Malo jada
Čudno je to kako kad jednom loše krene onda se i tako nastavlja...No ne može zauvijek valjda, jednom će doći ta prokleta kulminacija i opet će sreća na moje kolo...
O čem se radi? Pa recimo da stalno padam ispite u zadnje vrijeme...Učim čitav osmi mjesec i izađem na prvi ispit, dođe mi neki full lagani zadatak kojeg znam riješit, no naravno ja pogriješim u gluposti i pljus, opet sam na početku...Ništa, izađem na drugi ispit misleći ajde nije bio moj dan pa ću ovaj sad rasturit, no vraga staroga, opet dođu zadaci koje znam riješiti ali pogriješim u nebulozi i opet pljus...Ah idem ja na treći, kak se ono veli treća sreća, naučim sve tip top, no preskočim dvije tri stranice koje su mi bile dosadne i činile se nevažne i naravno dođe mi pitanje jedno sa te tri stranice i srećom snađem se nekako, logički zaključim i prođem, ali dobijem 3...tu glupu šugavu trojku s kojom bih u svakom slučaju bila zadovoljna, no sada nisam jer sam se mučila i znam da znam za više...No kaj ćeš, ipak nisam bila u poziciji da je odbijem...
I sad opet izlazim ponovno na ove ispite koje sam pala, i stvarno sam naučila, već mi se povraća kad vidim knjigu i vrti mi se u glavi, ali bojim se da ipak neću uspjeti...Jer nažalost na mom faksu je sistem takav da mi dotične ispite moramo imati 100% riješene da bi došli do usmenog...Nitko nam ne gleda dal nam je postupak točan pa dal smo pogriješili u minusu il plusu, ili tako nekoj gluposti...Sve mora biti tip top, i onda oni koji su malo rastreseni lako padnu bez obzira dal razumiju i znaju to na što su izašli ili ne...I sad meni lijepo visi godina...Sve sam zapostavila drugo...Samo učim, sve ispite sam spremna još od početka devetog, a neke i od prije ljeta, ali neću znati do zadnjeg trena dal ću proći ili ne...A na bezuvjetan upis uopće neću ni računati...Pucam po svim šavovima i dolazim u napast da sve pustim i uzmem odmor jednu godinu, no ipak sam borac i mislim da se neću predati do zadnjeg trena...
A ako padnem neće mi biti tako strašno zbog pada nego zbog društva...No pozitivne strane su te što ću moći raditi više nego što sam to mogla kad sam imala hrpu obveza na faksu...
Možda je tako i bolje...Zaradit ću si za sve male stvari koje nisam mogla imati prošle godine...Izaći ću na sve koncerte jer previše sam ih već propustila zbog nedostatka love ili vremena. Trudim se nekako i prije nego je sigurno da ću pasti ipak izvući pozitivne stvari iz tog pada....
Ovaj deveti mjesec propuštam koncerte( i one besplatne na špancir festu), izlaske, ne provodim dovoljno vremena s društvom, ne mrdam malim prstom da pomognem u kući, ni ne šećem gradom i gledam izloge, odbila sam par ponuda za posao, a da ne pričam o tome da me čeka par super knjiga koje zasad mogu samo gledati kako skupljaju prašinu na polici...Sve zbog prokletih ispita...Daj Bože da to urodi plodom...
E da, i blog više ne pišem...Sve sam podredila faksu...
Ma ne mogu više, definitivno pucam i u komi sam, tak da se javim krajem devetog kad sve bude iza mene, bilo uspješno ili ne...
