Elektro kuhinja

Petrovaradinska tvrđava poslednjih meseci drastično menja svoj izgled. Počelo je s rušenjem bedema na glavnom platou kada je kao opravdanje rečeno da je zidić star samo 50 godina te kao takav nije bitan. Zamenili su ga za kovanu ogradu kako bi gosti restorana mogli da nesmetano uživaju u pogledu na Novi Sad.
Najnovija vest je da je i drugi bedem, koji se proteže od sata pa pored ateljea, u dužini od nekih 100 metara, porušen u noći između petka i subote. Policija je izašla, napravila uviđaj, uzela imena radnika koji su srušili zid, i sad se kao nešto čeka. Mene uopšte ne zanima kada je taj zid podignut. Ja sam stanovnik Petrovaradina i tvrđavu posećujem čitav svoj život. Na tom zidiću sam sedela, pila kafu iz termosa, ljubila se s momkom, i uživala u pogledu.To je prva stvar na koju naiđete posle uspona uz stepenice, taj pogled na Novi Sad, i obavezno se naslonite upravo na TAJ zidić koga više nema. Ko se to usuđuje da dođe i prlja svojim prisustvom tvrđavu? Neka se taj lepo vrati tamo odakle je došao, u svoju prćiju pa nek ruši svoje zidove. A tvrđavu neka ostavi na miru.
Jer ovakvim tempom, uskoro je neće ni biti.

Slikano pre godinu dana, vidi se bedem: