Eseni
(Izvadci iz Drugog dela knjige ’O posvećeničkom življenju’. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Viđenje esena u ‘Knjizi proroka Jeremije’

Ukratko o proroku Jeremiji i njegovoj Knjizi

Prorok Jeremija (rođen oko 660. g. se.) vodi poreklo iz svešteničko-nazirejske porodice iz Anatota (nekoliko kilometara severno od Jerusalima), koja je u Solomonovom Hramu vršila kultnu službu. Prema starozavetnoj knjizi koja stoji pod njegovim imenom, Bog je se prvi put kroz njega objavio u 13-oj godini judejskog kralja Jošije (J’ošijahu, 640.-609. g. se.), dakle negde oko 626. g. se; Jošija je, inače, na bazi novovopronađene ’Knjige Zakona’ izvršio izvesnu religijsku reformu u Judeji (622. g. ne.). Jeremija proročki deluje u vreme očiglednog slabljenja Asirije, i pred pojavu Novobabilonskog (Haldejskog) Carstva, čije vojske će prvi put 597. g. se. osvojiti Jerusalim, a drugi put, 586. g. se. ga i teško razoriti. Jeremija beskompromisno osuđuje pokvarenost u narodu i sveštenstvu, razotkriva lažne proroke i najavljuje Božiju kaznu nad Judejom preko Babilona. Kao visoki Božiji posvećenik u samom Hramu osuđuje krvne prinose i ukazuje da uredbe o njima nisu došle preko Mojsija: »Ja ništa ne rekoh ocima vašim o paljenicama i klanicama, niti im što o tome zapovedih kad ih izvedoh iz zemlje egipatske. /.../ Hoće li pretilina i meso posvećeno ukloniti zlo od tebe? Mogu li te stoga proglasiti čistom? /.../ Ne činite krivo strancu, sirotici, udovici, ne tlačite ih, i ne prolivajte krvi nedužne na ovome Mestu /= u Hramu/.« (7:22.11:15.22:3) Najavljujući stradanje Grada i Hrama, bio je u vreme Jehojakima (Jehojaqim, 609.-597. g. se.) žestoko progonjen i zlostavljan od Kralja i pokvarenog sveštenstva. Pritisnut silnim podrugljivim otporom u tvrdokornom judejskom narodu Jeremija čak pokušava Bogu da vrati proročki nalog (20:9). Jeremija najavljuje sedamdesetogodišnje robovanje kanaanskih naroda Babilonu (25:11), te kraj vladavine Davidove dinastije u Judeji, i pojavu Davidovog Izdanka (novog Davida, Hristosa Božijeg), duhovnog Kralja Novog Izraela: »Evo dolaze dani – reč je Jehovina – podićiću Davidu Izdanak pravedni. On će vladati kao Kralj, i biti mudar, i činiće pravo i pravednost u zemlji. U njegove će dane Judeja biti spašena i Izrael će živeti spokojno« (23.5-6, v.: 30:9) – Po predanju razvijenom u makabejskom dobu, Jeremija je navodno (pre rušenja Jerusalima) na brdu Nebo, sakrio Kovčeg Saveza i kadioni žrtvenik iz Solomonovog Hrama ('Makabejci', II, 2:1-8). – Kada je Nevukadnezar na mesto kralja Cidekje (Cideqjahu, 597.-586. g. se.) kao namesnika nad Judejom postavio Gedaliju, a ovaj bio ubijen od bande jednog judejskog fanatika – Jišmaela sina Elišaminovog ('Jeremija', 41), mnogi Judejci su zastrašeni mogućom haldejskom odmazdom pobegli u Egipat, povukavši onamo i proroka Jeremiju; u Egiptu, među Judejcima, potom nastaje esenski terapeutski red, čiji kult kasnije podrobno opisuje Filon Aleksandrijski.

Kao Božiji nazirej Jeremija je nosio belu lanenu odeždu i laneni pojas (13:1), i, naravno, dugu kosu: »Ostriži svoju dugu kosu i baci je. Po goletima protuži tužaljkom, jer Jehova odbaci i odvrgnu rod na koji se razgnevio.« (7:29)

Jeremijine govore je izvorno sređivao njegov prorok-učenik Baruh (v.: ‘Jeremija’, pogl. 36) Možemo zapaziti da se hebrejski tekst ‘Jeremijine knjige’ dosta razlikuje od helenskog teksta, Septuaginte, što sve svedoči o brojnim redaktorskim uplivima. Kasniji redaktori su od nekoliko niza Jeremijinih beseda i ispovesti napravili jednu dokumentarno dosta anahronu zbirku.


