10.05.2007., četvrtak

Gde ste pankeri, part 3

Polako skupljajuci utiske I informacije sa svih strana, klinci po Beogradu su poceli da osnivaju svoje grupe. U pocetku je svako dobijao svoju ulogu u bendu po sistemu: “Ja sam basista, ti si bubnjar, ti si gitarista a on ce da peva”, pa su se tek onda nabavljali instrumenti. Prve bubnjeve, u ekipi, je nabavio Delimir koji je zajedno sa starijim bratom Marketom oformio grupu Krvna Zrnca. Vezbali su u podrumu zgrade u Kosovskoj 3. Ubrzo zatim je I Zika sa gitare presao na bubanj I kod njega na gajbi je vezbala “Radnicka kontrola”. Medju prvim pank grupama u Beogradu bile su: Urbana Gerila, Defektno Efektni, Pasta ZZ, Humani Genocid. Pored gore pomenutih, ove grupe su predstavljale u to vreme, vrlo jaku bazu za dalja desavanja u muzici I muzickoj industriji uopste. Vredi pomenuti I neizbeznu atrakciju tog vremena Radost Evrope ciji clan grupe nije bio samo onaj ko nije hteo, Uran 235, Front I jedan od najboljih bendova tog vremena Solunski Front. Sviralo se tada po nekoliko puta nedeljno u Dadovu, petkom u Pinkiju, u novobeogradskom klubu 22, pa I u Studentskom kulturnom centru. Fenomen tog vremena su bili klasicni upadi grupa na tudje koncerte. Pre koncerta Poslednje Igre Leptira u SKC-u se izredjala celokupna prva postava beogradskih punk bendova. Nikome nije bilo jasno kako onoliko ljudi moze da stane u salu, tada jos uvek sa glomaznim stolicama, I da se razdragano, izmedju sebe, razracunava u razmeni energije. Svi su tu na gomili skakali, sutirali se, polivali se pivom I odusevljeno pljuvali izvodjace. Od stranih koncerata koji su se tih godina desili treba pomenuti koncert grupe Ruts I nastup Lene Lovic, povodom cijih koncerta su se desila prva masovna bezanja sa casova. Sto se domacih, grupa tice, istorijski koncert je bio onaj u kome su, u Domu omladine, nastupili novosadski bendovi: Tri Crna Lista, Gomila Govana I tada jedini pank bend, ljubimac medija, Pekinska Patka. Posle objavljivanja Paket Aranzmana I poprilicno nezapazene Artisticke Radne Akcije, mediji su zdusno stali iza dobrih momaka (sa Paket aranzmana) koje su po uzoru na zapad preimenovali u nosioce Novog Talasa. Pank rok, im je bio isuvise rizican, jer su mogli da udju u konflikt sa raznoraznim politickim komesarima, koji su u ime stabilnosti I suverenosti tadasnje drzave, budno motrili na svaki potez pankera. Imperativni uzvik “Pank je mrtav”, slepo su slusali svi, osim pojedinih novinara koji su hrabro branili pank. Posle izvesnog vremena I oni su digli ruke, preorijentisavsi se na stranu scenu o kojoj su bezbrizno mogli da pisu. UTICAJI Pankeri u Beogradu su bili prva grupacija koja je pomesala razlicite klasne slojeve u tada besklasnom drustvu. Bilo ih je iz svih krajeva grada. Cerke I sinovi burzuja sa Dedinja, radnika iz Zemuna, srednje drustvene klase iz centra, oficira sa Novog Beograda, privrednika iz Mirijeva. U silnim legitimisanjima od strane policajaca uvek je bilo sumnje odakle se stvorila ta cudna skupina