utorak, 14.09.2004.
ja bi samo malo odspavao...
Moram prvo reči da me nešto jako muči. Ja nisam do nedavno znao, a i zapravo me bilo briga. No kada sam saznao, počelo me to kopkati! OLIMPIJADA-je vrijeme između dvije OLIMPIJSKE IGRE! Znači kad netko gukne osvojili smo zlatnu medalju na olimpijadi, može zavrijediti samo šamar, pogotovo ako je to neki obrazovani čovjek (ili ne obrazovni čovjek komentator). Toliko ljudi je to reklo, izgovorilo, izmucalo ali ljudi moji krivo! Ja se ne pravim pametan, jer nisam niti ja znao, ali uzmeš u ruke enciklopediju (opću) i pod OLIMPIJSKE IGRE gdje se objašnjava povijest i nastajanje, možeš pročitati da je OLIMPIJADA vrijeme između dotičnih igri! Samo to sam htio reči.
Drugo što me mori jest to što sutra imam ispit iz mehanike.
Treće što me mori jest ovo:
Ja nemam sreće kad je u pitanju popodnevno spavanje! Pošto cijeli dan učim, moram popodne bacit sovu (oko, spavanac, odkrmit, čorit...). I ja tako nakon nekog ručka, lagano se zavaljam u krevet, zabijem svoju bulju u 'ko zna kada promjenjenu jastučnicu i zahtjevam jednosatni mir! Ali ne! U tih sat vremena, koliko si odvojim za sovu, meni se dogode fakat čudne stvari. Koda se netko igra samnom i gušt mu je kada ja popizdim krvavih očiju! Prvo usrani sused preko puta! Cijeli dan hladi svoja penzionerska jaja, a kad Medo ide spavat, nađe neku pilu, fleksericu ili čekić pa počne raditi, Bog zna što! Pa lijepo otvori on širom svoja garažna vrata, šus u struju neki aparat i cviiiiiiiiiiiiil! Kada ga napokon uspijem uskladiti sa svojim snom, počinju se događati nevjerovatne stvari: Ili prođe neki ogromni kamion, koji normalno nemre proči jer se ekipa parkirala tako, pa trubi, pa sim pa tam (a meni grmi). Ili susjedov ''preslatki'' pas počne lajati, onako bezveze-kako bi mu tu gubicu zavezao. Nemaš kaj viditi cucka, ali kad taj pištavi glasić počne lajat, samo mi popucaju žilice u očima! Ili se nađu dva susjeda, slučajno, ispod moga prozora pa počnu srati (pričati)! Gdje ste susjed, kako je (ma odjebi stari doma)? Ali ne, našli oni neku temu o penzijama (o čemu bi drugome), pa me kao sa batom po glavi. Najrađe bi ja otvorio prozor i počeo skidati sve po vrlo opširnom spisku, ali ne smijem. Ipak su to susedi, i morat ću kad tad nekaj od njih, a i ne živim sam (da živim sam, ne bi nitko ni prišao mojem prozoru)! U zadnjih 3 mjeseca, nisam mogao nikad spavat. Sused na kojeg mi je kuća prišivena je odlučio neku sobu raditi i tako je odlučio popravljati sve sa pneumetskom bušilicom. Za popizdit, stalno mi se činilo da sam u Jurasic parku. Sve se treslo. Ali oni su bez pardona bušili i lupali i vikendom u 8. 9 i 10 navečer (radovi su trajali i još traju, za jednu malu dječju sobu kao za stambenu zgradu). Ti ljudi su tak primitivni da bi im najrađe bacio bombu. Ali kaj bi dobio s tim, kad bi onda opet počeli bušiti i kucati da poprave štetu! Dok moji drugi sused, paz' frajera, odlučio ženi napraviti frizerski salon doma! Žena tak i tak nema kaj raditi pa nek šiša. Sve super, ali zašto taj pneumatski čekić od 8 ujutro do 8 navečer. Samo kaj njemu se ne usudim nikaj reči jer lik je ogroman, lud i ogroman.
I kad sve to uspijem progutat, već prođe tih sat vremena koje sam si odvojio za sovu. Ma zajebi, idem ja još malo odkrmit, pa moram. Toooo, super počinjem sa-nj-at-i.... BUM! TRAS! Kaj je to, o neee, stara. Ta žena ne zna sa vratima. Vrata su toj ženi neprijatelji! A ja, majmun, moram sve čuti kada spavam. Zakaj ja nemrem ko moj čum, zakrmiti kad god i gdje god hoću. Ne, ja moram se buditi na svaki šum! Kako ne bi popizdio! I sad sa podočnjacima do koljena (skoro pa mogu tehnicirati s njima), ja lijepo odustajem od spavanja i svega! Predao sam se, nije mi bilo druge. I kako sam se ja ustao, kako sam se umio, sve je stalo. Nema cucka, nema penzića, nema pneumatika, nema vrata, nema ničeg. Ovo me ubije, ovo me dokrajči. Pucam!!! Nitko se igra sa mojim (već tankim) živcima. Osvetiti ću se ja jednog dana, bez brige, netko će si jednom, onako slučajno kupiti bubnjeve, i paranoično ih nabijati. Pa nek neko dođe nekaj reči. Samo ću im jednostavno objasniti: Gdje vam je čekić, gdje ti je pila, gdje ti je cucak, gdje si ti. NE hvala, meni se baš sad lupa! Udri medo, udri!!! Pozdrav
