20. poglavlje

Povratak Sedamdesetdvojice

1. A nakon nekog vremena vratiše se Sedamdesetdvojica s radošću, govoreći: »Gospode, i demoni nam se pokoravaju u Tvoje Ime.« – 2. A On im reče: »Videh Satanu kako poput munje pada s Neba. 3. Evo, dajem vam vlast da stajete na zmije i skorpije, i na svu silu protivničku; i ništa vam neće nauditi. Unatoč tome, ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego se pre radujte što su vaša imena u Nebu zapisana.«
4. U taj čas obradova se Isus u duhu, i reče: »Hvalim Te, Sveti Roditelju Neba i zemlje, što si ovo sakrio od ‘mudrih’ i ‘razboritih’, a otkrio si malenima; upravo tako, Presveti, jer tako se prikazalo dobro uočima Tvojim. 5. Sve mi je predao Sve-Roditelj; i niko, sem Sve-Roditelja, ne zna Sina koji je /i/ Kći; ni ko je Sve-Roditelj, osim Sina-i-Kćeri, i onih kojima Sin-i-Kći hoće da otkriju.«

Blaženstvo unutarnjeg kruga Hristovog stada

6. I okrenu se Svojim učenicima, i reče im poverljivo: »Blagoslovene su oči koje vide što vi vidite. Jer, kažem vam: mnogi proroci i kraljevi su želeli da vide ono što vi vidite, i nisu videli; i da čuju ono što vi slušate, i nisu čuli. 7. Blagosloveni ste vi iz unutarnjeg kruga, koji čujete Moju reč i kojima su misterije otkrivene, koji ne predajete nedužno stvorenje bolnom zatočeništvu ili smrti, već u svemu tražite dobro: za takve je /plata/ večni život. 8. Blagosloveni su oni koji se klone svega što se stiče prolivanjem krvi i usmrćivanjem, te ispunjavaju svu pravednost. Blagosloveni su, jer će Blaženstvo postići.«


21. poglavlje

Isus ukorava okrutnost
prema pretovarenom konju

1. I dogodi se da se Gospod odvoji od Grada i pođe preko gorja sa Svojim učenicima. I stigoše na jedno brdo čije staze behu nakvašene, i onde nađoše nekog čovek sa natovarenom životinjom. 2. Konj pak bejaše pao, jer beše pretovaren, a on ga udaraše sve dok mu krv ne poteče. I ode Isus do njega, i reče: »Sine Svireposti, zašto tučeš svoju životinju? Ne vidiš li da je preslab za svoj teret, i ne znaš li da pati?« – 3. Onaj čovek pak odgovori: »Šta je Tebi do toga? Ja je mogu tući koliko god mi se sviđa, jer je moja, i kupih je za lepu svotu novca. Upitaj one koji su sa Tobom, jer su mi poznanici; i znamo se od tada.« – 4. A neki od učenika uzvratiše, i rekoše: »Da, Gospode, tako je kako veli; mi smo videli kako ga kupovaše.« – A Gospod opet reče: »Ne vidite li pak kako krvari, i ne čujete li uz to kako jadikuje i tuži?!« – A oni odgovoriše, i rekoše: »Ne, Gospode, mi ne čujemo da on jadikuje i tuži!« – 5. I Gospod se ožalosti, pa reče: »Teško vama jer otupeste u svojim srcima, vi što ne čujete kako za milosrđe tuži i vapi svome Nebeskom Stvoritelju, i triput Jao onome zbog koga vapi i jadikuje u muci svojoj.« – 6. I On zakorači, i dotaknu ga, i konj ustade, i behu isceljene rane njegove. Onome čoveku pak reče: »Idi sada dalje, i od sada ga ne tuci više, želiš li i ti da nađeš milosrđe.«

Hrist – Noseća Snaga Stvaranja

7. I videvši kako im pristupa narod, reče Isus Svojim učenicima: »Bolesnoga radi Ja bolujem, gladnoga radi Ja gladujem, žednoga radi Ja sam žedan.«

Jedenje životinja izjeda čoveka

8. I uz to reče: »Ja dođoh da okončam žrtvovanja i krvne svetkovine, i ako ne prekinete sa prinošenjem i jedenjem mesa i krvi, Gnev Božiji neće odstupiti od vas, baš kao što dođe na oce vaše u Pustinji, koji žuđahu za mesom, i jeđahu ga da se zadovolje, i ispuniše se sa trulež, i izjede ih pošast.«

Vernima se poveruju istinska bogastva –
Niko ne može služiti dva gospodara

9. »I Ja vam kažem: ako i budete okupljeni u Mome krilu, ukoliko ne držite Moje Zapovesti, odbaciću vas. Jer ako ne čuvate neznatne misterije, ko će vam dati veće? 10. Onaj koji je veran u najmanjem, veran je i u mnogom; i onaj koji je nepravedan u najmanjem, nepravedan je i u mnogom. 11. Ako dakle, ne beste verni u nepravednom mamonu, ko će vam poveriti istinsko bogastvo? I ako ne beste verni u tuđem, ko će vam dati vaše?! 12. Nijedan sluga ne može služiti dva gospodara: jer, ili će jednoga mrzeti a drugoga voleti, ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu.« – A i fariseji, koji behu pohlepni, slušahu sve ovo, i rugahu Mu se. 13. A On im reče: »Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna vaša srca. Jer: ono što je među ljudima uzdignuto, za gnušanje je u Božijim očima.«
14. »’Zakon’ i ‘Proroci’ su do Jovana; od tada se propoveda Kraljevstvo Božije; i svaki navaljuje /da uđe/ u Njega. Ali lakše je da nebo i zemlja prođu, nego da propadne jedna crtica* iz ‘Zakona’.«

* Engl.: tittle; grč.: keraian (nom.: h keraía).

Blagosiljanje duša predodređenih da služe
u Poduhvatu Spasenja

15. Tada Mu pristupiše nekoliko žena, i donesoše Mu svoju nejač koju su još dojile, da ih blagoslovi. A neki rekoše: »Zašto uznemiravate Učitelja?« – 16. Međutim Isus ih ukori, i reče: »Od njih će štaviše izaći oni koji će Me potvrditi pred ljudima.« – I On ih podiže u Svoje ruke, i blagoslovi ih.«


22. poglavlje

Iscelenje krvotočive žene
i oživljavanje Jairove kćeri

1. I gle, dođe jedan od starešina sinagoge, po imenu Jair; i kada Ga vide, pade pred noge Njegove, i moljaše Ga mnogo, govoreći: »Moja ćerčica je na samrti; molim Te, dođi i položi Svoje ruke na nju, da bude isceljena i da živi.« – I ode Isus za njim, a mnogi je narod išao za Njim i pritešnjivao Ga.
2. I neka žena, koja je bolovala od tečenja krvi dvanaest godina i puno propatila od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj ne bi bolje, nego još gore, 3. čuvši za Isusa, dođe u gužvu straga, i dotače Njegove haljine, jer reče /u sebi/: »Ako samo dotaknem Njegovu haljinu, ozdraviću.« – Nađe se da odmah presahnu izvor krvi njene, te oseti u telu da je isceljena od ove pošasti. 4. A Isus uočivši odmah u Sebi da Moć iziđe od Njega, okrenu se u gužvi i reče: »Ko Mi dotače odeždu?!« – A učenici Njegovi Mu rekoše: »Vidiš gde Te mnoštvo pritiska, a veliš: ‘Ko Me se dotače’?« – 5. I obazre se da vidi onu koja őo učini. A žena, strepeći i drhteći, znajući šta joj se dogodilo, dođe i pade pred Njim, i kaza Mu svu istinu. A On joj reče: »Kćeri, tvoja vera te ozdravi. Idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.«
6. Dok On još govoraše dođe neko od doma sinagogalnog starešine, koji reče: »Tvoja kći je umrla; zašto još mučiš Učitelja?« – 7. Čim ču ovu reč što bi izustena, On reče starešini sinagoge: »Ne boj se, samo veruj!« – I ne dopusti nikome da Ga prati, osim Petru, i Jakovu, i Jovanu bratu Jakovljevom. 8. I dođe domu starešine sinagoge i vide vrevu, i one koji plaču i nariču mnogo. 9. I ušavši reče im: »Što vičete i plačete tako? Devojčica nije umrla, već spava.« – I ismejahu Ga, jer mišljahu: ‘Ona je mrtva’, i ne verovaše Mu. Isteravši pak sve, uze sa Sobom dva Svoja učenika, i uđe unutra gde je devojčica ležala. 10. I uze devojčicu za ruku, pa joj reče: »Talita kumi!« (što će reći: ‘Devojčice, tebi govorim, ustani’). – 11. I odmah usta devojčica i hodaše; a beše od dvanaest godina. I zaprepastiše se velikim čuđenjem. 12. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za ovo, i zapovedi im da joj dadu nešto da jede.