Hebrejski, masoretski tekst
(35:1-19 / ‘ÔÜ çčä ŐÔŮŢčŮ)


1 ÔÓŃč ĐéÁč ÔŮÔ ĐÜ ŮčŢŮÔŐ ŢĐę ŮÔŐÔ ŃŮŢŮ ŮÔŐŮçŮÝ Ńß ŮĐéÁŮÔŐ ŢÜÚ ŮÔŐÓÔ ÜĐŢč
2 ...

Helenski tekst – Septuaginta
(™•ˇ•ś™‘Ł, š•¦‘›‘™źť ´˛ / pogl. 42)

1. ¸O lo/goj o( geno/menoj proj Ieremian para Kuriżou e)n h(me/raij Iwakim basile/wj Iouda le/gwn 2. Ba/dison ...


Prevod (hebrejskog teksta)

1. Ovo je reč, koja dođe Jeremiji od Jehove u dane Jehojakima, sina Jošijina, kralja Judina, govoreći: 2. »Idi k domu Rehavovaca (MT: el-bejth ha-Rekhavim; LXX: oíkon Archabin/, govori s njima i dovedi ih u Dom Jehovin u jednu od dvorana, i podaj im vina da piju!«
3. l tako uzeh Jaazaniju, sina Jeremije, sina Habasinijina, braću njegovu, i sve sinove njegove i sav dom Rehavovaca. 4. I dovedoh ih u Dom Jehovin, u dvoranu čoveka Božijega Ben Johanana, sina Jigdalijina, koja je kraj dvorane kneževske, a nad dvoranom vratara Maaseje, sina Šalumova. 5. Metnuh pred pripadnike doma Rehavovaca krčage s vinom i čaše, i rekoh im: »Pijte vino!« - 6. A oni odgovoriše: “Ne pijemo vina; jer otac naš Jonadav, sin Rehavov, zapovedio nam je: »Ne smijete piti vina, ni vi ni sinovi vaši doveka. 7. I kuće ne gradite i semena ne sejte, ni vinograda ne sadite niti ih posedujte, nego stanujte uvek u šatorima, da dugo živite u zemlji, u kojoj ste gost! 8. »Mi slušamo Jonadava, sina Rehavova, oca svojega, do u reč u svemu, što nam je zapovedio: ne pijemo vina nikada, ni mi ni žene naše, ni sinovi naši, ni kćeri naše. 9. Ne gradimo kuća, da u njima stanujemo, i ne posedujemo vinograda, njiva i posejanih polja. 10. Stanujemo u šatorima i činimo brižno sve, što nam je zapovedio naš otac Jonadav. 11. Kad je krenuo Nevukadnecar, car babilonski, protiv ove zemlje, rekli smo: “Dođite, otidimo u Jerusalem ispred vojske Haldejaca i ispred vojske Aramejaca!” Tako sad stanujemo u Jerusalemu.«
12. I dođe reč Jehovina Jeremiji, govoreći: 13. »Ovako veli Jehova nad Vojskama, Bog Izraelov: “Idi, javi ljudima Judinim i žiteljima jerusalemskim: ‘Zar nećete da primite pouke i da poslušate reči Moje?’ govori Gospod. 14. ‘Izvršuje se zapovest Jonadava, sina Rehavova, koji je zabranio potomcima svojim da ne piju vina. Oni ne piju vina do danas, nego slušaju zapovest oca svojega. A Ja sam neprestano govorio vama, ali me vi neste slušali. 15. Slao sam k vama jednako sve služitelje Svoje, proroke, s opomenom: “Vratite se svi sa svojih zlih putova, popravite dela svoja i ne trčite za drugim bogovima, da im služite! Tada ćete ostati u zemlji, koju sam dao vama i ocima vašim.” Ali mi vi ne prignuste uha svojega, niti me poslušaste. 16. A sinovi Jonadava, sina Rehavova, držali su se zapovesti oca svojega, koju im je dao, ali taj narod ne sluša Mene.«
17. Zato ovako veli Jehova, Bog nad Vojskama, Bog Izraelov: »Doista, ja ću pustiti na Judu i na sve žitelje jerusalimske svu nesreću kojom sam im zapretio; jer sam im govorio, a oni ne poslušaše, jer sam ih zvao, a oni se ne odazvaše!«
18. A domu Rehavovaca reče Jeremija: »Ovako veli Jehova nad Vojskama, Bog Izraelov: “Jer ste bili poslušni zapovesti svojega oca Jonadava i držali sve upute njegove i činili sve, što vam je zapovedio”. – 19. Zato veli Jehova nad Vojskama, Bog Izraelov: “Nikada neće Jonadavu, sinu Rehavovu, ponestati potomaka, koji mi služe doveka”.«


