„WON'T YOU FIND ANOTHER BRIGHT SOLUTION..!?!“

Nakon nekoliko manje-više lipih postova, mislim da je došlo vrime za jedan ajmo reć sjebani. So be it!
Danas uopće nisan imala namjeru napisati post, al eto...
I naravno, ne očekujte ništa smisleno, niti razumljivo... zašto ne bismo malo komplicirali...?
Dakle... me, myself and I (ne, nije beyonce, nego poisonblack), iliti ich, io, moi....
Eh da, poke je pročita post... ma krasno ljubavi moja... i ajmo reć da mi je drago zbog toga, jer sve napisano je istina. Ali ako si (opet) na blogu onda pročitaj i ovaj ako želiš saznati još malo više. Također, sve istina. Naravno, kako bi drukčije. Aaaaaw... život je tako predivan! – ma je kurac. Da, prostačim, beštiman, ili kako god oćete. Ako je to previše za ičije okice, molim ga lijepo da pritisne iksić u desnom kutu. Taaaako.... Ma bravo!
Iz priloženoga možete viditi da sam danas posebno dobro raspoložena i poprilično sarkastična. Pojednostavnjeno- sjebana. I tako vam ja lipo perem suđe i razmišljam o tome koliko li sam samo kontradiktorna. Općenito. I na djelima i u mislima. I u mojoj glavici se pojavi jedna, dvi, tri, četiri misli... sve na istu temu i sve različite... licemjerno, šta nije? Želje, misli, postupci, neuspjesi... sve to... i oni famozni novi počeci – upali se neka motivirajuća pisma,stavi popis „to do things“ na mob, možda pogleda koji motivirajući film, možda uzme koja (također motivirajuća knjiga) i nabaci osmjeh na lice. I naravno, kaže: „danas idemo ispočetka,al ovaj put nema zajebancije, najozbiljnije“. A znam da lažen. Lažen ko pas! U pozadini svega toga mi se u glavi dere glas „ma jebi se glupačo, ionako nećeš uspiti, znaš to, samo lažeš sebi“. I naravno, taj glas biva uvik poslušan.
Užasno sam slaba osoba. I kao šta sam na nečijem blogu pročitala, sve je to svakim danom sve komičnije i komičnije. Tj., u mom slučaju bi bilo tragikomičnije. Pa onda jednog dana puknem i izlajem se, onako naivno, nekome kome u tom trenu najviše virujem, u nadi da će mi ta osoba pomoći i ić s menom dalje. Ma moš mislit!

Od zabilježenog broja mojih pucanja statistika ovako ide :

Osoba broj jedan:
nije pokazala baš previše interesa i nije skužila u kojim se govnima grcam. Ubrzo je odustala. Mogla bi napisati da me izdala (ali, bar jednom ne budimo licemjerni, i za promjenu ne lažimo: ja sam sama sebe izdala). Ipak, sve je ostalo bez osuda, bez promjena, bez interesa. Sve manje smo u kontaktu i oke je.

Osoba broj dva:
pokazala je interes ispočetka, ali to je bilo to. Osobi broj dva to ne smeta jer nema utjecaj na naš odnos, znači potpuno je nebitno. Ti ne pitaš, ja (uglavnom) ne govorim, i oboje se pravimo ludi. Ma krasno li je sve to. također, zahvaljujem se na širokim obzorima. Ali ipak, imam savršenu knjigu za tebe, ako želiš još malo proširiti obzore. Donesem ti je sutra na kavu. I znam da ti se neće sviditi. Ali pročitat ćeš je. Također, znam da ti se ni ovaj post neće sviditi. Ali pročitati ćeš ga.

Osoba broj tri:
nije pojma imala o čemu govorim. To je dosta za reći. Ipak, kao i prethodnim dvima, zahvaljujem se na širokim obzorima. I zahvaljujem mu se jer me je jučer stvarno razveselija kad san bila cila puj-puj.

Zaključak:
glupača može pomoći jedino sama sebi. Al neee... njoj triba netko ko će je konstantno gurati dalje, jer nije kewl da si sam sebi motiv. Pih! Ko je to vidija! Ma... jednostavno se gubim u svemu... štajaznan.... biti dio prosjeka je tako demotivirajuće za mene... prosječan izgled, prosječna inteligencija, prosječan život, prosječan talent za crtanje...i jebiga! I sad bi vi (krivo) mogli zaključiti da sam perfekcionist. Ha-ha-HA. Vic godine. Ja samo težim savršenstvu, hi-hi. Al to je daleko od mene. I ja sam daleko od toga. Yap! [i ne, nemam nimalo samopoštovanja i samopouzdanja, ako ćemo već biti brutalno iskreni]. Ah... ubit će me ova pusta iskrenost danas... ccc... lol...

I najironičnije od svega je to šta se jedino oko gore navedene osobe broj dva trudim. Yap. Šteta šta ti to ne kužiš... jebiga... ionako znaš da sam ja podsvjesno od sebe odavna odustala i da su svi ovi famozni pokušaji samo posmrtni trzaji umiruće životinje. Ali ako ne kužiš da mi treba pljuska u lice (a čini mi se i tebi također) da se shvati, onda tu (zasad) nema pomoći. Jebiga. Nema potrebe da se zamaramo „nebitnim“... Oprosti na ovome, ali ovo je također dio mene, koji ne želiš viditi, ali čemu idealiziranje, još malo laži? Ne hvala, bilo je toga i previše.

