četvrtak, 30.09.2004.
pip, pip, pip, piiiiiiiiiiiiiiii-p
Nemrem, nemam, jebiga. Moram učit, još danas, pa bum videl sutra. Stol razbacan sa zadacima, pun otpadaka od gumice! Meni već glava puca, nemrem to gledat više. Još se samo osjeća smrad od Smrdljivog Martina kojeg sam kokno sa bilježnicom! Bar je nećemu poslužila! Jebate, taj Martin se sam uzbruji, počne letit i ide na mene. Mrš smrdiš. Dobije bilježnicom, ali sad stol, bilježnica i cijela soba smrde! Pas mu mater smrdljivu! Ah niš, sutra je zadnji dan D u godini. Ako zvisim upisujem 3 put prvu godinu (majstor). Ak uspijem, upisujem pola druge jer sam pol već odslušao. Tak da moram pobjedit i bit će mi pun kurac lakše. A ak zvisim idem šljakat da zaradim za plačanje! Pas mater, ak padnem dva mjeseca sam ja zakurac sjedio u sobi i buljio u stol! Vidite kak me muči. Sav se tresem, grlo suho, srce mi tuče koda trčim maraton, a zapravo se malaksavo osjećam. Koje sranje! Nadam se da ću vam se javit u subotu i napisat kako sam prošao i zaružio cijeli dan i noć (šefice neću se nacuclat da neznam doći doma)! A ak roknem onda ću se nacuclat iz tuge. Pozdrav i sretno mi bilo! HA!