Osvrt

Gospod Pravednosti pred nazirejem Jeremijom pohvaljuje lokalnu nazirejsku zajednicu Rehavovaca, kao onu koja održava posvećeničko-zavetne zapovesti koje im je dao Mojsije i njihov otac (ded) Rekav, a koje od njih traže da se uzdržavaju od opojnog pića (vina), da uglavnom žive po šatorima, da ne podižu velelepne domove, da sebe na zemlji vide kao goste, odnosno da Nebo vide kao svoju istinsku Otadžbinu: »Otvori oči moje da gledam divote Tvoga Zakona! Ja sam došljak na zemlji, ...« (Psalmi’, 119:18-19) ) – Apostol Pavle, koji je žudeo da se oslobodi zemaljskog šatora, vernima ukazuje: »... Putnici smo u tuđini, daleko od Gospoda, dok god boravimo u telu.« (‘Korinćanima’, II, 5:6 ) – Apostol Petar vernima u rasejanju ukazuje: »Provodite u /Božijem/ strahu vreme svoga života u tuđini.« (I, 1:17 ) – U ‘Poslanici Hebrejima’ autor iznosi za putnike upućene u Obećanu zemlju: »Priznaše da su stranci i došljaci na zemlji.« (11:13 ) – Svojim vernim sledbenicima Hrist ukazuje da će ih vratiti u njihove Nebeske stanove iz kojih su sišli sa Njim da bi služili Bogu i čoveku, da bi se borili protiv satanskog i grešnog (‘Jovan’, 14:3). I Lukretije Kar ukazuje i navodi na zaključak da trebamo sebe videti kao gosta na zemlje, i da svrsishodno provodimo svoj život, uzimamo samo prave ugođaje, kako bi hrabrije prihvatiti smrt: »Ako ti je protekli život bio drag, i zadovoljstva sva nisu istekla k'o iz šuplja suda, bez slasti prošla, što se ne povučeš ko gost života sit? Ne primiš mirno, bezumniče, sad odmor pouzdani?« (De rerum natura, III, 935-938.)
Tvrdnja da je rekavovski zavet uključivao i uzdržavanje od sadnje vinograda i povrtarstva, naravno puko je redaktorsko dometanje. Eseni Rekavovci bili su i marljivi poljodelnici, jer inače od čega drugog bi se izdržavali. Redaktorska refleksija koja donosi takvu zabranu ima pred očima predaju o patrijarhu Noji koga je, navodno poljodelstvo i vinogradarstvo dovelo do velike sramote: »Noje, poljodelnik, zasadio vinograd. Napio se vina i opio, pa se otkrio nasred šatora.« ('Postanak', 9:20)
Jeremija braću Rekavovce dovodi u jednu od odaja Solomonovog Hrama; nazireji koji su sveštenoslužili pri Hramu i prinosili čistu, beskrvnu, kadionu žrtvu, imali su svoju posebnu obitavališnu dvoranu u Hramu.
Rekavov sin pustinoslužitelj Bogu – Jonadav živeo je, inače, u vreme severnoizraelskog kralja Jehua (841.-814. g. se.) koji je se obračunao sa Baalov kult u Samariji (‘Kraljevi’, II, 10:15.23) – Rekavovci, prihvaćeni u dom Judin, su inače bili i dobri pismoznalci: »Književničke porodice koje su živele u Jabesu bile su: Tiraćani, Simeaćani, Sukaćani. To su Keniji koji su potekli od Hamata, oca Rekavova doma.« (‘Letopisi’, I, 2:55) Rehaviti vode poreklo od Nojevih potomaka Kenija (v.: ‘Brojevi’, 24:21) i Medjana. Od Faraona i njegovog gneva Mojsije iz Egipta beži i sklanja se u midjansku zemlju (‘Izlazak’, 2:15); tu se ženi Siporom, jednom od sedam kćeri midjanskog sveštenika Reuela (ÜĐŐâč) – Jitra (2:16-21); tu mu se i Gospod na brdu Horebu prvi put ukazuje. Hobab, Siporin brat, pomaže kao vodič Mojsiju u pustinjskom utaborivanju izraelske nomadske svite (‘Brojevi’, 10:29.31). – Keniji (hebr.: ha-Qeni) su u naseljavanju Kanaana zaposeli njegov pustinjski južni deo, gde su živeli Amalečani: »Sinovi Hobaba Kenija, tasta Mojsijeva, odoše iz Palmova grada s Judinim sinovima u Judinu pustinju, koja je u Negebu, na jugu od Arada. Tu se nastaniše među Amalečanima.« ('Sudije', 1:16) – Odatle ih kralj Šaul (c.1030.-c.1010. g. se.) prisiljava na nova preseljenja: »Šaul poruči Kenijima: “Otiđite i odvojite se od Amalečana da vas ne bih istrebio zajedno s njima, jer ste bili skloni svim Izraelcima kad su izlazili iz Egipta.” I Kenijci se odvojiše od Amalečana.« ('Samuel', I, 15:6) - Deo Kenija koji se odvaja od Amalečana naseljava sever Kanaana (gde se kasnije pojavljuju Nazareni): »Heber Kenij bejaše se odvojio od Kajina, jednoga od sinova Hababa, tasta Mojsijeva; razapeo je svoj šator kod Hrasta u Saananimu, nedaleko od Kedeša.« ('Sudije', 4.11)

