10. poglavlje

Josip i Marija priređuju Isusu gozbu

1. A kada je se vratio iz pustinje, onoga istoga dana, prirediše Mu gozbu roditelji Njegovi, i predadoše Mu darove koje su Mu magijci doneli u detinjstvu Njegovu. I reče Marija: »Ove stvari čuvasmo za Tebe do samog ovog dana.« – I ona Mu pruži zlato, i tamjan, i smirnu. I On uze tamjan, zlato pak darova Svojim roditeljima za sirotinju, a od smirne dade Mariji zvanoj Magdalena.

Preobraćenje Marije Magdalene

2. A Marija beše iz grada Magdale u Galileji. I bi ona velika grešnica, i mnoge je zavela svojom lepotom i dražesnošću. I dođe ona Isusu po noći i priznade svoje grehe, a On položi ruku Svoju i isceli je; i izgna iz nje sedam demona, pa joj reče: »Idi u miru, – oprošteni su ti gresi!« – I ona ustade, i ostavi sve, i sleđaše Ga, i služiše Mu svojom imovinom za /svo/ vreme Njegove službe u Izraelu.

Jovan Krstitelj potvrđuje Hrista Božijeg

3. Sledećeg dana vide Jovan Isusa gde dolazi k njemu, i reče: »Gle, Jagnje Božije, koje pravednošću uzima greh sveta. Ovo je Onaj za Koga rekoh: ‘On beše pre mene, i ja Ga ne znadoh’. – Ali da bi se On pokazao Izraelu, zato sam došao krsteći vodom.« – 4. I posvedoči Jovan, govoreći: »Video sam Duha gde silazi s Neba kao golub, i ostade na Njemu. I ja Ga ne znadoh, ali Onaj Koji me posla da krštavam vodom, On mi reče: ‘Na koga vidiš da silazi Duh, i ostaje na njemu, to je Onaj koji je krstio vodom i Ognjem, samim Duhom’. – I ja vidim, i svedočim da je On Sin Božiji.«

Susret sa prvim učenicima na obali Jordana

5. Sutradan Jovan stajaše uz Jordan i dvojica njegovih učenika. I opazivši Isusa kako prolazi, on reče: »Gle Hristos, Jagnje Božije!« – I oba učenika čuše kad govori, i pođoše za Isusom. 6. Tada se Isus obazre i vide ih kako idu za Njim, pa im reče: »Šta tražite?« – Oni Mu rekoše: »Rabi (što će reći: ‘Učitelju’), gde boraviš?« – A On im reče: »Dođite i vidite.« – I oni dođoše i videše gde boravi, pa ostadoše kod Njega onaj dan; jer beše oko desetoga časa /dana/. 7. Jedan od one dvojice koji čuše što Jovan reče, i pođe za Njim, beše Andreja, brat Simona Petra. Ovaj nađe najpre svoga brata Simona, i reče mu: »Našli smo Mesiju (što će reći: ‘Hrista’). I odvedoše ga Isusu. A kada ga Isus osmotri, On reče: »Ti si Simon Bar-Jona; ti ćeš se zvati Kefa (što će reći: ‘stena’).«

Natanaelovo osvedočenje

8. Sledećeg dana krenu Isus za Galileju, i nađe Filipa, pa mu reče: »Sledi Me!« – A Filip beše iz Betsaide, Andrejinog i Petrovog grada. Filip nađe Natanaela, zvanog Bar-Tolomej, pa mu reče: »Našli smo Onoga o kome pišu Mojsije u ‘Zakonu’ i ‘Proroci’, Isusa iz Nazareta, sina Josipovog i Marijinog.« – A Natanael mu reče: »Može li iz Nazareta doći nešto dobro?« – Filip mu reče: »Dođi i vidi.«
9. Vide Isus Natanaela gde dolazi k Njemu, i reče mu: »Evo jednog pravog Izraelca, u kome nema lukavstva.« – Natanael Mu reče: »Odakle me poznaješ?« – Isus odgovori, i reče mu: »Pre nego što te Filip pozva, videh te kad si bio pod smokvom.« – Natanael odgovori, i reče Mu: »Rabi, Ti si Sin Božiji, Ti si Kralj Izraelov. Da, pod smokvom sam Te našao.« – 10. Isus odgovori, i reče mu: »Natanaele Bar-Tolomej, zato što ti kazah: ‘Video sam te pod smokvom’, – ti veruješ. Uistinu, uistinu ti kažem: odsada ćete videti otvoreno Nebo i anđele Božije gde uzlaze i silaze na Sina Čovečijega.«


