Babilon Veliki. Novi religijski poredak.

(Izvadak iz knjige Razotkrivanje parodijskog Pokreta za Novo Doba – Zidanje nove Babilonske Kule – Istočni Antihrist. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Dok je nastojanje Hijerarhije da se rimski “majstor Isus” postaviti na čelo “ujedinjenog” hrišćanstva, “lord Majtreja” se vidi kao vođa svih otuđenih religija: kvazihrišćanstva, islama, hinduizma, ... I zato “Majtreji” odgovara održavanje lažne religijske svesti i lažnih religijskih kultovi; navodno svi oni govore i nose istinu, ali je sagledavaju i izražavaju iz različitih uglova.

Imperijalno-ekumenske i suprematorsko-unijatske tendencije i zahvati oduvek su bili plodno tlo za uspostavljanje totalitarnih i tiranskih poredaka, koji su pokrivali i gušili svaki glas koji je nosio svetlo i svedočio za Put Istine, put ujedinjenja sa Unutarnjim Nebom. Hrišćanstvo nije slomljeno u krvavim pogromima pod rimskim kajsarima, ali kada je od njega načinjena državna religija (IV stoleće), Hristova Crkva, rastrzana i brojnim heresima, doživela je duboku degradaciju i profanaciju. U spoju sa paganskim kultovima od religije svetosti ono je postalo religija praznih rituala, pompeznih obreda, religija moćnih i obesnih. Tako je Hrist naopako raspet i sahranjen pod gomilom ljudskih tumačenja i mrtvih obreda. 'Sveti brak' između 'Svete stolice' i 'Svetog Rimskog Carstva' omogućio je potom Rimskoj patrijaršiji, otpaloj Rimskoj crkvi, koja je se prozvala 'Rimokatolička crkva', da preduzme i ostvari mnoge krstaške pogrome nad 'hereticima', ‘vešticama’, muslimanima i judejcima. Svugde gde je se pojavio trag zdravijeg hrišćanstva (bogumili, katari, valdežani, ...), gde je traženo da se Crkva vrati prvobitnom siromaštvu i predstavničkoj nezavisnosi, tu je pustošio i spaljivao inkvizitor i krstaš. Danas, kada moć i uticaj paganizirane Rimske crkve vidno opada, opet su na delu jasne tendecije da se napravi jedna 'univerzalna', planetarna veroispovest, i da se svetu nametne kao službena i obavezujuća religija. Potreban je samo ‘jak čovek’ – Veliki Obmaninjivač, oko koga bi se ostvarilo takvo planetarno duhovno-institucionalno ‘ujedinjavanje’. Toga jakog Ogmanjivača imamo pak u liku "Majtreje", "Učitelja sveta".

Srednjovekovne unijatske tendencije otpale Rimske crkve doveli su do toga da se Rimu, makar i počasno, podrede neke istočne, pre svega heterodoksne patrijaršije. No ni protestanizam nije mirovao. I on je činio korake u službi svoga lažnog zbližavanja. Tako je se prvi pokušaj sjedinjavanja protestanskih denominacija i sekti pojavio 1846. godine u Škotskoj, i te godine je napravljena Evangelistička alijansa koju su činile čak 216 zajednice. Na Edinburškoj konferenciji 1910. godine, u organizaciji Džona Mota (John R. Mott), ekumenizam je uzeo novi zamah. U Amsterdamu je 1948. godine stvoren Svetski Savet Crkava (Word Council of Churches), koji je narednih godina održao više sastanaka i uključio u svoje krilo i ortodoksne crkve. Jačanje datog ekumenskog bloka prinudio je i Rimokatoličku crkvu da mu pristupi, da kroz njega pridobije za svoje unijatske planove još neku veroispovednu opciju. Sada Rimokatolička crkva ima vodeću ulogu i u tom projektu; primetno je čak i određeno nastojanje da se u rimsko krilo vrate neke protestanske denominacije koje su nekada "reformatorski" istupile. Borba protiv istinskog hrišćanstva dakako da će ih još bolje "saborno ujediniti".

Parodijsko-zaverenički Nju Ejdž Pokret nastao je po satanskom projektu kako da se omete nastanak istinskog, Hristovog Novog Doba, Zlatnog Doba koje je Sveti Jedan najavio, kao i svi sveti proroci. I on je mogao nastati i razviti se zbog omlitavelosti tobožnjeg hrišćanstva.

Zašto je Nju Ejdž Pokret tako opasna kvazirelija?! Opasan je jer u svoje grotlo hoće da usisa i u borbi protiv Neba i Hristove Crkve hoće da uključi i institucionalizovano hrišćanstvo, i islam, i budizam, i šintoizam, i hinduizam, ... jer hoće, kao ‘univerzalna religija’ da zavede sve narode, sva plemena, rodove i jezike ... Opasan je jer hoće duhovno neograničenu planetarnu moć. Opasan je jer iza njega angažirano stoji pogubna Laž i zavodljiva Obmana.

Nju Ejdž Pokret ne donosi istinu sa Neba, od Boga, već budi stare i zamjenjuje dosadašnje zavodničke religijske laži (koje se više ne mogu kriti i ne mogu obmanjivati dublje tražitelje), drugim lažima (koje nalikuju lažima iz starog ‘gnostičkog’ mutljaga), koje se zabludelom i dezorjentisanom i neutemeljenom verniku današnjice čine istinitim i obećavajućim. Nju Ejdž Pokret je tu da zavede i istinske tražitelje, one čije srce čezne za punom Istinom.

Jasna je tendencija u Nju Ejdž Pokretu, koja ide prema tome, ne da se samo sve takozvane hrišćanske zajednice 'ujedine', već da se u dato grotlo uključe i paganski kultovi i istočne religije (budizam, hinduizam, šintoizam, ...). Nju Ejdž pokret je zapravo novi hinduizam. Što su otuđene hrišćanske zajednice duhovno sve slabije i oronulije, to su sve prijemljivije za unijatske i ekumensko-sinkretističke zahvate. Želja za moć i nespremnost da se sagleda vlastita slabost jasno tome vodi. Za račun prividne moći, institucionalizovana i paganizirana Crkva koja je robovala umrtvljenom slovu i dogmi, spremna je da se odrekne svake svoje dogme, koju je do juče grozničavo držala i naturala kao "istinu od Boga datu". Da li se time ispunjava Božija zapovest koja kaže: »Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuđ! « Taćno je da Gospod traži da svi budemo jedno (‘Jovan’, 17:21), ali to znači da budemo jednomislenici u dobru, a ne jednomislenici u bezumlju i gnusu; Gospod nas poziva da budemo jedno sa Njim, tako što ćemo čistim životom primati i odašiljati Duha Jedinstva, biti ispunjeni Duhom Života. Hrist traži da se sa Njim i unutarnjim Nebom ujedinimo i povežemo preko probuđenog Duha, bez ropskog vezivanja za institucije moći.

Nju Ejdž Pokret paradno diže prašinu dobošarski proklamujući da sve sakralne knjige u biti isto uče, da nema problematičnih suprotnosti među njima, pa se tako i sve religije 'mogu' ujediniti. Nju Ejdž ideolozi i ‘majstori’ bi iz svih kolajućih i opicijelnih religija da mozaično uzmu ponešto, i da naprave 'novu' i 'univerzalnu' religiju, 'prihvatljivu' za sve. (I u Nju Ejdžu će svi kultovi na svoj “nositi istinu”, i nijedan kult nesme biti kritikovan i ocrnjivan kao pogrešan i zabludeo). A to je zastrašujuće izopačen, bogohulan i opasan zahvat. Jer istinska i univerzalna religija može počivati samo na čistoj objavi iz čistog Neba, od Duha Univerzalnog Života, preko čistih proroka i učitelja, predodređenih da služe u Božijem Planu Spasenja.

