erytheia.theredone

Volim pjesme i ona Šimićeva konstatacija kako su pjesnici čuđenje u svijetu čini mi se tako istinitom. Stihove doživljavam kao najvrednije zlatne niti od kojih je satkan moj najintimniji svijet.
Volim i glazbu i u njoj tražim spoj stvaralačkog i izvedbenog talenta. Umjetnička cjelovitost mi je bitna.
Danas se pod pojmom glazba prodaje sve i bolje prolaze javni redikuli, kreteni i klauni od onih koji imaju svojim tekstovima što za reći i onih koji svojim talentom imaju što za pokazati. Pojavljivanje u Red carpetu postalo je nažalost mjerilo eksponiranosti i sredstvo kojim se vrši teror nad onima koji još uvijek cijene kvalitetnu glazbu.

Tika taka oko pola tri
Štipnut ćeš me da se ne vidi
Znam ja dobro takve kao ti
Đavoli su tvoji kumovi

Zvrc, zvrc, tražit ćeš moj broj
Kuc, kuc, kucaj nekoj drugoj

Sojčice, divojčice, daj obuci čarapice
Jer još trava nije nikla
Tamo gdje je stala moja štikla
Oj da da oj da da oj da da
Oj da da oj da da
Moja štikla
(govor; šije šete, šije oto, šije nove, šije moja i opet mala,
s s s sex, Op, op, zvrc, zvrc.)

Severina, Moja štikla



Trebam te ja
Nije način da
Okrečes mi leđa zato jer smo razlika
K'o minus i plus
K'o Amer i Rus
U mom svijetu ti si korov a ja hibiskus

Magazin, Minus i plus



malo bara puno krokodila
a ja neću živjeti bez stila
hoću gucci pradu i versace ne da nekom noću perem gače
lova mmm lova
idu dani a ja u banani pokloni se ne kupuju samu
hoću ljubav brilju i ferari i da pjevam Baraku Obami
lova tebi treba lova svima teba lova do krova lova tebi treba lovaaaa
ante pare daj ante ante ante pare daj
pričaju mi da je svjetska kriza a ja hoću šoping do Pariza
svaka šuša šeta u dioru a ja od toga imam noćnu moru lovaaaaaaaaa
i lova idu dani a ja u banani pokloni se ne kupuju sami hoću ljubav briju i ferari i da pjevam Baraku Obami
lova tebi treba lova svima teba lova do krova
lova tebi trebalovaaaaaaaaaaa
ante pare daj ante ante ante pare daj

Simona Gotovac, Lova


You tube je mjesto na kojem često eksperimentiram i na kojem sam otkrila mnoge glazbenike vrijedne svake pažnje.
Iako nisam zaluđeni obožavatelj hip hopa, niti isključivo samo jednog glazbenog pravca, u nekim njihovim pjesmama skrivaju se tekstovi koji zarobljuju i očaravaju svojom surovom stvarnošću i iskrenošću.
U toj navali hiperprodukcije šunda naići na dobre tekstove jednako je dobitku na lotu ili barem približno jednako.
Kao i u ostalim segmentima mladi, pametni i obrazovani ljudi malo se cijene a ponekad se ne cijene uopće.


Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo
se rode
-tad ce imati pogled voden...oprosti im. Nacrtat ces sebi osmeh
opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni,
preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta
sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila,
Sledeceg sekunda, tvoj Meda ti kaze "Cekao sam te!
vodim te gde ne znaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo...Kuda me vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povorke - ono su tata i mama!"
...poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistava kakva nikad nije bila,
i sad im oprasta sto su otisli... ovde je toliko lepse!
Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina...
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaje sama ...i tad u ulicu zlog Dzina
prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...!

Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je!
Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar!
Mac sto sjece sve cedno u njoj!
... prljavi prsti u njenim ustima...
...drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada?
Od suza ga ne vidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!"
Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima...
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa...
I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina...

Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet.
Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre,
po svoje vraca se.

Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran".
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest...
On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad.
...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne!
...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme...
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj...
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"...
...al` mladic sam progovori, i bese jasno...
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strag? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina...
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina...
Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom.
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom.

Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.

...al` noc je gluva. I sve od spolja guta tisina.