11. poglavlje

Pokajnica Marija Magdalena
pomazuje Isusove noge

1. A jedan od fariseja molio Ga je da obeduje sa njim. I On uđe u farisejev dom, i sede da obeduje. 2. I gle, jedna žena iz Magdale, koja je glasila da je grešnica, beše u onom gradu,* i kada sazna da Isus sedi za trpezom u farisejevom domu, donese jedan alabasterski sud s mirom; i stade sastrag kod Njegovih nogu, i pokvasi noge Njegove suzama, pa ih obrisa kosom svojom, i celivaše Njegove noge, i pomaza ih mirom. 3. a kad vide to farisej koji Ga je pozvao, on pomisli u sebi, govoreći: »Da je Ovaj prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja Ga se dotiče: jer je grešnica.« – 4. A Isus odgovori, i reče mu: »Simone, imam ti nešto reći.« – A on reče: »Učitelju, kaži.« – 5. »Beše neki poverilac koji imaše dvojicu dužnika: jedan je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset; a kad oni ne imadoše da vrate, on oprosti obojici. Kaži Mi, dakle, koji od njih će ga više voleti?« – 6. Simon odgovori, i reče: »Smatram onaj kome više pokloni.« – A On mu reče: »Pravo si prosudio.« – 7. I reče /još/ Simonu: »Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoj dom: ni vode mi za noge ne dade; ona Mi pak suzama obli noge i obrisa ih kosom svoje glave. Poljubac mi ne dade; a ova žena, otkako sam ušao ne presta celivati Moje noge; uljem ne pomaza glavu Moju, a ova žena je mirom pomazala noge Moje. 8. Stoga, kažem tebi, čoveku, uz to pak zverima i pticama u vazduhu, da, čak i ribama u moru: kome se malo oprašta – taj malo voli. Njeni gresi, koji su mnogi, opraštaju se, jer je mnogo volela: ne samo ljude, već i zveri i ptice u vazduhu, štaviše, čak i ribe u moru. Kome se pak malo prašta, taj malo voli.« – 9. I reče joj: »Opraštaju ti se gresi.« – A oni koji seđahu za stolom počeše govoriti u sebi: »Ko je Ovaj da i grehe oprašta?« – 10. Pa ipak On nije rekao: ‘Ja ti opraštam’, već: ‘Oprošteni su ti gresi’: jer On primeti u njenom srcu istinsku veru i pokajanje. I Isusu ne trebaše da ko svedoči o čoveku, jer sam znađaše šta je u čoveku.«

* Verovatno se radi o Kani Galilejskoj (cp.: 12:1).


12. poglavlje

Pretvaranje vode u vino
na svadbi u Kani Galilejskoj

1.A sledećeg dana bi svadba u Gani Galilejskoj; i Isusova majka bi onamo. I oboje, Isus i Marija behu onde, i učenici Njegovi dođoše na svadbu. 2. A kad je nestalo vina, reče Isusova majka Njemu: »Nemaju vina.« – Isus joj reče: »Ženo, tiče li se to tebe i Mene? Moj čas još ne dođe.« Njegova majka reče slugama: »Što god vam rekne, učinite.« – 3. A onde beše postavljeno šest kamenih ćupova po običaju judejskog očišćenja, koji zahvatahu po dva ili tri metreta. I Isus im reče: »Napunite ćupove vodom.« – I oni ih napuniše do vrha. I reče im /još/: »Sad zahvatite i nosite trpezaru.« – I oni odneše. 4. Kada je trpezar okusio vodu koja je postala vinom, a ne znađaše otkuda je, trpezar pozva mladoženju, pa mu reče: »Svaki čovek iznosi najpre dobro vino, a kada se ljudi ponapiju, onda ono koje je lošije; ti si pak čuvao dobro vino sve do sada.«
5. Ovim u Kani Galilejskoj, učini Isus početak čudesa, i pokaza Svoju Slavu; i mnogi učenici poverovaše u Njega.
6. Posle toga siđe Kapernaum, On, i majka Njegova sa Marijom Magdalenom, i braća Njegova, i učenici Njegovi; pa onde ostade ne mnogo dana.

Jovan Krstitelj potvrđuje Hristovu Veličinu

7. I onde se podiže raspra između nekih Jovanovih učenika i Judejaca oko očišćenja. I oni dođoše Jovanu, i rekoše mu: »Rabi, Onaj što beše s tobom preko Jordana, za Koga si ti svedočio, eno krštava, i svi idu Njemu.« – 8. Jovan odgovori, i reče: »Ne može čovek ništa primiti, ako mu ne bude dano s Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: ‘Ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred Njega’. 9. Onaj koji ima nevestu – mladoženja je; a mladoženjin prijatelj koji stoji i sluša ga, veoma se raduje glasu mladoženje. Ova moja radost se, dakle, ispunila. On treba da raste, a ja da se umanjujem. Koji je sa zemlje – zemaljski je, i od zemlje govori; onaj koji dolazi sa Neba – iznad svih je.«

Pravednici izlaze na Svetlost

10. I dođoše neki od fariseja i zapitaše Isusa, pa Mu rekoše: »Kako ti kažeš da će Bog osuditi svet?« – A Isus odgovori, kazujući: »Bog tako voli svet, da daje Jedinorodnog Sina, i šalje /Ga/ u svet, da svaki koji veruje u Njega ne propadne, nego da ima život večni. Bog ne šalje Sina u svet da osudi svet, nego da se svet spase kroz Njega. 11. Oni koji veruju u Njega nisu osuđeni; a oni koji ne veruju – već su osuđeni, jer nisu verovali u Ime Božijeg Jedinorođenca. A ovo je Sud, što je Svetlost došla na svet, a ljudi više vole Tamu nego li Svetlost, jer su njihova dela zla. 12. Jer svi oni koji čine zlo mrze Svetlost, i ne dolaze ka Svetlosti, da se ne bi njihova dela osudila; a oni koji čine pravednost dolaze na Svetlost, da se pokažu njihova dela, da su u Bogu učinjena.«

Iscelenje sina kapernaumskog uglednika

13. A beše tu* neki uglednik čiji sin je bolovao u Kapernaumu. Kad on ču da je Isus došao u Galileju, ode k Njemu, i moljaše Ga da siđe** i da mu isceli sina, jer beše na samrti. 14. Tada mu Isus reče: »Ako ne vidite znake i čudesa, nećete da poverujete.« – Uglednik Mu reče: »Gospode, siđi dok nije umrlo moje dete.« – 15. Isus mu reče: »Idi svojim putem, tvoj sin živi.« – I poverova onaj čovek reči koju mu Isus izusti, i ode svojim putem. A već dok on silažaše, sretoše ga njegove sluge, i javiše mu, govoreći: »Tvoj sin živi.« – 16. Tada ih zapita za čas kada je pošlo na bolje. A oni mu rekoše: »Juče u sedmi čas pusti ga groznica.« – Tada razume otac da to bi u onaj čas u koji mu Isus reče: ‘Tvoj sin živi’. I poverova on, i sav njegov dom.

* tu: u Galileji
** Iz Kane Galilejske


13. poglavlje

Propoved u nazaretskoj sinagogi

1. I dođe Isus u Nazaret, gde bejaše odgojen, i, po svome običaju, uđe u sinagogu na dan sabata, pa ustade da čita. I pružiše mu svitak proroka Isaije. 2. Kada je razmotao svitak nađe mesto gde beše zapisano: »Duh Gospodnji je na meni; zato me je pomazao da javim Evanđelje siromasima; posla me da iscelim slomljene srcem, da najavim sužnjima oslobođenje i vraćanje vida slepima, da oslobodim one koji su vezani, da najavim godinu Gospodnje ugodnosti.« – 3. I smota svitak, pa ga vrati služitelju, i sede. A oči svih onih koji behu u sinagogi behu uprte u Njega. I poče im govoriti: »Danas se ispuni ovo Pisanije u vašim ušima.« – I svi su Mu odobravali i divili se umilnim rečima koje su izlazile iz usta Njegovih. I oni rekoše: »Nije li ovo Josipov sin?«

Neverovanje žitelja Nazareta

4. I dovedoše Mu neki jednog slepca da iskušaju Njegovu moć, i rekoše: »Rabi, evo jednog Avrahamovog sina slepog od rođenja. Isceli ga kao što si isceljivao neznabošce u Egiptu.« – A On, ugledavši ga, primeti njegovu neveru, i neverovanje onih koji su su Mu ga doveli, i njihovu želju da Ga uhvate u zamku. I ne mogaše učiniti velika dela u njihovom mestu zbog njihovog neverovanja.
5. I rekoše Mu: »Sve što čusmo da si učinio u Egiptu, učini i ovde u Svojoj postojbini.« – A On reče: »Uistinu vam kažem: nijedan prorok nije prihvaćen u svome domu i svojoj postojbini, niti lekar leči one koji ga poznaju. 6. I kazaću vam jednu istinu: »Mnoge udovice behu u Izraelu u Ilijine dane, kada nebo bi zatvoreno tri godine i šest meseci, kada velika glad bi po svoj zemlji. A nijednoj od njih ne bi poslan Ilija, osim u Sareptu, grad sidonski, jednoj ženi koja bi udovica. 7. I za vreme proroka Eliseja mnogi behu gubavi u Izraelu; i nijedan od njih ne bi očišćen, osim Neman Sirjanin.« – 8. I svi se u sinagogi ispuniše gneva kad čuše ovo. I podigoše se, i izbaciše Ga iz grada, i odvedoše Ga do padine brega na kom je njihov grad bio podignut, da bi ga bacili odozgo. Ali On, prošavši između njih, ode Svojim putem, i izmiče im.