Što više verski sukobi odnose žrtve, to novodobska i masonsko-mondijalistička hidra grozničavije nameće predstave da je jedini 'izlaz' ka miru u ujedinjenju svih religija i (kon)federalnom okupljanju svih država. Vašingon redovno organizuje svoje teatralne 'molitvene doručke' na kojima poziva predstavnike svih religija. Rimski pontif Jovan Pavle II nije se ustručavao da se moli sa predstavnicima svih religija. U Asiziju, godine 1987. i 1993. on je se molio, pored tobožnjih hrišćana, i sa judaistima, muslimanima, budistima, šintoistima, pa čak i sa indijanskim vračevima. On teatralno i dodvorički ljubi islamski 'Kuran' koji odbacuje i negira Hristovu Otkupiteljsku Žrtvu i Njegovo Mesijanstvo. Posetivši Afriku, rimski poglavar je prisustvovao vudu magijskim ritualima, koji su u njegovu čast priređeni u gradu Kotonu, svetskom vudu-centru. Južna Amerika i Afrika su već prepune raznih kultova koji predstavljaju simbiozu tobožnjeg hrišćanstva i tradicionalnog šamanizma.


Ekumenski papa Jovan Pavle II izdajnički ljubi heretički 'Kuran'

Da bi se babilonski New Age Pokret mogao nametnuti i predstaviti kao univerzalna religija, on neminovno mora u sebi da ima lažnog Hrista kao prvosveštenika i lažno hrišćanstvo kao konstitucionalno jezgro. Jer svet se mora zavesti oko Hristovog Imena, Imena koje nosi Snagu. Stoga New Age Pokret jasno ide prema cilju da i tradicionalističko hrišćanstvo, koje najprije oličava Rimokatolička crkva, čiji poglavari se predstavljaju kao 'Petrovi pastirsko-namesnički naslednici'. Na taj način se novodobci hoće prikazati i kao 'drevna veroispovest'. Kada se Vatikan jednom, u velikim potresima, nađe na kolenima, jasno je da će ga novodobske vođe potpuno zaposesti. Bendžamim Krim, glasnogovornik ‘Tara centra’, jasno kaže za Majtrejinog vučjeg blizanca, nekakvog rimskog “majstora Isusa” da će biti “papa” unijatskog hrišćanstva: »On je jedan od majstora koji će se vrlo brzo vratiti otvorenom delovanju u svetu, preuzimajući Tron svetog Petra u Rimu. Težiće preobražaju hrišćanskih crkava u meri potrebnoj da postanu dovoljno fleksibilne, da ispravno reaguju na novu realnost stvorenu povratkom Hrista i majstorâ. Plašim se da su crkve otišle daleko od religije koju je uveo Hrist, ...« – Dakle, blizu smo danu kada u Rimu neće sedeti samo 'Hristov namesnik' već i 'sam Isus' ...

Babilon Veliki će tako graditi obnovljeni paganski kultovi, mnogobožačke religije i paganizirano hrišćanstvo, predvođenjo Simonom Gatarom i njegovim učenikom Menandrom. Hristov Dom, obnovljeno prahrišćanstvo i Hrist Duh, u poslednjim vremenima neće protiv sebe imati samo ceo sataniziran svet, Zver (svetsku vladu), svetske velikaše, već i Babilon Veliki, paganizirano hrišćanstvo i paganske kultove, bezbroj njih ...

Pseudovodolijanskom Pokretu za Novo Doba, novovekovnom okultizmu i šamanizmu, pored miliona i miliona vernika (u Nemačkoj, na primer, gotovo svaki deseti Nemac pripada tom Pokretu), u svoje grotlo uključuje i mnoge moćnike i uglednike i 'zvezde' ovoga sveta. Novovercima na Zapadu pripadaju mnogi uticajni ljudi, kao što je Džordž Šulc, nekadašnji državni sekretar SAD u UN, Ted Tarner, boss kablovskih TV-mreža i čelnik zloglasnog CNN koji je tu da pripremi teren za sve američke žandarmsko-neokolonijaliste vojne intervencije, poput onih u Avganistanu i Iraku, te glumica Širli Meklejn, za čija predavanja se plaća ulaznica i od 400 USD. New Age Pokret u kome judejci najčešće, uz istočne sektanske učitelje, imaju vodeću ulogu, finansiraju takođe judejci – judejski moćnici i berzansko-bankarski špekulanti, ponajprije pseudoiluminati klanovi Rokfeler i Rotšild, budući poglavari novog satanskog pokreta. I to pokazuje jasnu vezu lažnog Pokreta za Novo Doba i lažnog Novog Svetskog Poretka. Kultovi starog Babilona se masovno obnavljaju i žestoko reklamiraju u novom pakovanju.

