Jednog jutra ispod moga prozora....
|
.... pa dobro, nije jednog nego konkretno ovog jutra ali, pjevamo dalje desila se frka neopisiva .... znam da nisam spav'o mada mi se malo zevalo, al čet'ri i po miljarde napolju je pevalo.... Doduše, već sam popila kavu i nitko nije pjevao Bethovenovu "Devetu", mada je sve tako zvučalo. I nije ih bilo 4,5 miljarde. I bili su jako jako tihi, kao miševi. .... ja ih pitam "Ljudi, zar vam je do pevanja?" A oni kažu "Jeste", bez oklevanja. I još ih pitam "Da'l je danas neki vrlo važan dan?" A oni kažu "Nije, što si dosadan" Kad sam stidljivo otvorila prozor, pitala sam jel smijem slikati. Oni su rekli "Naravno, samo bez blica". Nakon što sam napravila par fotki, došao je lik do mene i vrlo ljubazno me zamolio ako mogu izaći ispred zgrade jer da se moj odraz vidi na prozoru druge zgrade. Naravno da sam izašla. .....lepotice pevaju u kadama, u la la la la ... u horu, vladari s vladama, u la la la ..... i niko ne peva na playback, iako je dvadeseti vek.... Slikala sam što sam više mogla, a onda su kulise nestale, i sve se vratilo na svoje mjesto (osim jednog auta u sredini s druge strane ceste - tres charmant!) I na kraju su izbrisali oznake dvadesetog stoljeća (žute crte za naplatu parkinga, koje su bili propisno sakrili nekim prahom): O čemu je riječ i koji film se snimao, ne bih znala. Vidjet ćemo kad izađe u Cannesu  A ako sam vas, kojim slučajem, zarazila pjesmom pa cupkate u sebi, uštedit ću vam trud kopanja po netu, pa kliknite tu |