Rekavovci su pod Nehemijom uzeli udela u graditeljskoj obnovi Jerusalima: »Smetlišnu kapiju popravljao je Malkija /8:4, 10:4, 12:42/, sin Rekavov, glavar bet-karemskog /ÝčŰÔľęŮŃ/ okruga, sa svojim sinovima: učvrstili su krila, stožere i prevornice.« ('Nehemija', 3:14) (Judino mesto Bejt ha-Karem – 'Dom vinogradara', 7 kilometra zapadno od Jerusalima, pominje i 'Jošuina knjiga', LXX – 15:59, te 'Jeremija' – 6:1; po predanju to je rodno mesto esena Jovana Krstitelja i njegovih roditelja.) Od Smetlišne kapija (koja gleda na jug Grada) i Dolinske kapije (koja gleda na jugozapad grada), gde je bilo i brdo Cion visine 784. metara, put je vodio istočno prema području Kumrana. Smetlišna kapija je ponajprije vodila prema dolini Hinomova sina (hebr.: gej ben-hinom), gde je bilo smetlište i gde se spaljivalo smeće (cp.: 'Jeremija', 31:40); u toj Dolini su nekada, u monarhističko doba, kod žrtvenika Tofet, ogavno žrtvovana deca zloduhu Molohu ('Kraljevi', II, 23:10; 'Letopisi', II, 33:6; 'Jeremija', 7:31-32, 19:6). Hinomska dolina koja se nalazi zapadno od Ciona, na jugu se spaja sa Kedronskom, i u nastavku se zove Jošafatska dolina, odnosno Gihon, gde je zapravo sagorevano gradsko smeće. Po Gihonu je i izveden naziv za Pakao – Gehena (grč.: h géenna). Josif Flavije u 'Judejskom ratu' pominje esensku (rehavitsku) kapiju u blizini izvora Siloam. Tako on ukazuje za prvi, od tri zida, koji su od davnine opasavala Jerusalim: »Počinjući na severu od takozvane Hipikove kule, protezao se do Ksista, pa se zatim nadovezivao na savet i završavao se na zapadnom tremu Svetilišta. A sa druge strane, započinjao je kod iste kule, prolazeći kroz trg nazvan Betso, do Kapije esena /epí tn EssnMn pýln/, a zatim je zaokretao na jug preko Siloamskog izvora i ponovo zavijao na istok do Solomonovog ribnjaka i protezao se sve do takozvanog Trga Ofla i nadovezivao se na istočni trem Hrama.« (V, 4, 2) – I Arheološka iskopanja Jerusalima potvrdila su postojanje Esenskih vrata na jugozapadnom brežuljku Sion, gde je živela esenska zajednica. Vidimo, dakle, da ono što je najpre znano i zvano kao Smetlišna i Rehavitska kapija, kasnije bilo poznato kao Esenska kapija.