Kao i u Starom i u Srednjem veku, mnoge vodeće ličnosti politike imaju svoje savetnike-šamane i astrologe-gatare koje redovno konsultuju. Njima nisu strane ni spiritističke seanse, pogotovo kada na njima treba dozvati neku “znamenitu” dušu i pitati je za “savet”. Onaj ko nema živu veru u Živog Boga, dakako propada u sujeverje i praznoverje. Očigledno je da će i buduća svetska vlada, Suprema takođe imati svoje 'mudrace'-savetnike, svoj krunski Konzilijum koji će činiti 10 “savetnika” i “mudraca” (pre svega iz sveta plave internacionale, masonerije, čija je takođe težnja da bude planetarna “mistična” religija). Iz povesnog iskustva znamo da su rđavi i ođavoljeni savetnici vladarskih glava doneli svetu nebrojena zla i probleme; ođavoleni ‘mudrci’ često znaju biti mnogo zlobniji i mnogo pakosniji i od samih vladarskih glava. A 'najveći savetnik' biće svima stari Sufler Zla i Laži, Satana.

Pogledamo li početne stihove sedamnaestog poglavlja veličanstvene patmoske 'Apokalipse' možemo zapaziti da tu Duh babilonsku planetarnu religiju slika u vidu nakićene žene koja jaše na sedmoglavoj Zveri: »I videh Ženu gde sedi na crvenoj Zveri koja beše puna bogohulnih imena i imaše sedam glava i deset rogova. A Žena beše obučena u porfiru i skerlet, i pozlaćena zlatom i dragim kamenjem i biserima, držeći u svojoj ruci zlatnu čašu punu gnusoba i nečistote svoga bluda; na čelu joj pak beše napisano ime: Tajna, Babilon Veliki, Majka bludnicâ i gnusoba zemaljskih. I videh Ženu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka.« (17:3-6) - Buduća 'univerzalna' religija pored svog karnevalskog-vašarskog domena biće i religija lažnih, bahanalijskih misterija ('Tajna'), dakle inkarnacija razuzdanih antiknih 'misterija' koje su masoni najpre pokušali da obnove. Žena Pustoši se prikazuje kako jaše na Zveri, što nam hoće reći da će 'harismatski' kler 'univerzalne' religije rukovoditi i svetskim velikašima iz sveta politike. Čašu gnusoba koju uzdiže k Nebu predstavljaju njene otrovne laži kojima će opijati sve zabludele i ustalasane narode, plemena, rodove i jezike.

Novodopski pokret nije ograničen samo na himerički hrišćanski ekumenizam, već on teži nakaznom objadinjavanju svih aktuelnih i izmišljenih religija, te povamirenog paganizma. Stari mitovi se animiraju; prave se mnogi atraktivni filmovi koji oživljavaju pagansko-mitske junake i bojeve. Tako čovek treba sve manje da razlikuje san od javu, i sve više žudi za lažnim bogovima-usrećiteljima u trošnom ljudskom obličju. I čarobnjaci i veštice su ti novi spasitelji, sa svojim 'čarobnim' formulama i napicima. Čovek u kome počinje da se budi žudnja za Istinom i nečim istinskim novim, zavodi se proklamacijama da će svoju žeđ utoliti čeprkajući (ne istraživački već podanički i opsesivno) po paganskim kultovima, mitovima i vradžbinama. Svet fantazija i Podnebesa se moćno otvaraju za ljude koji ne žele da stoje na Čvrstinu, u Duhu, koji ne žele pozitivno da osmisle život, i vide to da su na zemlji da bi savladali potrebne lekcije u školi života, da bi služili Bogu i bližnjima, da bi otplatili svoje stare grehe i prekalili se kroz životne nevolje.