23. poglavlje

Isus i Samarjanka –
Piti iz večnog izvora Istine

1. Dođe tako Isus u samarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje Jakov dade svome sinu Josipu. 2. A onde beše Jakovljev zdenac. Isus pak, umoran od puta, seđaše sam na rubu zdenca; a beše oko šestoga časa. 3. I dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode; Isus joj reče; »Daj Mi da pijem.« (Jer učenici Njegovi behu otišli u Grad da kupe hranu.) – 4. Žena Samarjanka Mu pak reče: »Kako to da ti, kao Judejac, tražiš od mene, žene iz Samarije, da piješ?« (Jer se Judejci ne mešaju sa Samarjanima.) – 5. Isus odgovori, i reče joj: »Kad bi znala dar Božiji i ko je Taj koji ti govori ‘Daj Mi da pijem’, ti bi tražila od Boga, Koji bi ti dao Živu Vodu.« – 6. Žena Mu reče: »Gospodine, Ti nemaš ni čime da zahvatiš, a zdenac je dubok; otkuda Ti, onda, živa voda? Jesi li Ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj zdenac, i sam pijaše iz njega, i deca njegova, i kamile njegove, i volovi, i ovce?« – 7. Isus odgovori, i reče joj: »Svaki koji pije od ove vode – opet će ožedneti; međutim koji pije od Vode koju ću mu Ja dati – neće nikada ožedneti, nego će Voda koju ću mu Ja dati postati u njemu zdenac vode koja uvire u večni život.« – 8. Ona žena Mu reče: »Gospodine, daj mi Tu Vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam.« – Isus joj reče: »Idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo.« – Žena odgovori, i reče: »Ja nemam muža.« – 9. Isus pogledavši na nju uzvrati, i reče joj: »Dobro si rekla: ‘Ja nemam muža’, jer si pet muževa imala a koga imaš sada ne zove ti se mužem, i to istinito kažeš.« – 10. Žena Mu reče: »Gospodine, uviđam da Si prorok. Naši oci klanjahu se Bogu na ovoj Gori,* a vi velite da je u Jerusalimu mesto gde se ljudi trebaju klanjati.« – 11. Isus joj reče: »Ženo, veruj Mi, dolazi čas, kada se nećete klanjati Bogu ni na ovoj Gori ni u Jerusalimu. Vi se klanjate onome što ne znate: mi poznajemo Ono čemu se klanjamo, jer spasenje je od Izraela. 12. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Sve-Roditelju u Duhu i Istini; jer takve bogomoljce Presveti traži. Bog je Duh, i oni koji se klanjaju, treba da se klanjaju u Duhu i Istini.« – 13. Reče Mu ona žena: »Ja znam da dolazi Mesija koji se zove Hristos; kada On dođe, objaviće nam sve.« – Isus joj reče: »Ja sam – Koji ti govorim.«
14. I u tom stigoše Njegovi učenici i začudiše se što je govorio sa ženom /iz Samarije/, ali ni jedan ne reče: ‘Šta tražiš’?, ili: ‘Što govoriš sa njom’? 15. Tada žena ostavi svoj krčag, i ode u Grad, pa reče ljudima: »Hodite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila; da nije On Hristos?!« – 16. Tada iziđiše iz Grada i dođoše k Njemu. I mnogi od Samarjana poverovaše u Njega, i moljahu Ga da ostane kod njih. I On osta onde dva dana.

* Gerizimu

24. poglavlje

Isus zaštićuje zlostavljanu mačku

1. Dok prolazaše kroz jedno selo ugleda Isus gomilu danguba od najnižeg soja, a oni behu mučili neku mačku koju su našli, i bestidno postupahu sa njom. I zapovedi im Isus da prestanu, i poče ih koriti, ali oni se ne osvrtahu na Njegove reči i grdiše Ga. 2. Tada On načini bič od čvornastih konopa i otera ih odatle, govoreći: »Ovu zemlju koju je Otac-Majka Moj sazdao za radost i ugođaj, vi ste pretvorili u najdublji pakao sa svojim delima brutalnosti i svireposti.« – I oni pobegoše pred Njegovim licem. 3. Ali jedan /koji beše/ besramniji nego ostali, vrati se i usprotivi Mu se. A Isus ispruži svoju ruku, i mišica onog mladića se osuši; i veliki strah sve obuze; a jedan reče: »On je čarobnjak!«
4. A sutradan dođe Isusu majka onog mladića, moleći da ozdravi njegova usahla mišica. A Isus im kazivaše o Zakonu Ljubavi i jedinstvu sveg života u jedinstvenoj Božijoj porodici. I Reče uz to: »Kako vi u ovom životu činite sa svojim bližnjima, tako će vam se činiti u budućem životu.« – 5. I poverova onaj mladić, i priznade svoje grehe; a Isus ispruži svoju ruku, i njegova usahla mišica posta zdrava kao ona druga. A narod slavljaše Boga što takvu moć dade čoveku.«

Iscelenje dvojice slepih

6. A kada je Isus odlazio odande, pođoše za Njim dva slepca, uzvikujući i govoreći: »Sine Davidov, imaj milosti za nas!« – A kada pristiže u kuću, priđoše Mu slepci, a Isus im reče: »Verujete li da mogu to učiniti?« – 7. Oni Mu rekoše: »Da, Gospode.« – Tada dotače On njihove oči, govoreći: »Po veri vašoj neka vam bude.« – I otvoriše im se oči, a Isus im naloži, govoreći: »Gledajte da nikom ne kazujete!« – Međutim oni, izašavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.

