Gas, gas!
|
Izašli smo sinoć na piće sa Kristinom i Sanjom. Išli smo u irski pub, u 1arr. Izašli na stanici kraj Louvra i desetak minuta šetali do puba, i to putem kojim do sada nismo kročili. Ovaj je grad stvarno lijep. U tom prvom okrugu, moram primjetiti, ulice su čišće nego u našem.Valjda ima više turista, pa se više brinu oko toga. Grad je inače prljav, ali ništa posebno na što nismo navikli. U odnosu na Pulu ili Mostar, relativno je isti, ali u odnosu na Munchen, npr, neusporedivo je prljaviji. Postoje kante za smeće (obične vrećice), ali ljudi bacaju čikove od cigareta i istrošene metro karte - svuda po ulici. No, ništa strašno, kako rekoh, nije da je zatrpano, i ako ne obraćaš pažnju, skoro da i ne vidiš. Champs elysee je, naravno, čist kao suza. Ipak se tu moraju prošetavati manekenke, a one pak, moraju hodati uzdignute glave  (nisam vidjela, točnije, nisam prepoznala niti jednu, ali ima jako puno visokih cura specifičnog hoda pa moguće da sam i prošla pored neke a da i ne znam).Uglavnom. Dođemo mi do puba, a tamo prava irska atmosfera.  Konobar nam prilazi i na 'čistom' engleskom (=irskom) uzima narudžbu. Boris mu pokazuje djetelinu koju je davno dobio iz Irske, a ovaj se rastapa.Atmosfera je super. Kao da smo došli negdje izvan Francuske. Muzika piči. Ljudi pričaju, mislim da smo upali u after work time, kad ljudi još nisu stigli doma, nego će popiti piće, pa će ići doma se presvući, pa će onda izaći van. Kao u Ally McBeal.  A muzika mi poznata....... Nakon što smo sjeli, ja kažem da mi je muzika nekako "naša". Ma joooook, di ćeš imati, to su sigurno irske poskočice, ionako ne razumijemo jezik. Prođe još jedna pjesma. Meni uši napete. I ja kažem, "Ma ljudi, ovo vam je Brega". Kaže Sanja: "Moguće je, oni ti ga ovdje obožavaju, ali sumnjam da je on". OK. Naručila sam Bloody Mary. Zanimljivo piće. Ionako volim juhu od paradajza. Pogledavala sam naokolo, dok smo se svi skupili za barskim stolom, atmosfera iznimno ugodna, kako samo u irskom pubu može biti. I čujem sa zvučnika: "Gas, gas!" A?  Kao da je vidio moju facu, zvučnik mi potvrdi: "Gas gas!" Počela sam se smijati ko blesava. Ono imam torbu preko sebe, jakna je još na meni (nema vješalice u blizini), jednom rukom držim piće a drugom se lupam po bedru, smijem se. "Ljudi, nije ovo Brega, ovo je Severina" Oni u mene A? Sad svi slušamo, ali eto, nije Severina, nego je Brega. Poznajući Bregovića, padne mi na pamet da nije možda plagirao neku irsku poskočicu  , ali opet.....I u tom trenutku počinje: Ružica si bila..... Odem ja lijepo do šanka, pitam "Tko je izabrao tu muziku", a šankerica, sva oduševljena, kaže da je ona. Ja joj kažem, čuj, ako ti treba prijevod, tu sam. Naravno da joj treba  Nakon nekog vremena, kad smo se već dobro iscupkali za stolom (nakon Brege su došle irske poskočice, a kasnije i živa muzika), eto ti šankerice do mene i započne : "Olalmeui eskuvežlalal meui". Rekoh "Wow, wow, wow, english please!" Pita ona mene "Eeeeej, jesi bila sad na koncertu Bregovića kad je bio u Parizu. On je super, ja ti ga obožavam, on je jednostavno genijalan!!!" Ja kažem da nisam, ali opet, ako joj treba štogod prevesti da hoću "Ooooo, pa ti poznaješ ove pjesme" "Pa, da, poznajem, to je moj jezik, znam sve te pjesme. Gledala sam njegov koncert u Sarajevu" (nisam gledala u Sarajevu, ali nekako mi je Sarajevo bila najveća šansa da će prepoznati mjesto događaja) "Oooooooo, aj lav jor kantri, ic a bjuuuutiful kantri" "Tenkju" I tako. Ona je otišla svojim poslom, a ja sam kasnije naručila čašu piva, mlakog. Crnog. |