Marchelo, Sveti bes




I nocas gledam u zvezde. Pitam se, sta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja vecito zedna za suzama
i bol sto obuzima. I nocas cekamo Godoa na stepenistu metroa
-sanjam sivo. A sanjao bih zivot...
O Boze, cije to grehove skupo placamo?
Cije dugove vracamo?
Svi uzaludni ratovi... kisni dani bez duge...
mladi zivoti na koje su cekale neke nove pruge...
Vise ne gledaj svoj dom andjele! Umreces od tuge!
Zbog laznog rodoljublja, vrsnjaci su ginuli
a nisu ni krivi...
O Boze, ja priznajem, ja sam picka - ja volim da zivim!!!
...a slike masu sa zidova, iako kazu da vreme leti...
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog zivota!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala,
al' mene ne tesi ta spika o patriotizmu, dogme i lazne nauke.
Ja znam da mrtvi placu, jer srcem cujem jauke!
Jecaju i kunu... pitaju "Zasto?"... "Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci sto je izgubila jedino cedo!
...a mi i dalje zivimo bedno i u ocaju...
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog ocaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni znacaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzli, primili su me kao brata...
Pa svima je dosta rata! Mrznja nije nasa, vec nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muci ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plase...
Oprosti nam grehove nase.

Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

E, Marcelo...
Jadno je nase i povodljivo stanovnistvo.
Covek kad nista nema, najlakse mu prodat zajednistvo.
Opet je uplakan cijeli Balkan...
Imamo velke nacije sa malo mozga.
Tvrde oceve i vodje - oni su nam k'o droga:
cijelo vreme biramo lose sisteme...
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!
Necu vise metke da ispucavam za sumnjive pretke!
Necu cijeli zivot da zivim pocetke!
Mamu vam jebem: dje god da krenem - u Evropu,
ljevo, desno, napred, iza - treba mi viza!
...i nasa je glupost strah i neodlucnost.
Vecinska zelja da smo u mentalitetu sela.
Taman dobro krenemo - pa u mrznju skrenemo,
nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo....
Zaboravili smo kako se smijat. Ti misici na licu
nam se jednostavno ne micu...
Hej, evo ga! Kad estradu vidim,
i opet nestane... kad se sjetim dje zivim.

Edo Maajka feat. Marchelo, Suze




Zašto te imam kad ne daješ mi ništa
Zašto te imam kada ne čuješ moj glas
Da li padnem koji put ja na pamet
Dal' ikad staneš malo pomisliš na nas

stavljali su plakate sa nekom pametnom frazom, tvoje
lice sa kravatom i nekim polu-tupim izrazom
američkim smješkom, onako ni vrit ni mimo, nakon
dva'est dana nacrtane brkove ti bi imo
al' prošlo je - i mi smo popušili spiku, dali ti
taj prokleti glas na lijepe oči, valjda na sliku smo
pali - ti si se dočepo fotelje, ušo u
sabor, šutio, pustio da neko drugi melje
ušo bi u dvoranu kad rekli bi „dižu se ruke“ preko
veze u neki upravni odbor upao bez muke
plaća je rasla, u saboru nisi reko ništa
radije cijeli dan u kantini uz dva gemišta
riješio si za stranca neke građevinske dozvole, od
grada da dobije zemlju da šoping centar otvore
uzeo si proviziju, kupio stan u gradu, imao
jako skup auto za ić na sjednicu u vladu
kolotečina te uzela, fino si se uljuljao, u samo
nekoliko godina daleko si dogurao od
običnog činovnika, kroz rat u mjesnoj zajednici,
u civilnoj zaštiti do stranke pa u središnjici, pa
eto ti izbori – sugrađani vole te, sad
tu si di jesi, ma dobro je, ma boli te
tu si di jesi, ma dobro je, ma boli te
tu si di jesi, ma jebo narod, boli te

Tko bi reko, kako je vrijeme proteklo dok si uživao
Evo opet izbora, opet si se kandidirao.
I kupio medije, izlijeto iz pašteta
Nastupao pod sloganom "Izbacimo što narodu smeta"
A zapravo, nisi znao što se zbivalo,
Zaglibio si preduboko da bi razlučivao.
Al' još jedna pobjeda i zastupnički honorar,
Iz oporbe i stranke svi su skandirali "ti si car"
Bio si u odborima, rezo vrpce crvene
Radio ispod radara uz mito i koverte.
Milijuni kuna na računu se talože,
Svi te mole za pomoć, uz tvoj potpis sve se može
Ulizivo se tajkunima, ljubio si satove,
Prodao si dignitet za drago kamenje
Zavarao si narod, pokazao im srednjak
A oni su mislili da si poštenjak

On je prekrasan čovjek i radišan idealist
je, prije par godina najžešći komunist
On se bori za narod i kaže da je humanist
je, na naš trošak je hedonist.

al je stislo, ti mediji, teško ih kontrolirat
počeli čačkat i kopat tamo di se ne smije dirat
nekom obrve se digle, Uskok upetljao prste
ali ne mogu ništa, nemaju dokaze čvrste

Izgubio si razum, gramzivo grabio za sebe
Ne daj Bože da masa digne glas protiv tebe
Otpuhivao si cigaru s prozora urbane vile bez papira
Nedodirljiv gad bez duševnog mira.
Stolac ti se zatreso zbog istražnog zahtjeva
I afere izgrađenog shopping centra bez dozvola
Uz povlačenje veza, zataškalo se sve,
Vrijeme liječi rane, ljudi brzo zaborave.