Iscelenje nemog i opsednutog čoveka

8. Kada oni izlažahu, gle: privedoše Mu čoveka nema i opsednuta demonom. I pošto je demon isteran, progovori nemi, a mnoštvo se zadivi, govoreći: »Nikada se tako što ne vide u Izraelu!« – A fariseji rekoše: »On izgoni demone pomoću demonskog kneza.«

Isus isceljuje mnoge bolesne u narodu

9. I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći po sinagogama njihovim i propovedajući Evanđelje o Kraljevstvu, te isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu. 10. A kada vide mnoštvo, sažali se na njega, jer klonuše i behu raštrkani kao ovce bez pastira. 11. Tada reče Svojim učenicima: »Žetve je uistinu mnogo, a trudbenika je malo. Molite, dakle, Gospodara žetve da pošalje trudbenike na žetvu svoju.«

Umnožavanje hrane za četiri hiljade ljudi

12. I donesoše Mu učenici Njegovi dve malene kotarice sa hlebom i voćem, te jedan krčag vode. I metnu Isus pred njima hleb i voće, a i onu vodu. I oni jedoše i piše, i nasitiše se. 13. I začudiše se, jer svaki imaše dovoljno, i da pretekne, a beše ih četiri hiljada. I odoše blagosiljajući Boga zbog onoga što čuše i videše.


25. poglavlje

BESEDA NA GORI BLAŽENSTVA
(Prvi deo)

Blaženstva pravednikâ

1. Kada Isus ugleda toliki narod, pope se na Goru. I dok je sedeo, pristupiše Mu Dvanaestorica, a On podiže oči na Svoje učenike, i reče:
2. »Blagosloveni u Duhu su siromašni, jer njihovo je Kraljevstvo Nebesko!«
»Blagosloveni su ožalošćeni, jer će biti utešeni!«
»Blagosloveni su krotki, jer će naslediti zemlju!«
»Blagosloveni su gladni i žedni Pravednosti, jer će biti nasićeni!«
3. »Blagosloveni su milostivi, jer će steći Milosrđe!«
»Blagosloveni su čisti srcem, jer će Boga gledati1«
»Blagosloveni su mirotvorci, jer će se zvati decom Božijom!«
»Blagosloveni su prognani radi Pravednosti, jer njihovo je Kraljevstvo Božije!«
4. »Uistinu, blagosloveni ste kad vas ljudi omrznu i izdvoje iz svoga društva, i osramote, i odbace vaše ime kao zlo, radi Sina Čovečijega. Radujte se u taj dan, i skačite od sreće, jer, gle, velika je vaša nagrada u Nebu; jer isto tako su njihovi očevi činili prorocima.«

Prokletstva bezakonikâ

5. »Teško vama bogatima, jer vi ste u ovom životu primili svoju utehu!«
»Teško vama koji ste zasićeni, jer vi ćete gladovati!«
»Teško vama koji se smejete sada, jer vi ćete tugovati i plakati!«
»Teško vama kad svi ljudi stanu dobro govoriti o vama, jer su tako činili lažnim prorocima očevi njihovi!«

Pravednici su so zemlje i svetlost svetu

6. »Vi ste so zemlje; jer se svaka žrtva mora solju posoliti; ako pak so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se izbaci i da se nogama pogazi.«
7. »Vi ste svetlost svetu. Grad podignut na brežuljku ne može se sakriti. Niti se pali svetiljka i meće pod mericu/posudu,* nego na svećnjak; i ona svetli svima koji su u kući. Neka tako sine vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i da proslave vašeg Roditelja koji je u Nebu.«

* Engl.: bushel; grč.: tón módion (ho módies, nom.).

Postojanost Zakona

8. »Ne mislite da dolazim da ukinem ‘Zakon’ i ‘Proroke’; nisam došao da ukinem nego da ispunim. Jer uistinu vam kažem; dok ne prođe nebo i zemlja, ni jedna jota ili jedna crtica od ‘Zakona’ ili ‘Proroka’ neće nestati dok se sve ne ostvari. Ali gle: ovde je Jedan veći nego Mojsije, i On će vam dati viši Zakon, čak savršeni Zakon, i tom Zakonu trebate se povinovati. 9. Ko, dakle, prekrši jednu od ovih Zapovesti koje će On dati, i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati u Kraljevstvu; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Kraljevstvu Nebeskom. 10. Uistinu: oni koji poveruju i poslušaju – spasiće svoje duše; a koji ne poslušaju – izgubiće ih. Jer vam kažem da, ako ne bude pravednost vaša veća od ‘pravednosti’ književnika i fariseja, nećete ući u Kraljevstvo Nebesko.«

Izmiriti se sa bližnjim

11. »Ako, dakle, prinosiš svoj dar na žrtvenik,* i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi: najpre se pomiri sa svojim bratom, pa onda dođi i prinesi svoj dar. 12. Složi se sa svojim suparnikom brzo, dok si na putu s njim, da te negda suparnik tvoj ne preda ‘sudiji’, a ‘sudija’ te preda ‘službeniku’, pa u ‘tamnicu’ budeš bačen. Uistinu ti kažem: nećeš nipošto izići odande dok ne otplatiš poslednji kodrant /duga/.«

* Misli se na molitveni prinos razgorenog srca; cp.: 'Prva Petrova', 2:5.