sa svih strana grada. I zasto se bas oni druze izmedju sebe. U to vreme se izlazilo u kraju oko zgrade I eventualno petkom I subotom u grad. Zato smo mi deca iz centra uvek izgovarali cudestan odgovor na sasvim obicno pitanje: Gde ces”, “Do grada”. Potpuno su mi nejasne granice grada ali verovatno je to bila teritorija gde bi se pojedina ekipa tada nalazila. Sminkerima je grad bio “Zlatni Papagaj”, hipicima ulice oko Filozofskog fakulteta, sabanima Knez Mihajlova, diskoteka na Kalisu I kasnije splavovi, pankerima parkovi I SKC. Pankeri su polako ali sigurno zauzimali teritoriju SKC-a, I parka ispod gde su uglavnom uz pivo, vino ili sokove, pre toga rasteravsi brutalno homoseksualce odatle, uglavnom vreme provodili pricajuci o muzici, omiljenim pank grupama, njihovim tekstovima, desavanjima u Londonu. Igrale su se asocijacije, palamudilo o ideologiji, o anarhizmu, “pravom komunizmu. Neretko bi na bilo kojoj slobodnoj travnatoj povrsini zaigrali fudbal ili ragbi. Pankeri su u vecini bili (ili su barem tako mislili) anarhisti ili ultra-levicari. Kukaste krsteve po gradu je crtao samo Zlatko zvani Sid, budala koja je brzo iscezla iz nasih zivota. Najveca frka je napravljena kada je neko na zidu Jugo-exporta na Terazijama napisao grafit: “Komunizam=fasizam”, a nije nista drugacije reakcije izazvao grafit: “D. Mihailovic”, koga je Ciga napisao na Dorcolu. Inspektor Milan Blanusa koji je bio zaduzen za maloletnicku delikvenciju, privodio je sve po redu, zapisane u cuvenu fasciklu na kojoj je pisalo “Pank” sa slovom “a” u krugu, I u kojoj je imao sve podatke o bilo kome ko je u kuci imao makar “Never Mind The Bollocks”. Od svih tih “istorijskih” privodjenja u policiju jedino je stradao Rista Bugarin, koga su uhvatili u fabrickom krugu da na zidu ispisuje: “Dole crvena burzoazija” I nakacili mu sve grafite I svastike, ispisane po gradu, oteravsi ga u zatvor na tri meseca. Sasvim uobicajeni su bili informativni razgovori kod politickih komesara koji nisu imali pojma o Trockom, utopiji, psihologiji, filozofiji o kojoj su pricali “odrpanci I problematicna lica” preko puta njih. Pankeri su bili problem I “tacka”. - KRAJ - Poslednja velika, masovna, pank festa bio je koncert “Za Salvador” u prepunoj Hali Pionir. Sudbina novotalasnih bendova sa Paket Aranzmana manje-vise je poznata. Kada je rec o ostalim clanovima tadasnjih punk bendova Cane I Anton su u Partibrejkersima, Vlajsa je dobio Nin-ovu nagradu, Srdjan Dragojevic je snimio nekoliko filmova, Uros Djuric je priznati slikar. Djile Markovic, takodje. Zika je najpopularniji glumac, sada vec srednje generacije. Ostali su zavrsili kao novinari, stolari, stjuarti, istoricari, radio-zvezde, snimatelji, organizatori na televizijama, a bogami I politicari. Godine koje su dosle, su pokazale koliko su tadasnji klinci imali svesti I spoznaje sta ce se desiti sa ovom zemljom I svetom uopste. Danas mozemo samo da lementiramo nad cinjenicom da su najgori od nas u poziciji da nam kroje I odredjuju sudbinu.