14. poglavlje

Utamničenje Jovana Krstitelja

A Herod tetrarh, pošto je prekoren od strane Jovana Krstitelja zbog Herodijade, žene svoga brata Filipa, i unatoč svih zla koja beše učinio, nadoda još povrh svega toga to da zatvori Jovana u tamnicu.

Pozivanje prvih učenika u Galileju
za apostolsku službu

2. I poče Isus propovedati, i govoriti: »Pokajte se, jer se približilo Kraljevstvo Nebesko.«* – I kada je išao pokraj Galilejskog mora, vide Simona zvanog Petar, i Andreju brata Njegova, kako bacaju mrežu u more, jer behu ribari. I reče im: »Sledite Me, i učiniću vas ribarima ljudi.« – I oni odmah ostaviše mreže, i pođoše za Njim.
3. I Otišavši odatle, vide druga dva brata: Jakova sina Zevedejeva, i Jovana, brata njegova, kako krpe mreže svoje: i On ih pozva. I oni odmah ostaviše mreže, i lađu, i svoga oca, i pođoše za Njim.
4. I prohođaše Isus po svoj Galileji, učeći u sinagogama i propovedajući Evanđelje o Kraljevstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu. I glas o Njegovim čudima otide po svoj Siriji; i dovedoše Mu mnogi nevoljni narod koji beše opterećen raznim bolestima i mukama, i one koji su oduzeti, i isceli ih. 5. I pođe za Njim veliko mnoštvo naroda iz Galileje, i iz Dekapolisa, i iz Jerusalima, i iz Judeje, i s one strane Jordana.

* Aram.: Malkhutha Šemajja – )ćYam:$-)tUk:lam.

Preobraćanje dresera pasa za lov

6. I dok Isus beše išao sa nekima od Svojih učenika On srete jednog čoveka koji je vežbao pse da love druga stvorenja. I On reče onom čoveku: ‘Zašto tako činiš?’ – A onaj čovek reče: »Od toga ja živim, a i koja je korist od tih stvorenja? Ta stvorenja su slaba, a psi su jaki« – A Isus reče: »Tebi nedostaje Premudrost i Ljubav! Vidi: svako stvorenje koje Bog načini ima svoj cilj i svoju svrhu, i ko može reći šta je dobro u njemu, ili koja je korist za tebe samoga ili čovečanstvo? 7. A za svoje izdržavanje, pogledaj ova rastuća plodna polja, i plodonosna stabla, i bilje; šta ti treba više od onoga što ti čestiti rad tvojih ruku može pružiti? Teško jakima koji zloupotrebljavaju svoju snagu! Teško prepredenjacima koji ranjavaju Božija stvorenja! Teško lovcima – jer će biti lovljeni!« – 8. A onaj čovek se začudi, i odustade od obučavanja pasa za lov, pa ih obučavaše pre da život spašavaju nego da ga uništavaju. I on izuči Isusovu nauku i postade Njegov učenik.«

Spoljašnje bogastvo osiromašuje nutrinu

9. I gle, pristupiše Mu dvojica bogataša, i jedan reče: »Učitelju blagi!« – On pak reče: »Ne zovi Me ‘blagi’, jer samo Jedan je Preblag, a to je Bog.« – 10. A onaj drugi Mu reče: »Učitelju, koju dobru stvar trebam činiti i ostati u životu?« – Isus reče: »Ostvaruj ‘Zakon’ i ‘Proroke’.« – On odgovori: »Ostvarivao sam ih.« – Isus uzvrati: »Idi, prodaj sav svoj posed i podeli sa sirotinjom, pa Me sledi.« – Ali ne svideše mu se ove reči. 11. A Gospod mu reče: »Zašto kažeš da si ostvarivao ‘Zakon’ i ‘Proroke’? Pogledaj: mnoga tvoja braća su odeveni u prljave rite, skapavaju od gladi, a kuća tvoja je puna mnogih dobara, a od toga im ništa ne dospeva.« – 12. I On reče Simonu: «Za bogatoga je teško da uđe u Kraljevstvo Nebesko, jer bogat brine samo za sebe, te prezire one koji nemaju /ništa/.«


15. poglavlje

Iscelenje gubavoga

1. I dogodi se, kada je bio u jednome gradu, gle, jedan čovek sav u gubi, koji, videvši Isusa, pade prema zemlji, i preklinjaše Ga, govoreći: »Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš.« – I On pruži ruku, dotače ga, govoreći: »Blagosloven si ti koji veruješ; hoću: budi čist!« – I odmah guba spade s njega. 2. I zapovedi mu, govoreći: »Ne kazuj nikom; nego idi, i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za svoje očišćenje, kako je zapovedio Mojsije, za svedočanstvo njima.« – Ali se glas o Njemu još više širio; i veliko mnoštvo se sticaše da /Ga/ čuje i da budu isceljeni od svojih slabosti. A on se povlačio u pustinju i molio se.

Iscelenje uzetoga

3. I dogodi se jednoga dana dok je On poučavao,* da seđahu onde fariseji i učitelji Zakona; da Ga vide behu došli /ljudi/ iz svih gradova Galileje i Judeje, i iz Jerusalima; i bi prisutna Sila Božija da ih isceljuje. 4. I gle: oni donesoše na ležaju jednog čoveka koji bi oduzet; i nastojahu da ga nekako unesu i polože pred Njega. I kada zbog mnoštva ne nađoše put kuda bi ga uneli, iziđoše na kuću, i spustiše ga s ležajem preko crepova na sredinu /kuće/ pred Isusa. I kada On vide njihovu veru, reče mu: »Čoveče, oprošteni su ti gresi.« – 5. A književnici i fariseji počeše pomišljati, govoreći: »Ko je ovaj što govori hule? Ko može grehe da oprašta, osim jedinog Boga?« – A kada Isus primeti njihove pomisli, odgovarajući reče im: »Šta zaključujete u svojim srcima? Može li i sam Bog oprostiti grehe ako se čovek ne pokaje? Ko je rekao: ‘Ja ti opraštam grehe’? Nisam li pre rekao: ‘Oprošteni su ti gresi’?! 6. Šta je lakše reći: ‘Tvoji gresi biće oprošteni’, ili reći: ‘Ustani i hodaj’? Ali da znate da Sin Čovečiji ima moć na zemlji da raspoznaje,** i da proglasuje oproštenje grehova.« (On reče bolesnome od paralize): »Tebi govorim, ustani, pa uzmi svoj ležaj, i idi domu svome.« – 7. I odmah ustade pred njima, i podiže ono na čemu ležaše, i otide domu svome slaveći Boga. I svi se zadiviše, slavili su Boga, i ispuniše se Duhom strahopoštovanja, govoreći: »Danas se nagledasmo čudesa.«

* U Kapernaumu (cp.: ‘Marko’, 2:1)
** ko živi u pokajanju

Iscelenje gluvoga

8. I dok Isus beše išao u jedno selo srete Ga neki čovek koji bi gluv od rođenja svoga. I ovaj ne verovaše u huku jurećeg vetra, ili u grmljavinu, ili u kričanje zveri ili ptica koje se tužahu zbog svoje gladi ili rane, niti da drugi ovo čuju. 9. I dahnu Isus u njegove uši, i one se otvoriše, i on proču. I radovaše se neizmernom radošću u zvucima koje je ranije osporavao. I reče: »Sada čujem sve!« – 10. A Isus mu reče: »Zašto kažeš: ‘Čujem sve’? Možeš li čuti uzdisanje zatočenog? ili govor ptice ili zveri dok razgovaraju među sobom? ili glas anđela i duhova? Pomisli koliko mnogo /toga/ ne možeš čuti, i budi smeran u svome nedostatku spoznaje.«