Elemental, Zašto te imam




Kol'ko nisko idemo, moze li uopce nize
mozda nam se dig'o zanos, al' standard nam se ne dize
dani ponosa i slave i minusa na tekucem
mi ne zivimo, mi prezivljavamo
sta ostavljamo nasem buducem narastaju
dugove, racune, rate kredita nas guse
a nemamo ni kune
kombiniramo kako odgodit' placanje, bar za desetak dana
jebo zivot kad na karticu se kupuje hrana
di smo sad, stara stednja se otopila
osla na ono bitno, pojela se i popila
bez svega smo ostali, prenaglo nas je pogodilo
ko uopce zna sto se to prek' noci dogodilo

Sve te tisuce, hiljadarke, konjanici i rudari
stavljali davno na stranu, za neki san da se ostvari
nestali u brojkama, brojke ko snijeg okopnile
dok mi smo prezivljavali, zivotne stvari poskupile
i di smo sad
napokon mirni, napokon slobodni, napokon u svojoj drzavi
al' sad smo siromasni
dali smo svoje snove za ovu zemlju i nije nam zao
al' usput se nasao domoljub veci od nas
pa pokrao sav visak
radili, al' nisu nas cijenili
mjesecima cekali da plate trud sto smo ulozili
di smo sad, opet sve ispocetka
za kol'ko nisko idemo, od ponedeljka do petka
kol'ko danas vrijedi nas rad
imali smo, sad nemamo, di smo sad?

jos cekamo bolje sutra
mozda naivno se nadamo istim stvarima
dok iznutra cijeli sistem zakazuje
nema pravde da nas stiti
nema postene vlasti, sve sami konvertiti
obecanja su jeftina a zivot je tako skup
pa su uzor kriminalci, sta ces, nije narod glup
hoce standard, hoce lovu, hoce zivit', hoce sve
a to cekaju i cekaju, i cekaju i popizde
jer nema smisla, rezije su visoke
minus je preduboko
sve to traje predugo, narod puk'o
jedni kukaju sto jucer bilo bolje neg' danas
drugi divljaju, galame dok ih puca nacionalni zanos
i pitam te, pitam te di smo sad
dalje radimo na crno ispod cijene, al' do kad
ko ce vratit' dostojanstvo, ko ce platit' punu cijenu
dat' nam tol'ko kol'ko vrijedimo
da stvari jednom krenu
vise gubimo strpljenje, samo brojimo probleme
sve sto imali smo nemamo, i tesko nam je breme
pa na kraju svatko zapita se
kolko nisko spao sam
pa kako onda ostat' ponosan

Samo zivimo iz dana u dan
i svaki san davno nestao je izbrisan
koga da pitam, brate
ko ce mi dat' odgovore
reci bilo sta osim da je moglo biti gore

I reci mi da smo mogli promijeniti svijet
(reci mi, molim te)
i da ce djeca sto dolaze imat' nasljedje za ponijet'
i reci mi da nismo sve dobro unistili
i da cu moci
mirno spavati.. od savjesti

Reci mi da mozemo izgraditi, da nije prekasno
i ako zakazem daj mi snage, stvorit' nesto prekrasno
i vec sutra volio bih otvorit' oci, pa da budem zahvalan
al' ne mogu pa stisnem zube, i hodam iz dana u dan

Elemental, Iz dana u dan




Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem

Ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi

Lepi dani, nasmejani
za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice
zgazeno nehotice znam da znas

Jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima
nestajes i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas

Plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fale mi dodiri, fale mi reci

Fali mi osmeh, fali mi lice
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju ja ostajem
i svi ti pogledi me plase

Prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas

Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi

I reci sta je to ponos, sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece

A onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam

Sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima

U nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan

Pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja jos bili tim

Oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to sto jesi, tu gde si
sta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis

Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja

I znati da ih prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi

Gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe

Marchelo, Jedan