domijeve nacije

kratke hlače i diplomski

znam, brutalno sam vas sve zapostavio, ali isto tak mora se priznat da su i drugi zapostavili mene. nisam imao ni volje ni vremena za pisanje, jer sam bio polu-ljut (i manijakalno ljubomoran) kad sam na naslovnici bloga nerijetko viđao "ocjena utakmice Brazil - Francuska" kao zanimljive članke, a moj putopis (koji se najmanje radio o "dosadnom i glupom" nogometu) i opisivanje njemačkog života završi na hrpi nepotrebno napisanih bitvoa koji će još malo bit istovareni na Jakuševac. sve se jednostavno može iščitat i iz broja posjeta i komentara :)

nije ovo neka ljubomorna špreha (MA USTVARI JE!) jer sam zadnje vrijeme samo čitao (komentirao nisam niš) blogovoe okolo i skužio da u svemu tome vladaju neki čudni zakoni ocjene poučnih, zanimljivih, spektakularnih ili debilnih, mutavih i nepotrebnih postova...
u stvari, da budem iskren, pisanje i printanje diplomskog me totalno žifcira (da, sa "f"!!!), a novi kompjuter je tolko glasan (jebote, svi kuleri, hard i DVD zajedno tvore novi album od nekog benda nazvanog Funeral of Damnation) da pizdim na sve strane.

uglavnom, krenuo sam pisat post zbog onog skandala kad je profesor zrušio hrpu studenata na ispitu jer su imali kratke hlače. meni je slijedeći tjedan obrana diplomskog i nekak sam si malo razmišljao o svemu. istina je da je profesor bio bezobrazan, jer ih nije upozorio, ili im bar reko da mu dođu sutra u normalnoj obleki. al je činjenica da si studenti (i ja među njima) i mladi (i ja opet među njima) previše dozvoljavaju. jebemu, pred nekih dvadesetak godina su se nosile uniforme i znao se nekakav red. kasnije se nije smjelo u kratkom dolazit. a danas?! već sad zamišljam sebe kak dolazim nekom profesoru starije garde na ispit: nemam olovku, index mi je ostao doma, raščupan, majca smrdi od prekjučer jer nisam bio doma, kratke crvene hlače, vojnička pederuša i japanke... pa jebemu, i sam sebe bi srušio. a da ne govorim o diplomskom ispitu! ne moraš doć u baroknom odijelu od Vinka Coce s onim crvenim oko pojasa, al ipak neki red mora postojat. malo dostojanstva i pristojnosti. nek bude nekak isfurano, al nek budu nekakve hlače i košuljica... inače fakat hodam svakakav, i dolazio sam na fax ko na plažu, al na ispitu ipak moraju postojat neke norme... jebiga, al tak je... o curama da i ne pričam :) gole, jebote! gole bi najradije došle! :))) al dobro, ipak je vani vruće...

ljudi, ostalo mi je još 7 dana da iskoristim svoju X-icu, da se bezbrižno prošećem po faxu i opet uhvatim onaj zbor kaj ima probe kod nas (to mi je bio prejeben doživljaj!!!), da slušam spike "jesi dao uvjet?", "si riješio sve labose?" itd... još samo tjedan dana i bit ću gotov i pečen čovjek. sumnjam da ću se prestat obrazovat, al se ipak dosta stvari mijenja. neću bit jedan od onih koji nad tim ridaju, jebu majke i pomišljaju na suicid. ne da mi se, jer ne znam zakaj sam studirao, ak to ne mislim nekak unovčit... stvari se mijenjaju, ljudi se mijenjaju i treba samo nastojat da iz svega izvučeš najbolje, da se zabavljaš kad god stigneš i da ne shvaćaš baš svaku poru života tolko ozbiljno... bit će sve oke! pozdravljam vas i držte mi fige...