U novodopskoj 'univerzalnoj' mutljag-religiji, novome ‘gnosticizmu’, svako može da veruje u što god hoće (samo ne u živog Boga i Hrista Istinitoga). Hristos se više sagledava kroz anahrono rabinsko evanđelje ‘Toledot Ješu’ i izmišljena moderna evanđelja, nego kroz novozavetne evanđeoske tekstove, koji ipak nose više istine nego rabinska i njuejdžerska podmetanja i nagađanja. Propagira se izopačena tolerancija: smatraj šta god hoćeš da je ispravno, ali ne tvrdi da je tvoja vera bolja od tuđe, ne žigoši tuđu veru, niti smatraj da razne veroispovesti imaju mnoge suprotnosti. Novodopci, koji ne veruju u Živog Boga, uče da svi 'imamo' jednog 'Boga': da, imamo jednog 'Boga', jednu najvišu vrednost i meru, ali taj 'Bog' i ta mera nisu svima isti. Jednima je 'Bog' trbuh, drugima mammon, trećima 'sveta knjiga', neki idol, medijska zvezda, ... Pa tako i Bog istinskih hrišćana nikako ne može biti isto što i 'Bog' šamanskih kultova, osvetoljubivog judaizma, ratobornog islama ili antiknih panteona. Slutnju duše da je jedinstvo u Božijoj Ljubavi nešto najčudesnije satansko iskrivljuje namećući nakazna brlog-ujedinjavanja oko prepredenih i obesnih, oko Zla i Laži, oko privida i prolaznosti.

Od čoveka u lažnom Novom Dobu se uči ne samo da obožava brojne 'bogove', već i sam da evoluirao do 'Boga'. Stara Zmija zaslepljenom čoveku natura stare laži: bićete kao bogovi slušajući 'bogove', i nećete vi umreti bez obzira koliko grešili. Nakon što je 'postao od majmuna' čovek treba da 'postane i Bog', da bi 'upotpunio' svoju duhovnu realizaciju. No čovek nikada ne može biti jednak Bogu Svedržitelju, svome Stvoritelju, već samo jedno sa Njim, savršeno prožet i ispunjen Duhom Jedinstva.

U Nju Ejdž Pokretu, koji će svoju punu zlokobnu artikulaciju doživeti u vremenu Zveri, vremenu izdišućeg satanskog sveta, u novome satanskome poretku, uobličuje se najavljena slika o Babilonu Velikom, planetarnoj religiji Laži i Ludosti. Nju Ejdž Pokret – moderni hinduizam i vaskrsli paganizam je najača nebulozna i sirova eklektičko-spekulativna mešavina otuđenih religija, spiritizma, okultizma, šamanizma, gatarstva, hiromantije, veštičarstva, šou-šarlatanstva, komercijalne astrologije, opskurno-infantilnih šarenih laži koje financijski podržavaju veliki i moćni, Levijatanovi saveznici.