Esenski kult je, kako se da iz svega izloženog nazreti, postojao je i pre Mojsija, među Midjancima.

Sledba Kineja-Rekavita održala je se u Mesopotamiji i Arabiji, i bila je poznata Nilu iz Ankire (oko 400. g.), monahu u jednom monastiru na Sinaju, koji za esene, potomke Rehavove i Cadokove sinove (‘Ezekiel’, 40:46) iznosi: »Kakvu korist imaju od podviga i teških borbi, kada su odbacili Hrista /agMnothétn Christón/, osnivača istinskog podvižništva?« (Tractatus de Monastica exercitatione, cap. 3)

Pre nego što će nazirejski predstojatelj pri Hramu, esen Jakov Pravednik (ha-Cadik) biti usmrćen kamenovanjem od strane nahuškanog naroda, jedan brat iz zajednice, esen-rehavovac ustaje u njegovu zaštitu: »Tako dok ga oni behu obasipali kamenjem, jedan od /nazirejskih/ sveštenika od sinova Rehavovih, sin rehavitski, o kojima je kazivao prorok Jeremija, povika, govoreći: “Stanite! Šta vi činite? Pravednik se moli za vas”?« /OuŔtwj de kataliqobolou/ntwn au)to/n, eiâj tw˝n i¸ere/wn tw˝n ui¸w˝n ¸Rhxab ui¸ou= ¸Raxabeiżm, tw˝n marturoume/nwn u(po ¸Ieremiżou tou= profh/tou, eĂkrazen le/gwn: pau/sasqe: tiż poieiÍte; euĂxetai u(per u(mw˝n o( Diżkaioj./ (Hegesip: ‘Sećanja’, lib. V, citirano kod Eusebija: ‘Historija Crkve’, II, 23, 17)








Viđenje esena u Knjizi proroka Danila

Ukratko o proroku Danilu i njegovoj Knjizi



Prorok i posvećenik Božiji iz kolena Judina – Danilo (hebr.: Daniel – ÜĐŮŕÓ, 'Bog je moj Sudija'), veći deo svog života je proveo u Babilonskom sužanjstvu, pod babilonskim monarsima i medo-persijskim carem Kirom (558.-529. g. se.), koji je 538. osvojio Babilon. Doživeo je, čak i persijskog cara Darija, sina Histaspovog, koji je vladao od 521. do 485. g. se (6:29). Kao mladić, već bogat duhovnim znanjem ('Danilo', 1:4) u trećoj godini vladanja judejskog kralja Jehojakima (Jehojaqim), 605. g. se., odveden je na dvor babilonskog cara Nevukadnezara Drugog, koji je vladao od 605. do 562. g. se. Sa svoja tri nazirejska druga Danilo (u Babiloniji – čćĐéŘÜŃ – Beltešaccar, “Da čuva Bel njegov život”) = ostaje veran svom svetom zavetu, i odbija da konzumira vino i mesnu hranu na Dvoru: »Danilo je bio čvrsto odlučio, da se ne skvrni hranom carevom ni vinom, što ga je on pio. Zato zamoli predstojnika nad dvoranima, da se ne mora skvrniti. I dade Bog Danilu te nađe milost i ljubav u predstojnika nad dvoranima. Ipak reče predstojnik nad dvoranima Danilu: “Bojim se gospodara svojega cara, koji vam je odredio jelo i piće; jer kad bi vidio, da su lica vaša lošija nego u ostalih mladića vaše dobi, mogao bih ja krivnjom vašom platiti glavom kod cara. A Danilo zamoli nadgledniku, kojega je predstojnik nad dvoranima bio postavio nad Danilom, Hananijom, Mišaelom i Azarijom: “Pokušaj, molim, za deset dana sa slugama svojim! Neka nam se daje samo povrće da jedemo i voda da pijemo! Onda neka ogledaš lica naša i lica onih dečaka što jedu sa stola careva, pa kako vidiš onako čini sa slugama svojim!” – On ih posluša u tom i pokuša s njima za deset dana. A posle deset dana izgledali su bolji i ugojeniji nego svi mladići, što su jeli sa stola carskoga. Tada je nadglednik uzimao jelo njihovo i vino, što su ga imali piti, i davao im je samo povrće.« ('Danilo', 1:8-16) – U dane svojih očekivanih viđenja od Boga, viđenja u kojima su mu otkrivane Božije tajne, Danilo pojačava svoju posvećeničku askezu: »Jela tečna nisam jeo. Meso i vino nisu ulazila u moja usta, i nisam se mazao, dok ne prođoše te tri sedmice.« (10:3) Redaktor apokaliptične aramejske 'Danilove knjige' iz VI st. se. (koji je u III st. se. napravio zapravo 'Knjigu o Danilu', ne osvrćući se na povesno-hronološku tačnost svojih izlaganja), Danila pokušava da predstavi samo kao povremenog apstinenta od mesa, vina i ukrasnog mazanja kože uljem. Istinski nazireji su se svagda, doživotno držali svog svetog zaveta. Jedan takav nazirej pri Hramu bila je i proročica Ana, koju susrećemo pri opisu posvećenja malenog Isusa u Solomonovom Hramu (‘Luka’, 2:36-38) – Sveštenstvo otuđenog mojsijevskog kulta odricanje od mesa, vina i ulja videlo je samo kao privremenu apstinencionu kategoriju, predviđenu samo za vremena duboke ožalošćenosti. Tako se u jednom papirusu iz egipatske Elefantine (nastalom pri kraju V stoleća s. e.), u kojem se ožalošćeni Jevreji kolonisti obraćaju persijskom carskom namesniku Judeje – Bagoji (Bagohi) s molbom da se zauzme da im se ponovo podigne hram Boga Jehua (koji se, još pre vladavine Persijanaca nad Egiptom, nalazio na prvom kataraktu Nila, u egipatskoj graničnoj tvrđavi Jev prema Numibiji, prema gradu Asuanu, na nilskom ostrvu Elefantini, a koji je porušen oko 410. g. se.), iznosi i sledeće »... Od meseca Tamuza 14. godine cara Darija sve do današnjega dana nosimo odeždu žalosti i postimo, žene naše su postale kao udovice, ne pomazujemo se više uljem, niti pijemo vina.« (Pap. I, redovi 19-21)

U kumranskim pećinama (1, 4 i 6) među biblijskim rukopisima pronađeno je osam fragmentarnih prepisa ‘Knjige o Danilu’ (poglavlja 1-11), kao i više pseudo-Danilovih apokrifnih i apokaliptičkih fragmenata. Brojni Danilovi pseudoepigrafi ukazuju da je ona još davno bila popularno i referentno štivo među prepisivačima i u apokaliptičkim kultovima. U kumranskim ‘Svetilištima’ (Florilegium) se komentarno naznačuje: »... To je ono ... što piše u 'Knjizi proroka Danila': “Okriviše krivog ...”« (2:3) – I Isus ukazuje na ‘Danila’: »Kada, dakle, vidite da gnusoba pustoši, o kojoj je govorio prorok Danilo, stoji na Svetom Mestu, ko čita neka razume, tada stanovnici Judeje neka beže u gore, ...« ('Matej', 24:15-16) – ‘Danilo’ svedoči i o Hristu Božijem, Sinu Čovečijem, Suvladaru Neba: »... Podigoh oči da vidim, i gle: Čovek odeven u lanene haljine, oko pasa mu pojas od zlata ofirskoga, telo mu poput hrisolita, lice kao munja, oči kao baklje ognjene, ruke i noge poput bronze uglađene, zvuk reči Njegovih kao žamor mnoštva.« (10:5-6; v.: 3:25, 7:13-14; cp.: ‘Otkrivenje’, 1:13-15; ‘Ezekiel’, 1:26-28) Sina Čovečijeg i Sina Božijeg kao Gospoda, unatoč svedočenju ‘Knjige o Danilu’, judejsko bogoslovlje je odbacilo; u judejstvujućoj esoterici i Kabali (Qabbalah – ÔÜŃç = 'primanje') Sin Čovečiji je zamenjen Arhanđelom Mitatronom/Metatronom (ßŐŘŘŢ) – vaznetim Enohom, dok je Božanstveni Sveti Duh (Ruach ha-Qodeš) ‘uklopljen’ u termin Šehina (Šekhinah – ÔŕŮŰé, od glagola šahan – ‘stanovati’, ‘nastavati’), koji označava Božiju Prisutnost, Puninu.