Voleti i neprijatelje svoje

13. »Čuli ste da bejaše rečeno: ‘Ti trebaš voleti svoga bližnjega i mrzeti svoga neprijatelja’! a Ja kažem vama koji čujete: volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze. 14. Blagosiljajte one koji vas proklinju, i molite za one koji vam pakosno nauđuju, da budete deca vašeg Roditelja Koji čini da sunce izgreva nad zloga i nad dobroga, te pušta kišu na pravednika i na nepravednika. 15. Jer ako volite one koji vas vole, kakvu hvalu imate?! Jer i grešnici vole one koji njih vole. I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakvu hvalu imate?! Jer grešnici baš to čine. I ako pozdravljate samo svoju braću, šta činite više nego drugi? Ne čine li tako i sakupljači dadžbina?!«

Odseći pogubne požude

16. »I ako želiš nešto za sebe kao svoj život, a to te odvraća od Istine, odbaci to; jer bolje je da uđeš u Život našavši Istinu, nego izgubivši je, da budeš bačen u krajnju Tamu. 17. I ako ti se što učini poželjno što druge staje boli i tuge, izbaci to iz svoga srca; tako ćeš zadobiti mir. Bolje je da podnosiš tugu, nego da zadaješ bol onima koji su slabi. 18. Budite, dakle, savršeni, kao što je savršen vaš Roditelj Koji je u Nebu.«


26. poglavlje

BESEDA NA GORI BLAŽENSTVA
(Drugi deo)

Darivati bez ličnog isticanja

1. »Pazite da milostinju svoju ne vršite pred ljudima, da vas oni vide; inače nemate nagrade kod vašeg Roditelja koji je u Nebu. Kada, dakle, činiš milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Uistinu vam kažem: oni imaju svoju nagradu.* 2. Kada pak ti daješ milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka šta čini desna ruka, i pazi tvoja milostinja bude u tajnosti; i Tajanstveni Jedan Koji vidi tajno, odobriće ti otvoreno.«

* U smislu: primili su svoju zemaljsku nagradu, pa tako od Neba neće biti nagrađeni.

Molitva u tajnosti

3. »A kada moliš, ne budi kao licemeri; jer oni rado mole stojeći po sinagogama i na uglovima ulica, da ih ljudi vide. Uistinu vam kažem: oni imaju svoju nagradu. 4. A ti, kada moliš, uđi u svoju odaju, i kada si zatvorio svoja vrata pomoli se Ocu-Majci svome Koji je u Tajnosti; i Tajanstveni Jedan Koji vidi tajno, odobriće ti otvoreno.

Molitva u zajedništvu

5. »A kada molite zajednički, ne upotrebljavajte mnoga ponavljanja, kao što neznabošci čine; jer oni misle da će zbog mnogih svojih reči biti uslišeni. Ne budite, dakle, slični njima; jer zna Roditelj vaš Nebeski šta vam treba, pre nego što zatražite. Stoga, ovako molite kada se okupite: 6. ‘Roditelju naš, Koji si u Nebu: neka se sveti Ime Tvoje. Tvoje Kraljevstvo dolazi. Tvoja volja neka se vrši: na zemlji kao što je u Nebu. Podaj nam iz dana u dan hleb naš svagdašnji i rod Živoga Čokota. Kao što nam Ti opraštaš naša sagrešenja, tako da i mi oprostimo sagrešenja drugih /prema nama/. Ne ostavljaj nas u iskušenju. Izbavi nas od zla; jer Tvoje je Kraljevstvo, i Sila, i Slava, za Veke i Veke. Amun’. – 7. Jer ako oprostite ljudima njihova sagrešenja, oprostiće i vama vaš Nebeski Roditelj; ako pak ne oprostite ljudima njihova sagrešenja, ni Otac vaš Nebeski neće oprostiti vama sagrešenja vaših.«

Radostan post

8. »Nadalje, kada postite, ne budite kao licemeri, sumorni; jer oni natmuruju svoja lica, da se pokažu ljudima kako poste. Uistinu vam kažem: oni imaju svoju nagradu. 9. I kažem vam: ukoliko ne postite od sveta,* i njegovih zlih puteva, nipošto nećete naći Kraljevstvo; i ukoliko ne držite sabat i ne prestanete stremiti da sakupljate bogastva, nećete videti Nebeskog Oca-Majku. A ti kada postiš, pomaži svoju glavu i umij svoje lice, da se ne pokažeš ljudima da postiš, i Sveti Jedan Koji vidi tajno, odobriće ti otvoreno.«

* Po smislu: ukoliko se ne uščuvate od sveta.