„isprika za jelena,
laštimo skupa rogove,
a nakon runde još jedna
pa neće biti veći grijeh“

* mala napomena(15.04.09.) :pošto mi se čini da ste me malo krivo shvatili, ja NIKOGA od njih ne osuđujem niti za išta krivim, jer to šta mi nisu mogli/znali/želili pomoći oko te jedne određene stvari, ne znači da nisu tu bili za mene u nekim drugim situacijama, samo nisu bili u ovoj. u osobu br jedan je povjerenje izgubljeno, a i prijateljstvo se razvodnilo, ali u osobe dva i tri još uvik vjerujem. ne nadam se njihovoj pomoći, niti su me razočarali, ali ih također i razumin. ako vas dvoje pročitate ovaj post, znajte da najiskrenije nemam ništa protiv vas, zašto bi i imala...? niste napravili ništa loše, niti ste me povridili,ono gore u postu je samo činjenično stanje. razumin vašu bespomoćnost da pomognete meni. i u redu je. cijenim vašu iskrenu ljubav i prijateljstvo.

13.04.2009. | 18:16 | 40 Komentara | Printaj | * |

"...ovaj pokušaj da kažem neizrecivo..."

Pošto sam prethodni post posvetila bandu kojeg jako volim, odlučila sam ovaj post posvetiti nekome kog volim najviše... najslađem stvorenju...

Poke, ovaj post je za tebe =)
Prvo san došla do pola posta i onda sve izbrisala i odlučila da ću pisati tebi osobno (podsvjesno se nadam da ćeš ovo ipak pročitati, ali volila bi da ipak ne, ma... neman pojma...). znan da si se sprda kad si reka da triban napisati post o tebi, i evo... be careful what you wish for...
Šta da napišem najlipšim močvarnim očima, a da ih bude dostojno...?
Preksutra nam je 16. Mjesečnica, a ja san još jednako zaljubljena u tebe, a ni sama nisan svjesna koliko puno te volin. Ne mogu virovati da je već prošlo toliko vrimena otkad smo išli na prvu kavu... wao...
Ne znam znaš li koliko se sritno osjećan s tobon, koliko san u biti zahvalna šta san našla ljubav... meni si ti jednostavno savršen, izvana i iznutra... obožavan te... moja mala beštijica =) tvoje močvarne oke, jepa kosa, tvoj blesavi kelj, ditinjasto ponašanje... a o tome koliko si dobar prema meni ne želim niti pričati... hvala ti šta baš mene voliš... i hvala ti šta me trpiš, cilu ovako ludu/živčenu/kmečavu/puj-puj...često (prečesto se pitan jesan li te zaslužila, zavriđujem li tvoju ljubav)... ti si moj mali dio svemira, ono šta mi je bilo potrebno... (evo, opet kmečin, fuckin' pms). Jednostavno me emocije preplave kad razmišljan o svemu šta smo prošli skupa, a bilo je stvarno svačega... puno lipih stvari, ali bilo je nažalost i ružnih... i onda kad sam ti odlučila sve reći jer nisi zaslužija laž, onda kad san mislila da će se ova bajka završiti i da je sve gotovo (zbog moje krivnje, onoga šta sebi radin), onda kad san mislila da ćeš me prezirati, ti si me zagrlija i poljubija, i reka da ćemo sve skupa riješiti, to mi je značilo više od svega... saznanje da ću te još uvik moći grliti i ljubiti, i da ti to šta san rekla nije bitno...
unatoč svemu šta smo prošli, još uvik smo tu... dvoje male dice koja nisu svjesna koliko sriće imaju...(fak, opet plačen) ovo šta mi sad imamo neko možda neće imati u cili život... ako ove osjećaje nikad više ne osjetin, znat ću da je sve vridilo... nadam se da ću još dugo vrimena moći držati tvoju ruku u svojoj, i gledati te najlipše okice... dok god me budeš tija, tu san za tebe...
znam da će sad (za koji misec) upisi na fax, i ima da učinim sve za šta san sposobna da se upišemo u isti grad. P amakar to značilo učiti, učiti i učiti. Ali MORAN se potruditi! Kako se lito približava sve me više strah da će nama doći kraj, da nećemo upasti u isti grad, da će nas ta prokelta škola razdvojiti... ako smo priživili proteklo lito, onda moramo sve... i onda smo mislili da je gotovo, ali smo obećali da ćemo učiniti sve šta možemo. I jesmo... i sad smo tu, sritni i skupa. Mislim da ne bi mogla podniti razdvojenost od tebe, da ne vidim tvoje lice tjednima... ne želim niti razmišljati o tome, samo će me uvatiti napadaj panike... bolje da post priveden kraju iako bi o tebi mogla napisati roman, jer ti iman toliko toga reći, tj ponoviti sve ono šta ti već ionako znaš...

Poke, samo ti još jednom želin reći da te jaaaaako mnogo puno volin.

I hvala ti šta si tu za mene i šta me voliš.

(ness koji naša mare napravi posebno za nas)

(naš 1. zajednički izlazak [uvik mi se rugaš da mi je čaša veća od glave, ccc])