Tako je tipična New Age religija raskošna bahai vera, pentekostalni pokret koji je se pretvorio u spiritizam; zatim razne tobožnje harismatske kongregacije, judejski kultovi: Havurotski pokret, Šebadski kampusi, Kuća Ljubavi i Molitve (Rabin Šlomo Karlebah). Kada u se u New Age grotlo pored mnogih protestanskih denominacija i zvanično statutarno nađe i Rimokatolička crkva, te istočne ortodoksne i heterodoksne patrijaršije, sa 'hrišćanske' strane slika Babilona Velikog bića mnogo upotpunjenija. No Pokret za New Age uključuje u sebi i mnoge istočnjačke religije i duhovne puteve: Zen (Čan), tibetanski budizam (koje su emigranti lame i gurui preneli najpre u Ameriku), magijski inkliniran tantrizam, jogu i njene brojne grane, sufizam, I Čing, Subud, Daoističku prirodnjačku medicinu. – Zatim, tu su kvazireligijski kultovi raznih istočnih bogova, gurua i svamija: Svesnost Krišne (Prabhupada), Transcedentalna meditacija (Mahariši Maheš Jogi), Misija božanske svetlosti (Maharadž Dži), Organizacija Zdravlja, Sreće, Svetosti (Jogi Bhajan), Integralna joga (Svami Sačidananda), Ananda Marga joga, kultovi napravljeni oko imena svojih lidera i osnivača: Meher Baba, Institut Naropa-Dharmadatu (čogijam Trungpa), Šri Aurobindo, Gopi Krišna, Majstor Subramunijdž, Buba Fre Džon, Baba Ram Das, Šri Činmoj, Sai Baba, Ošo i njegova Dinamička meditacija, Guru Bava, Svami Muktananda, Kirpal Sing, Eknat Easvaran, ... – Esoterično-okultne discipline i škole koje imaju i tradicionalnog uporišta: Alhemija, Tarot, Magija, Geomantija, Teosofija, Antroposofija (Rudolf Štajner), Astrologija, Feng šui, ... – Eterične terapije: Hipnoterapija, Regresija, Reiki izmišljenog učitelja po imenu Mikao Usui, Integralno lečenje, Akupunktura, Akupresura, Polarna terapija, Autogeneza, Homeopatija, Naturopatija, Čitanje aure, Psihička hirurgija, Iridologija, Asane, Radionija, Herbologija, Refleksologija, Biotonika, ... Ni zapadni “gurui”, koji su se prosvetlili na Istoku ili istočnjačkim metodama nisu ostali bez svojih kultova: naprimer FEJS Endrjua Koena. – Eupsihičke terapije: Geštalp, Primalna terapija, Jungovska psihoterapija, Sajentologija, Arika, Humanistička psihologija, Transpersonalna psihologija, Logoterapija, Silva metod kontrola uma, Dinamika uma (A. Everet), Erhard Seminar, Sinanoske igre, ... – Telesne terapije: Strukturalna integracija (Rolfing), Strukturalno formiranje, Bioenergetika, Orgonomija, senzorska svesnost, Metoda Feldenkrajs, Somatologija, Istočnjačke borilačke veštine (pre svega Tai Ći Ćuan i Aikido), ... – Divlje nauke: Biofidbek, Izmenjena stanja svesti, Psihometrija, ESP i parapsihološka istraživanja, Ispitivanje snova, Psihometrija, Kirlijanova fotografija, Hipnotička juvenalizacija, Morfička nauka, Vizionarska fizika, Tanatologija, ... – Pop i šamanska kultura: Kult NLO-a i istraživačke grupe, Naučna fantastika, Paganske romanse (Tolkin, Pik, Kebel, Lafkraft), Stripovna fantastika, magijska antropologija Karlosa Kastanede, Rolling Thunder, ... – Psihotronika: Neurološka kibernetika, elektroneuronika, Elektronske manipulacije mozga i manipulacije putem droga, Psihodelika, ... – Psihika: Piramidologija, Kult Uri Gelera, “spavajućeg vidovnjaka” Edgara Kejsa, Ekanar, Gnostika, Samitski svetionik, Stil Grupa, ... – Organicizam: Kult prirodne hrane, Vegetarijanstvo, Makrobiotika, Ekološka mistika, Organsko supružanstvo, Voćna dijeta, ...

New Age Pokret obuhvata široki spektar disciplina i kultova, počev od onih najizopačenijih (poput Društva za prava homoseksualaca), preko desetine hiljada spiritističkih klubova, do onih vidno progresivnijih snaga: vegetarijanski i ekološki pokreti. Neki od njuejdžerskih kultova su, radi lakše proboja na razna “tržišta” i pridobijanja i političkih snaga, time i novca, registrovani kao “humanitarne” organizacije, ili se bar tako predstavljaju: naprimer ‘Tvind’ Danca Mogens Amdi Petersena. New Age hoće da zavede i ljude koji teže Svetlu, predodređene duše koje su izašle iz Svetla, te zato preferira i neke suštinski uzvišene nauke, poput učenja o reinkarnaciji i prirodnoj ishrani. No i u tim numinosnijim disciplinama mogu se naći brojne zamke ukoliko čovek ne stavlja Boga i Zakon u središte. Na primer, ako je čovek vegetarijanac samo radi telesnog zdravlja a ne i iz moralnih pobuda, ili ako je ekolog koji ne vidi da bez čišćenja duše i nutrine nećemo imati i čistu planetu, ...

Nju Ejdž kultovi se uveliko stavljaju pod okrilje Organizacije Ujedinjenih Nacija, skupštine izbijajuće ‘Univerzalne Republike’, koja će se na kraju pokazati i kao tiranska monarhija. Mnogim ‘komesarima’ OUN, poput Robertu Mjuleru (Muller), koji deluju pod parolom “Jedno u različitosti”, Nju Ejdž ekumenizam je dobrodošla prednost za uspostavljanje mondijalističkih utopija. Jer ko ima vlast nad planetarnom religijom, imaće vlast i kontrolu i nad svim narodima Planete.

New Age Pokret i njegove vođe neće odmah da uvide da njihov najveći neprijatelj nije rigidno tradicionalno hrišćanstvo ili ekspanzivni islam, već prahrišćanstvo, obnovljena Hristova Crkva. A Gospod će u vremenu Posletka, kad se New Age Pokret moćno uzdigne, zasigurno u ovostranom obnoviti svoju Crkvu. I tu Crkvu će novodobska karnevalska religija, mutljag babilonsko-paganskih laži, zajedno sa Zveri i Demonovim pomagačima strahovito progoniti i klevetati. Novodobski učitelji i 'mudraci' ne strepe mnogo kad istrošeni crkveni propovednici (- koji im nekad, čak više, svojim istupima prave reklamu ...), govore protiv njihovog svaštarskog unijatskog kulta, već kad protiv njih grme istinski Božiji sledbenici, hrišćani Srca i Duha, oni čija reč nosi Svetlo i Snagu, koji pozivaju na ujedinjenje oko Duha Hrista Istinitog.


Novodopsko-ekumenske molitve 'zajedništva'

Što se više približavamo vremenu intezivnog Majtrejinog oglašavanja u svetu, to se sve više organizuju molitveni skupovi poglavara i vernika iz različitih religija i kultova. Američki takozvani. “Molitveni doručak” kod predsednika Judeo-Amerike je postao već tradicionalno-mondijalistički skup koji teatralno okuplja uglednike iz različitih zemalja sveta. Rimski pontif Jovan Pavle II organizovao je za 24. januar 2002. godine u italijanskom gradu Asiziju molitveni skup pod nazivom 'Za prevazilaženje nasilja i za unapređivanje pravog mira u svetu'. Na tobožnjoj molitvenoj paradi našlo je se nekih 250 religijskih zajednica. Bilo je tu visokih predstavnika tobožnjeg hrišćanstva, islama, judaizma, budizma, hinduizma i afričkih naturalističkih religija. Od 'hrišćana' bili su prisutni rimokatolici, pravoslavci, razni protestanti, anglikanci, baptisti, adventisti, meiniti, kvekeri i drugi. Sličan skup održan je u Asiziju i 1986. godine. Više nego očigledno je da takvi miks-skupovi imaju opipavajući paradni kvaziekumenski profil i naboj. I na takvim skupovima se “puno moli” protiv svetskog terorizma. Naravno misli se na mrežni terorizam Al-Kaide i njenih ekspozitura, dok se očigledni i robusni državni terorizam Judeo-Amerike i Izraela teška srca spominje: on je verovatno samo za “blagosiljanje”. Navodna odlučna i organizovana svih država borba protiv svetskog terorizma je moćan mondijalistički i novodopski adut za himeričko ujedinjavanje svetskih religija i kultova, ali i država.

Obično se proklamuje da sve religije imaju 'istog i jednog Boga', da bi se opravdali takvi skupovi. No ni dva neprosvetljena čoveka nemaju istog Boga i istu predstavu o Božanstvu, a kamoli dve ili više religije. Nikada istinski hrišćani ne mogu imati istog boga sa muslimanima, judeistima, šintoistima, daoistima, sa vudu-kultom, ... Hrišćanin treba da moli za sve, i za bogate i za siromašne, i za bele i za crne, i za muslimane i za razne heretike, za njihovo buđenje Istini i Zakonu Života, ali ne treba teatralno licemerski da moli sa njima. Jer to je izraz nepoštovanja Boga i nerazumevanja duhovnog Puta do Svetog Jedinstva u Hristu Spasitelju.