Ne tugovati očajnički za mrtvima

10. »Činite tako i kada tugujete za pokojnikom i ožalošćeni ste, jer vaš gubitak – njihov je dobitak. Ne budite poput onih koji pred ljudima tuže i nariču, i razdiru svoje haljine, da ljudi vide njihovu ‘ožalošćenost’. Jer, sve duše su u Božijoj ruci, i koji su činili dobro, počivaće sa svojim precima u Krilu Večnoga. 11. Radije molite za njihovo uspokojenje i uzdizanje, i uvažite da su oni u Zemlji Mira, koju je Večni za njih pripremio, i da imaju pravednu nagradu za svoja dela, te ne gunđajte poput onih koji su bez nade.«

Sabirati istinsko blago

12. »Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu! Nego sabirajte sebi blaga na Nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu! Jer: gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše.«

Gledati Božijom Svetlošću

13. »Svetiljke telu su oči; ako, dakle, vi tvoj bude jasan, čitavo telo tvoje biće ispunjeno Svetlošću. Ako li oči tvoje budu zatamnjene ili oskudevajuće, čitavo telo tvoje biće ispunjeno Tamom. Ako je, dakle, svetlost, koja je u tebi Tama, kolika je tek ta Tama?«

Ili Bog ili mamon

14. »Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer: ili će jednoga mrzeti a drugoga voleti, ili će se jednoga držati a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu.«

Ne brinuti grozničavo
za vlastitu životnu zbrinutost

15. »Zato vam kažem: Ne budite odviše zabrinuti za svoj život: šta ćete jesti ili šta ćete piti; niti uz to za svoje telo: šta ćete obući. Nije li život više od hrane a telo od odežde? I šta će koristiti čoveku ako zadobije čitav svet a izgubi svoj život? 16. Pogledajte ptice nebeske; one ne seju niti žanju, niti sabiraju u žitnice; ipak ih hrani Roditelj vaš Nebeski. Niste li vi još zbrinutiji od njih? Ko od vas brinući se može pridodati jedan lakat stasu svome? I što trošite svo svoje razmišljanje na odeždu? Pogledajte ljiljane poljske kako rastu; ne trude se niti predu. I još vam kažem: ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih. 17. Neće li zato Bog koji odeva travu u polju, koja danas jeste a sutra se baca peć, vas još bolje odenuti, o maloverni? 18. Ne budite, stoga, odviše zabrinuti, govoreći: ‘Šta ćemo jesti’? ili: ‘Šta ćemo piti’? ili: ‘Čime ćemo se odenuti’? (Sve što neznabošci traže.) Jer zna Roditelj vaš Nebeski da vama treba sve ovo. Nego tražite najpre Kraljevstvo Božije i Pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se. Ne susrećite unapred sutrašnje nevolje! Dosta je svakome danu zla svojega.«


27. poglavlje

BESEDA NA GORI BLAŽENSTVA
(Treći deo)

Ne suditi slepački bližnjima

1. »Ne sudite, da ne budete osuđeni! Jer kakvim sudom sudite, sudiće vam se; i kakvom merom merite, odmeriće vam se. I kako drugima činite, tako će vam biti učinjeno. 2. A što gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u vlastitom oku ne primećuješ? Ili, kako ćeš reći bratu svojemu: ‘Pusti da izvadim trun iz oka tvojega’? A gle, brvno u oku tvome. Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa ćeš onda jasno videti izvaditi trun iz oka brata svojega.«

Ispitati ko je dostojan svetinje

3. »Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih svojim nogama ne pogaze, pa se okrenu, te vas rastrgnu.«

Istrajnost na Putu Života

4. »Molite, – i daće vam se; tražite, – i naći ćete; kucajte, – i otvoriće vam se! Jer: svaki koji moli dobiva, i koji traži nalazi, i onome koji kuca biće otvoreno. 5. Koji je među vama čovek u koga ako dete njegovo zamoli hleba, kamen da mu da? Ili, ako ribe zamoli, zmiju da mu da? Kad, dakle, vi – budući zli – umete dobre darove pružati svojoj deci, koliko će više vaš Roditelj koji je u Nebu pružati dobra onima koji Ga mole?«

Srž zakonitog ophođenja

6. »Sve, dakle, kako hoćete da ljudi čine vama, tako činite i vi njima; i kako ne želite da ljudi čine vama, tako i vi ne ćinite njima. Jer je to ‘Zakon’ i ‘Proroci’.

Put Svetla i put Tame

7. »Uđite na uska vrata; jer su tesan put i uska vrata što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze. Jer su široka vrata i prostran put što vode u propast, i mnogo ih je koji njim idu.«

Razlikovati dobro od zla

8. »Čuvajte se od lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su vuci grabljivi! Prepoznaćete ih po njihovim plodovima. Zar se grožđe bere s trnja, ili smokve sa čička? 9. Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a loše drvo rađa zle plodove. svako drvo, koje ne donosi dobar plod, jedino je podesno da bude posečeno i u oganj bačeno. Zato ćete preko njihovih plodova razlikovati dobro od zla.«

Bog poznaje pravednike kao Svoje miljenike

10. »Neće svaki koji mi govori ‘Gospode, Gospode ...’, ući u Kraljevstvo Nebesko, nego koji tvori volju Oca Majke Moga Koji je u Nebu. Mnogi će mi reći u onaj Dan: ‘Gospode, Gospode, nismo li u Ime Tvoje prorokovali? i u Ime Tvoje izgonili đavole? i u Ime Tvoje mnoga čudesa učinili’? – I tada ću im kazati: ‘Nikada vas nisam znao; idite od Mene vi koji činite bezakonje.«

