Samo Durica

nema reklamacije

čekanje čovjeka da se vrati s puta iscrpljujuće je, ali i opasno za zdravlje,
naime,
prvo sam pojela sve kaj se dalo pojest,
ono,
obrstila sam frižider,
pa još začinila s nutellom,
na žlicu, naravno,
kuhala si čaj,
radila sok,
gulila naranče,
vješala veš,
koji moram žmikat na ruke, jer mašina je prestila centrifugirat,
pregledala sve debilane koje se nude na teveu između reklama,
i to na svim programima idu te reklame u isto vrijeme,
tak da više ni nemreš prebacit kad počnu na nekaj zanimljivije,
i još k tome su jedno deset puta glasnije dođu kao napad na slušne organe
i mozak općenito,
jedino fora u cijeloj toj večeri bilo je gledanje crtića Aladina s Franom
koji se tolko smijal nekim forama da sam se ja morala njemu smijati,
iako smo se prije toga dobrano posvađali,
jer, počel je glumit malu bebu, al ne onak za igru, neg zapravo,
prije kupanja sad si nemre skinut majicu, pa ga bole ruke za skinut hlače,
a i jako me naljutil u petak kad je došo iz vrtića i reko mi kad sam pitala dal je jeo:
- znaš, mama, nisam volio tu paradajz juhu, jer bolile su me obadvije ruke, pa nisam mogo.... -
blago je za reć kak sam poludila ( daću ti ja ruke, kad te dohvatim sve bu te bolilo )
nisam mu rekla, al sam si mislila, a umjesto toga pokušala sam razgovarati s njim,
no količina njegovog prenemaganja, izvrtanja istine i filozofiranja dovela me na rub tolerancije,
pa, obzirom da smo se dogovorili kak bu mi pomogel pospremat,
a najveći nered čine njegove razbacane igračke posvuda,
kad mi je opet počel se izvlačit na sve moguće i nemoguće načine
jednostavno sam mu rekla da bum sve te igračke spremila u crnu velku vreću
i napisala na nju da si uzmu dobra djeca
tek onda je skužil kak je jarac uzel šalu,
i to tek nakon sam mu sasula još štošta, jer mi bezobrazno se smijal u lice:
- ma, daj, mama, nemoj me zezat s tim glupim forama! -
aaaa, manemoj! glupe fore, sad buš ti videl glupe fore,
obećali smo mu da bumo išli u kino kad se tata vrati s puta
gledat onaj neki novi animirani film o " Dugom iz kamenog doba ",
al nema ni kina, ni crtića, ni igrica, nema ni priča, ni Crnog Petra, ni kazališta, ni " Igrača ", ni rolanja,
nema klizanja, nema izleta na Sljeme gdje se može sanjkati, nema balona, ni jedne jedine igračke više nema,
više nikad neće ništa dobiti, pa bu videl kaj su to: " glupe fore! "......rigala sam crvena u licu
- šalio sam se mama, samo sam se šalio - skužil je kak je pretjeral
- nemoj se ljutit, mama, pliz - uzima kutiju za igračke i žurno ih trpa u nju - sve ću pospremiti, hoću mama, ako ti tako kažeš -
a i ta mi rečenica: " ako ti tako kažeš, mama " zvuči ko neko podjebavanje, al igračke je pospremil brzine SuperWings aviončića,
zgrlio me i u maniri pravog šarmera šaptal na uho:
- nemoj se ljutiti, mamice, ajmo se pomiriti - nudeći mi mali prstić - mir, mir, mir, niko nije kriv......led, led, led, idemo na sladoled -
- i da znaš, rekla bum teti Sari da kornjaču Gorana pokloni nekom drugom dobrom dečku! -
e, to ga je jako pogodilo, jer, jako si želi ljubimca, a zbog alerigije nesmije imati papigu, koju je želio, pa mu je moja sestrična obećala pokloniti malu kornjaču, jer je njena mačka jako ljubomorna na nju, pa joj je problem skrivat je stalno od nje,
- nemoj, mama, molim te, nemoj to reći teti Sari, bil bum dobar dečko, mama, obećavam, mama, oprosti, oprosti mi, ne bole me ruke, samo sam se zezal, sve bum ti pomagal....šmrc! -
aha! i ja mislim. najbolje da me i moj mali šmrkavac zafrkava, e, tak baš bedasta nisam.
a, opet, nemrem mu odoljet kad me tak lijepo moli odmah mu sve oprostim.
zapravo, vrti me ko zvrk.
moja tolerancija je na hozintregere, a ja sama sam kao jo-jo.
i ovog velkog bih mogla nalupat perk koljena, jer nije mi se javil, baterija mu se ispraznila, a on je zaspal u kombiju.
dok sam ja doma heklala od nervoze.
najbolja mi je moja sestra koja veli kak bi ona imala dijete, al ipak je to za čitav život.