- 22:17 - Komentari (4) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

Gde ste pankeri, part 2

Po ondasnjim pravilima I kriterijumima zivota pankeri su izgledali sokantno. A I trudili su se da se gotovo uvek tako ponasaju, shodno datim okolnostima. Pocele su po jaknama da se kace zihernadle I bedzevi. U pocetku “serpe” a potom I normalne velicine. Pojedinci su poceli da se farbaju u zeleno I roze mada je preovladjivalo przenje kose hidrogenom. Radost Evrope je tada pevala o tome: “generacijo moja pa sta je sad ovo, gde prohujase godine nase, nekada bili smo glavni u gradu a sada nas deca izgledom plase! Po sedam-osam bedzeva nose, na svakom cosku ofarbane kose” Zahvaljujuci nekom entuzijasti u najpoznatijem Britanskom katalogu za narucivanje bedzeva, pojavili su se, bedz-Pank, (pank, napisano cirilicom) I bedz sa imenom Slobe Konjovica. Polako su od preko stizale I kozne jakne a splitska “Jugoplastika” je prepoznavsi momenat, plasirala na trziste plasticne (Ili bog bi ga znao od kog materijala) tzv. rokerke. Ko je nikada nije obukao, ne zna sta je muka. Pecati po telu od znoja bili su sasvim uobicajena propratna pojava, nosenja te jakne. Borovo je proizvodilo nesto nalik “martinkama”, vrlo sumnjivog kvaliteta, tako da mnogi od “prvoboraca” panka I danas imaju problem sa kicmom, zbog dano’nocnog nosenja istih. Zelja ka bilo kakvoj, dobroj, zajebanciji I negiranju svakog autoriteta krasila je novu ekipu u gradu. Najveci problem je tada, ipak, bio status pankera koji su u to vreme bili mahom, od strane roditelja, izdrzavani srednjoskolci. Trebalo je slediti svoje istomisljenike sa zapada, pobeci od kuce, I zapoceti sa revolucijom. Najduhovitije price iz tog vremena poticu upravo iz sukoba sa matorcima. Mladja (danas diplomirani istoricar) je revoltiran zato sto mu roditelji ne dozvoljavaju da farba kosu I teraju ga da uci izgovorio antologijsku recenicu: “Joj, samo da zavrsim fakultet, kakav cu onda klosar da budem”! kulturoloski fenomen Polako, ali sigurno, pankeri su poceli da privlace paznju: sredine, roditelja, skole, dusebriznih sociologa, koji su se trudili da objasne sta se to desava sa zlatnom omladinom kojoj je dato sve, novinara ali I raznoraznih siledzija I sabana koji su na veliku srecu kosijanera (hipika) zauvek digli ruke od njih I ustremili sve svom snagom na novu, zivopisniju subkulturnu grupaciju. Pankeri su se u pocetku “nadobijali” batina ali ubrzo se ekipa prosirila I postala mnogo bolje organizovana. Jedan od najvecih I najzescih okrsaja pankeri su imali sa tadasnjim pitomcima Vojne gimnazije. Postoje raznorazne price o tim sukobima. Istina je da su jedno vece pitomci uleteli u parkic kod “Moskve” I naterali nekolicinu da se uhvate u kozaracko kolo I otpevaju na sav glas cuveni partizanski hit. Predugo je trajala blagonaklonost policije ka sve agresivnijim atacima vojnih gimnazijalaca tako da su se sukobi prosirili, sve dok jedan po jedan pitomac nije odlazio put kasarne “najeden batinama”. Posle izvesnog vremena kada su se strasti, sa cuvarima “socijalistickog morala” malo smirile, pankeri su se preselili u parkic kod hotela Palas (zbog spomenika vojvodi Vuku nazvan “kod cetnika”), I jednom prilikom priredili spektakularnu tucu, koja je zapocela gadjanjem flasama, sa sminkerima ispred “Zlatnog Papagaja”. Razni mitovi su se posle ispredali o toj tuci ali je istina da se posle vise-dnevne hajke na pankere sve to primirilo. Jedina, prava, zrtva je bio Darko Pacov, tada pevac grupe Humani Genocid koga je neko u guzvi ubo nozem u butinu. Sukobljavali su se pankeri I sa sticenicima Doma sa Dorcola od kojih je vecina bila iz Novog Pazara. Najagresivniji I najgori medju njima je bio izvesni Pinki koji nije prezao od toga da potegne noz na slabije od sebe. Zavrsio je ispolomatan na platou Filozofskog fakulteta u trenutku kada je mislio da je “ovladao” prostorom. Kao direktan povod tome je bio samar koji je udario Tanji Svedjanki. Usledile su silne policijske racije I potere, posle toga. Niko, nikada, nije otkrio, ko je te veceri ucestvovao u tuci, posle koje su pankeri ostavljeni na miru, barem za neko vreme. Ja se secam toga sa osmehom. “Ajde da ih bijemo”, siledzijska filozofija, potpirivana medijima I celokupnom javnoscu, koja je opravdavala agresiju na grupu, koja je “podrivala system”, sistematicno je dobijala zamah. Pankeri su naravno, terali po svome. Poceli su da se masovno osnivaju bendovi po Beogradu. Prvu pravu priliku da uzivo prisustvuju koncertu pank muzike, “drustvo” je imalo na pank-maskenbalu u hali “Pinki”. Naziv manifestacije sam po sebi govori kakav odnos su nadlezni imali prema panku. Dva dogadjaja su obelezili taj “maskenbal”. Prvi je slika Djoleta Rahaje, koji se na koncertu pojavio maskiran u Carlija Caplina, u listu, “Radio TV revija”. Fotografija je potpisana sa komentarom: “Momak ocigledno imitira Hitlera”, nastavljajuci u duhu tadasnje tradicije, da pravi socijalisticki novinari uvek moraju biti na oprezu, pravi krstaski rat koji se vodio protiv pankera. Uz konstantnu zamerku da su bezrazlozno ruzni, prljavi I zli, novinari su poceli da ih prozivaju da su nacisti. A oni su vecinom bili anarhisti ili ultra-levicari. Drugi je cuveni Canetov “performans”, kada je kao pevac Urbane Gerile lakom za kosu prskao prve redove publike urlajuci: “Uaa, sprej protiv dzibera. Uaa, pips, za seljaci’”! Epilog je poznat. Cane je zavrsio u bolnici sa polomljenom vilicom. Nastavice se…

