pismo u boci...

...nisam siguran točno kako se osjećam trenutno... iz nekih razloga jako sam sretan, uzbuđen, sve je nekako super... iz nekih drugih opet, nesiguran sam, tužan, uznemiren, zbunjen... vratio sam se, da... iz onog lipog grada na jugu... ali samo nakratko... i bilo mi je stvarno dobro... bili smo smješteni blizu firme i bili smo na tečaju i predavač je bio mladi tip iz Grčke, tako da je i s njim bila zajebancija i fora... morao sam par puta i ostati nakon tečaja rješavati neke probleme iz odjela, tako da sam zbog toga izgubio par dana kupanja, ali nisam se baš ni dao previše :-) ...poslije posla smo se išli kupat na Žnjan... velika gužva, prilično prljavo more, ali ono, definitivno predobro u usporedbi s ovim našim užarenim asfaltom... sve puno preplanulih komada :-) ...izlazili smo na Baće (Bačvice), bili i u Tribua i obišli grad i družili se s nekim predragim prijateljima koji su radili kod nas u Zg donedavno... zapravo mi je ovaj službeni put tako nevjerojatno dobro uletio i nekako iz ničega... još ne vjerujem... tri tjedna u Splitu u sezoni.. i to između dva godišnja odmora :-))) ...a i napokon sam i isprobao putovanje avionom, tako da više nisam zadnji papak koji se nikad nije vozio avionom... i to me isto oduševilo... mogao bih uskoro opet, baš mi se jako svidjelo :-)) ...eto ko malo dijete sam :-) ...
...sutra putujem dalje... u Prag... idemo frend i ja... upoznali smo neke cure i pozvale su nas i idemo... i sve je to tako zakon i nepretenciozno i bez ikakvih očekivanja, jednostavno, nisam nikad bio i idem vidjet Prag i isprobat barem 20 vrsta pive i knedličke i vidjet lijepi grad i tak :-) ...vratit ćemo se sljedeći vikend, a onda produžujem dalje na more... dobro je sve nekako ispalo :-)
...kao i uvijek ima i nekih ružnih stvari koje su me malo izbacile iz takta nakratko, ima i nekoliko životnih dvojbi od onih poslovnih, pa i onih privatnih, ljubavnih... zaglavio sam u nekim situacijama u kojima jednostavno ne znam kaj napravit... zato mi nekako i ovo dvomjesečno bježanje okolo iz Zagreba baš dobro i dođe... baš ne znam kaj napravit... puno se toga mijenja i teško mi je nekako izabrati najbolji put... jednostavno ne znam kako i kud dalje... kao da nema pravih odgovora i mislim da se nikad nisam osjećao tako izgubljeno... srećom pa uspijevam pobjeći od misli i osjećaja i svega skupa što me vreba iz nekog prikrajka... i znam da će me sve poklopit onog trenutka kad se vratim skroz u Zg, kad ne bude više bilo prostora za bijeg, ali nije me briga... a kad krenu teške misli, sve je dobro dok mogu leći negdje na otvorenom i gledati zvijezde...i pobjeći tim mislima... i dok me ne stignu, sve ću trpat u sebe i nadati se da će ispasti dobro... jer neće me slomiti...ne, neće...

i pocinjes razumit' prvi puta
da jedno smo na vani, a drugo smo iznutra..
Hodaj, nebo strpljive voli
hodaj, mozda se ipak sve u dobro pretvori...