Mudri slušaju i poslušni su

11. »Svakog, dakle, koji sluša ove Moje reči i ostvaruje ih, uporediću sa mudrim čovekom koji podiže svoju četvorougaonu kuću na steni. I pade kiša, i dođoše bujice, i udariše vetrovi na onu kuću, – i ne pade; jer beše utemeljena na steni. 12. A svaki koji sluša ove Moje reči, i ne izvršuje ih, biće sličan čoveku ludu, koji podiže kuću svoju na pesku. I pade kiša, i dođoše bujice, i udariše vetrovi i navališe na kuću onu, i pade, i pade njezin beše veliki. Ali grad koji je podignut četvorougaono, ograđen u krugu, ili na vrhu brda /sazidan/, te utvrđen na steni, nikada ne može pasti niti sakriven biti.«
13. I dogodi se: kada svrši Isus ove reči, divljaše se narod nauci Njegovoj; jer On ih učaše kao Neko ko se obraća umu i srcu, a ne kao književnici koji radije uče od vlasti.


28. poglavlje

Isus oslobađa kuniće i golubove

1. Dogodi se jednoga dana kad Isus završi Svoje predavanje: Na jednome mestu blizu Tiberija, onde gde su sedam izvora, neki mladić donese žive kuniće i golubove, da ih On pojede sa Svojim učenicima. 2. A Isus pogleda mladića sa ljubavlju i reče mu: »Ti imaš dobro srce i Bog će ti podariti Svetlost, međutim ne znaš da Bog u početku dade čoveku plodove zemlje za ishranu, i ne učini ga /time/ manjim od majmuna, ili vola, ili konja, ili ovce, da on ubija i jede meso i krv od svojih bližnjih stvorenja. 3. Vi verujete da je Mojsije odista zapovedio da takva stvorenja budu klana, te žrtveno prinošena i jedena, i tako činite u Hramu; ali gle: ovde je Jedan veći nego Mojsije, i On dolazi da odstrani krvne žrtve tog Zakona, i svetkovine njegove, i da vam obnovi čiste žrtve i beskrvne prinose kao u početku /što beše/: samo zrnevlje i plodovi zemlje. 4. Od onoga što u čistoti Bogu prinosite trebate jesti, međutim od onoga soja koji ne prinosite u čistoti ne trebate jesti, jer dolazi čas kada će vaša žrtvovanja i krvne svetkovine prestati, i vi ćete se priklanjati Bogu uz sveto klanjanje i čist prinos. 5. Neka, stoga ta stvorenja odu slobodna, da se raduju u Bogu i čoveku da ne navraćaju krivicu.« – I složi se mladić da se oslobode, a Isus razlomi njihove kaveze i /raskida/ njihove sveze. 6. Ali gle, oni se uplašiše da ne bi opet bili uhvaćeni, i ne odlažahu od Njega; a On im se obrati i otpusti ih, a oni poslušaše Njegovu reč i udaljiše se u radosti.

Hrist – Izvor Života

7. Za to vreme, dok oni seđahu uz izvor, koji beše u središtu onih /drugih/ šest, podiže se Isus i uzviknu: »Ako su neki žedni, neka dođu k Meni i /neka/ piju, jer Ja ću im od Žive Vode dati! 8. Oni koji veruju u Mene, iz njihovih srca će izbiti bujice vode, i govoriće sa snagom ono što im je dato, i njihovo učenje postaće živa voda.« 9. (Ovo On reče za Duha, Koga su oni koji su verovali u Njega trebali zadobiti, jer Obilje Duha još ne beše dato, budući da Isus još ne beše proslavljen.) 10. »Ko pije od Vode koju ću mu Ja dati, neće nikada ožedneti; jer Voda koja dolazi od Boga postaće u njemu izvor vode koja uvire u život večni.«

Hrist potvrđuje poslanstvo Jovana Preteče

11. A u ono vreme posla /Isusu/ Jovan dvojicu svojih učenika, govoreći: »Jesi li Ti Onaj koji treba da dođe, ili drugoga da čekamo?« – I u taj čas On isceli mnoge od njihovih bolesti i muka, i od zlih duhova, i mnogima slepim podari vid. 12. Odgovarajući pak, Isus im reče: »Idite svojim putem i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi progledavaju, hromi hodaju, gubavci se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda Evanđelje. I blažen je onaj koji se ne sablazni o Mene.«
13. A kad Jovanovi poslanici behu otišli, poče On narodu da kazuje o Jovanu: »Šta ste izišli u pustinji da vidite?! Gle, koji sjajne haljine nose i u raskoši žive, – u kraljevskim dvorovima su. 14. Ili šta ste izišli da vidite? Proroka?! Da, Ja vam kažem, i više od proroka. 15. To je onaj za koga je zapisano: ‘Evo, šaljem Svoga vesnika pred Tvojim, koji će pripremiti put Tvoj pred Tobom’. – Jer vam kažem: među onima koji su rođeni od žene, nema većeg proroka od Jovana Krstitelja.«
16. I sav narod koji Ga slušaše, i ubirači poreza, opravdaše Boga, krstivši se sa Jovanovim krštenjem. A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo sa njima, ne postavši kršteni od njega.


29. poglavlje

Isus umnožava hranu za pet hiljada ljudi

1. I približi se praznik Pashe, a Apostoli i Pratioci njihovi sakupiše se kod Isusa, pa mu javiše sve: i šta učiniše, i šta poučiše. A On im reče: »Pođite vi sami na neko zabito mesto, pa se odmorite malo.« – Jer ih bejaše mnogo koji dolaze i odlaze, pa ne imahu vremena ni da jedu. 2. I otidoše lađom na zabito mesto sami. A narod ih vide kako odlaze, i mnogi ih prepoznaše, i dotrčaše peške onamo iz svih gradova, i pristaše im, i dođoše skupa Njemu. 3. A Isus, kada izađe, opazi mnogi narod, i sažali Mu se na njih, jer bejahu kao ovce bez pastira.
4. A dan bi prilično podmakao, i priđoše Mu učenici Njegovi, i rekoše: »Ovo je pusto mesto, i već je kasno. Otpusti ih, neka idu u okolne krajeve i sela, i neka kupe sebi hleb, jer nemaju šta jesti.« – 5. On odgovori i reče im: »Podajte im vi da jedu.« – A oni Mu rekoše: »Možda da mi idemo i da kupimo hleba za dve stotine denara, pa da im damo da jedu?! – 6. On im reče: »Koliko vekni imate? Idite i vidite!« – I doznavši, rekoše: »Šest vekni i sedam grozda vinogradskih.« – I naloži im da ih sve posade u skupinama po pedeset na travi. I oni se posadiše u redove po sto i po pedeset. 7. I uzevši onih šest vekni i sedam grozdova vinogradskih, pogleda u nebo, pa blagoslovi i izlomi vekne, i one grozdove takođe /blagoslovi/, pa ih pruži Svojim učenicima da metnu pred njih, i ovi im razdeliše sve. 8. I jedoše svi, i nasitiše se. I podigoše dvanaest punih kotarica od ostataka koji pretekoše. A onih što jedoše od ovih vekni i plodova beše oko pet hiljada ljudi, žena i deca, a On ih pouči mnogo čemu.

Isus hoda po vodi

9. A kada narod vide i ču, ispuni se radošću, i reče: »Uistinu, ovo je onaj Prorok Koji treba da dođe na svet.« – A kada Isus primeti da Ga hoće na silu uzeti da Ga načine kraljem, On odmah natera učenike Svoje da uđu u lađu, i da idu pre Njega na drugu stranu prema Betsaidi, dok On otpusti narod. 10. I kada ih otpusti odvoji se na brdo da se pomoli. A kada nasta veče, beše sam onde; lađa pak beše već nasred mora, bacana talasima, jer vetar bi protivan. 11. Treće noćne straže dođe k njima hodajući po moru. A kada Ga opaziše učenici gde ide po moru, uznemiriše se, govoreći: »To je duh!« I od straha povikaše. Ali Isus im se odmah obrati, govoreći: »Odvažni budite! To sam Ja; ne strahujte!« – 12. A Petar Mu uzvrati, i reče: »Gospode, ako si to Ti, zapovedi da dođem k Tebi po vodi!« – I On reče: »Dođi!« – I kada Petar iziđe iz lađe, on hodaše po vodi da dođe Isusu. Ali kada vide jak vetar, prestravi se, i počevši da tone, on povika, govoreći: »Gospode, izbavi me!« – 13. A Isus odmah pruži Svoju ruku, i uhvati ga, pa mu reče: »O maloverni, zašto posumnja? Zar te Ja nisam zvao?« – 14. I uđe k njima u lađu, i utihnu vetar. I behu preko mere zaprepašćeni u sebi, i divljahu se. Jer ne razmotriše čudo sa veknama i plodovima, pošto njihovo srce bi okorelo.
15. I kada oni* behu stupili u lađu, onde bi velika tišina. Tada Mu pristupiše oni koji behu u lađi, i pokloniše Mu se, govoreći: »Uistinu, Ti si Sin Božiji!«

* Isus i Petar.

Iscelenja u genesaretskom kraju

16. I kada pređoše preko, dođoše u genesaretsku zemlju, i pristadoše. I kada iziđoše iz lađe, odmag Ga poznaše. I optrčaše sav onaj kraj, pa počeše donositi bolesnike na ležajima svojim gde god bi čuli da je On. 17. I gde god je ulazio, u sela, ili gradove, ili naseobine, polagahu bolesnike i moljahu Ga da se bar ruba od Njegove haljine dotaknu; i koji god Ga dotakoše behu ozdravljeni.

Isus krštava u Judeji

18. Posle toga dođe Isus sa Svojim učenicima u Judeju, i ostade tamo; i krstio je mnoge koji Mu dolažahu i prihvatiše učenje Njegovo.