˝ZA SVOJE MALE KATASTROFE, ŠTO ĆE IH BITI, ŠTO IH BILO, TRAŽIM MELODIJU I STROFE KAO SOUNDTRACK ZA MOJ ŽIVOT˝

I'm back! Prištavija, mršavija, ali uz sve to ništa pametnija… evo prva rečenica, a već pišen sranja… ok, sad bi tribala malo pisati o litu tj ova dva miseca… ali san prelina pa ću stavljati po natuknicama… valjda ćete nešto skužiti… aj ges…

- prvo šta tribam navesti je činjenica da ova dva miseca nisan bila depresivna, tj znala san biti katkad (ali stvarno rijetko) u kurcu, ali nikad ništa šta me ne bi prošlo za 2-3 ure. Rad liječi, hehe…. I nisam se rizala tako da su mi stari ožiljci i ogrebotine skroz izblidili, iako još uvik nosim špigete i narukvice priko njih… valjda navika, šta ja znan…
- živila san na abc namazima, cedeviti i slatkišima, naravno. Zbog toga mi je baba neko vrime užasno pizdila, ali morala se pomiriti sa stanjem, hehe. Btw zbog toga (i 10 sati na nogama) san izgubila 4-5 kila. I sad napokon ličin na čovika. Ja mislin da mi je cedevita postala sastavni dio krvi… a i abc namaz je blizu, hehe…
- Evo nešto vrlo važno (moš' misliti) : sviđao (pluskvamperfekt) mi se tip kratke kose, da, da - dobro ste pročitali, kratke, šta se nije dogodilo u… paaaa… neke protekle 2-3 godine, naravno, to me prošlo za 2 tjedna, ali bitna je namjera. E i ofkorz, ispostavilo se da je asocijalni, agresivini frik koji po cili, al' ono cili dan igra na ps2… komedija, lol…
- U cilo lito san izašla , hmmm….čak dva puta!!! ou jea!! Taj veliki broj izlazaka, rekla bi luce Oba u vodice, na hladno pivo - šta reći, bilo je prejebeno, svi smo ˝spavali˝ jedni kod drugih, a na kraju smo završili smrzavajući se od 3 do 6 na dječjem igralištu isprid imperijala, sve dok nije otvorila prva pekara… i sutradan tako odma posli izlaska san išla raditi, bila san ka da me vlak prigazija, fuck, skakala san 3 ure bez prestanka pa san zaradila upalu mišića (bistra glavica), toliko da san i malo šepala sljedeća 2 dana, a da ne govorin koliko me vrat bolija. Gledajmo pozitivno – barem sam u pogaanju lišo prošla ; ) drugi put na vodišku feštu di smo opet spavali jedni kod drugih, tj ostali do 6 i onda kad od zime više nismo mogli, svi išli kod andree doma i legli dvi ure pošto su njezini bili u omišu. Prošla san bez fizičkih ozljeda. I to su vam SVI moji izlasci ovo lito… sad but true… ali sad bar iman love za zimu da ne moran žicati svoje za svaku glupost. Ali san se naradila ko' konj ovo u sri sezone – znalo je stvarno biti jebeno… ajbg, to ti je život, ima onih koji su za manju plaću prolazili puuuuuuno gore od mene tako da mogu biti samo zadovoljna
- Eh da – kupila san novi em-pe-tri, nije falši ka stari, od dva gb i iman dvi godine garancije… mali je i šugavi, ali bitno mi je da vridi i da ga mogu natrpati muzikon…
- A sad kad se već hvalim materijalnim…između ostalog i korzet koji gledan već godinu dana (kvragu, eto, pa makar mi sta u ormaru) i prejebenu,majicu na ac/dc, a dobih i žilet………… ali ipak, poprašila san samo četvrtinu-petinu zarade tako da je poprilično ostalo…
- Polupala san nekih 10-15 čaša…
- Tek sada san shvatila kako je ama baš SVE miljama daleko od idealnog i da moji problemi zapravo nisu problemi nego posljedica vlastite histerije i malodušnosti…. I kako ljudi mogu biti samo tako pokvareni i govna neviđena… kako je većina ljudi takva…
- Moja teta: e o njoj bi mogla napisati cili post (za one koji neznaju, radila sam u tetinom kafiću).šta da vam o njoj kažem osim da je predobra osoba…ima 30 godina, ali s njom možeš pričati o ama baš svemu i ovo lito smo postale stvarno dobre… zapravo, kad zbrojiš, poznaje me bolje od ikoga… uz sva sranja koja je proživila postala je još jača i ne gubi optimizam. perfekcionist je i temperamentna je, ali je sve brzo prođe. Zajebantica je samo takva i iako je rodila dvoje dice, odlično izgleda (tribala je biti manekenka, ali joj moja trludasta baba nije dala), štaš'!
- Ovo lito me šokirala vijest o jednoj meni dragoj osobi koja se ubila… i njemu posvećujem ovaj post… bija je dobar ko kruh, malo zbunjen, ali prije svega djetinje naivna i nevina osoba… stvarno dobra duša… godinu mlađi od mene, iša je u moju školu, drugi smjer…nije si smija to napraviti… ne mogu virovati da ga za tjedan dana neću viditi… niti ikad više… nek barem počiva u miru…
- Uz sve pozitivno, stvorila sam sebi jedan problem… kad ih nema, onda ih moram stvoriti opet na površinu izvukla staru naviku… zapravo, naviku koju vučem od desetog miseca, a zadnja dva konstantno… iman taj jebeni problem i neznam kako ga rješiti, niti s kim pričati o tome jer… jer… svi bi me se odrekli… pa čak i vi… iman osjećaj da se sama sebe odričem… neznam šta činiti… uvik kažem ˝danas neću˝ali… ali… (samo da znate, nije rič o drogama…)…katkad mi se ne čini toliko strašno, a katkad… uglavnom, u govnima san do grla i znan da trban pomoć… podršku… a sama sam… ma… možda i nije tako strašno, a možda san zaglibila dublje no šta želin priznati… neznan… možda pretjerujem… nadan se…ali šta je-tu je… i to su činjenice!

- U cilo lito nisan ništa nacrtala, jednostavno nisan imala vrimena… e pa ubijte me (i učinite sebi i mojim roditeljima uslugu, hehe)

…… ja mislin da je stvaaaaaarno bilo dosta mojih nesuvislih naklapanja……….. eto…. Valjda san rekla najvažnije…. Puno vas sve ljubim i drago mi je opet biti tu…. Nadam se da me niste zaboravili….

Big
Bloody
Kisssssssss

from

~~imaginary~~

(oprostite mi šta je ovaj post ispa sjebaniji nego šta je triba biti)