down syndrom

subota, 19.03.2005.

Život ide dalje

Nakon te jeseni 1992. I operacije život se vratio u nekakvu kolotečinu. Filip je pomalo napredovao. Pomaci su bili stvarno mali ali konstantni. U tom smo periodu i napravili grešku jer smo prestali s vježbama. Bilo nas je strah zbog rane koja se protezala ispod pazuha. Nakon operacije i moja supruga je potpuno prihvatila dijete. No još nam je bilo teško razgovarati o svemu tome. Ni s nekim bliskim ljudima nismo mogli otvoriti srce i izjadati se. Mislim da je i tada trajalo nekakvo potiskivanje. Tada nam je bilo jedino važno da je Filip živ, da diše svaki i najmanji pomak nas je jako veselioPomalo je počeo puzati ali na jedan specifičan način. Sjedio bi i pomalo se odgurivao nogama. Jeo je dosta malo i bio je mršav. I dok je bio mali znao je pokazati svoju bezgraničnu ljubav. Postao je na neki način dio mene i kad pomislim da bih ga mogao izgubiti osjetim kao da mi netko otkida dio srca.

- 08:57 - Komentari (4) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se