- 22:15 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

Gde ste pankeri!?

Priveo sam kraju Pank Almanah, knjigu koju sam priredio u cast 30-togodisnjice nastanka punk pokreta. Ovde cu Vam dati na uvid jedan delic knjige u kome se opisuje prapocetak novog talasa u Beogradu. Na prelazu izmedju sedamdesetih I osamdesetih godina, proslog veka (kako to gordo zvuci), u Beogradu je na muzickoj sceni vladalo poprilicno mrtvilo. Grupe I solisti kao sto su: Generacija 5, YU-grupa, Suncokret, Srdjan Marjanovic, Hajduk Stanko I jataci, su bile vedete tadasnjeg vremena. Istina da su pokusavali da izgledaju drugacije od modela koje je nametalo tadasnje socijalisticko uredjenje ali u onome sto su oni tada nazivali rokenrolom nije bilo ni naznaka bunta. Tekstovi pesama su bili posveceni ovcama, livadama, plavim ocima, silascima u dragstor po cigarete itd. Tu I tamo poneki santimetar kose preko uveta ili brada od petnaestak dana bio je njihov ceo doprinos popularizaciji neke nove socijalne culture. Hrabri buntovnici iz sezdesetih Siluete, Elipse, Crni Biseri nisu imali dostojne naslednike u etabliranoj “deci cveca” iz dobrostojecih porodica. Tu naravno izostavljam POP-Masinu koja je zaista odudarala I izgledom I stavovima. Robert Nemecek je ziveo u mojoj zgradi I ja sam ga kao pionir u kratkim pantalonama posmatrao kao svetsko cudo. Vezbali su u podrumu zgrade I stvarali nesnosnu buku koja mi je bila interesantnija od tada sveprisutnih melodicnih koracnica. U to vreme, lagano je od uveta do uveta, sistemom pokvarenih telefona, pocela da kruzi prica da se na obe, beogradske, radio stanice pusta neka druga vrsta muzike od do tada uobicajene. Mi, malo drugaciji, tada smo slusali Deep Purple, Rolling Stones I neizbezne The Beatles. Ja licno sam slusao samo pocetne rifove pesama I eventualno prvu strofu I zurno sam prebacivao iglu gramofona na sledecu pesmu u trenutku kada su nailazile obavezne I neizbezne solo deonice. Bili su mi dosadni. Tada smo nekako svi u drustvu, pored skole, obavezno, bili upisani od strane matoraca I u muzicku skolu. Od potencijalnih pijanista, harmonikasa, klarinetista, ubrzo smo se pojavom prvih gitara u Robnoj Kuci Beograd, preorijentisali na taj instrument. “Crni Leptir” je odjekivao po kraju. Nikola Karaklajic je u svojoj emisiji “Vece uz radio” poceo da pusta pank. Nedugo za njim I Sloba Konjovic na Studiju B. Zbog Vibracija I Parade Albuma smo se zakucavali pred radio-aparatom, uradivsi pre toga sve domace zadatke, da nam slucajno ne bi bilo uskraceno slusanje tih emisija utorkom I cetvrtkom. Dzubox je uz Politikin Zabavnik bio novina koja se redovno kupovala I cuvala (po broju, kao u biblioteci) Sa velikom paznjom su se citali izvestaji iz Londona od Sase Stojanovica aka Punkerton-a. Imena poput Sex Pistolsa, Buzzcoksa, The Clash, su polako postala deo nezaobilaznog interesovanja. Poceli smo prvo pojedinacno a potom masovno da porucujemo ploce iz inostranstva, koje su nam donosili matorci sa sluzbenih putovanja. Sloba je imao svoje kanale za snabdevanje plocama a I svako ko je dobio nesto novo, “od preko”, mu je odnosio na slusanje. Moja prva pank ploca koju sam dobio je naravno “Never Mind the Bollocks” I doneo mi je otac iz Londona. Prve ploce koje sam kupio u Beogradu u Jugotonovoj prodavnici su bile “No more herous”-The Stranglers I album Vibrators-a. Za Strenglerse se cekao red I pustali su jednog po jednog kupca u radnju. Da se vratim malo unazad. Tih godina je u Beogradu otvoren prvi I pravi kafic. “Zlatni papagaj”. Tu su visili sminkeri sa svojim italijankama I u “lacosta” majicama. Oni su slusali disko muziku I lozili se na Travoltu iz filma “Groznica subotnje veceri”. Bilo je vazno videti I biti vidjen, kao uostalom I danas. Tu u blizini, na platou Filozofskog fakulteta, skupljala se “intelektualna elita” cupavaca koji su svojim nosevima parali nebo. Imali su I svoju diskoteku gde su mogli u terminu od sedam do jedanaest da masu kosama uz njima drage hitove sezdesetih I sedamdesetih godina. Kafane su tih godina po gradu radile do deset, kada su se zajedno kucama razilazili sabani iz “Romoteke” sa kalisa, ekipica iz Papagaja I cupavci iz podruma “Efa”. Tu negde tih dana se po gradu stidljivo pojavila I prva ekipa pankera, koja se u pocetku skrivala po parkovima I podzemnim prolazima. Prva poznata mesta okupljanja beogradskih pankera bila su: Dragstor u Nusicevoj, Sava Kranj, podzemni prolaz na Terazijama. Nesto kasnije, parkic kod hotela Moskva, zatim park kod Cetnika. Pank muzika je pustana u petnaestominutnim blokovima na “matine”-u u Cepelinu I ponekada na “Efu”. Tada bi neki cudni klinci, odskakali pogo medju sablaznjenim diskofilima I sabanima, I pokupivsi svoje ploce nestajali u mraku beogradskih ulica. Nastaviće se…

- 21:56 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -