke podignem i usavršim Svoju Crkvu. I oni će sedeti u Jerusalimu u svetoj skupštini, svaki sa svojim pomoćnikom i đakonom, a njih trebaju izveštavati rasejene skupštine u sve predmete koji se tiču Crkve. I kako svetlost pristiže tako oni trebaju da upravljaju, i rukovode, i izgrađuju, i poučavaju Moju svetu Crkvu. Oni trebaju da primaju Svetlost od svih, i svima da pružaju više Svetlosti.«

Zažaren tamjan kao žrtva-paljenica
i spomen-simbol svetog molitvenog posvećivanja

9. »I ne zaboravite da sa svojim molitvama, i molitvenim zauzimanjima, i zahvaljivanjima, prinesete tamjan, kao što su zapisane kod poslednjeg od vaših Proroka reči: "Od sunčeva izlaska pa do njegova zalaska,* u Moje Ime, na svim mestima, biće prinošen tamjan uz čistu žrtvu,** da Moje Ime bude veliko među neznabošcima". 10. Jer uistinu vam kažem: tamjan je spomen na /molitveno/ zauzimanje svetih unutar Zastora, sa rečima koje se ne mogu iskazati.«

* od istoka do zapada (zemlje)
** Misli se na žrtvovanje plodova zemlje.


94. poglavlje

POREDAK BRATSTVA
U IZRASTAJUĆEM ZEMALJSKOM KRALJEVSTVU MIRA
(Četvrti deo)

Ophođenje prema umrlima

1. I još jedan Ga upita, govoreći: »Majstore, kako hoćeš da sahranjujemo svoje mrtve?« – A Isus odgovori: »O tim stvarima tražite savet od đakonâ, jer to se tiče samog tela. Uistinu vam kažem: nema smrti za one koji veruju u budući život. Smrt, kako je vi smatrate, vrata su prema životu, a grob je kapija vaskrsnuća, za one koji veruju i slušaju. Ne tugujte niti plačite za onima koji su vas napustili, već se radije radujte zbog njihovog ulaska u Život. 2. Kao što sva stvorenja dolaze iz Nevidljivog u ovaj svet, tako se i vraćaju u Nevidljivo, i tako će ponovo dolaziti sve dok ne budu očišćena. Neka njihova tela koja se odvoje budu predata Elementima, a Otac-Majka Koji sve stvari obnavlja, ustupiće anđelima brigu nad njima, i neka presbiter moli da njihova tela počivaju u miru, a njihove duše da se probude u radosnom vaskrsnuću. 3. Postoji vaskrsenje izvan tela, i postoji vaskrsenje /duše/ u telu; postoji izlaženje iz telesnog života, i postoji ulaženje u telesni život. Neka molitva bude određena za one koji su otišli, i za one koji su živi, i za one koji su tek došli; jer svi su jedna porodica u Bogu. U Bogu žive, i miču se, i imaju svoje postojanje. 4. Telo koje polažete u grob, ili koje je izjedeno ognjem, nije telo koje će postati; jer oni koji dolaze će primiti druga tela, štaviše svoja vlastita, i kako su sejali u jednom životu, tako će žnjeti u drugom. Blaženi su oni koji trpe nepravdu u ovom životu, jer će imati veću radost u budućem životu. Blaženi su koji čine pravednost u ovom životu, jer će primiti krunu života.«

Pravednost kao sjajna duhovna odora

5. A drugi Ga upita, govoreći: »Majstore, pod Mojsijevim Zakonom sveštenici su odevani u divne odežde, za svoje služenje u Hramu. Treba li i mi da odevamo /tako/ one koje obavezujemo službom svetih stvari, kako si nas učio?« – A Isus odgovori: »Beo lan je pravednost svetih, međutim doista dolazi vreme kada će Sion biti opustošen, i nakon što vreme njegove muke bude minulo, on će ustati, i metnuće se na njega divne odore, kao što je zapisano. 6. Tražite pak najpre Kraljevstvo Pravednosti, a sve ove stvari biće vam dometnute. U svim stvarima tražite jednostavnost, i ne dajte prilike razmetljivosti. Nastojte da se zaogrnete Milosrđem, i odeždom Spasenja, i haljinom Pravednosti. 7. Jer kakav postižete dobitak ako ovakve /haljine/ nemate? Kao jeka bronze i zveket cimbala ste, ako nemate ljubavi. Tražite Pravednost, i Ljubav, i Mir, a sve lepe stvari će vam se dometnuti.«

Prinos za održavanje crkvenih dobara

8. I još jedan Ga upita, govoreći: »Majstore, kako će mnogi bogati i moćni ući u život i pridružiti se nama koji smo siromašni i prezreni? Kako tada treba da sprovodimo Delo Božije u Obnovi čovečanstva?« – A Isus reče: »Ovo je takođe stvar za đakone crkve u savetu sa starešinama. 9. A kad se Moji učenici okupe na sabat, uveče, ili ujutro prvoga dana sedmice, neka svako prinese jednu desetinu, ili desetinu od desetine svoga prihoda, kojim ih je Bog unapredio, i položi nju u riznicu, za izdržavanje Crkve, i službi, i njenih plodova. Stoga vam kažem: davanje je blagoslovenije nego primanje.«
10. »Tako treba sve stvari da budu učinjene, prikladno i uredno. A ostalo će dovesti u red Duh koji proishodi od Oca-Majke u Nebesima. Sad sam vas uputio u osnovna načela, i, evo, Ja sam svagda sa vama, do samog svršetka Veka.«


95. poglavlje

Gospodnje Vaznesenje

1. I Isus je potom pokazao Sebe živa svojim učenicima, iza Svoga vaskrsnuća, i boravio je sa njima tokom devedeset dana, poučavajući i govoreći o Kraljevstvu, i o stvarima koje potpadaju u Kraljevstvo Božije; i okončao je sve stvari koje je imao izvršiti odvevši Dvanaestoricu sa Marijom Magdalenom, i Josipom – svojim ocem, i Marijom – Svojom majkom, i druge svete žene u Betaniju na goru zvanu Maslinska, gde im se pokaza. 2. I kada oni videše gde stade u njihovom središtu, oni Mu se pokloniše, mada su neki sumnjali. A Isus im se obrati, govoreći: »Evo, ja vas izabrah između ljudi, i dadoh vam Zakon, i reč Istine. 3. Ja vas odredih kao Svetlost svetu, i kao Grad koji ne može biti sakriven. ali dolazi vreme kada će Mrak pokriti zemlju, a velika Tmina narod. I protivnici Istine i Pravednosti vladaće ‘u Moje Ime’, i podići će Kraljevstvo od ovoga sveta, i tlačiće narode; i navešće protivnik bogohuljenje, postavivši kao Moje učenje ljudska shvatanja, i poučavajući ‘u Moje Ime’ ono što Ja nisam učio, i zamračujući svojim predanjima mnogo što sam Ja učio. 4. Ali budite radosni, jer doći će i vreme kada će istina koju su sakrili biti očigledna, i Svetlost će sijati, i Tama će proći. I istinsko Kraljevstvo biće uspostavljeno, koje će biti u ovome svetu, ali ne i od njega. I reč Pravednosti i Ljubavi ishodiće iz Središta, samog Svetog Grada sa Gore Sion, i ovo Brdo koje je u zemlji egipatskoj biće znano kao Žrtvenih svedočenja za Gospoda. 5. A sada odlazim Svome Roditelju i vašem Roditelju, Mojem Ocu i Vašem Ocu. Vi pak ostanite u Jerusalimu, i istrajte u molitvi, i nakon sedam dana primićete Silu sa Visine, i obećanje Svetoga Duha biće ispunjeno na vama. I iz Jerusalima treba da odete k svim plemenima Izraela, i u najudaljenije predele /sveta/.«
6. I rekavši ovo, On podiže Svoje čiste i svete ruke i blagoslovi ih. I dogodi se da kad ih je blagoslovio, On se rastade od njih, i jedan Oblak, poput sjajnog sunca, uze Ga izvan njihovog vidika. I kako se On uznosaše, neki se držahu za Njegove noge, a drugi Mu se pokloniše, pavši na zemlju svojim licem. 7. I dok su oni istrajno gledali u nebo, gle, dvojica stadoše pored njih u beloj odeždi, i rekoše: »Ljudi Izraelci, što stojite gledajući u sebi, nebo? Ovaj Isus, koji je uzet od vas na Oblaku, doći će ponovo na jednom Oblaku; i kao što ste Ga videli da odlazi u Nebo, tako će opet doći na zemlju.«

Marija Magdalena uzeta u Nebo

8. Tada se vratiše u Jerusalim sa Maslinske gore, koja je /udaljena/ od grada jedan subotnji dan hoda. I Pošto se vratiše, nedostajaše im Marija Magdalena; i gledahu za njom, međutim ne nađoše je. A neki od učenika rekoše: »Majstor ju je uzeo!« – I oni se zadiviše, i behu u velikom strahopoštovanju.

Uzor za sve uzraste

9. A beše sredina leta kada se Isus vaznese u Nebo, a još ne imade napunjenu svoju pedesetu godinu; jer beše preko potrebno da se sa sedam puta sedam godina upotpuni u Svome životu. 10. Doista, da bi mogao biti usavršen kroz patnju radi svih iskustava, i bio uzor za sve: za decu i roditelje, za oženjene i neoženjene, za mlade i stare, štaviše i za sve uzraste i prilike smrtnoga života.


96. poglavlje

Upotpunjavanje kruga Dvanaestorice –
Izabiranje i potvrđivanje Petra za Hristovog namesnika

1. I kada se učenici okupiše u Gornjoj odaji pošto se vratiše sa Gore, svi oni su jednodušno istrajali u molitvi i pokori, a njihov broj bi oko sto dvadeset /duša/. 2. I tog dana ustade Jakov i reče: »Ljudi i braćo, poznato vam je kako je Gospod, pre nego što nas je ostavio, izabrao Petra da predsedava nad nama i bdije nad nama u Njegovo Ime; i kako je nužno da jedan od onih koji su bili sa nama, i jedan svedok Njegovog vaskrsenja, bude izabran i postavljen na njegovo mesto.« – 3. I oni izvedoše dvojicu pozvanih: Bar-Sabu i Matiju, pa se pomoliše i rekoše: »Gospode, Ti koji poznaješ srca svih ljudi, pokaži kojega si od ove dvojice izabrao da uzme udeo u ovom Apostolstvu, iz kojeg Ti podiže služitelja Petra da presedava nad nama.« – 4. I oni baciše kocke za njih, a žreb pade na Matiju; i prihvatiše ga Dvanaestorica, i on bi ubrojan među Apostole.
5. Onda Jovan i Jakov odvojiše Petra iz svoga broja uz polaganje ruku, da bi on mogao presedavati nad njima u Ime Gospodnje, govoreći: »Brate, budi kao kamen isklesan, kocka. Upravo ti, Petre, koji si Petra/Stena, svedočanstvo Istine nosiš na svakoj strani.«

Svečano opremanje četverostruke Dvanaestorice

6. I Apostolima behu dani štapovi da upravljaju svoje korake na stazama Istine, i uz to krune slave; a Prorocima upaljene svetiljke da svetlošću obasjavaju put, te kadionice sa žarom; A Evanđelistima Knjiga Svetog Zakona, da podsećaju narod na prva načela; a Pastirima beše dat putir i tanjir da njime zasićuju i hrane stado. 7. Međutim nikome ne bi dano nešto a da ne bi dano za sve, jer svi behu jedno sveštenstvo pod Hristom kao svojim Majstorem /i/ Velikim Prvosveštenikom u Božijem Hramu. A Đakonima behu dane kotarice da prinose u njima stvari preko potrebne za sveto obožavanje. A njihov broj bi oko sto dvadeset, i Petar predsedavaše nad njima.

Izlivanje obilja Duha Istine i Utehe
i ognjeno krunisanje prahrišćanskog Brastva

8. A kada je treći dan došao oni behu jednodušno na jednom mestu; i dok su se molili nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, i Odaja u kojoj oni behu okupljeni potrese se, i ispuni onu kuću. 9. I pojaviše im se razdeljeni plamteći jezici nalik vatri, pa se postaviše nad glavom svakog od njih. I ispuniše se svi Svetim Duhom, pa počeše govoriti /drugim/ jezicima kako im je Duh davao da govore. A Petar ustade i propovedaše Hristov Zakon mnoštvu iz svih naroda i jezika koje beše okupljeno; po izveštaju onih koji bejahu videli i čuli, svaki čovek je čuo /propoved/ na svome jeziku u kome je rođen.

Život i ustrojstvo Bratstva

10. A od onih koji čuše ovo beše dodano tog dana Crkvi tri hiljade duša; i oni primiše Sveti Zakon, pokajaše se za svoje grehe, i behu kršteni, pa ostadoše nepokolebljivo u apostolskoj družini i pokloništvu, i žrtvi i molitvama. 11. A oni koji su poverovali predadoše potpuno svoja imanja, i imahu sve stvari zajednički; i boraviše složno na jednome mestu iskazujući ljubav i Božiju dobrotu svojoj braći i sestrama, te svim stvorenjima; i radiše svojim rukama za zajedničku dobrobit.
12. A od ovih tada dvanaest behu pozvani da budu proroci uz apostole, i dvanaest da budu evangelisti, te dvanaest da budu pastiri; i njihovi pomoćnici im se pridružiše, i đakoni Univerzalne Crkve; i /svi/ oni brojaše sto dvadeset /duša/. I tako bi podignut Davidov Tabernakl, sa živim ljudima ispunjenim Dobrotom, baš kao što im je Majstor pokazao. 13. A Crkvi u Jerusalimu bi dat Jakov, brat Gospodnji, za njenog predstojatelja i anđela; i pod njim dvadeset i četiri sveštenika u četverostrukoj službi, te pomoćnici i uz to đakoni. A posle šest dana pridružiše im se mnogi, i tada bi dodano šest hiljada ljudi i žena koji primiše Sveti Zakon Ljubavi, i dočekaše reč sa radošću.

Uzimanje Marije i Josipa u Nebo

14. I pošto se okupiše na Gospodnji dan, nakon što sabat minu, i behu prinosili svetu žrtvu, nedostajahu im Marija i Josip, Isusovi roditelji. I uzeše ih tražiti, ali ih ne nađoše. 15. A neki od njih rekoše: »Sigurno ih je Gospod uzeo, kao što učini sa Magdalenom.« – I obuze ih strahopoštovanje, pa zapojiše hvale Bogu.

Credo

16. I spusti se Duh Božiji na Apostole i Proroke uz njih, i prisećajući se šta ih je Gospod poučavao, jednoglasno potvrđivahu svoje verovanje i uzdizahu Boga, govoreći:
17. »M i v e r u j e m o
u Jednog Boga, Beskonačnog, Tajnog Ishodišta, Večnog Roditelja:
iz Koga su sve stvari: nevidljivo i vidljivo,
/Koji je/ Sve u svemu, kroz sve, oko svega,
Sveto Dvojstvo, u Kojem sve stvari postoje;
Koji je Bio, Koji Jeste, Koji će Postojati.
18. M i v e r u j e m o
u jednog Gospoda, Gospu našu,
savršeno Svetog Hrista:
Boga iz Boga, Svetlost rođenu od Svetlosti.
Gospod naš: Otac, Suprug i Sin;
Gospa naša: Majka, Nevesta i Kći;
tri modusa u jednoj nepodeljivoj Bitnosti:
Jedno Dvojedino Trojstvo.
To da se pojavljuje kao Otac, Suprug i Sin svake duše,
i da svaka duša može biti savršena
kao Majka, Nevesta i Kći Božija.
19. A ovo /se postiže/ preko:
uzlaženja duše u Duh i
silaženjem Duha u dušu;
/Duha/ Koji dođe sa Nebesa,
i utelovi se u večno blagoslovljenoj Devici,
u Ješui i svakom /drugom/ Hristu Božijem;
i rodi se,
i poučavaše Putu Života,
i propati pod vladarima ovoga sveta,
i bi raspet,
i bi pogreben,
i siđe u Pakao;
Koji opet ustade, i uznese se u Slavu,
odakle svima Svetlost i Život daruje.
20. M i v e r u j e m o
u Sedmerostrukog Duha Božijeg, Darovaoca Života:
Koji proishodi iz Svetog Dvojstva,
Koji siđe na Isus-Mariju
i na sve koji su verni Unutarnjem Svetlu;
Koji obitava u Crkvi, Izraelu od Boga izabranome;
Koji svagda dolazi u svet i obasjava svaku čeznjivu dušu;
Koji daje Zakon što sudi živima i mrtvima;
Koji govori kroz proroke iz svih doba i predela.
21. M i v e r u j e m o
u jednu Svetu Univerzalnu i Apostolsku Crkvu:
Svedokinju sve Istine,
Primaoca i Davaoca ove /Istine/;
rođenu od Duha i Ognja Božijeg,
hranjenu vodama, zrnevljem i plodovima zemlje.
Koja preko Duha Života, svojih dvanaest knjiga i sakramenata,
svojih svetih reči i poduhvata,
neprestano upliće izabrane u jedno mistično zajedništvo,
te izmiruje čovečanstvo sa Bogom,
čineći nas učesnicima u Božanskom Životu i Tvari,
nagoveštavajući ovo svetim simbolima.
22. I m i i š č e k u j e m o
Dolazak Univerzalnog Hrista,
i Kraljevstva Nebeskog u kome Pravednost boravi;
i Svetog Grada sa dvanaest Vratiju,
u kojem je Hram i Žrtvenik Božiji.
Odatle proističu tri Reda u četverostrukoj službi:
da poučavaju svu istinu
i da prinose svagdašnju žrtvu zahvalnosti.
23. Kako u unutarnjem – tako i u spoljašnjem;
kako u velikome – tako i u malome;
kako gore – tako i dole;
kako u Nebesima tako i na zemlji.
M i v e r u j e m o
u čišćenje duše preko mnogih rođenja i iskustava;
/u/ vaskrsenje iz mrtvih i večni život pravednika.
U Veke Vekova: večni spokoj u Bogu.
Amun.«

Hvala nebesnikâ

24. I dok se uzdizaše dim tamjana, začu se jeka kao od mnogih zvona, i mnoštvo Nebeske vojske veličaše Boga i govoraše: 25. »Slava, Čast, Zahvalnost i Naklon Bogu: Ocu, Suprugu i Sinu: Jednome sa Majkom, Nevestom i Devojkom; iz Koga proishodi Večni Duh, po Kome su sve stvari sazdane. Iz Vekova u Vekove. Sada i u Veke Vekova! – Amun! – Aleluja! Aleluja! Aleluja!

Završna opomena Apostolâ

26. I ako neko oduzme ili dometne rečima ovoga Evanđelja, ili prikrije, kao pod mericu/posudu, svetlost njegovu, koju je Duh dao preko nas, dvanaestorice svedoka izabranih od Boga, za prosvetljenje sveta uz spasenje, anathema* maranatha neka bude njemu, do Dolaska Hrista, Isus-Marije, našeg Spasitelja, sa svima blagočestivim svetima. 27. Zato njima da verujemo; ove stvari su istinite. Za one koji ne veruju, one su kao isprazne priče. Međutim za one sa pronicljivim umovima i srcima, koji radije opažaju duhovno nego slovo koje ubija, tu su duhovne istinitosti. 28. Jer ove stvari što su zapisane – istinite su; bez razloga nisu zapisane. A prilično su zapisane zato što su istinite, i one su zapisane da verujete svojim srcima, i najavljujete svojim usnama spasenje mnogih. Amen.

Ovde se završava Sveto Evanđelje Savršenog Života Isus-Marije, sina Davidovog po telu, sina Božijeg po Duhu. Slava Bogu Čijom Snagom je ono bilo zapisano.

2.
Završne napomene i objašnjenja


Ovde počinje ... – Ta fraza se u starim knjigama često koristila da naznači početak teksta na prvoj stranici rukopisa (lat.: incipit).

1:3 ... po redu svoga razreda, ... – Aronovo i Cadokovo nazirejsko sveštenstvo bilo je razvrstano na 24 razreda; svake sedmice je dolazilo do promene razreda koji bi obavljao prinošenje svagdašnje kadione svete žrtve u Hramu (cp.: ‘Letopisi’, I, 24, 4-19).

1:5 - ... niti će uzimati mesne hrane, niti piti žestoka pića. – Cp.:2:7, 91:6-8; 'Brojevi', 6:2-4. Šeker (grč.: to síkera) je naziv za opojno, žestoko piće u koje je se ubrajalo i vino.

1:6 - I on će ići pred Njim u Ilijinom Duhu i Sili, ... – Cp.: 3:8, 7:2.11, 8:3.5.7, 46:27; 'Malahija', 3:1.23; 'Kraljevi', II, 2:9.15. Esenski poglavar Jovan Preteča je krštavao kraj Jordana, gde je se i Ilija prorok preobrazio i vazneo (II, 2:6.7).

2:1 - ... Anđeo Gabrijel bi poslat od Boga, ... – Anđeli nebeski su Božiji glasnici i poslanici, oni koji stražare nad ljudskim rodom i donose mu Božiju reč: 'Danilo', 10:11; 'Otkrivenje', 1:1; 'Enoh', I, 10:1.

2:1 - ... iz Davidovog doma; I Marija i Josip bili su iz znamenitog kraljevskog Davidovog roda, pa je tako i Isus bio Davidov izdanak (cons.: init., 2:5.10, 4:2, 8:8.9, 24:6, 30:8, 96.26; 'Rimljanima', 1:3, 9:5; 'Dela', 13:22-24; 'Hebrejima', 7:14; 'Samuel', II, 5:1).

2:3 - ... ti koja si obilno pomilovana, ... – Cp.: 2:4.10, 'Postanak', 6:8, 18:3; 'Suci', 6:17.

2:3 - Blagoslovena ti si među ženama i blagosloven biće plod utrobe tvoje. – Cp.: 2:9.15-16; 'Ponovljeni Zakon', 28:4; 'Suci', 5:24; 'Judita', 13:18.

2:4 - bi zbunjena od reči njegove, ... – Cp.: 1:4, 2:10, 4:6, 87:1.

2:4 - i ono će biti Veliko, ... –Velik i jak pred Bogom je onaj koji deluje u duhu punomoći od Boga, koji iz ljubavi prema Istini izvršava Zakon Istinitog: 1:5, 7:11, 23:6, 25:9, 28:3, 45:3-4, 51:18, 52:2, 75:3, 79:9.

2:5 – Cp. 'Psalmi', 145:13; 'Danilo', 2:44, 7:18.28; 'Otkrivenje', 11:15; 'Jeremija', 33:5-6, 30:9; 'Samuel', II, 7:11-13.16.

2:6 - Kako će to biti, s obzirom da ne znam za muškarca? – 'Upoznati' muškarca odnosno ženu je sinonim za bračni polni kontakt, snošaj: »Čovek pozna /hebr.: jora; grč.: gignMskein/ svoju ženu Evu, i ona zače i rodi Kajina, ...« ('Postanak', 4:1, v.: 'Suci', 11:39; 'Judita', 16:22; 'Apokrifni svitak Postanka', 20:17-18)

2:6 - a Sila Svevišnjega oseniće tebe, ... – Kada se kaže da Bog, Svetlost Života, mekoga 'zasenjuje', 'zaklapa' (grč.: epi-skiázM = 'zaseniti', 'sakriti'), zapravo se kaže da ga u skrivenosti ispunjava i zaštićuje Svojom Silom, Svojim 'krilima': 46:5; 'Dela', 5:15; 'Ruta', 2:12; 'Sirah', 45:5; 'Kraljevi', I, 8:12.

2:6 - ... Sveto koje ćeš roditi ... – 4:7, 60:18; 'Otkrivenje', 3:17.

2:6 - ... a Njegovo ime na zemlji biće zvano Isus-Marija, ... – Dvojničko ime Isus-Marija svedoči i ukazuje na Božiji princip dualstva: partneri koji žive u Bogu i za Boga jesu pred Bogom oličenje Muškog i Ženskog, Dajućeg i Primajućeg Načela; oni se ponašaju kao jedna duša i jedno telo. Isusova povezanost sa devojkom Mirjam iz Judinog plemena (6:10) postavljena je i predviđena od Boga koji je Duh Otac i duh Majka. Zato se i ukazuje da ono što je Bog sastavio čovek ne sme da rastavlja (42:5). - Staro jevrejsko poligamijsko uređenje ženi je i ime mužu podređivalo: »... Daj nam samo da ime tvoje nosimo, ...« ('Isaija', 4:1) Nezakonita žena Heroda Tetrarha se tako zove Herodijada – rMdias ('Marko', 4:19 i drugde)

2: 6 - ... On će izbavljati narod od njegovih grehova, uvek kad se pokaju i poslušaju Njegov Zakon. – Ime Jehošua i nosi značenje 'Gospod spasava', odnosno 'Gospod je Spasenje'. Hrist je Spasitelj (grč.: ho SMtr), Razrešitelj grehova svih onih koji se povinuju Njegovom Zakonu, koji žive u pokajništvu, koji ispravljaju svoje grešno ponašanje. V.: 6:5, 2:10, 12:10, 17:9, 25:10, 30:7: 'Dela', 5:31, 13:23; 'Jovan', I, 4:14.

2:8 - Jer sa Bogom nijedno postignuće nije nemoguće. – Sve ono što je u skladu sa Zakonom Stvaranja i Održavanja, sve to je uz Božiju pomoć i intervenciju dostupno i ostvarljivo čoveku koji ispunjava Zakone Života i kome je spasenje duše najpretežnija stvar. Bog je Svemoguć, jer je Svesilan: »Zar je Jehovi išta nemoguće?« ('Postanak', 18:14) – »Ja sam El Šadaj /= Bog Svemoćni/; putem Mojim hodi i neporočan budi.« (17:1, v.: 35:11)

2:9 - ... bedara tvojih. – »... Bog mu se zakletvom zakleo da će od roda njegovih bedara /ts osphýos/ nekoga postaviti na njegov presto, ...« ('Dela', 2:30) – »... Bedra si svoja potom poklonio ženama, i postao rob svoga tela.« ('Sirah', 47:19)

2:12 - i ona zanese u svome krilu Svetog Jednog. – 'Krilo' je sinonim za utrobu: 'Tobija', 4:4; 'Hošea', 12.4; 'Jov', 1:21; 'Samuel', I, 20:30; 'Jeremija', 1:5; 'Isaija', 66:9.

2:11 - Devojka će zaneti i zatrudneti, ... – »... Utelovi se /Duh/ u večno blagoslovljenoj Devici, ...« (96:19) – Hebrejski termin za 'devica' je bethulah ('Suci', 21:12; 'Postanak', 24:16; 'Levitska', 21:14 i drugde), dok ukazno srodni termin ha’alma (koji se u LXX prevodi kao 'devica' – he parthénos) označava (mladu) devojku, ženu dozrelu za udaju.

2:11 - i nadenuće mu ime Emmanuel – V.. 'Isaija', 7:14, 8:8. Isus Hrist je novi Adam, novi Melhicedek, novi David, novi Emmanuel.

2:11 - "Bog u nama" – »... On će prebivati s njima, i oni će biti Njegovi narodi, i sam Bog biće s njima, ...« ('Otkrivenje', 21:3; v.: 'Rimljanima', 8:31; 'Ezekiel', 37:27; 'Zaharija', 2:14; 'Levitska', 26:12; 'Kraljevi', I, 8:27).

2:13 - i pohita u gorski kraj, ... – »...Pa se o svemu ovome govorilo u svem brdovitom kraju Judeje.« (3:4) – Jerusalim, prestonica Judinog Doma, udaljena je od Nazareta nekih 120 km južno. grad je podignut na gorskom lancu koji se proteže duž zapadne strane Jordana i slanog mora. Judejski gorski lanac sa severa počinje gorama Karantanije (400 m nadmorske visine), ide preko Nebi Samvila (895 m) i Maslinske gore (818 m) do Morije brda (777 m), brda Ofel (744 m) i znamenitog Siona (784 m), brda na kojima je smešten Jerusalim. Prosečna visina judejskog gorskog lanca iznosi 800-1.000 m. Zato se i odlazak u Jerusalim (iz udaljenijih naseobina) predstavlja kao 'penjanje', a napuštanje Jerusalima kao 'silaženje': »Čovek jedan koji iz Jerusalima silazaše dole u Jerihon zapade među razbojnike.« (35:4, v.: 6:6, 35:5, 21:1) – »... Pokazivao se više dana onima koji su s Njim iz Galileje otišli gore u Jerusalim, ...« ('Dela', 13:31) – »Taj se narod sinova Izraelovih nije nikada uzdao u svoja koplja, nego u planinske uzvisine po kojima živi, jer nije se lako popeti na vrhove njihovih brda.« ('Judita', 7:10, v.: 5:19, 11:2) – Put u brdski Jerusalim se, stoga, naziva 'penjanjem', a put iz Jerusalima 'silaženjem'.

2.14 - i Elizabeta se ispuni Silom Duha, ... – Ko ispunjava Zapovesti duha Ljubavi, taj će i biti ispunjen Silom Božijom; on i može bližnjima pružati iz svoga ostvarenja i svoga ispunjenja, jer Bog je Punina (grč.: to plrMma), on će svetleti kao sunce Ljubavi i Pravednosti. Ispunjen duhom istine jeste čovek koji je se odupro grehu, ko je duhovno kršten, ko je jedno sa Svetim Jednim, ko je savršeno prožet Beskonačnom Silom: 1:5, 3:5, 87:6, 96:9; 'Otkrivenje', 1:10; 'Efescima', 5:18; 'Dela', 4:8, 11:24, 13:52, 13:9-19, 'Ponovljeni Zakon', 34:9; 'Letopisi', II, 24:20; 'Mihej', 3:8.

2:15 - I blažena je ona koja je poverovala. – »... Blaženi su koji ne videše – a ipak poverovaše.« (87:5)

2:16 - ... moj duh se raduje u Bogu, mome Spasitelju. – V.: 3:1 – »... Svesilni će biti tvoje radovanje, i lice ćeš k Bogu dizati slobodno.« ('Jov', 22:26)

2:16 - ... od sada će me blaženom zvati svi naraštaji. – »Blago meni! Žene će me zvatiblaženom!« ('Postanak', 30:13)

2:17 - I Milosrđe je Tvoje, od naraštaja do naraštaja, sa onima koji Te se boje. – Boga se Boji onaj ko Presvetome odaje slavu čineći njegovu volju iz ljubavi prema Istini, ko živi u poniznosti i skromnosti, svestan da je njegov život i njegova snaga samo od Boga i u Bogu: 3:4, 4:13b; 'Otkrivenje', 14:7, 15:4, 19:5; 'Sirah', 34:14, 25:10-11; 'Izreke', 14:2; 'Psalmi', 22:24, 111:10, 118:4; 'Jov', 6:14.

2:18 - Ti si pokazao silu mišicom Svojom. – Cp.: 'Dela', 2:33; 'Psalmi', 118:15-16.

2:19 - Ti si zbacio silnike s njihovih sedišta, a uzdiže smerne i ponizne. – »Gospod je srušio prestola silnikâ i potlačene posadio na mesto njihovo.« ('Sirah', 10:14, v.: 'Jov', 5:11, 12:19; 'Ezekiel', 21:31; 'Psalmi', 107:9; 'Samuel', II, 22:29.
2:20 – 'Isaija', 41:8-10; 'Mihej', 7:20.

5:12 - I prema svome običaju zapališe vatru, i pokloniše se Bogu pred plamenom. – Persijski magijci su, kao i indijski brahmani (Filostrat: 'Životopis Apolonija iz Tijane', III, 14), kao i svi prahrišćanski redovnici, bili poklonici Svete Vatre. Herodot ukazuje za Persijance koji su izbegavali spaljivanje leševa: »... Persijanci smatraju vatru za božanstvo.« (III, 16)

6;17 - ... noseći Ga od mesta do mesta. – U hinduizmu vozilo boga Brahme je hamsa (guska), Višnua ptica Garuda, a Šive bik Nandin.

9:4 - ... i videćeš decu /Svoje/ dece. – »... Jov doživje dob od sto četrdeset godina i vide decu svoju i decu svoje dece do četvrtog kolena.« ('Jov', 42:16)

9:8 - Onda Ga Đavo izvede na vrlo visoku goru usred velike ravnice, a okolo nje ležahu dvanaest gradova sa svojim narodima, ... – Cp.: »Posle toga ode Mojsije s Moapskih poljana na brdo Nebo, na vrhunac Pisge nasuprot Jerihonu, gde mu Jehova pokaza svu zemlju: Gilead do Dana, sav Naftali, kraj Efrajimov i Manašeov, svu Judinu krajinu do Zapadnog mora; zatim Negeb, područje doline Jerihona - grada palmi - do Soara. Potom mu reče Jehova: "Ovo je zemlja za koju sam se zavetovao Avrahamu, Isaku i Jakovu da ću je dati tvome potomstvu.« ('Ponovljeni Zakon', 34, 1-4)

19:6 – Cp.. 'Evanđelje po Tomi', log. 77. Hrist, Duh u Ocu, sveprisutan je Duh: 'Dvanaestorica', 21:7, 38:6, 44:3, 46:9. 67:10. Sveprisutni Život, Sveti Božiji Duh je i Hristov Duh, Zakon Života: 'Dela', 16:7; 'Rimljanima', 8:9; 'Galatima', 4:6; 'Filipljanima', 1:19; 'Petar', I, 1:11; 'Druga Klementova poslanica'. 14:4; 'Pastir', par. 78.

25:16 - ... da budeš bačen u krajnju Tamu. – U krajnju Tamu, u tamu spoljašnjeg (grč.: eksMthen = 'van', 'ispred'; eksMteros = 'krajnji', 'spoljašnji') dospevaju oni koji nisu živeli za Boga i u Bogu, koji robuju željama niskih nagona i grubih čula, koji se opčinjavaju blještavilom vanjštine, koji su svim nitima svoga učaurenog življenja vezani za spoljašnji privid, koji su bezakoništvom izgnali (eksMthéM = 'isterati') sebe iz unutarnjeg mira i radosti, koji su duhovno mrtvi zbog svoga nemilosrđa (61:19, 63:7, 64:13, cp.: 3:9). koji se spolja pokazuju ljudima 'pravedni' (60:12-13). V.: 'Jov', 5:14, 23:16-17; 'Tužaljke', 3:1-9; 'Psalmi', 143:3-4.

25:17 - Bolje je da podnosiš tugu, nego da zadaješ bol onima koji su slabi. – Cp.: 46:18, 75:18, 76:6.

35:15 - Odvoj se od nerazumnih ... – Cp.: 17:14, ‘Korinćanima’, I, 5:9-10, II, 6:14-16; ‘Dela’, 2:40; ‘Rimljanima’, 16:17; ‘Titu’, 3:10-11; ‘Otkrivenje’, 18:4; ‘Izreke’, 14:7; ‘Sirah’, 13:1; ‘Izlazak’ 23:7; ‘Damaštanski savez’, 6:14-15; ‘Druga Klementova poslanica’, 46:2-4.

39:2 – »... Neću da pominjem stvaralačku snagu svega onoga što zemlja rađa: onoga što niče iz sićušnog semena smokve i zrna grožđa ili iz najsitnijih semenki drugih plodova i rastinja iz kojih izrastaju ogromna stabla i debelo granje.« (Kikeron: 'O starosti', pogl. 15 – prevod Branko Gavela)

39:5 - ... pa ga u dva ili u četiri sata vode izlije, dok se sve ne izmeša da vino nastane. – V.: 35:13, 75:6, 76:9.22, 92.5. – Drevni narodi su vino najčešće koristili pomešano sa vodom (češće toplom, ređe hladnom): »... Naredi da se postave jela i donese mešano vino.« ('Danilo', 14:11; v.: 'Isaija', 5:22; 'Izreke', 9:2.5; 'Ilijada', IX, 202-203) Kod Helena vina su se mešala i sa morskom vodom, jer se verovalo da se tako bolje održavaju. Na rimskim gozbama pokrovitelj gozbe je određivao srazmeru u kojoj će se vino mešati (lat.: merum = 'čisto, nepomešano vino'). Krčmari su bili na lošem glasu da suviše vode dodaju vinu; kod Petronija Arbitera se zajedljivo primećuje da je svaki krčmar rođen u znaku Vodolije. Na zidu jedne krčme u lavom zatrpanoj Pompeji stajao je stih: »Neka ti ti, krčmaru, tvoje laži došle glave: ti drugima prodaješ vodu, a sam piješ vino.« - U Tosefta traktatu Bava mecia, iznosi se: »Tamo gde je običaj da se vino meša sa vodom, sa pola vode, trećinom i četvrtinom, treba ga mešati. Ne treba nikada odstupati od mesnih običaja.« (3, 27)

51.7 - Vi ste od vašeg oca – Đavola, i hoćete da činite žudnje svoga oca. – Cp.:21:2, 38:1. 60:7, 88:2-3. – »Po ovome se poznaju deca Božija i deca Đavolja: svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga, ni onaj koji ne voli brata svojega.« ('Jovan', I, 3.10) – Na Kipru Pavle gataru Elimu koji je pravio smetnje apostolskom poučavanju oštro ukazuje: »O, prepuni svakog lukavstva i svake podlosti, sine Đavolji, neprijatelju svake pravednosti! Zar nećeš prestati da kvariš prave puteve gospodnje?« ('Dela', 13:10)

69:6 - Ali postoje brojne greške koje su ljubavlju pokrivene. – Cp.: 11:8. – »Pre svega imajte postojanu ljubav među sobom, jer ljubav pokriva mnoštvo grehova.« ('Petar', I, 4:8; v.: 'Jakov', 5:20)

79:7 - A bilo je protiv jevrejskog Zakona da saslušavaju nekog čoveka preko noći. – Cp.: 'Mišna', 'Sanhedrin', 4, 1.

79:11 – Tada veliki sveštenik razdra svoje haljine, ... – Po 'Tori', prvosveštenicima je bilo zabranjeno da razdiru svoje haljine ('Levitska', 21:10).

79:13 - I objaviše svoju presudu protiv Isusa, da zaslužuje smrt, ... – Po kasnijim talmudsko-rabinskim interpretacijama suđenja Isusu, Isusov slučaj navodno nije naprečac sudski razmatran već tokom 40 dana: »Uoči Pesaha /Ôäá×/ obesili su Ješu han-Nocrija /./ÜŮéŐ ÔŕŐćčŮ I /glasnički/ poklik je bio objavljen u toku četrdeset dana: "Ješu han-Nocri će biti kamenovan, jer se bavio čarobnjaštvom, zavodio Izrael i vodio ga u otpad. Svako ko može reći bilo šta u Njegovu korist, neka dođe da Ga zastupa". No, budući da nisu našli ništa što bi Mu išlo u prilog, obesili su Ga u predvečerje Pashe.« ('Sanhedrin', 43 A)