Svaki hrišćanin zna da ukoliko služi Svetome ne treba sa hereticima i otpadnicima da se moli (zajedno). Isus je se nekad čak odvajao i od Svojih učenika da bi u osami molio Presvetog Oca Nebeskog. U 'Apostolskim pravilima' nastalim tokom II i III stoleća, u 64. pravilu se jasno kaže: »Ako koji klerik, ili laik pođe u sinagogu judejsku ili heretičku da moli, neka bude i svrgnut i odlučen.« – Dakle, moljenje na heretičkom, krivoverskom skupu je povlačilo isključivanje iz Crkve i gubljenje svešteničke službe. Zabranjeno je kleru i verujućem čovek bilo i da posti zajedno sa Judejcima, da praznuje sa njima ili da prima od njih praznične darove, poput presnih hlebova (prav. 70).

Nije se dozvoljavao da se moli ni sa nekadašnjim Hristovim vernikom: »Ako se neko sa odlučenim, makar i u kući, bude zajedno molio, takav neka bude odlučen/isključen.« (Prav. 10) – »Ako se neko, budući klerik, bude zajedno molio sa svrgnutim kao sa klerikom, neka se i on svrgne.« (Prav. 11)

Gospodu su mrske molitve krivoveraca i onih koji ne ispunjavaju Njegovu volju. Ko sa krivovercima moli, on uzima udela u njihovome grehu. Zakon je uvek tražio da se verni odvoje čak i od braće koja čine greh, a kamoli od poklonika lažnih bogova. Tako se u ‘Apostolskim ustanovama’ (spisu s kraja IV stoleća), u knjizi 'O mučenicima' (za veru) kaže: »... Ako neko, koji se smatra da je brat /hrišćanin/, strada od Zloga zato što je počinio zločin i osuđen je na smrt kao preljubočinac ili ubica, odvojte se od njega, da ne biste bili optuženi i da niko od vas ne bude podozrevan kao saučesnik u sablazni i da ne da povoda da svi hrišćani budu oklevetani zbog takvih dela.« – Apostol Pavle učeniku Titu ukazuje: »Čoveka heretika posle prvog i drugog savetovanja izbegavaj.« (‘Titu’, 3:10) – Dakle, heretika se treba klonuti, a ne moliti i živeti sa njim. I najvećeg grešnika treba nositi u srcu, živeti u njemu, biti životno susretljiv prema njemu, ali pobožnost ne treba sa njim osvedočavati. Jer Svetlo nema ništa zajedničko sa Tamom.

Osnovna koheziona snaga između Pokreta za Novo Doba i lažnog Novog Svetskog Poretka je razuđena plava internacionala, masonerija, koja predstavlja vaskrs paganskog pseudomisticizma koji želi da se osveti Hristu zašto je Njegova pojava ućutkala mnogobožačke orakle i svetilišta, zašto je teško ranila krvavog boga Beelzebuba. (No što više neohinduistički kultovi zauzimaju pozicije svetske moći, to se u masoneriji rađa veća zavist i mržnja prema nima.) Tako Alis Bejli u knjizi 'Eksternalizacija Hijerarhije' iznosi koje organizacije će doneti novoversku religiju: »Za tri glavna kanala preko kojih se odvija priprema za Novo Doba mogu se smatrati Crkva, masonsko bratstvo i polje obrazovanja.« – Treba zapaziti da je veliki broj okultističkih i spiritističkih kultova u XIX i početkom XX stoleća, kultova koji su dali podlogu za razvoj svaštarskog Nju Ejdž Pokreta, zapravo osnovali masoni, adepti neofarisejskih i neosadukejskih loža. U svojoj 'Tajnoj Doktrini' Blavatska piše: »... Krajem osamnaestog i početkom devetnaestog stoleća mnogi masoni putovali su na Tibet gde su bili inicirani u ezoterijski red gospodara mudrosti.« – A zna se ko stoji iza tog reda i celog Nju Ejdža: otpadijska Onostrana Hijerarhija “majstora mudrosti”, koja se zaverenički predstavlja kao 'Veliko Belo Bratstvo'. Jedan od prvih članova Blavatskinog 'Teosofskog društva' bio je i Albert Pajk, kasnije eminentni mason, Suvereni veliki majstor štotskog obreda masonerije. A ako pogledamo dublje neke historijske determinante, vidimo da je škotska masonerija nastala iz raštrkanih ostataka rimokatoliškog viteško-monaškog templarskog reda, od vitezova i bankara Jerusalimskog Hrama, te od zanesenjačkih rozenkrojcera.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se