16. poglavlje

Apostol Levije priređuje gozbu za Isusa

1. I posle toga On iziđe /iz sela/, i vide jednog sakupljača dažbina, zvanog Levije, gde sedi na carinarnici; i reče Mu: »Sledi Me!« – I on ostavi sve, ustade, i pođe za Njim. 2. I priredi Mu Levije veliku gozbu u svome domu; a beše onde i mnoštvo carinika i drugih /ljudi/ koji seđahu s Njim. A književnici i fariseji gunđaše protiv Njegovih učenika, govoreći: »Zašto jedete i pijete sa carinicima i grešnicima?« – 3. I Odgovarajući Isus im reče: »Oni koji su zdravi ne trebaju lekara, već oni koji su bolesni Ne dođoh da zovem pravedne, već grešnike na pokajanje.« – 4. A oni Mu rekoše: »Zašto Jovanovi učenici često poste i molitve čine, i farisejski učenici isto tako, a Tvoji jedu i piju?« – 5. A On im reče: »S kime ću uporediti ljude ovog naraštaja? i kome su slični? Oni su nalik deci koja sede na trgu i dozivaju jedna drugu, i govore: ‘Svirali smo vam – i niste igrali, naricasmo vam – i niste plakali’! – 6. Jer dođe Jovan Krstitelj: niti jede niti pije, a vi velite: ‘On ima Đavola’! – Dođe Sin Čovečiji koji jede i pije od rodâ zemlje i mleka stada i roda čokota, a vi velite: ‘Gle, izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika’. – 7. Možete li naterati decu /Božiju/ da poste dok je Mladoženja sa njima? Nego će doći dani, kada će Mladoženja biti uzet od njih, i onda će postiti u one dane.

Novo ne pristaje uz staro

8. I reče im i ovu parabolu,* govoreći: »Niko ne stavlja zakrpu od novoga sukna na stari ogrtač, jer novo ne pristaje uz staro, i ogrtač biva načinjen gorim. 9. I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderati mehove, i prosuće se, a mehovi će propasti. Nego novo vino treba sipati u nove mehove, pa se oboje sačuva. 10. I niko ko je pio staro vino ne želi odmah novoga, jer veli: ‘Staro je bolje’. Ali dođe vreme kada će novo ostariti, i onda će im novo biti poželjnije. Jer kao što se zamenjuju stare haljine za nove, tako se i zamenjuje smrtno telo sa živo telo, i ono što je prošlo sa ono što dolazi.

* Grč.: h parabol = 'poređenje'; hebr.: mašal – lf$fm.




17. poglavlje

Isus šalje Apostole sa njihovim pratiocima
u dvanaest plemena Izraela

1. I iziđe Isus na jednu goru da se pomoli. I kada je dozvao Svojih dvanaest učenika, dade im vlast nad nečistim duhovima da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake slabosti. A ovo su imena dvanaest apostola koje postavi za dvanaest plemena u Izraelu:
2. Petar zvani Kefa, za Rubenovo pleme;
Jakov za Neftalimovo pleme;
Toma zvani Didim, za Zebulunovo pleme;
Matej zvani Levije, za Gadovo pleme;
Jovan za Efrajimovo pleme;
Simon za Isaharovo pleme;
3. Andreja za Josipovo pleme;
Natanael za Simeonovo pleme;
Tadej za Zebulunovo pleme;
Jakov za Benjaminovo pleme;
Juda /Jakovljev/ za Danovo pleme;
Filip za Aserovo pleme.
I Juda Iskariotski, jedan levit, koji Ga /kasnije/ izdade, bi takođe među njima (ali ne beše od njih). I Matija i Bar-Saba behu takođe prisutni uz njih.
4. Onda slično dozva drugu Dvanaestoricu da budu Proroci, ljude Svetlosti da budu sa Apostolima, i pokazama im skrivene stvari u Bogu. A njihova imena behu: Herma, Aristobul, Selenije, Nerej, Apolos i Bar-Saba; Andronik, Lukije, Apelije, Zakej, Urban i Klement. A zatim dozva Dvanaestoricu koji bi bili Evanđelisti, te Dvanaestoricu koji bi bili Pastiri. I četverostruku Dvanaestoricu sazva da ih pošalje u dvanaest plemena Izraela, četvoricu u svako. 5. I oni stajahu okolo Učitelja, obučeni u belu lanenu odeždu, pozvani da budu sveto sveštenstvo za Boga, u službi dvanaest plemena kojima trebaše biti poslani.
6. Ovu četverostruku Dvanaestoricu odasla Isus i zapovedi im, govoreći: »Hoću da ste Dvanaest Mojih Apostola sa svojim Pratiocima, za svedočanstvo Izraelu. Idite u gradove Izraela i izgubljenim ovcama iz Doma Izraelova. I dok idete propovedajte, govoreći: ‘Približilo se Kraljevstvo Nebesko’! Kao što Ja krstih vas u gazu*, tako i vi krstite one koji veruju. 7. Pomazujte i isceljujte bolesne, čistite gubave, dižite mrtve, izgonite demone. Zabadava ste dobili, – zabadava dajite. Ne pribavljajte zlata, ni srebra, ni bakra** u svoje pojaseve; ni torbe za put, ni dva ogrtača, niti obuće, štaviše ni štapove. Jer. trudbenik je dostojan svoje hrane; i jedite ono što se postavi pred vama; međutim ono što je zadobijeno oduzimanjem života ne dotičite, jer to za vas nije zakonito.
8. A u koji god grad ili selo trebate ući, ispitajte ko je u njemu dostojan;*** i onde ostanite dok ne iziđete odande. A kada dođete u neki dom, pozdravite ga. I ako dom bude dostojan, neka se spusti vaš Mir na njega; ako pak ne bude dostojan, neka vam se Mir vrati. 9. Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite nevini i neokaljani. Sin Čovečiji ne dolazi da uništava već da spasava; niti život da oduzima, već Život da daruje: telu i duši. 10. I ne bojte se onih koji ubijaju telo a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da upropasti u Geheni. 11. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan as? A ni jedan od njih neće pasti na zemlju bez dopuštenja Presvetog. Doista, sve vlasi na glavi su vam izbrojane. Ne bojte se, dakle, više; ako se Bog stara o vrapcu, neće li se starati /i/ za vas?! 12. Dosta je učeniku da bude kao njegov učitelj i sluzi kao njegov gospodar. Ako su domaćina nazvali Beelzebulom, koliko će više zvati njegove ukućane?! Ne bojte ih se, dakle; jer nema ništa pokriveno, što neće biti otkriveno, ili sakriveno, što neće biti doznano. 13. Što vam govorim u mraku, to kažite na svetlosti kada dođe vreme; i što na uho čujete, to propovedajte sa krovova. Svaki, dakle, koji priznaju Istinu pred ljudima, priznaću i Ja njih pred Mojim Roditeljem koji je u Nebu. I koji god se odreknu Istine pred ljudima, odreći ću se i Ja njih pred Mojim Roditeljem koji je u Nebu.
14. Uistinu, Ja sam došao da donesem Mir na zemlju. Ali kad govorim, gle: sledi Mač. Ja dođoh da sjedinim, ali gle: čovek će biti protiv oca svojega, i kći protiv majke svoje, i snaha protiv svekrve. I čovekovi neprijatelji biće njegovi ukućani. Jer nepravedni se ne mogu spajati sa onima koji su pravedni. 15. Oni koji ne uzimaju krsta svojega i ne slede Me – nisu Me dostojni. Ko nađe svoj život, – izgubiće ga; a ko izgubi život svoj Mene radi, – naći će ga.«

* Misli se na vodu koja se može preći, engl.: wader.
** Misli se na novac od zlata, srebra i bakra: zlatnike, srebrnike i bakrenike.
*** dostojan da čuje Reč


18. poglavlje

Misija sedamdesetdvojice učenika

1. Nakon ovoga postavi Gospod i Sedamdesetdvojicu, i posla ih po dvojicu pred licem Svojim u svaki grad i plemenski kraj kuda i Sam želeže doći. 2. Stoga im reče: »Žetva je doista velika, a trudbenika je malo; molite, dakle, Gospodara Žetve da pošalje trudbenike za Žetvu. 3. Idite svojim putem! Gle: Ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Ne nosite ni kese /sa novcem/, ni torbe, ni obuće, i ne pozdravljajte nikoga uz put. 4. I u koji god dom uđete, napre recite: ‘Mir domu ovome’. I ako onde bude Duh Mira, vaš Mir će ostati na njemu; a ako ne /bude/, vratiće se vama. 5. I u koji god grad uđete, i prime vas, jedite što se iznese pred vama, izuzev onog iz čega je uzet Život. I isceljujte bolesne koji su u njemu, i govorite im: ‘Došlo vam je Kraljevstvo Božije’. – 6. I u tom domu ostajte, jedući i pijući što vam se ponudi bez prolivene krvi. Jer: trudbenik je dostojan svoje plate. Ne prelazite iz kuće u kuću. 7. A u koji grad uđete, pa vas ne prime, iziđite na njegove ulice, pa recite: ‘Čak i sam prah što nam je prionuo od grada vašega za noge naše otresamo vam, premda budite uvereni da vam se približilo Kraljevstvo Božije’.«
8. Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Betsaido! Jer da u Tiru i Sidonu bejahu dela, koja behu učinjena u vama,* odavno bi se pokajali, sedeći u vreći i pepelu. Ali njima će biti lakše na Sudu nego vama. 9. A ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, bićeš survan do Hada! Oni koji vas slušaju, – slušaju i Mene; i oni koji vas preziru, – preziru i Mene; a oni koji preziru Mene, preziru Onoga koji Me posla. Međutim neka svi budu uvereni u svojim vlastitim umovima.«
10. I opet im kaza Isus: »Budite milosrdni, – i tako ćete zadobiti Milosrđe. Opraštajte drugima, – i tako će vam biti oprošteno. Kojom merom merite, – i vama će biti mereno. 11. Kako činite drugima, -tako će biti vama činjeno. Kako praštate drugima, – tako će vam se praštati. Kako sudite drugima, – tako će biti vama suđeno. Kako služite drugima, – tako će biti vama služeno. 12. Jer Bog je pravedan, i nagrađuje svakoga prema delima njegovim. Ono što sejete, – to ćete i žnjeti.«

* u vreme delovanja četverostruke Dvanaestorice


19. poglavlje

Pouka o molitvi u osami
i molitvi u zajedništvu

1. Dok se Isus moljaše na jednome mestu u gori, pristupiše Mu neki od Njegovih učenika,* i jedan od njih reče: »Gospode, nauči nas kako da se molimo.« – A Isus im reče: »Kada moliš uđi u tišinu odaje, i kada si zatvorio vrata, moli Aba-Amu Koji je iznad /tebe/ i unutar tebe, i Otac-Majka tvoj, Koji vidi sve što je u tajnosti, odgovoriće ti otvoreno. 2. A kada se okupite i molite u zajedništvu, ne upotrebljavajte ponavljanja, jer zna Roditelj vaš Nebeski šta vam treba pre no što Ga zamolite. Ovako, dakle, vi molite:

3. Oče-Majko naš, Koji si iznad i unutra:
sveti se Ime Tvoje u dvostrukom Trojstvu.
U Premudrosti, Ljubavi i Pravednosti
Tvoje Kraljevstvo dolazi svima.
Tvoja volja se vrši,
kako u Nebu tako i na zemlji.
Podaj nam svakoga dana od Tvoga Svetog Hleba
i od roda Živog Čokota.
Kao što nam Ti opraštaš naša sagrešenja,
tako da oprostimo drugima
koji se ogreše o nas.
Pokaži nam Dobrotu Svoju,
da je možemo drugima iskazati.
U času iskušenja izbavi nas od zla.
4. Jer: Tvoje je Kraljevstvo, Sila i Slava,
iz Vekova u Vekove, sada i u Veke Vekova.
Amun.«
* iz redova četverostruke Dvanaestorice

Moliti se sveprisutnom Duhu

5. »I ma gde su sedmoro okupljeni u Moje Ime, tu sam Ja usred njih; čak i ako samo dvoje ili troje budu; i gde je samo jedan koji moli u tajnosti, Ja sam sa tim jednim. 6. Podignite kamen, – i onde ćete Me naći. Rascepite drvo, – i onde sam Ja. Jer: u vatri i u vodi, baš kao u svakom živućem obliku, Bog se pokazuje kao njihov Život i njihova Suština.«

Neprestano praštati duševne dugove

7. I reče Gospod: »Ako tvoj brat sagreši rečju sedam puta na dan, i sedam puta se ispravi, – prihvati ga.« – Simon Mu reče: »Sedam puta na dan?!« – 8. Gospod uzvrati, i reče mu: »A Ja ti kažem: do sedamdeset puta sedam; jer čak i kod prorokâ, pošto ih Duh beše pomazao, nađe se grešni iskaz.«

Sa ljubavlju podložiti sebi život zemlje

9. »Budite, dakle, obzirni, budite brižni, budite samilosni, budite dobrostivi, ne samo sa vašim /ljudskim/ rodom, već i sa svakim stvorenjem koje je u vašem stvaranju; jer vi ste za njih kao bogovi, ka kojima oni okreću pogled u svojoj nevolji. Budite spori za srdžbu, jer mnogi koji greše u srdžbi pokaju se kad ih mine srdžba njihova.«

Iscelenje zidara sa usahlom rukom

10. I bi tu neki čovek, čija ruka se osuši; i on priđe Isusu, i reče: »Gospode, ja bejah zidar nastojeći da se izdržavam rukama svojim. Preklinjem Te povrati mi zdravlje moje da ne moram sramno prositi svoju hranu.« – I Isus ga isceli, govoreći: »Postoji jedan Dom načinjen bez ruku; nastoj da se u njemu nastaniš.«

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se