Božanski glasnici koji se pojavljuju kod ‘Danila’, redovno su odeveni u bele, lanene haljine: »Začuh Čoveka odevena u lanene haljine, Koji stajaše iznad voda reke.« (12:7, v.: 10:5) u sjajne (bele) lanene haljine, po uzoru na nebesnička bića, glasnike koji otkrivaju Božije tajne, svagda su se odevali sveti podvižnici i umnici.

U ‘Ezekijelovoj knjizi’ Danilo se uzima, uz Noju i Jova kao oličenje pravednosti i umudrenosti (14:14:20, 28:3). Kao Božiji videlac, u Babiloniji je imao je otuđen kult Haldejaca carskih savetnika za zavidljive protivnike; dakako, u Babiloniji je u to vreme postojao je i unutarnji, posvećeni krug Haldejaca (hebr.: ha-khasdim – ÝŮÓéŰÔ), čije učenje i život se uopšte nije razlikovalo od onog u kome je i Danilo odrastao. Semitsko pleme Haldejci je, inače, u II milenijumu stare ere pristiglo iz Arabije u južnu Babiloniju, nazvavši ovu Haldejom. Haldejci su vladali Babilonom posle propasti Asirije (606. g. se.), sve dok im vlast nije uzeo i pokorio ih Kambizov sin Kir. Pored etnonima ‘Haldejci’, kao što je već naznačeno, imamo u Babiloniji i istoimeni sveti sveštenički stalež i mudrosni kult ljudi, umnika, koji su se, poput Magijaca kod Međana, odlikovali jakim astrološkim znanjem i bili dobri tumači snova. Sekventno vidimo Danila i kao njihovog zaštitnika (2:24) i njihovog predstojatelja (2:48, 4:6, 5:17).

Refleksivni redaktor ‘Danilove knjige’ ovog svetog Božijeg čoveka i podvižnika hoće, u svome idiličnom nacionalnom slavoljublju, da prikaže kao visokog dvorsko-državnog službenika (kao što je u ’Knjizi Postanka’ prikazan Josip u Egiptu), kao čoveka kome je značila i trebala i svetovna vlast (cp.: 5:12), pa je stoga izazivao gorku zavist satrapâ. No Danilovo srce je svagda bilo uz Boga, Božiji Zakon i obećano Božije Kraljevstvo: »... Otide u svoju kuću, gde je u svojoj gornjoj odaji imao otvore prozora naprema Jerusalemu. Tri puta na dan padao je na kolena svoja, obavljao je molitvu svoju i slavio Boga svojega, kao što je bio činio i prije.« (6:11)

Redaktor ‘Danilove knjige’, kome očigledno nije stalo do povesno-hronološke preciznosti, u sedmom poglavlju prenosi priču koju pripisuje prvoj godini Nevukadnezarovog 'sina' (= unuka), regenta Belšaccar-a (koji je zapravo samo kratko, sa ocem Navonidom, vladao u 538. g.), o smeni četiri velika Carstva na zemlji, koja se prikazuju u liku različitih zveri: krilati lav, medved sa tri rebra u raljama, leopard sa četiri glave i četiri krila, i strahovita himerička zver sa deset rogova.



Hebrejski tekst
(‘Ö çčä ÜĐŮŕÓ)

1 ŃéÁŕę ×ÓÔ ÜŃÜĐéÁćč ŢÜÚ ŃŃÜ ÓŕŮĐÜ ×ÜÝ ×ÖÔ Ő×ÖŐŮ čĐéÁÔ âÜ ŢéÁŰŃÔ ŃĐÓŮß ×ÜŢĐ ŰęŃ čĐéÁ ŢÜŮß ĐŢč
2 âŕÔ ÓŕŮĐÜ ŐĐŢč ×ÖÔ ÔŐŮę Ń×ÖŐŮ âÝ ÜŮÜŮĐ ŐĐčŐ ĐčŃâ čŐ×Ů éÁŢŮĐ ŢŇŮ×ß ÜŮŢĐ čŃĐ ...

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se